Do koske

 

Iz ugla ojađenih posmatrača hrvatske promidžbe u Beogradu i antiruske propagande

 

Oslobodimo ih se

 

Iza sastanka Ive Josipovića i Tomislava Nikolića u Beogradu nije stajalo ništa. Bila je to pozorišna predstava kojoj je prethodila opera. Glavni glumci su brzo ispričali svoje tekstove, na jeziku koji je obojici razumljiv. Jedan jezik, a dve glave. Može li, ikada, tim istim jezikom, Tomislav Nikolić progovoriti u Saboru Hrvatske, kao što je Josipović govorio u Skupštini Srbije?

 

Nikola Vlahović

 

U sredu, 16. oktobra 2013. godine, glavni grad Srbije Beograd, osvanuo je iskićen zastavama Republike Hrvatske, povodom posete predsednika te države, Ive Josipovića. Dok su komunalne službe još kitile Beograd hrvatskim zastavama, ali i sve putne pravce koji iz Srema vode ka njemu, u Zagrebu je već u svim novinama bila odštampana izjava prve potpredsednice vlade i šefa hrvatske diplomatije Vesne Pusić, u kojoj ona nadahnuto kaže da "...pitanje ćirilice ne bi trebalo da optereti posetu predsednika Ive Josipovića Beogradu, kao i da Srbija to pitanje ne bi trebalo da koristi kao argument u odnosima dveju država".

I kad je već u samom startu suspendovano pitanje ćirilice u Hrvatskoj, druženje bivšeg četnika-početnika iz devedesetih, Tomislava Nikolića, i  Ive Josipovića, potomka levičara-komuniste, moglo je da počne.

Noć pre nego je zvanična poseta bila zakazana, Ivo Josipović je već bio u Beogradu, ali iz privatnih razloga. Kao ljubitelj klasične muzike kojom se i sam bavi, otišao je u operu da sluša muzičko-scensko delo srpske umetnice Isidore Žebeljan, na njen poziv. Vrlo lepo.

Sutradan, neopterećen ćirilicom, konstatovao je, zajedno sa Tomislavom Nikolićem, da će Hrvatska tužiti Srbiju, ali i da će Srbija tužiti Hrvatsku. Za genocid. Potom je Josipović održao govor u srpskom parlamentu. Obišao je i jednu hrvatsku zajednicu u Srbiji. Sve je bilo po najvišim evropski standardima.

U međuvremenu, predsednik hrvatske vlade Zoran Milanović, vodio je razgovor sa protivnicima ćirilice u Vukovaru. Morao je da popusti. Policija više neće čuvati table sa dvojezičnim natpisima. Neka se same čuvaju.

Tomislav Nikolić je zaboravio svoje "ratne izlete". U napadu milosrđa i kajanja za svoj "istočni greh", javno se založio za obostrano povlačenje tužbi za genocid.  Josipović je i na ovu temu bio dvosmislen. Ali je zato nedvosmisleno utvrdio da je 40.000 Hrvata iz Srbije došlo u Hrvatsku. Brojka je apsolutno netačna, ali Nikoliću nije palo na pamet da polemiše oko toga. Jedno sigurno-niko Hrvate odavde nije prognao, niko nije za njima pucao, niti su to oni uradili u traktorskim kolonama po kiši i blatu, ojađeni i bez nade, i nije se na njih sručila nikakva "Oluja" praćena rafalima. Da li je Tomislav Nikolić podsetio Josipovića da više od pola miliona Srba više ne živi na svojoj pradedovini, u Republici Hrvatskoj? Nije. Da li će Tomislav Nikolić ikada doživeti da se povodom njegove posete "diljem" Zagreba i okoline rašire srpske zastave? Neće. Da li će Tomislav Nikolić ikada govoriti u Saboru Hrvatske? Neće. Licemerna priča o evropskim standardima ovde je pokopana.

Nisu se samo Nikolić i Josipović sastali. Bilo je tu i "poslovnih ljudi". Biznis je iznad politike. Srpsku stranu predvodio je Miodrag Kostić Kole. Sa hrvatske strane nije bio Ivica Todorić. On je već odavno u Srbiji. Njima i sličnima, ratovi i razaranja su doneli samo napredak i bogatstvo. Njih niko ne optužuje za genocid niti će oni plaćati odštetu bilo kome.

Već danima besni antiruska kampanja sa televizije B92. Laž do laži. Kažu, dali smo Rusima NIS džabe, poklonili smo im rezerve nafte i gasa (zar državi koja ih ima milion puta više!) i još gomila gnusobi koje mogu da prodaju samo neupućenom narodu.

"Insajder" je emisija koja je odlično montirana, sa specijalnim efektima, muzičkom dramatizacijom...Kao stvorena za pokopavanje protivnika. Istina je daleko od onoga što B92 hoće nevešto da slaže ili prećuti (tekst posvećen TV B92 pročitajte na  strani 33, autora Ivone Živković).

Istina je da je ruski kupac NIS-a, odmah po dolasku, ponudio da najbolja svetska revizorska kuća vidi da li Srbija prodaje zdravu kompaniju ili "mačku u džaku". I zaista, na zahtev Danice Drašković koja je bila u Upravnom odboru NIS-a, izabrana je najbolja revizorska kuća, pa su utvrđeni milionski dugovi, na stotine stanova i poslovnih objekata koji su deljeni neposredno pre njihovog dolaska, ali, pre svega, činjenica da je Biserka Jeftimijević-Drinjaković, Tadićeva poslušnica, iznela nekoliko stotina miliona evra iz ovog giganta koji su kasnije prebačeni na račune Demokratske stranke i njenih istaknutih članova.

B92 laže da je Srbija poklonila Rusima sedam milijardi tona nafte i gasa. A koliko košta eksploatacija, transportovanje, prerada, to je matematika kojom se B92 ne bavi. Njih realna matematika zanima samo kada je u pitanju onaj ko ih finansira. U kampanju je uključena bila i ministarka energetike Zorana Mihajilović, i njen mentor Aleksandar Vučić. Tomislav Nikolić je nakon posete ambasador Rusije Čepurina požurio da podcrta svoju ljubav prema Rusima.

Suvlasnik TV B 52 Saša Mirković, odmah je unapređen u pomoćnika ministra kulture i informisanja, a Vučiće je doturio novac ovoj propagandnoj grdobi, kao nagradu za antirusku kampanju. Izgradnja Južnog toka počinje, a Evropska unija uvodi sankcije poluludom Aleksandru Vučiću.

Može li, napokon, u Srbiji doći do oslobodilačkog rata koji će osloboditi naše duše, osloboditi nas od poniženja i zla koje nam preti od nemani zvana srpska politička elita?