Pljačkanje Srbije

 

Skandal veka: Kako je Srbija za samo jednu deceniju opljačkana za 70 milijardi evra

 

Poslednji investicioni cirkus

 

Izvlačenje para iz budžeta kroz sumnjive „podsticajne mere" i još sumnjivije „kredite" kojima se uništavaju banke čije spasavanje onda plaćaju građani, dostiže nezapamćene razmere. Više od tri milijarde evra je država dala kao dotacije firmama koje nisu u stanju to da vrate, a neke od njih su fantomske, dok je još najmanje milijardu evra potrebno za sanaciju štete nastale propašću tri domaće banke. Samo kroz Privrednu banku Beograd čiji je odlazak u stečaj već dogovoren, opljačkano je oko 300 miliona evra, dok se visina ukupno opljačkanog i iz države iznetog novca u ovom veku procenjuje na 70 milijardi evra!

 

Milan Malenović

 

Već duže vremena se piše i priča o propasti još jedne banke u Srbiji, Privredne banke Beograd (PBB), koja će kao treća banka za samo godinu dana, posle Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine, otići u stečaj nekoliko dana pošto ovaj broj Tabloida bude u prodaji.

Stečaj PBB-a je, istina, odavno najavljivan, ali odmah i demantovan. Tako su „Večernje novosti" 23. aprila ove godine, objavile članak pod naslovom „Privredna banka Beograd ide u stečaj". Već sledećeg dana, rukovodstvo te banke je demantovalo ovu informaciju, a zatim su žustro reagovali i iz republičke Vlade, pa je pomenuti tekst odmah skinut sa internet izdanja ovih novina. Tako se još jednom pokazalo da u Srbiji režim na vlasti određuje šta mediji smeju da objave. Ali, to je samo deo nasilja koje vlast ovde sprovodi. Suština državne propasti i jeste u potpunoj režimskoj kontroli i nadiziranju svega, svih i svakoga. I razlog za odlazak u stečaj PBB-a leži upravo u činjenici da je ova banka, u većinskom vlasništvu Republike (skoro 65 odsto), više pazila da ispuni prohteve vlastodržaca, nego da poštuje poslovnu logiku.

 

Garancija propalom preduzeću

 

 

Bvši direktor propale Agrobanke, Dušan Antonić, nedavno je na suđenju potvrdio ono što su u međuvremenu svi već znali. Naime, objašnjavajući zašto je banka pod njegovim rukovodstvom davala kredite i preduzećima za koja se znalo da nisu u stanju da ih vrate, on je rekao kako je to rađeno po naređenjima koja su stizala iz Vlade. Identična situacija je bila i u Razvojnoj banci Vojvodine iz koje su preko sumnjivih kredita izvučene milijarde evra i sklonjena na privatne račune pokrajinskih i republičkih vlastodržaca. To je, inače, rašireni manir u Srbiji.

„Investiciona politika", koja je ustvari otimanje državnih para u korist osoba na vlasti, oprobana je metoda kojom je samo u prvoj deceniji ovog veka iz Srbije izvučeno više od 51 milijarde dolara. Početkom oktobra Ministarstvo privrede objavilo je jednu informaciju koja je ovo potvrdila.

Prema navodima Ministarstva, Fond za razvoj Srbije dao je preko 110 milijardi dinara, što je po kursu koji je važio na dan uplate više, od tri milijarde evra, preduzećima za koja se unapred znalo da novac neće niti uložiti u razvoj, niti će kredite moći da vrate. Tako je, na primer, KMG Trudbenik dobio ukupno 2,39 milijardi dinara, a zatim otišao u stečaj. Sartid je još 1998. dobio „pozajmicu" od Fonda u iznosu od 1,6 milijardi dinara koja do danas nije vraćena, a Putevi Srbije su po ugovoru iz 2001. dobili ukupno 1,89 milijardi dinara.

Zastava automobili su 2003. godini dobili 360 miliona dinara, dok je Fond Železari Smederevo izdao garanciju na osnovu koje je ovo propalo preduzeće dobilo kredit od poslovnih banaka u visini od 25 miliona evra koji će biti vraćen iz budžeta Srbije.

