Na nišanu

Samoubistvo iz zasede: kako je lažni Vođa slagao da će mu CIA "doći glave"

Prolećna defanziva Vučićevog kartela

Uhvaćen u zamku sopstvenih laži, Aleksandar Vučić se pred kraj ovog proleća 2018. godine našao u pravoj defanzivi, suočen sa posledicama banditske autokratije koju sprovodi duže od šest godina. Pljačke javnih preduzeća, mafijaški ugovori sa stranim kompanijama, pa čak i veze sa ozloglašenim islamističkim režimima na Bliskom Istoku, sve je to za njega manji problem od američke CIA-e, za koju trvdi da se obrušila na njega, jer se. navodno, opire priznanju nezavisnosti Kosova. Da je u pitanju notorna laž, govori i izjava američkog ambasadora zu Srbiji, Kajla Skota, od 24. maja 2018. godine, u kojoj on posebno naglašava: "...Odnosi Srbije i Amerike su zasnovani na zajedničkim ciljevima!"

Nikola Vlahović

U subotu, 26. maja ove godine, Vučićevi bilteni "Srpski Telegraf", "Informer", "Alo" i "Kurir", vrištali su sa naslovnih strana kako Vođa pati za sve nas i kako mu zloglasna američka CIA "dolazi glave", jer navodno neće da prizna nezavisnost Kosova. U ovu apsurdnu kampanju uključile su se i sve njegove televizije, od RTS-a do RTV Pinka, Studija B, Happy TV i svih drugih koje ga besomučno, 24 sata dnevno slave, kao rimskog cara Dioklecijana.

A, šta ima CIA sa tim, možda bi Vučić mogao da objasni. Podsetimo da je i narodni poslanik Zoran Radojičić (Dveri) svojevremeno postavio pitanje Aleksandru Vučiću - da li poznaje Šona Ficpatrika i Bila Džejmisona, visokorangirane pripadnike CIA koji nadziru rad agenata CIA u Srbiji, i koji su bili direktno nadređeni Miodragu Rakiću, osnivaču SNS i Vučićevom šefu, kao i da li je po nalogu Mikija Rakića, Aleksandar Vučić učestvovao u akciji lociranja generala Ratka Mladića, i da li je njegova kuća u Jajincima, tačnije njen čuveni vinski podrum, korišćen za organizaciju sastanaka sa više od 10 lica koja su prema informacijama CIA imali saznanja o lokaciji generala Mladića, i gde im je nudio da za novac odaju podatke o Mladiću.

Naravno, Vučićeva izmišljena priča o tome da mu je CIA "za petama" i da će mu "doći glave", samo ako hitno ne prizna postojanje nezavisnog Kosova, nije nikoga u Srbiji potresla, jer je reč o "samoubistvu iz zasede" koje on izvodi 365 dana u godini, preko svoje zločinačke propagandne mašine, koja ne štedi ni novca ni prostora, kako bi ga predstavila kao svetog velikomučenika koji je svoj život stavio u službu boljitka Srbije i svih njenih građana.

Ipak, vest koja je ovako gromoglasno saopštena 26. maja 2018. godine, nije "pala" tek tako. Reč je o prelomnom trenutku za njega i njegovu diktaturu. Naime, Vučić je sam sebi postavio rok od tri meseca, u kome bi trebao biti promenjen Ustav Srbije, a kako to nije moguće u tako kratkom vremenu (jer poslanici idu na odmor krajem juna, a ni bez referenduma ne može doći do te promene), ostalo mu je samo da zavapi do neba i izmisli napad CIA-e na njega lično.

Računa valjda da će ga Srbija shvatiti za ozbiljno, da će mu poverovati i da će se sažaliti nad njim i odobriti mu da bez skupštinske rasprave i referenduma (koji sigurno ne bi uspeo), proglasi nezavisnost Kosova, pa da u poslednjem činu saopšti javnosti kako je sve "plod pritiska" a ne njegove veleizdajničke akcije.

