Amerika
Tragikomedija najavljenog bankrota: da li
je Amerika stigla do svoga kraja?
Obamina (o)čajanka
O drami američkog monetarnog sunovrata
svestki mediji pišu različito. U jednom se svi slažu: pada Amerike odrazio bi
se na sve ekonomije sveta. O tome piše Milan Balinda urednik Tabloida i dugogodišnji novinar američkog Majami Heralda
Milan Balinda
Sve se završilo, makar za sada, prošlog
četvrtka oko 12:30 po vašingtonskom vremenu kada je američki predsednik Obama
potpisao uredbu koja je izglasana u oba doma Kongresa (Predstavnički dom i Senat)
i tako je produženo funkcionisanje američke administracije.
Da se to nije dogodilo, a ipak se ceo svet
i nadao da će se dogoditi, američka vlada bi već u sledeći petak ostala bez
novca i bez mogućnosti da isplati plate državnim službenicima, penzije
penzionerima, dodatke ratnim veteranima i, što je najviše uzbudilo ostatak
sveta, ne bi mogli da isplaćuju državne obveznice. Ni stranim ulagačima, a ni
Amerikancima u zemlji.
Najvažniji deo te uredbe je odobrenje da
Vašington može da nastavi s pozajmljivanjem novca, odnosno - prodajom
obveznica. Svet je strepeo od nove svetske ekonomske krize, mada ova američka
natezanja ništa nisu imala veze s ekonomijom - sve su to bila politička
prepucavanja. Ugledni američki dnevnik Volstrit žurnal opisao je
situaciju sledećim naslovom: „Komedija političkih grešaka".
Nakon višenedeljnog natezanja i 16 dana
praktične paralize vlade, Senat je glasao sa 81 za i 18 protiv predloga da se
administraciji odobri da pozajmi novac. Taj predlog skovali su vođe obe partije
u Senatu. U predstavničkom domu za je bilo 285 kongresmena a protiv 144.
Protiv je glasala većina Republikanaca ali se njih 87 pridružilo Demokratama i
glasalo za predlog. Inače, svih 198 Demokrata je glasalo za. Nakon glasanja i
potpisa predsednika, vlasti su objavile da je federalna vlada ponovo u punom kapacitetu
i da zaposleni trebaju da se vrate na posao.
Ova avantura koštala je Ameriku, po nekim
procenama, 24 milijarde dolara. To bi bilo 0,6 odsto bruto nacionalnog dohotka.
Po nekim procenama ta je suma bila manja, a znaće se tačno kad se obrade svi
podaci, ali je teško izračunati gubitak američkog ekonomskog prestiža. Dok će
neke kompanije da pokriju svoje gubitke tokom sledećih nekoliko meseci, neke
neće biti u stanju da to učine. Kod prosečnog stanovnika sveta već je stvorena
jedna konfuzija o tome šta se dogodilo. Mnogi, koji ne mare za Ameriku, već
imaju svoja objašnjenja i predviđaju kraj „američkoj imperiji".
Drugi, koji su bolje shvatili o čemu se
radi nalaze se u još nejasnijoj situaciji - kako da shvate i prihvate da
američki političari mogu da budu tako obesni i kratkovidi i da čitavu svetsku
ekonomiju dovedu na rub provalije.
Po tom predlogu-sporazumu oba doma
Kongresa bi do 13. decembra morala da dogovore planove za potrošnju i poreze
tokom sledeće decenije. Inače, ovim dogovor omogućeno je finansiranje vlade do
15. januara i mogućnost porasta zaduživanja do 7. februara. Da je sve išlo po
planu, taj dogovor ne bi bio ni potreban jer bi se sve odvijalo po automatizmu.
Na kraju, radilo se o političkom pokazivanju moći koje je moglo skupo da košta
ne samo SAD već i ostatak sveta. Samo Ruska Federacija ima oko 50 odsto svojih monetarnih
rezervi uloženo u američke obveznice. Novac koji su uložili Kinezi dostiže
astronomske cifre.
U suštini, krajnja desnica u
američkom Kongresu, nova politička partija u stvaranju u redovima
Republikanaca, Partija Čajanka, htela je da paralizuje federalnu vladu ukoliko
Demokrate ne promene, ili odlože, ili ukinu, Obamin Zakon o zdravstvenom
osiguranju. Insistiraju da bi takvo osiguranje bilo katastrofalno za
Amerikance. Da li bi bilo ili ne bi, teško je reći. Za sada svaka strana iznosi
svoje argumente koji su u dijagonalnoj suprotnosti. Jedno je sigurno - Zakon je
izglasan u oba doma Kongresa, i Ustavni sud je potvrdio njegovu ustavnost.
Međutim, Čajanka partija ima svoje ciljeve, a da bi njih postigla spremni su da
paralizuju zemlju. A i ostatak sveta. Na kraju su morali da se povinuju većini
Republikanaca u Kongresu, i to kada je već bilo veoma jasno da Republikanci
gube podršku kod glasača. Sva ova natezanja oko američkog budžeta
najverovatnije će se nastaviti tokom sledećih meseci, ali je zanimljivo zašto
je američka politika postala apokaliptički haos.
Na prvom mestu uzroka tog haosa
najverovatnije se nalazi Čajanka partija. Kada je Vašington federalnim novcem
izvlačio iz kraha velike finansijske firme i auto-gigante 2008. i 2009. godine,
Čajanka je na to reagovala radikalno. Još više nakon što je prošao Obamin zakon
o zdravstvenom osiguranju 2010. godine. Njihov metod delovanja je da „osakate"
zakonodavnu mašineriju, ali to im je i jedini cilj.
