Zatvori
Ko kontroliše srpske zatvore i kriminalno
poslovanje u njima
Koleginica na kolenima, koordinator u
gaćama
Koordinator u Ministarstvu pravde Srbije
Velimir Vidić najviše je zabrinut ko medijima, ali i nadležnim organima,
dostavlja informacije o krađama državnih para, izdvojenih za potrebe zatvora.
Zbog toga je nedavno suspendovana službenica u niškom zavodu, koja je na
posao vraćena zbog međunarodnog pritiska, ali se niko u ministarstvu nije
ozbiljno pozabavio dokumentovanim optužbama za krađu nekoliko miliona evra.
Igor Milanović
U okviru Ministarstva pravde (ministar Nikola
Selaković) postoji Uprava za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) čiji
direktor je Milan Stevović. Kada su u pitanju srpski zatvori, ovo su
jedine značajne personalne promene u odnosu na stanje pre prošlogodišnjih
izbora i promene vlasti. Potpisniku ovih redova jedan visoki funkcioner
ministarstva pravde je na pitanje zašto se ne smenjuju upravnici zatvora i
ostali u UIKS-u koji su uhvaćeni u krađi i proneveri miliona evra, dao odgovor:
"Kako da sklanjamo one sa kojima ćemo sutra da pravimo koaliciju?"
Pri tome, pomenuti funkcioner nije
mislio na međustranačku koaliciju, već na koaliciju lopova, jer kako su krali
za prethodnu oni će na isti način nastaviti i za novu vlast. O tome najrečitije
svedoči slučaj Valentine Krstić, radnice KPZ Niš koju je zamenik
upravnika ovog zavoda suspendovao zbog izmišljenih razloga, a ministar je
vratio na posao tek posle pritiska javnosti, Agencije za borbu protiv
korupcije, Zaštitnika građana, pa čak i OEBS-a. Gospođa Krstić je jedan od najdoslednijih
boraca protiv korupcije i krađe u okvirima UIKS-a, zbog čega je i postala
smetnja lopovima sa činovima i funkcijama.
KPZ Niš skoro dve godine nema čak
ni vršioca dužnosti upravnika, što dovoljno govori o potpunoj nesposobnosti i
nezainteresovanosti nadležnih da se bilo šta promeni. Po slovu zakona, kao
upravnik figurira zamenik upravnika Gordan Božić, koji ovu funkciju
obavlja po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, koji mu je nedavno
produžen za najviše šest meseci. Ovaj penzionisani policijski inspektor,
poznat po svom učešću u aferi Kolubara, idealan je saradnik zloduha srpskih
zatvora Velimira Vidića, takođe nekadašnjeg penzionera, koji je
već godinama koordinator u ministarstvu pravde, u kome je zaposlio i sve
članove svoje porodice. Za suprugu Mirunu Vidić, on je izmislio i da je
radila u KPZ Istok na Kosovu, kako bi u Okružnom zatvoru u Beogradu dobila
posao, mimo konkursa.
Velimir Vidić je završio Višu
trenersku školu, (hvali se da ima crni pojas u džudou, mada u tom sportu ništa
značajno nije postigao), dok je njegova ćerka Maja Vidić završila
Fakultet za sport i fizičko vaspitanje u Leposaviću! Uprkos ovako oskudnom
obrazovanju i ona ima značajnu poziciju u UIKS-u: prvo radno mesto joj je bilo
upravo u Ministarstvu pravde Srbije, i to odmah kao savetnik za nadzor
bezbednosti zatvora! Pored ovog formalnog zaduženja, Maja ima i neformalni
zadatak da zajedno sa svojim ocem nadzire sve izveštaje o stanju u zatvorima,
koje dobijaju direktor UIKS-a i ministar pravde. I sin Velimirov je zaposlen u
ministarstvu prave!
Na osnovu iznetih podataka i
dokumenata u Tabloid i ministarstvo pravde je u poslednjih godinu dana
sprovelo čak pet vanrednih nadzora u KPZ Nišu i svi su oni, po zvaničnim
izveštajima, došli do istovetnih zaključaka. Evo kako izgledaju, ti od strane
oca i ćerke Vidić cenzurisani izveštaji:
"Postupak javne nabavke male
vrednosti 8M/2011, na osnovu odluke br. 112-8109/2011-01/1 za izradu 140 bojlera
i 45 peći na čvrsto gorivo za potrebe rada ustanova, nije sproveden u skladu sa
Zakonom o javnim nabavkama. Komisijski izveštaji o nabavci dobara i usluga
formirani su nakon dostavljanja ponuda 24. jula 2011, dakle posle izvršenih
nabavki. Na osnovu ukupno raspoložive dokumentacije mišljenja smo da nije
nastupila materijalna šteta za zavod, ali je bilo propusta u radu, kako od
strane komisije za javne nabavke, tako i od strane rukovodećih
službenika."
Ovakvi zaključci se redovno
pojavljuju u pomenutim izveštajima, kojima se faktički amnestiraju krivci za
ovakve postupke, jer komisija za nadzor smatra da nema potrebe nikoga kazniti.
jer, navodno, nije nastala nikakva materijalna šteta. O odgovornosti onoga ko
krši zakon kod Vidića nema ni jedne jedine reči, pa se tako nameće zaključak da
je Zakon o javnim nabavkama nepotreban.
