Povodom

Kako je "večiti grad" Beograd platio najskuplju cenu svojoj otvorenosti

U glavnom gradu, gradonačelnici kradu

Nijedan glavni grad u Evropi nije bombardovan i uništavan kao što je to Beograd. Njegova istorija, može se slobodno nazvati istorijom rušenja i gradnje, ili istorijom krvi i pepela. Ipak, nikada tako nije stradao ni u ratovima, kao što danas strada u miru, pod vlašću Aleksandra Vučića i kao što je stradao od njegovih prethodnika, Dragana Đilasa i svih koji su ga zajašili nakon 5. oktobra 2000. godine. Glavni grad je meta manijakalne pljačke, a šta će od njega ostati, zavisi samo od brzine kojom će sadašnja vlast da bude srušena. Traje mrtva trka. Ili će Beograd srušiti njega ili će on ubrzo srušiti sve što je ikada u njemu vredelo. Ovaj tekst je i prilog biografiji Siniše Malog, faforita za novog ministra finansija

Nikola Vlahović

Na Dan oslobođenja Beograda, 20. oktobra prošle, 2017. godine, Vlada Srbije je iz tekuće budžetske rezerve izdvojila 100 miliona dinara za grad Beograd, uz obrazloženje da je ta intervencija usledila "zbog smanjenih prihoda u gradskom budžetu". Informacija je i zvanično objavljena u "Službenom glasniku", a nekoliko dana kasnije, gradonačelnik Siniša Mali hvalio se velikim prihodima koje je gradska vlada "ubrala" iz džepova građana glavnog grada. Samo osam dana ranije, 12. oktobra 2017. godine, gradski menadžer Goran Vesić, saopštio je javnosti da će budžet grada "...biti oko 108 milijardi dinara" i dodao još i ovo: "...Kada je Đilas vodio grad 2013. godine, budžet je bio 72 milijarde. Budžet se pravi od prihoda, ne od vazduha, ne pada sa neba!"

Istina je, novac ne pada sa neba. U slučaju kriminalnog saveza Siniše Malog i Gorana Vesića, tu je i republički budžet i "tekuće budžetske rezerve" Republike Srbije koje samostalno kontroliše Aleksandar Vučić, pa kad god zatreba Malom i Vesiću, tu je "tata" da im doda iz državne kase ili da im ubaci nešto "poprečnog", prljavog novca iz kriminalnih delatnosti raznih podzemnih klanova koji deluju u Srbiji i van Srbije. Zato je i moguće da se i danas ne zna gde su nestala velika potraživanja grada Beograda, poput onih iz 2013. godine, u visini od pola milijarde dinara. I gde je "isparilo" barem dve milijarde evra budžetskog novca tokom mandata gradonačelnika Siniše Malog, ali i gde je još toliko novca ubačenog u razne nepostojeće ili nikad dovršene "investicije". Ne zna se ni gde je silni novac opran u stotinama raznih "parkića" i "mobilijara", u bolničke blokove koji nikad nisu proradili, u beskrajno asvaltiranje Beograda koji se ruši, na čijim ulicama ima više rupa nego automobila...

Grad Beograd poseduje na hiljade hektara građevinskog zemljišta i hiljade lokala i stanova od čijeg zakupa, odnosno iznajmljivanja prihoduje, ali su prikazani prihodi grada po tom osnovu sve manji! Treba napomenuti i to da od preko 100 milijardi dinara gradskog budžeta, čak jedna četvrtina odlazi na održavanje Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) i "servisiranju" privatnih prevoznika, uprkos tome što Beograđani plaćaju iz svog džepa najskuplji gradski prevoz u Evropi. I to i mnoge druge kriminalne radnje, delo su Siniše Malog, patološkog lopova i odanog sluge Aleksandra Vučića, koji se "proslavio" i kod stranih posmatrača balkanskog brloga.

Američka organizacija FATF je najvažnija međunarodna institucija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma. Srbija je zbog strateških i sistemskih manjkavosti, u izveštaju FATF-a objavljenom krajem februara, svrstana u grupu zemalja u kojoj su Etiopija, Irak, Šri Lanka, Sirija, Trinidad i Tobago, Tunis, Vanuatu i Jemen. U jednom od poslednjih svojih izveštaja, FATF je označio Srbiju kao nesigurnu i stavio je pod "monitoring". Još 2016. godine, FTAF je imao podatke o transakcijama u kojima je učestvovao gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

