(Pr)osudite sami

Bekstvo od smrti

Milovan Brkić

Kardiolog mi je ispričao iskustva o lečenju njegovih pacijenata. Kada dovedu u Urgentni centar čoveka koji je doživeo težak infarkt i kada on pred lekarom priča kao navijen, on zna da mu nema spasa. Pričom se bori da ne umre.

Kada sam ga upitao da li i srpski predsednik, koji je teško bolestan, a pobrojao sam mu boljke, stalnim slikanjem pred kamerama, pa i povodom otvaranja okrečenih škola, temelja za fabriku ili puteva koji nikada neće biti izgrađeni, na taj način beži od smrti, lekar je potvrdno klimnuo glavom.

Vučićev kraj je sasvim blizu!

Šta će biti sa nekoliko hiljada onih koji su ga, sledeći, ojadili Srbiju? Mislim tu na one iz javnih preduzeća, počev od lokalnih zajednica pa do republičkih, koji su sa pozicija predsednika opština, gradonačelnika, direktora bolnica, škola, fondova, raznih agencija, pa do visokih službenika u ministarstvima, koji su, kličući Vučiću, sebi natrpali pune džepove, sagradili vile, oteli preduzeća, podigli hidroelektrane.

Nije lako sve te bandite privesti zakonu, a s druge strane, ako oni ostanu na slobodi, sa tolikim novcem, opet nam se ne piše dobro. Setio sam se da su početkom osamdesetih godina u Kaliforniji, u gradovima, poput Los Anđelesa, San Franciska, San Dijega, harale bande Latinoamerikanaca. Mladi ljudi su silovali, ubijali, pljačkali. Život u ovom delu Kalifornije bio je skoro nemoguć. Kao demokratskom društvu, Americi je bilo teško sve te počinioce koji su se svrstavali u moćne bande koje su na licu imale istetoviranu suzu, herc, pik i druge znakove, u zavisnosti kojoj su bandi pripadali, privesti zakonu. One koji su bili uhapšeni zamenjivali su mlađi, pa su te bande postajale sve jače i brojnije. Problem je rešen kada je Vrhovni sud Kalifornije zauzeo stav da je svaki član, pripadnik te organizovane kriminalne bande, podjednako odgovoran za svaki zločin koji učini pripadnik te bande.

Za samo godinu dana, iza rešetaka, na doživotnoj robiji, našli su se svi oni koji su bili deo tih bandi. Ubrzo, ulice su postale mirne. Po istom principu, već ove godine, Srbija bi mogla da se reši Vučićeve mafije, kao i onih koja je harala pre njih.

Svaki član opštinskog veća, upravnog odbora, predsedništva opštinskog, gradskog, pokrajinskog ili Izvršnog odbora SNS-a, svaki ministar, gradonačelnik, direktor javnog komunalnog preduzeća ili vladine agencije, bio bi odgovoran za zločine i krivična dela koji su počinili Aleksandar Vučić i njegov kartel.

Svaki ministar bio bi odgovora za veleizdajničke ugovore koje je potpisivala ministarka Mihajlović, ili svaki član gradskog veća za ugovore i pljačku gradonačelnika Beograda, osim ako su javno glasali protiv njihovog zaključenja.

Sve njih treba odvesti na izdržavanje kazne u neku veliku, a preuređenu kasarnu. Ograditi je žicom, omogućiti uhapšenim pristojni smeštaj. Treba ih odvojiti u muške i ženske paviljone, hraniti ih GMO hranom koju nam prodaju Matijević, Miodrag Kostić i drugi zločinci iz Ministarstva poljoprivrede. Na taj način bi se brzo smanjio njihov broj. Za upravnika stacionara treba postaviti Zlatibora Lončara, da ih leči kao što je i nas lečio. Tutnuti mu u džep neku stotku, pa bi zatvorska groblja ponela.

Prevaspitanje uhapšenih vršilo bi se na način što bi svi morali satima da gledaju reprize emisija ''Parovi'', ''Zadruga'' i druge rijeliti programe. Većina bi posle mesec dana umrla od muke ako bi i Marić, Željko Mitrović i ostali analitičari u snimljenoj emisiji ''Dnevnik'' veličali novu vlast, na bestijalan način kao i Vučićevu, nazivajući sve njih, koji su u kasarni, ološem, izdajnicima, banditima. A, taj dan se bliži.

U Tirani su velike demonstracije protiv Edija Rame, pa onda sledi hapšenje. Hašimu Tačiju je saopšteno da ne dolazi više u Brisel na pregovore! Vučiću se šalju dimni signali da se sprema, ali on sprema policiju na nas. I njima neštedimice obećava povećanje plate, isto kao i penzionerima, ali ne navodi datum od kada će povećati, ili kada će završiti stanove. Važno je da im je obećao.

Vučić bezuspešno beži i od smrti i od zatvora.