Ali, ako sa ovom temom još i može da se igra, za njegovu lažnu najavu da će penzije biti "povećane"(reč je o povratku na pređašnje stanje), platiće najskuplju cenu. Naime, još 11. maja ove godine, Međunarodni monetarni fond (MMF), odobrio je Vladi Srbije da ukine Zakon o privremenom smanjenju penzija, što je Vučić teško primio, jer mu se dopalo da iz džepova najsiromašnijih građana otima bez ograničenja. Istina je da je MMF 11. maja zatražio od Vučića da odmah povuče pomenuti zakon, ali se diktator na to odlučio tek nakon opomene koju je dobio iz ove poverilačke institucije. Međutim, njegova drskost prešla je sve granice jer je ukidanje spornog zakona najavio odmah, a primenu tek za kraj 2018. godine, a možda i za početak sledeće, 2019!

Naravno, MMF je već spremio "plan B" u slučaju da Vučić nastavi sa otimačinom penzija u narednih tri meseca. U najavi se uskraćivanje novog, načelno dogovorenog kreditnog aranžama i čitav spisak zahteva za "ubrzano servisiranje" postojećih dugova. Ovakve mere MMF primenjuje samo u obračunu sa bahatim afričkim diktatorima, kad se njihovi režimi otmu kontroli.

Samo nekoliko dana pre najave da će mu CIA "doći glave", Vučić je primio Izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Dejvida Mekalistera, za koga se može reći da će dosadašnji mandat proveo kao deo "blagonaklone" politike nemačke kancelarke Angele Merkel prema Vučićevom režimu. Ipak, i Mekalister je na Vučićevu provokaciju o "sporom otvaranju poglavlja", hladnokrvno odgovorio: "...Pitanje koliko će poglavlja biti otvoreno nije na Evropskom parlamentu, o tome odlučuju članice"

Panično tražeći bilo kakvu tačku oslonca u fazi kad je njegova agresija bez pokrića dostigla tačku nepodnošljivog, Vučić se 25. maja, na nekadašnji Dan mladosti, setio kineskog ambasadora Li Mančanga, koga je pozvao da tog dana prisustvuje njegovom "obraćanju" strogo odabranim novinarima i TV ekipama. Očito "dopingovan" raznim lekovima, Vučić se u jednom trenutku obrušio na strane ambasadore u Srbiji, posebno na one "koji hoće da se pitaju za sve", pa se okrenuo ka ambasadoru najmnogoljudnije zemlje na svetu, gospodinu Liju, kao da se iz sažaljenja obraća lokalnom klošaru : "...Evo, kako naš dobri drug Li nikad ništa ne pita, nikad ništa ne traži...".

Vučić ne zna da je Li Mančang diplomata vrhunskog kova, da iza sebe ima vojno - obaveštajni pedigre, te da je još davne 1978. godine završio Višu ekonomsku školu u sred Beograda, ali po nalogu svoje države i partije, isključivo iz razloga da nauči srpsko-hrvatski jezik i primeni ga u daljem obaveštajno - diplomatskom radu. Možda gospodin Li izgleda kao "čikica iz komšiluka" pa ga Vučić tako i vidi, ali, ozbiljan predsednik države nikad sebi ne bi dozvolio da se ambasadoru Kine tako prostački obrati.

Mali, bahati balkanski diktator koji se nalazi u fazi "slobodnog pada", zatvorio je sebi sva vrata i u Evropi i van nje.

Nemačka agencija Dojče Vele je objavila odmah nakon samita u Bugarskoj (21. maja) veliki naslov "Balkanskim liderima treba reći istinu - EU nema snage za još jednu rundu proširenja" u tekstu u kome problematizuje prijem zapadnobalkanskih zemalja u Evropsku uniju. U tekstu je još rečeno da je "...EU previše zauzeta sama sobom da bi imala snage za još jednu rundu proširenja. I sam pomen datuma mogućeg proširenja - u prestonicama EU izaziva totalnu paniku. I to iz dobrih razloga".