Da bi opravdala nestanak 144 tona
lima, komisija pribegava i očiglednim falsifikatima i nebuloznim zaključcima
kako je gubitak lima pri sečenju, neverovatnih 30 odsto! Čak ni to nije bilo
dovoljno, pa se koriste i potpuno netačni podaci, te tako zbir između 4.259kg,
2.334kg, 2.354kg, 2.293kg i 907kg po diplomcima fakulteta fizičkih aktivnosti
iznosi 18.087kg lima, umesto ispravnih 12.147kg. Razlika, samo u ovoj stavci je
oko šest tona lima, a takvih pogrešnih sabiranja ima više.
Posao Vidića i njegovog klana,
očigledno je, svodi se na prikrivanje gotovo neverovatnih pljački po srpskim
zatvorima. Zbog toga su ovi nekvalifikovani ljudi na značajnim funkcijama u
ministarstvu pravde, i zato oni štite sebi slične, kao što je zamenik upravnik KPZ
Niš Goran Božić, ili upravnik KPZ Zabele Željko Gradiška.
Umesto da zasuče rukave i da očisti
augijeve štale u UIKS-u, ili da podnese ostavku ako nije sposoban da to učini,
Vidić se bavi traganjem za informerima koji medije snabdevaju
činjenicama o razmerama krađe. Tako je posle nedavnog članka Tabloida upravo na
temu krađa u KPZ Nišu telefonom maltretirao i pretio ljudima za koje je mislio
da su informacije preko njih iscurele, zbog čega su ga neki prijavili
policiji, a pismeno su o tome i obavestili i ministarstvu pravde.
Podatak koji je Vidića posebno
zaboleo je objavljivanje deatlja o tome kako ga je niška policija pre dve
godine zatekla noću, u kući pravnice KPZ Niša V. P. kako se šeta u
gaćama. Pravnica koja je, očigledno, bliska Vidićevom srcu, i koja za njega
obavlja mnoge poslove u niškom zatvoru, pod snažnom je zaštitom UIKS-a. Pre
nekoliko godina ona je prisvojila kreditnu karticu jednog kolege i koristila
je, da bi finansijski podržala svog sina, osumnjičenog za narkomaniju. Pošto je
bila uhvaćena, Vidić je kod oštećenog urgirao da odustane od krivične prijave,
i ona je, još uvek u pravnoj službi zatvora, dok je njen kolega dao otkaz kako
bi se spasao od daljih pritisaka.
Velimir Vidić je, nakon penzionisanja, po
ugovor angažovan za rad u ministarstvu pravde. ali je, pod neobjašnjivim
razlozima počeo da uživa snažnu podršku ministarke Snežane Malović. Novi
ministar pravde Nikola Selaković je, preuzimajući dužnost najavio gospodinu Vidiću
da će vrlo brzo uživati u penziji.li, očigledno, klan Snežane Malović odlučio
je da zadrži svog čoveka koji kontroliše zatvore i kriminalno poslovanje, a ministar
Selaković je morao da donese rešenje da penzionisanog Vidića ponovo primi u
radni odnos.
A 1.
Kinta radi bez kinte
Bivši policajac iz Niša Jovica
Mitrović, ostavši bez posla (jer su ga povezali sa nekim malverzacijama),
otvara dragstor u naselju pored KPZ Niš. Pošto se grad Niš i Kazneno-popravni
zavod svađaju čije su to prostorije, Mitrović nikome ne plaća zakup. Od 2000.
godine ne plaća ni utrošenu struju i vodu.
Brojilo kojim se kontroliše
potrošnja struje za pomenute prostorije u vlasništvu je zatvora, ali godinama
nije moglo da se očitava, jer se nalazi u zaključanoj sobi pored dragstora
Kinta.
Dolaskom nove ekipe na čelo Zavoda
marta 2011. godine došlo se do saznanja o ovoj krađi struje, ali načelnik
službe opštih poslova V. Kitanović tvrdi kako su prostorije u vlasništvu
grada, pa tako krađa ne treba nikoga u zatvoru da interesuje. Sadašnji zamenik upravnika
Gordan Božić preuzevši kontrolu nad zatvorom opstruiše pokušaje da se
očita brojilo.
Grupa upornih i poštenih radnika o
svemu obaveštava tadašnjeg direktora niške elektro-distribucije Zorana
Radenkovića, koji šalje ekipu da prekontroliše brojilo, ali joj se
onemogućava pristup. Zbog toga se septembra 2012. formira mešovita komisija
zatvora i distribucije u sastavu: Dušan Radulović, Milija Kovinić, Srđan
Branković, Branislav Anđelković i Dejan Stanković.
Komisijski očitano stanje bilo je
83.291 kWh, a prethodno izmereno stanje iz 2008. godine bilo je 16.615 kWh, što
znači da je ukradeno 66.676 kWh (zapisnik od 11. septembra 2012. zaveden u KPZ
Nišu pod brojem 7928/2012-01/3
Domišljati zatvorski službenici su
uklonili strujomer, zatim falsifikovali novi zapisnik koji potpisuju samo po
jedan službenik zatvora i distribucije, a sve po instrukcijama novog direktora
elektro-distribucije Miroljuba Jovanovića, optuženog za još veće
malverzacije. U ovom zapisniku nedostaje poslednja cifra, pa je potrošnja svega
8.329 kWh, a kako je 2008. ona iznosila 16.615 kWh ispada da distribucija
duguje zatvoru, a ne obrnuto.
I dalje je nepoznato ko je plaćao
struju za privatni lokal do 2008. godine, jer zakupac to očigledno nije činio.
Da li se trošio novac iz budžeta, i po čijem nalogu?