FATF je izneo podatak da je Mali imao najmanje 45 računa u različitim bankama u Srbiji, od čega čak sedamnaest računa na svoje ime, jedan se vodio na njegovu konsultansku firmu, 21 račun imala je njegova bivša supruga i najmanje tri računa vodila su se čak i na njihovu maloletnu decu. Mali je imao punomoćje da raspolaže novcem sa još tri računa koji naizgled nemaju veze s njim. Jedan takav račun vodi se na arhitektu Boška Uroševića, drugi na kompaniju biznismena Slobodana Vučićevića, a treći na manje poznatu beogradsku firmu. Mali je uplaćivao desetine hiljada evra nepoznatog porekla na svoj, račun svoje supruge, ali i račune dece. Osim toga, novac je na račune stizao i iz ofšor zona - Britanskih Devičanskih Ostrva, Lihtejnštajna, Švajcarske i Hong Konga. Samo jednim fiktivnim poslom, Mali je sebi uplatio 525.000 evra sa računa u švajcarskoj banci na račun u Srbiji. Ovako kriminalizovani gradonačelnik je i doveo do haotičnog stanja u glavnom gradu Srbije u kome se članovi vladajuće stranke u saradnji sa pojedinim javnom preduzećima, bave pljačkom kao "privrednom delatnošću".

Zbog svega toga, ali i mnogo drugih razloga, Beograd je krajem maja ove 2018. godine, stavljen i na listu najrizičnijih gradova Evrope (drugi najnebezbedniji grad posle Kijeva), kako piše u istraživanju koje je sproveo "Merser", jedna od najvećih HR konsultantskih firmi u EU, koja svake godine istražuje koji su najbezbedniji gradovi na svetu. Beograd je i na svetskoj listi od 45 zemalja koje su učestvovale u istraživanju, među najgorima (ističe se "brutalnom korupcijom i vandalizmom"). Kako u istraživanju navode, bezbednost se rangira po unutrašnjoj stabilnosti, stopi i obliku kriminala i (ne)sprovođenju zakona.

Politička mafija dugo drži Srbiju u svojim kandžama, i kroz poluge vlasti svake godine sprovodi ogromnu pljačku na štetu države i građana. Jedan od klasičnih primera je i slučaj Gradskog zavoda za veštačenje. Reč je o izuzetno važnoj državnoj ustanovi osnovanoj davne 1974. godine odlukom Skupštine grada Beograda, a među najvažnijim delatnostima su i poslovi veštačenja u oblastima građevine. Odlukom režimske većine u Skupštini grada donetom 22.07.2014. godine, upravljačka prava i kontrolu nad Zavodom od tog trenutka preuzeli su lično Goran Vesić i Siniša Mali. Naravno, za račun i interese Aleksandra Vučića. Tako su počele razne "prenamene" gradskog građevinskog zemljišta, tako je rušeno (2016) naselje "Savamala" (za koju je beogradska "Politika" sročila ciničan naslov "Nelegalni objekti nelegalno i srušeni", u nameri da opravda državni kriminal).

Dve godine kasnije niko od gradskih čelnika nije odgovarao za planiranje i rušenje pomenutog naselja u Hercegovačkoj ulici u begradu. Greadobačelnik Siniša Mali i predsednika Skupštine grada Beograda, Nikola Nikodijević, po svemu sudeći rukovodili su akcijom rušenja objekata, lišavanja slobode građana i ugrožavanja njihove sigurnosti, a za ovu kriminalnu akciju ni do danas nisu snosili nikakvu odgovornost Nikola Ristić, načelnik Komunalne policije niti odgovorne osobe iz Policijske uprave Beograda.

Da bi se bolje razumele surove pljačke Beograda (ne samo pljačke budžeta, nego i zastrašujuće otimačine milijarde evra vrednog zemljišta, zgrada, infrastrukture, najskupljih lokacija na Balkanu), nužno je osvrnuti se i na poreklo ovog, sve žešćeg kriminala...

Od 2004. do 2011. godine, vođe ondašnje "demokratske pljačke" nametnule su koruptivnu zakonsku regulativu u oblasti upravljanja građevinskim zemljištem, koja je investitorima omogućila da plate samo 10 odsto naknade za uređenje građevinskog zemljišta, čime su investitori sticali pravo na građevinsku dozvolu i otpočinjanje izgradnje.

To je imalo za posledicu da je na hiljade raznih "investitora" prestajalo sa plaćanjem, jer su izgradili i prodavali objekte, a da više od 90 odsto obaveza prema gradu Beogradu nisu izmirili. Tadašnja Direkcija za gradsko građevinsko zemljište nije ni pokušavala da naplati neizmirene obaveze od dužnika, u velikom broju slučajeva. Sedam godina na čelu Direkcije bio je Boris Ranković, čovek od najvećeg poverenja Borisa Tadića i Dragana Đilasa. Predstavnici Demokratske stranke u gradskoj vlasti i Direkciji, na osnovu štetnih propisa koje su sami doneli, od pravih i lažnih investitora tražili su neka smešna sredstva obezbeđenja. Na primer, neplaćanja naknade - menice za fizička lica i ugovorna ovlašćenja za pravna lica i slično. Bio je to način da "svojim ljudima" umesto bankarske garancije i hipoteke, obezbede siguran "prolaz" do vlasništva nad nekretninama. Mnogi su tako preko noći postajali milioneri. Smatra se da je samo na ovaj način Beograd opljačkan za milijardu evra. Niko za to nikada nije odgovarao.