I Vučiću je lično, povodom stanja u Srbiji predočana argumentacija Evropske Komisije (posredstvom Johanesa Hana) koja zvuči kristalno jasno: "...Ili ćemo mi (EU) izvoziti stabilnost ili ćemo uvesti nestabilnost". Vučiću je takođe tokom maja meseca saopšteno da je Srbija duboko ispod ekonomskog proseka Evropske unije, te da je time na duže staze kandidovana samo da bude takozvani "neto-primač" iz budžeta Brisela.

Vučić ne bira sa kim će da ratuje. Tako je nedavno napao Boda Vebera, uglednog analitičara iz Berlina (organizacija DPC - Veće za politku i demokratizacije), jednog od vodećih nemačkih stručnjaka za regiju Balkana, koji je napisao oštar i kritičan izveštaj o krahu politike Evropske unije prema Bosni i Hercegovini, pominjući štetnu ulogu Srbije i Hrvatske.

Vučić je preko svog biltena "Informer" nazivao nemačkog analitičara običnim lažovom. U tekstu pod nazivom „Veber bi da posvađa Putina i Vučića: Nemac opet plasira izmišljotinu o otcepljenju Republike Srpske", Vučić se obrušio na ovog nemačkog analitičara, kao da je u pitanju "domaći izdajnik". Istog dana, stiglo mu je i obaveštenje da su nadležne institucije EU zgrožene takvim odnosom prema slobodi govora i mišljenja, te da će i to biti predmet rasprave povodom spremnosti Srbije da otvori neko od sledećih poglavlja.

I Vučićev "veliki prijatelj", premijer Albanije Edi Rama, koji se takođe nalazi u "defanzivi", a može se reći i u svojevrsnoj izolaciji, izgubio je kontakt sa realnošću počeo da besni na način na koji to Vučić radi, pa je zapretio da će uskraćivanje "evropske perspektive" podstaći radikalizaciju muslimana u toj zemlji, "što bi ugrozilo regionalnu stabilnost".

I ovo nije bilo gde izjavio nego u Berlinu, uoči susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, a vest je preneo Rojters, pominjući i sličnu retoriku Aleksandra Vučića, koji se u Srbiji hvali "prijateljstvom sa Rusijom", a u Nemačkoj i svugde na Zapadu opominje: ukoliko Srbije na bude u EU, biće Rusije na Balkanu.

Rama "nabacuje Vučiću loptu", pa upozorava ovih dana da Rusija ima nameru da radikalizuje albanske muslimane i pozvao EU da shvati da bi "...zatvaranje vrata evropskoj perspektivi Albanije moglo bi ostaviti prazninu koju bi Rusija mogla da iskoristi".

Ovo je, samo jedna od metoda kojima se Vučić i Rama u međusobnim dogovorima koriste kako bi svoje kriminalne kartele nesmetano uveli u evropske institucije, ali...Očigledno je da se radi o banditskm partnerstvu, o čemu svedoče i redovni godišnji i klvartalni izveštaji Europol-a, od kojih vredi istaći i onaj u kome se kaže da oko 20 hiljada kriminalaca organizovanih u lokalne i regionalne bande, "rade" na Balkanu, gde preko njihovih kanala ilegalno u EU dolaze stotine hiljada migranata sa Bliskog istoka, iz Azije i Afrike, te da preko Srbije, kao centralne zemlje Balkana, idu i tajni kanali šverca droge i oružja, šta su posredno uključene i vlade okolnih zemalja. Predstavnici Agencije za nadzor spoljnih granica EU, Fronteks, objavili su čak i činjenice o stotinama miliona evra koji su zarađeni ovim poslovima, kako u Srbiji, tako i u susednim zemljama.

