Rocky Stars club-Uređuje: Rajko Roki Dvizac

 

Hleb i čokolada

           

"Prazna" ploča

 

Od kada je novinarstva, od tada datira podela na novinare i „novinare". Prvima su uvek na prvom mestu bili čitaoci, istina i mediji za koje rade. Ovim drugima, prioritet su bili urednici, direktori, šefovi, šefići, vlast i na čelu kolone - sponzori. Najuočljivija podela bila je u sportu i na estradi. Tu je čak i običan svet sa lakoćom mogao videti da li iza nekog teksta u novinama, priče na radiju ili komentara na televiziji stoji novinar ili pak „novinar".

Za proteklih 38/39 godina najviše sam se bavio kulturom i estradom ali sam imao „izlete" u ostale oblasti od sporta do politike. Iako sam navijač crno-belih, moj najbolji sportski intervju bio je sa ondašnjim golgeterom „Crvene zvezde" Dušanom Savićem.

Na taj detalj me je upozorio sam Savić, nazvavši me telefonom da mi se zahvali, tvrdeći da niko do tada nije napravio bolji intervju sa njim. To kao da mu nije bilo dovoljno, pa je još u nekoliko svojih narednih izjava za medije, ponovio pohvale na moj račun.

Dule nije znao da sam ja navijač „Partizana" ali je znao da sam novinar a ne „novinar". Sa ovim drugima očigledno je imao i previše „susreta i razgovora". Tajna mog uspešnog intervjua verovatno leži u tome što sam se prema njemu ponašao kao običan ljubitelj fudbala i pitao ga uglavnom ono što bi ga pitao običan čovek koji voli fudbal. Bez navijačke strasti, bez ulagivanja...

U to vreme, kodeks novinarstva se mnogo više poštovao nego danas. Sportski novinari su  kao zmija noge krili za koga navijaju a ako bi to ipak isplivalo na površinu, trudili su se da budu fer prema suparničkom taboru. Postojali su pametni i mudri urednici koji su, kada bi saznali za koga njihov sportski novinar navija - obavezno ga slali da izveštava sa utakmica suparničkog tabora.

Dostojanstvo i ugled medija morao se sačuvati bez obzira na cenu. Naravno da je bilo „iskakanja" iz ove zaštitne šeme ali ni blizu kao što je to danas. I tada je beogradska čaršija znala da je, recimo, Milojko Pantić vatreni zvezdaš ali nije mu bilo dopušteno (a i on je sam sebe kontrolisao) da sportske događaje komentariše kao da se nalazi na severnoj tribini Marakane u crveno-belom dresu…A danas?

Što se tiče estradnog novinarstva ono je nastalo na vetrometini od šabačkog vašara do kafana duž ibarske magistrale. Pošto je zabavna muzika bila u odumiranju, u Beogradu su se sve više raslojavale dve grupe - oni koji su pisali o pop i rok muzici i oni koji su pisali o narodnjacima. Da bi se izdigli iznad estrade, prvi su često sebe nazivali rok kritičarima ili pak rok novinarima. Drugi su bili podeljeni na estradne novinare i estradne „novinare". Za prve je svetinja bio „Džuboks" (kasnije „Rock","Zdravo","Itd","Super Tin") a za druge lokalne radio-stanice na čelu sa Rado Šapcem ( kasnije se pojavio folk časopis „Sabor"). Pošto je ovo svojevrsna hronika zlatnog vremena srpsko/jugoslovenske muzičke scene, ne bi bilo u redu a da ne spomenem da je narodna muzika (kasnije je preimenovana u folk, posle invazije turbo-folka) imala jednog jedinog kritičara narodne muzike!

 Bio je to Dušan M.Jovanović koji je vrlo oštro (često negativno)i pesnički nadahnuto pisao o zvezdama narodne muzike. Narodnjaci su se jedino njega plašili šta će napisati u „RTV Reviji","TV Novostima" ili pak „Saboru"...

Njegov jedini naslednik donekle je bila  moja mlađa koleginica Zorica Konić ali ona je više volela ulogu novinara koji piše o estradi, nego folk kritičara…

No, istorija je zabeležila da sam ja bio preteča stvaranja estradnih novinara. Nastao je pravi šok kada sam ja kao rok novinar, napisao opširan intervju u „Zum Reporteru" sa, do tada potpuno anonimnom pevačicom narodne muzike iz Sarajeva, Hankom Paldum!