Izvlačenje novca iz budžeta putem „pomoći za investitore" nikako nije specijalitet samo nekadašnjih vlasti. Po pomenutom izveštaju Ministarstva privrede Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije (SIEPA) je nepostojećem preduzeću Trak-lajt iz Batočine u avgustu ove godine isplatila  tri miliona evra „subvencija" za otvaranje 500 novih radnih mesta.

Kineska kompanija Vršački vinogradi dobila je višemilionsku „pozajmicu" od SIEPA još u aprilu ove godine, iako je osnovana tek tri meseca kasnije - u julu. Tim novcem su strani „investitori" zatim kupili državnu firmu Vršački vinogradi i to po ceni od samo 5,2 miliona evra i to tako što je država vrednost hektara pod vinovom lozom procenila na svotu od samo 1.800 evra iako isti vredi između 10.000 i 15.000 evra. Tako je Srbija bukvalno poklonila kineskoj kompaniji vršačko preduzeće.

Na isti način se izvlačio i novac iz Privredne banke Beograd u kojoj je država imala apsolutni uticaj. Na kraju je gubitak preko visine kapitala iznosio više od 50 miliona evra, i sve će to morati da se nadoknadi iz budžetskih sredstava. Po procenama ekonomista od pre godinu dana, Srbija će za tri planski opljačkane banke, Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine i Privrednu banku Beograd, morati da plati preko pola milijarde evra. U međuvremenu je ova svota bar duplo uvećana.

 

 Od Mrvića ni mrvice

 

Kolike su stvarne razmere  pljačke izvedene na ovaj način, još nije poznato. Takozvani loši plasmani, odnosno pozajmice za koje se smatra da banka ne može da ih povrati, u Sloveniji, na primer, iznose više od petine bruto domaćeg proizvoda (BDP). Pošto je u Srbiji politički motivisano kreditiranje nesolventnih preduzeća daleko izraženije nego u Sloveniji, za pretpostaviti je da je udeo loših plasmana u BDP-u ovde bar na slovenačkom nivou, a to iznosi više od 12 milijardi evra!

Zbog toga može da se proceni kako su vlastodršci, i njima bliski tajkuni, za poslednjih 13 godina iz Srbije izneli skoro ceo jedan godišnji bruto domaći proizvod, odnosno oko 70 milijardi dolara.

Odmah pošto je sadašnja koalicija preuzela vlast 2012. godine došlo je do pokušaja smene rukovodstva Privredne banke Beograd. Promenom ministara i guvernera NBS-a nije, međutim, promenjena i poslovna politika PBB-a, već su se sredstva samo preusmerila sa ljubimaca bivše, na ljubimce aktuelne vlasti. Tako je PBB prvo polugodište 2012. završila sa iskazanim gubitkom od 120 miliona dinara, da bi ukupni gubitak u narednih šest meseci porastao na 173.015.000 dinara. Ovaj relativno mali gubitak banke nastao je isključivo zahvaljujući intervenciji države koja je ubacila dve milijarde dinara kroz dokapitalizaciju, inače bi PBB već pre godinu dana otišla u stečaj.

U konačnom finansijskom izveštaju za 2012. navodi se kako je kapital banke od 5. marta te godine smanjen za čak 12,4 miliona evra.

U novembru prošle godine Vlada je pokušala da proda akcije PBB-a u državnom vlasništvu, i tada je objavljeno kako na berzi ova banka vredi samo 4,2 miliona evra, i to nakon što je raznim mahinacijama vrednost akcija veštački uvećana za oko 70 odsto. U isto vreme je objavljeno i kako je ukupan kapital banke krajem septembra 2012. iznosio 29 miliona evra, od čega je 20 miliona u stvari državna pomoć iskazana u dokapitalizaciji.

