Banke
Teror nad zaposlenima u Societe
Generale banci: u Francuskoj imaju afere, u Srbiji nasilje
Povišica u zamenu za ćutanje
Dok prema zvaničnim bilansima Societe
Generale Banka u Srbiji posluje pozitivno, ona u suštini svake godine gubi
milione evra. Saradnici banke koji su otkrili ove mahinacije bili su progonjeni
i otpuštani samo zato da bi bivši direktor Antoan Tusen mogao da dobije
unapređenje. Ni novo rukovodstvo banke ne pokazuje interesovanje da istraži ovu
aferu, jer i ono odlično zarađuje izvlačenjem para iz siromašne Srbije. a o
svemu je u međuvremenu obavešten i Prvi osnovni sud u Beogradu..
Milan Malenović
Jedna od najvažnijih službi u
svakoj, pa i u Societe Generale Banci (SGB) u Srbiji sačinjavaju interni
revizori zaduženi za detaljnu kontrolu rada cele banke i svih njenih filijala.
Interni revizori imaju svog šefa koji je direktno podređen predsedniku izvršnog
odbora, što je u rangu generalnog direktora u vanbankarskom sektoru. Sadašnji
predsednik je Francuz Frederik Koan, dok je njegov prethodnik na tom
mestu bio Antoan Tusen, takođe francuski državljanin.
Tusen je u međuvremenu napustio
Srbiju, iako ovde još uvek ima aktivno privredno društvo. Upućeni funkcioneri SGB-a
tvrde da je upravo preko ovog Tusenovog preduzeća u inostranstvo plasiran deo
kapitala kojim banka raspolaže u Srbiji.
Dok je direktorovao Tusen, na mestu
šefa Službe interne revizije u periodu od 2009. do 31. marta 2013. bila je Jovana
Stevanović, žena koja je imala paničan strah od ljudi koji su stručniji od
nje. Jednom saradniku u Službi Olegu Grbiću nije produžila radni ugovor
samo zato što je imao višegodišnje iskustvo u bankarskoj reviziji. O svemu šta
je doživeo radeći za SGB on je pismeno obavestio direktora Tusena, ali ovaj
ništa nije preduzeo. Grbić je u međuvremenu prešao u Ministarstvo finansija gde
je rukovodilac grupe za internu finansijsku kontrolu.
Jednu saradnicu je gospođa
Stevanović godinama maltretirala na najrazličitije načine u nadi da će ona,
budući da nije mogla da bude otpuštena jer ima stalni ugovor o radu,
samoinicijativno napustiti banku. Mobingovana žena je, takođe, za razliku od Stevanovićke
bila izuzetno dobro obučena za posao internog revizora. Šefica je išla dotle da
je čak i seksualno uznemiravala svoju službenicu!? Svi u banci su ovo znali,
ali su ćutali. Tusen je jednoj službenici koja je uplakana došla da mu se žali
na maltretiranje koje doživljava od Stevanovićke ponudio povišicu u zamenu za
ćutanje.
Zavera ćutanja u vrhu banke išla je dotle
da je šefica Službe interne revizije, Stevanovićka, o trošku banke bila poslata
na psihijatrijsko lečenje ne bi li smanjila svoju agresivnost.
Jedna od osoba koje su svim silama
štitili Jovanu Stevanović je i Vesna Marković, generalna sekretarka u
banci, zadužena upravo za zaštitu zaposlenih od mobinga?! Markovićka ima samo
završenu srednju školu, ali ocenjuje rad drugih zaposlenih, čak i doktora
nauka.
U međuvremenu je Stevanovićka,
istina, sklonjena sa mesta šefice službe interne revizije, ali tako što je
dobila - unapređenje! Zbog čega je ova žena godinama uživala zaštitu vrha
banke? Zbog toga što je umela da ćuti o marifetlucima direktora, ali i
celokupne kompanije, kao i da na ćutanje primora svoje zaposlene.
Interni revizori po prirodi svog
posla imaju uvid u sve transakcije, ali i u podatke o svakom zaposlenom banke.
Njima nije teško da utvrde kako se u SGB-u nemilice krše zakoni ne samo
Republike Srbije, već i cele Evropske Unije. Sve žene zaposlene u ovoj banci
imaju niže plate od svojih muških kolega zaposlenih na istim pozicijama, a što
je suprotno Zakonu o zabrani diskriminacije.
Na jednom sastanku kod direktora Tusena
zaposleni su izneli probleme koje imaju sa Stevanovićkom i dobili odgovor da je
ona - nesmenjiva. Tusen je to obrazložio činjenicom da upravo predstoji njegovo
unapređenje i odlazak na neku višu funkciju izvan Srbije i da bi mrlju na
njegovoj karijeri predstavljalo kada bi rukovodstvo u Parizu saznalo da on na
jednom tako značajnom radnom mestu pune tri godine drži psihijatrijski slučaj.
Još početkom ovog veka jednom
značajnom klijentu, koji je tražio kredit, tadašnji direktor SGB-a Goran
Pitić (ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom u Vladi premijera
Zorana Đinđića) objasnio je: "Mi nismo došli u Srbiju da uložimo novac,
već da ga iz nje izvučemo." Pitić je još uvek predsednik Upravnog
odbora ove banke.
Veliki broj funkcionera SGB-a
ima privatne firme registrovane na najbliže članove porodice. Tim preduzećima
banka odobrava kredite iako zna da nisu u stanju da iste vrate, a zatim se
novac prebacuje u inostranstvo, na privatne račune zaposlenih, ali i u filijale
SGB-a. Na taj način se pare sasvim legalno izvlače iz srpske podružnice Societe
Generale Banke. I ovo je, kao i mnogo šta drugo, moralo da bude poznato
internim revizorima, ali ih je terorom na ćutanje primoravala Jovana
Stevanović, uz podršku direktora i generalnog sekretara banke.
Deo zaposlenih je o svemu već
informisao Prvi osnovni sud u Beogradu i sada se čeka njegova reakcija. Čak i
ako bi podmićeni tužioci i sudije u Srbiji odustali od krivičnog gonjenja,
centrala banke u Parizu, već opterećena raznim aferama u samoj Francuskoj,
morala bi da reaguje i posmenjuje direktore svog srpskog predstavništva. U
svakom slučaju, došlo bi do novog zemljotresa u bankarskom sektoru Srbije, kao
kada su u stečaj otišle Agrobanka i Razvojna banka Vojvodine.