Na drugom mestu mogao bi da bude
spori ekonomski rast. Iz ranijih kriza SAD su se izvlačile zavidnom brzinom,
ali to je sada prošlost. Čini se da se previše troši na ratove i na socijalnu
pomoć. Tako makar kažu američki konzervativni političari.
Mada je Ustavni sud potvrdio
ustavnost Obaminog zakona o zdravstvenoj zaštiti (Obamacare) i mada je Obama
ponovo izabran za predsednika 2012. godine, čini se da jedina veća industrijalizovana
nacija na svetu i dalje ne prihvata nacionalnu zdravstvenu zaštitu. Taj je
zakon problem, opravdano ili ne, koji će da potraje još mnogo godina.
Postojanje dve kulture u zemlji ne
doprinosi ni boljem razumevanju među političarima. Naime, koegzistiraju, ali se
ne mešaju, dve velike grupacije: Sekularna gradska Amerika i Biblijska
tradicionalna Amerika. Američki mediji takođe su podeljeni po toj liniji i te
dve Amerike retko se sreću. Jedni gledaju FOX njuz, a drugi MSNBC. Jedni čitaju
liberalne novine kao što su Njujork tajms i Vašington post, a
drugi one u kojima se ocrnjuje administracija demokratske partije. Te dve
velike grupacija svaka za sebe ima svoju verziju i to ne samo politike, već i
religije, obrazovanja i samog života. Prošlo je vreme kada je američki
predsednik bio predsednik svih građana. Sada jedna strana ne priznaje pobednika
iz redova druge strane. To što je Barak Husein Obama crnac sa ne-američkim
imenom samo pogoršava situaciju, mada je on dvaput izabran apsolutnom većinom
glasova.
Američki Kongresmeni i Senatori
birani su u zacrtanim okruzima. Ti su okruzi tokom godina tako planirani da i
Demokrate i Republikanci imaju svoje „određene" glasačke zone. Kad neko od
političara u Vašingtonu počne da zastupa sasvim izvitoperene stavove njemu to
uglavnom ne nanosi političku štetu jer on (ili ona) računa na tu svoju glasačku
grupu koja se inače slaže sa takvim stavovima. Postoje još mnogi razlozi za
američki politički haos, ali jedan od njih je i nesposobnost mnogih političara,
njihova lenjost, nezainteresovanost i prosto naprosto - glupost. Mnogi
Amerikanci zaključili su da političari nisu sposobni ni da organizuju karavan
od dve mazge. Svemu gore rečenom potrebno je dodati i stalnu trku za novcem, da
bi se finansirale političke kampanje.
Opšte je poznata već donekle
izlizana fraza da novac vrti Ameriku, novac vrti čitav svet i što ne bi i
Ameriku, ali, ta fraza nije bez osnova. Neki američki milijarderi, sa krajnje
desnih pozicija, nastoje da sruše američki sistem, čak i po cenu da će i njih
da afektira. Braća Čarls i David Koh, na primer, utrošili su milione dolara na
republikanske kandidate, kao što je bio Mit Romni, s namerom da poraze Obamu,
Demokrate i Zakon o zdravstvenom osiguranju. Taman kad su se uvalili u fotelje,
očekujući pobedu Mita Romnija, stigla im je vest da su Afro-amerikanci, Latinoamerikanci,
Azija-Amerikanci i bela gradska mladež ponovo izabrali Baraka Obamu. To se „debelim
mačorima" kako ih je sam Obama nazvao, nije dopalo. Ni malo. Planiranje da
se paralizuje vlada demokrata počeli su da se kuju još od prošlog novembra,
nakon predsedničkih izbora, kako je o tome svojevremeno izveštavao Njujork
tajms.
Naravno, nisu svi milijarderi ekstremni
desničari i nisu svi destruktivni po demokratiju. Pragmatični bogataši razumeju
američki sistem, ko je šta izgradio, ko je šta odbranio, i veoma im je dobro
poznato da je njihovo lično bogatstvo posledica tog sistema. Pozicija braće
Koh, i njima sličnima, plutokratama sa desnice, je da je njima demokratija sama
po sebi problem. Dosadilo im je da slušaju kako se izvesni političari zalažu da
se bogataši više oporezuju. To su ljudi sa velikim parama i ne vole da im „sitne
ribe sole pamet". Za te plutokrate Čajanka partija im je
pešadija i obilno je finansiraju.
A 1.
Svet u strahu i nedoumici
Najčešće pitanje, navodi Njujork
tajms, širom sveta bilo je jedno jednostavno pitanje: „Amerikanci valjda
nisu toliko neodgovorni i samo-destruktivni, jesu li?"
Mnogi Grci tvrde da nije samo Grčka
ta koja ima tapiju na nesposobne i kratkovide političare. Osim Grčke, pojedine
zemlje kao što su Meksiko, Argentina i Rusija imaju gorke uspomene na svoje
susrete s državnim bankrotom. Ističu da je oporavak dugotrajan i mukotrpan.
Meksiko je imao krizu 1994. godine kad su se mnogi investitori povukli i kada
je zemlja ostala bez gotovine. A u ovoj američkoj situaciji meksički pesos je
počeo da pada jer njihova ekonomija veoma zavisi od zdravlja američke, zemlje u
koju Meksikanci izvoze najveći deo svojih proizvoda. Optužuju da je američka
kriza posledica arogancije Vašingtona.
Rusija je imala svoj finansijski
kolaps 1998. godine.
U nekim zemljama analitičari su
isticali Baraka Obamu kao najvećeg krivca, postavljajući pitanja o njegovim
sposobnostima kao lidera. Ipak, u većini zemalja analitičari su ukazivali na
postojanje i delovanje Čajanka partije. U zemljama Južne Amerike
mediji su u većini za nastalu krizu optuživali američku krajnju desnicu u
Kongresu.