I pored laži plasiranih iz Ministarstva finansija i Narodne banke Srbije kako se stranci interesuju za kupovinu akcija PBB-a, prodaja je propala. Ustvari, postojao je jedan zaista zainteresovan potencijalni kupac, ali ne za sumu koja je tražena.

Iz okruženja Jorgovanke Tabaković, guvernera Narodne banke Srbije, početkom ove godine je lansirana informacija kako se jedna ruska kompanija interesuje za preuzimanje PBB-a. Veoma brzo su dobro upućeni prozreli da se iza te kompanije u stvari krije Vuk Mrvić, nekadašnji predsednik Upravnog odbora i upropastitelj PBB-a, koji je prvo emigrirao u Belorusiju, a odatle prešao u Moskvu. Kako je država ostala pri traženoj ceni i Mrvić je odustao od kupovine. Bar za sada.

Budući da je  Privredna banka ostala na državnoj grbači, u aprilu je NBS ponovo uvela privremen mere, i zabranila banci dalje plasmane. Ovo nije imalo nikakvog efekta, jer PBB u tom trenutku više nije raspolagala parama koje bi mogla bilo kome da da. Ukupno je do tog momenta iz nje izvučeno oko 300 miliona evra, i to računajući samo depozite i strane kredite.

 

 Naprednjaci opraštaju greh za pare

 

Rasplet u Privrednoj banci mogao bi da izgleda isto kao svojevremeno u Agrobanci: depoziti, imovina i zdrava potraživanja bi bili prebačeni u Novu PBB, dok bi staroj ostali dugovi i nenaplativi krediti. Posle toga bi Nova PBB ili bila spojena sa Poštanskom štedionicom ili ponuđena na prodaju.

Problem sa prelaskom pod okrilje Poštanske štedionice je taj što ova banka već ima nepokrivenu finansijsku rupu u iznosu od nekoliko desetina miliona evra, pa joj preuzimanje još jednog bolesnika nije potrebno. U tom slučaju bi za Novu PBB mogao da se potraži kupac. Dobro obavešteni smatraju da bi to mogla da bude kompanija odbeglog Mrvića koji bi imao bar dva jaka razloga da to učini. Prvo. on bi  na taj način dobio finansijski zdravu banku sa 36 ekspozitura u Srbiji i 57.354 klijenta. Drugi razlog je još važniji: finansijski pomažući srpsku Vladu kroz kupovinu jedne propale banke on bi mogao ovde da nađe sigurnu zaštitu od hapšenja koje mu preti.

Vuk Mrvić se dovodi u poslovnu vezu sa Darkom Šarićem, zbog čega se, kažu, uvek nelagodno oseća kada treba da dođe u Srbiju, jer nikada nije siguran da li će biti uhapšen na granici. Druga afera u kojoj je učestvovao daleko je opasnija po njega, jer u njoj istragu vode austrijski organi koji nisu podmitljivi kao ovi domaći.

U aprilu se saznalo da austrijska policija smatra kako su Vuk i Vladimir Mrvić (bivši direktor kompanije Hipo konsultanti) među najodgovornijim osobama za malverzacije povodom dodele kredita iz propale Hipo Alpe-Adrija banke. Istraga o dodeli sumnjivih kredita, koje je Hipo banka odobravala fizičkim i pravnim licima preko svojih ispostava na Balkanu, započela je nakon što su revizijom poslovanja centralne banke 2007. godine otkriveni višemilionski gubici. Razlog za gubitak bile su multimilionske kreditne operacije, za koje se smatralo da su predstavljale pranja novca. Do 2009. godine te operacije su dostigle iznos između 40 i 50 milijardi evra, zbog čega je Austrija bila prisiljena da nacionalizuje Hipo banku.

Povezanost Mrvića sa Hipo bankom nije nikakva tajna. On je bio manjinski vlasnik preduzeća Rubikon-Invest d.o.o. gde je većinski vlasnik bila firma Rubicon-Invest und Beratungs AG iz Klagenfurta, na čijem čelu je bio Ginter Štridinger. Njega, pak, pamtimo kao bivšeg člana uprave Hipo Alpe-Adrija banke, a tu je poziciju napustio 2006. u jeku afere izazvane strahovitim gubicima.