 Posle mog teksta ona je postala jugoslovenska zvezda. U Beogradu su nastale polemike kako sam ja, kao rok novinar, mogao da pišem o narodnjacima?! Polemike su se vremenom stišale a u redakcijama su urednici počeli da određuju mlade novinare čiji je glavni sektor bio estrada...

Počeli su da se lagano stvaraju estradni novinari. A među njima kao što svako žito ima kukolja, pojavili su se i estradni „novinari". No, kao što rekoh, slično sportu, i na estradi se znalo ko je od njih „novinar". Pošto su oni uglavnom bili „slobodni"(nezaposleni saradnici) mogli su da pišu i rade šta hoće i kako hoće. Spomenuću samo jednu,legendarnu anegdotu

Na promociji jednog folk pevača u maloj sali hotela „Union" okupio se veliki broj novinara i „novinara".

Pevač je promovisao svoju novu LP ploču uz mnogo ića i pića. Trudio se da bude dobar domaćin, da sa svakom zvanicom popriča, pita ga kako mu se sviđa nova ploča, da li je sve u redu itd. Na kraju promocije, poznati beogradski „novinar" D.A. sačekao je da se zvanice raziđu a onda pevaču šeretski rekao: „Dobra ti je ova nova ploča. Šteta što je prazna"!

 Pevač se zbunio, pomislivši da je greškom dotični „novinar" dobio samo omot, bez vinila. Počeo je da se izvinjava donoseći novu ploču. "Novinar" je pogledao u nju i kroz smeh saopštio: „I ova je prazna!". „Kako prazna, pa zar ne vidiš?".

U pola rečenice „novinar" ga je prekinuo: „Kažem ti da je prazna. Ništa sem omota i ploče više u njoj nema. Pa kako mogu da pišem o praznoj ploči"?!

Pevač je najzad ukapirao na šta „novinar" misli i velikodušno mu obećao da će je „napuniti" čim se promocija završi i ostanu sami."Novinar" je zadovoljno klimnuo glavom. Zadovoljan je bio i pevač. Bolje je „napuniti ploču", onda je bar siguran da će ploča biti pohvaljena. Pevači su oduvek više voleli da sarađuju sa „novinarima", nego sa novinarima. Ovako su odmah znali na čemu su...Tako je i danas. Ustvari, još je gore. Mnogo gore...Sada se sve radi javno. Estradom uglavnom vladaju „novinari".

Ko su oni i kolika im je tarifa znaju svi - od njihovih urednika, preko čitalaca (gledalaca) pa do pevača…Ako gledate „Grand" emisije, sve će vam biti jasno. I o tome svi ćute. Flaster na ustima ima i UNS i NUNS. Kad mogu sportski „novinari", što onda ne bi mogli i estradni „novinari". Oni su svuda poželjni i dobrodošli. A kakvi su im „rezultati" najbolje se vidi po onome kakva nam je danas estrada i kakav nam je danas sport…

Zaglibio se u mulj do grla. Jedino to ne vide sportski i estradni „novinari" . A i kako bi kada im je glava u „punoj ploči" čas ovog pevača, čas od onog kluba…

Najgore je što su Oni su postali uzor kolegama iz drugih oblasti života. U poslednje vreme namnožili su se „novinari" i u politici. Mnogi od njih čak i ne pišu više…Čekaju samo da im stigne tekst iz nekog kabineta da se velikodušno potpišu ispod njega znajući da samo tako njihova ploča nikad neće biti prazna…Život nam je postao estrada a „prazna ploča" - šifra raspoznavanja, pripadnosti istom klanu…Ja sam na sreću ili žalost, zavisi iz koga ugla gledate ,svih ovih 38/39 godina bio i ostao samo novinar.

 

.....

 

Zlatni sponzor rubrike:

 „Olukmont Azinović"-Inđija, Sremska 15. Tel. 00 381 63 2000 41

 Izrada i montaža građevinske limarije (pocink, obojeni pocink-6 boja, bakar, cinkofit , usluga sečenja i savijanja do 6 m dužine…c), pokrivanje krovova, „Olukmont Azinović", ime koje garantuje kvalitet