Ovakva "reputacija" srpskih vlasti na čelu sa Vučićem i njegovim kartelom, ne daje nikakve nade građanima ove zemlje da se nadaju bilo kakvom boljem životu, kao ni o ulasku u Evropsku uniju. Da stvari ne stoje kako treba, govore i putevi investicionog kapitala, posebno onog koji se obrće u medijima. Naime, u relativno kratkom roku od dva meseca, pojavile se dve informacije koje ukazuju da se kriza u Srbiji produbljuje i da u zemlji gde Vučić "slobodno pada", nije ništa izvesno. U prvoj informaciji, objavljeno je da američka investiciona kompanija KKR (u čijem sastavu posluje United Media), kupuje u Srbiji Telenor i više televizijskih kuća.

Međutim, iako je o tome obavešten, Vučić ne dozvolja da se o tome govori. Jer, KKR uveliko radi na prodaji svega što je kupio u Srbiji. A, kandidat za kupovinu SBB-a je austrijski Telekom.

Naime, KKR kao investicioni fond gubi u Srbiji novac, a ulagači to ne žele. Odlazak KKR-a iz Srbije predstavlja snažnu poruku da je ova zemlja nestabilna i da ima lošu perspektivu.

Činjenica je, takođe, da uprkos Vučićevim pričama o velikoj poslovnoj saradnji sa Nemačkom, simbol nemačke privredne snage, "Dojče banka", nikada nije došla u Srbiju, a kako sada stvari stoje, teško da će neko iz ove generacije građana Srbije to i da doživi.

Bivši ministar finansija Dušan Vujović je objasnio poverilačkim institucijama nalaz iz izveštaja Državne revizorske institucija, da nema traga za 6,6 milijardi evra koje su nestale iz budžeta Srbije! Prelivene su u džepove Aleksandra Vučića, njegovog brata Andreja, oca Anđelka i članova kartela, objasnio je ministar Vujović, koji je, inače, službenik Svetske banke!

Kada mu je Vučić za državnog sekretara u Ministarstvu finansija postavio Miloša Vazuru, Vujović je obavestio Svetsku banku i MMF da pored ovog dokazanog kriminalaca i nasilnika ne može da ostane ministar.

Vučić je udario novi šamar MMF-u izborom osvedočenog prestupnika Siniše Malog za novog ministra finansija. Sa tako kompromitovanim čovekom, kao što je Mali, MMF će, legitmno je, odbiti dalju saradnju, što Vučića vodi u potop.

A 1. Bugarska skupština

Nedavno završeni samit Evropske Unije i Zapadnog Balkana u Sofiji je pokazao da je njegov jedini cilj bio da učesnici malo proputuju, pokupe dnevnice i prisustvuju na nekom koktelu. Na njemu nije ni izgovorena reč "proširenje", ali je zato uveden novi pojam - "povezivanje" (ima simbolike, jer se očekuje vezivanje mafijaša sa Balkana!). Iako je prvobitno bilo zamišljeno da se on odnosi na zemlje Zapadnog Balkana, koje bi trebalo da se povezuju međusobno i sa EU, pre će zemlje Evropske Unije morati da počnu sa svojim novim povezivanjem.

Treća najveća ekonomija evro-zone, Italija, dobija vladu koja predstavlja košmar i za Berlin i za Brisel. Koalicija "Pokreta pet zvezda" i "Lige Nord" savez je dva iskrena i dosledna evroskeptika. "Liga", koja je ranije zastupala stav o posebnosti severa Italije u odnosu na ostatak zemlje, i "Pokret pet zvezda", koji je zastupao siromašni jug, shvatili su kako svi Italijani imaju jednog zajedničkog neprijatelja, koji je istovremeno i krivac za njihovo siromaštvo - Evropsku Uniju, odnosno Nemačku.

U trenutku nastanka ovog teksta ne zna se sastav nove italijanske vlade, ali je najozbiljniji kandidat za ministra finansija svetski priznati ekonomista Paolo Savona, čija se knjiga pod naslovom "Kao noćna mora, kao san" upravo pojavila u knjižarama u Evropi. U toj knjizi piše: "Kako je moguće da je Italija, uprkos teškim konsekvencama, tri puta u istoriji podlegla svojoj fascinaciji nemačkom kulturom? Prvi put 1882. kada je sa Nemačkom i Austro-Ugarskom potpisala trojni pakt, drugi put 1939. osnivanjem "Čeličnog saveza", a treći put pristupanjem EU. Kako je moguće da ništa nismo naučili iz svojih grešaka?"