Kako je Mrvić istovremeno bio i predsednik UO Poslovne banke Beograd on je najzaslužniji što je Rubikon-Invest kupio zgradu u beogradskom Bulevaru Kralja Aleksandra koju je odmah na lizing preuzela PBB.

Srpska vlast bi, međutim, mogla da zaboravi Mrvićevu povezanost sa organizovanim kriminalom i njegove mahinacije koje su mu donele desetine miliona evra zarade, ako bi on zauzvrat preko svoje ruske firme kupio Novu PBB i tako omogućio sadašnjem ministru finansija Lazaru Krstiću i Jorgovanki Tabaković da narodu prikažu kako su stranci zainteresovani za investiranje u bankarski sektor Srbije. Konačno, ovo ne bi bilo prvi put da SNS prodaje oproštajnice od grehova.

 

 

A 1.

 

Gordo posrtanje Srpske banke

 

Sa Privrednom bankom Beograd, na žalost, ne završava se spisak banaka čije će spasavanje da plate svi stanovnici Srbije.

Do kraja drugog kvartala ove godine 18 banaka je poslovalo s dobitkom od ukupno 20,6 milijardi dinara, a 13 banaka s gubitkom od ukupno 4,7 milijardi dinara , kako navodi NBS. Ovaj relativno uspešan rezultat postignut je zahvaljujući tome što je Razvojnoj banci Vojvodine oduzeta dozvola za rad. RBV je, naime, u istom periodu prošle godine ostvarila gubitak od 6,9 milijardi dinara.

Među bankama čije se propadanje očekuje u narednom periodu značajno mesto zauzima Srpska banka u kojoj država ima 99 odsto vlasništva.  Na čelo ove banke je doveden nekadašnji Miloševićev bankar Zlatan Peručić, devedesetih godina prošlog veka zadužen za sakrivanje para režima i njemu odanih biznismena u domaćim bankama.

Sudeći prema Peručićevim izjavama, Srpska banka se polako oporavlja, jer se kapitalna adekvatnost kreće između 13 i 14 odsto, što je iznad donjeg praga od 12 odsto koliko zahteva NBS (pred uvođenje privremenih mera adekvatnost PBB-a je iznosila tek nešto preko šest odsto). Upućeni analitičari, međutim, upozoravaju kako je Srpska banka na staklenim nogama i da je "oporavak" u stvari obična knjigovodstvena manipulacija.

Po Peručićevom dolasku Srpska banka se sa najvećim dužnicima dogovorila o reprogramu njihovih dugova. Razlog za ovaj korak nalazi se u činjenici da bi otpisivanje nenaplativih kredita moralo u bilansima banke da se prikaže kao gubitak, dok se krediti inače knjiže kao kapital. Zahvaljujući ovom potezu pera, kapital Srpske banke se prikazuje na lažnom nivou, dok je on u stvarnosti daleko niži.

Kako ovo poigravanje propisima nije beskonačno moguće, doći će ubrzo dan kada će stečajni upravnik zakucati i na vrata Srpske banke.

 

 A 2.

 

Manjinski vlasnik sa velikim leđima

 

Izvlačenje para iz bankarskog sektora za lični interes uveliko se odvija i u AIK banci iz Niša (koja je još uvek zdrava, ali ne zadugo!). Predsednik Upravnog odbora te banke i njen stvarni gazda je srpski tajkun Miodrag Kostić Kole koji nominalno kontroliše nešto manje od 25 odsto bančinih akcija. Njemu, međutim, nije potrebno da bude većinski vlasnik, sve dok ima sigurnu zaleđinu u strukturama vlasti.

U poslednje vreme je primetno da AIK sve više plasira novac u kredite preduzećima sumnjivog boniteta koja su povezana sa vlastodršcima ili Koletom. Ceh od preko stotinu miliona evra posle pucanja ovog mehura od sapunice, opet će solidarno morati da plate već do gole kože opljačkani građani Srbije.