Svi u Italiji, bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju, jedinstveni su u stavu kako je za ekonomsku mizeriju u ovoj zemlji najveći krivac Nemačka. Helmut Kol je, naime, svojevremeno insistirao da Italija, kao zemlja suosnivač preteče EU, "Zajednice za ugalj i čelik", uđe u evrozonu, iako ona za to u tom trenutku nije bila spremna. Posle se pokazalo kako Kol to nije učinio iz puke sentimentalnosti, već iz čistog interesa, jer je nemačka privreda tako dobila lakši pristup italijanskom tržištu koje je bukvalno počistila.

Nova vladajuća koalicija u Rimu najavljuje već sada da će sprovesti program ekonomskog oporavka vredan oko 250 milijardi evra. Taj novac se, međutim, očekuje od Unije. Evropski komesar za budžetska pitanja Ginter Etinger je na to izjavio kako se nada da će se italijanske vlasti sabrati i predomisliti, jer evropski zaštitni mehanizam (koji je svojevremeno spasao Grčku) nema ni približno dovoljno srdstava da pomogne Italiji u slučaju njenog bankrota.

EU će narednih meseci, pa i godina, svu svoju energiju trošiti na sopstveno "povezivanje", pa neće imati vremena za "povezivanje" sa Zapadnim Balkanom koji je definitivno prepušten samom sebi. Šta god da zemlje tog regiona učine, one Uniji u ovom trenutku ne trebaju. Možda za deceniju ili dve, ako EU dotle preživi.

A 2. Kome se priviđa CIA

Aleksandar Vučić vodi kampanju kojom kompromituje sve političke i medijske kritičare i njegove namere da samovoljno prizna albansku državu Kosovo. Na udaru Vučićeve medijske falange našao se Vuk Jeremić. Prvo je Željko Mitrović objavio otvoreno pismo u kome je Jeremića zasuo najprljavijim uvredama.

- Vuče, ti si jedna bolesna patološka lažovčina, koja i dalje živi u vremenima kada si vladao Srbijom i kada se u javnom i političkom životu Srbije uglavnom kralo, otimalo i lagalo. Laže Vuk i to ne samo domaću već i svetsku, posebno donatorsku javnost zbog ponekog dolara koji mu udele na moljakanje i prosjačenje - napisao je Mitrović ono što Vučić misli.

Dva dana kasnije, Vučić je i sam to potvrdio, optuživši Jeremića da je „predvodnik međunarodne bande lopova". Iako je predsednik Narodne stranke najavio tužbu, to nije zaustavilo Vučića. Naprotiv, preko svog biltena „Informer" objavio je optužnicu protiv Jeremića, koga je, navodno, CIA izabrala da predvodi akciju nasilnog obaranja Vučića s vlasti.

U izmišljenom scenariju navodi se da je u Skoplju 21. maja održan tajni sastanak kod makedonskog premijera Zorana Zaeva, na kome su bili Amerikanac Erik Berns, političar Saša Mirković, obaveštajac Boban Jovanović i vlasnik makedonske televizije „Nova" Sead Kočan.

U prvoj verziji te vesti pomenut je i reditelj Goran Marković, ali kasnije je njegovo ime izbačeno, kad su autori shvatili da nije u pitanju član predsedništva Pokreta slobodnih građana, nego Mirkovićev kum. Oni su optuženi za pripremu rušenja naprednjačkog režima, koju će CIA finansirati sa 16 miliona evra. Tim novcem finansiraće se nevladine organizacije i mediji koji već postoje, kao i oni koje će osnovati Mirković i Zoran Bašanović. Da haos bude kompletan, Erik Berns je bio u izbornom štabu Hilari Klinton, čiju kampanju je Vučić finansirao sa dva miliona dolara. O kolikoj količini laži je reč za „Magazin Tabloid" otkrivaju Saša Mirković i Boban Jovanović.

- Nisam 21. maja bio u Skoplju. Zorana Zaeva nikad nisam upoznao, ne poznajem ni Kočana. Poznajem Zorana Bašanovića. On, Vučić i ja smo se ranije družili. Inače, Vučić je krstio Bašanovićevo dete. Prethodnih godina se odricao, kako drugova tako i kumova, zbog toga što nismo hteli da slušamo njegove patološke naredbe, koje su pogubne za građane Srbije. Goran Marković mi je kum, njemu je diktator naneo mnogo zla, kao i svakom normalnom građaninu Srbije. Boban Jovanović je moj stari prijatelj, još iz mladalačkih dana. Poznajem i Erika Bernsa, viđali smo se mnogo puta, ali u Kosovskoj Mitrovici. Onog Erika Bernsa, čija fotografija je objavljena u „Informeru", nikad nisam video, ali baš bih voleo da ga upoznam - tvrdi Mirković i objašnjava: „Pokret Cela Srbija i ja, kao njegov predsednik, zalažemo se za Srbiju svih građana, a ne za Srbiju koja je Vučićeva mafijaška država. U interesu naše države i naroda viđaćemo se sa svima, pa i sa Amerikancima, Englezima, Rusima, Kinezima, Grcima, Turcima i svim ostalim.

Čak i Nemci pokazuju interesovanje da se vide sa nama iz pokreta Cela Srbija, jer su shvatili da ih njihov „đak" Vučić laže, kao i Amerikance, Francuze i sve druge. Koliki je lažov, uostalom, najbolje znamo mi, koji živimo u Srbiji pod njegovom diktaturom. Na kraju, sa svim tim dobro je upoznat i Bata Gašić, kao i pojedini članovi Vlade, sa kojima imamo normalne odnose i koji ne podržavaju Vučićevu politiku, koja, u najmanju ruku, podseća na Hitlerovu.

Ovakvim atakovanjem na ljude iz opozicije, Vučić pokušava da nam, preko svojih satrapa, stavi mete na čelo. Svi znamo kako je prošao Oliver Ivanović, koji je i sam bio izložen ovakvoj hajci kao ja sada. Ostalo je još samo da me ubiju kao Olivera. Ako se nešto desi bilo kom članu pokreta Cela Srbija, mojoj porodici ili meni, zna se da će to doći od Vučića i njegove kaznene ekspedicije. Srbija za koju se borimo biće slobodna zemlja, a ne mafijaška privatna država."

Pored Mirkovića, za učešće na izmišljenom sastanku optužen je i Boban Jovanović.

- Pošto se u „Informerovom" tekstu pominje izvesni Boban Jovanović „obaveštajac", želim da kažem da ja nisam nikakav obaveštajac, već predstavnik Agencije za podršku civilne odbrane iz Ženeve za Balkan. Da, u Skoplju sam se sreo s nekim od pomenutih ljudi, ali privatno. Politikom se ne bavim i ne živim u Srbiji poslednjih šest godina. Bavim se isključivo društvenim i humanitarnim radom u međunarodnim organizacijama, a i odnedavno sam savetnik predsednika makedonskog SNS-a Dragiše Miletića, koji je savetnik premijera Makedonije za nacionalne manjine. Dovođenje mog imena u kontekst rušenja vlasti u Srbiji je totalna glupost i nema veze sa istinom. Od 2012. nisam glasao na izborima u Srbiji i nemam nameru, jer tamo ne ostvarujem prihode i ne plaćam porez, pa stoga nemam prava da odlučujem ko će biti na vlasti - kaže Jovanović za „Magazin Tabloid".

Vučić, ipak, ne dozvoljava da činjenice utiču na njegove politikantske manipulacije. Na vlast je došao uz američku pomoć, a sad optužuje CIA da ga obara iako radi sve što je potrebno da bi se, kako sam ističe, Srbija zauvek rešila kosovskog tereta.