Vučić je za svaku od velikih pljački koje je izvela vrhuška Demokratske stranke, debelo naplatio "oproste grehova", a neke od njih i dalje naplaćuje, kao u slučaju Dragana Đilasa koji mu se "razdužuje u naturi", izlaganjem svoje kriminalizovane persone gnušanju javnosti. Od toga, naravno, korist imaju i Aleksandar Vučić i njegov kriminalni kartel i Đilas, kome su tako sačuvani i opljačkani novac i status slobodnog građanina koji još nije procesuiran.

I nekadašnje "perjanice" Demokratske stranke, Goran Vesić i Radmila Hrustanović upamćeni su i po tome što su aferama i pljačkama sprovodili "politiku stranke prema gradskoj vladi". Radmila Hrustanović je kao gradonačelnik napravila stotine miliona evra štete, ali je njena pogubna uloga nastavljena i sa pozicije "dogradonačelnice", dolaskom njenog nastavljača, pokojnog Nenada Bogdanovića.

Iz bogatog izbora nepočinstava gradske vlasti tokom njegovog mandata, treba pomenuti kako je izdao u zakup 141.500 kvadratnih metara građevinskog zemljišta za 740 miliona dinara hrvatskoj firmi "Montmontaža" na pedeset godina, čime je načinio štetan ugovor, ali i obradovao vlasnika "Montmontaže", hrvatskog tajkuna, pokojnog Nikolu Lisičara. Ironija ili crni humor, tek ni Lisičar ni Bogdanović nisu više među živima, ali je ugovor koji su potpisali živeo je i posle njih! Predmet onoga što su potpisali Lisičar i Bogdanović jeste teren na Adi Huji, čija je tržišna vrednost blizu 50 miliona evra. Akcija je izvedena na način koji može ući u antologiju klasičnih tranzicionih "zavrtanja".

Aleksandar Vučić je prilikom preuzimanja vlasti 2012. godine, opravdano računao na kriminalizovani deo Demokratske stranke, na njihov "prljavi veš" i milione koje su opljačkali. Tako se i desilo da niko od prethodnih vlasti, završno sa bivšim gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom, nije odgovarao za stotine miliona opljačkanih evra, za štetne ugovore, propale projekte, uništavanje infrastrukture i devastaciju ključnih gradskih područja, ali i za milijardu evra ostavljenog duga. Sve je to Vučić "oprostio", naplatio i u svoj prljavi politički kapital pretvorio. Da je drukčije, Đilas bi već odavno odgovarao za slučaj izgradnje mosta preko Ade, za koji je uporno tvrdio da će koštati 120 miliona evra, pa se ispostavilo da je do današnjeg dana koštao oko 400 miliona evra (jer izgradnja pristupnih saobraćajnica još nije gotova, pa nije poznata ni konačna suma)! Đilasovu laž demonatovali su podaci Evropske banke za obnovu i razvoj, kao i Evropske investicione banke, od kojih je tadašnja gradska vlada u četiri navrata uzimala kredite, u ukupnom iznosu od 289 miliona i 900 hiljada evra. Ove kredite za višestruko preplaćeni most, nažalost, plaćaće mnoge buduće generacije građana Beograda, ali i Srbije.

U vreme dok su Milan Božić (1997-1999, kao vršilac dužnosti gradonačelnika) i Vojislav Mihailović (kao gradonačelik 1999-2000), "pokrivali" multimilionske pljačke Srpskog pokreta obnove, divlje upade u stambene i poslovne prostore, divlja gradnja i nadziđivanja, divlje otimačine budžetskih prihoda i sva druga divljaštva, označen je na neki način početak kraja odgovornih gradskih vlasti i ulazak Beograda u period nasilja i bezvlašća pod komandom Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije, koji će nastaviti gradonačelnici Milan St. Protić (2000-2001), Dragan Jočić (kao vršilac dužnosti 2001), a kasnije i već pomenuta Radmila Hrustanović (2001-2004), Nenad Bogdanović (2004-2007), te Dragan Đilas (2008-2013), pa konačno Siniša Mali (najpre kao predsednik Privremenog veća, 2013-2014, a kasnije i kao gradonačelnik od 2014) i dalje).

Tokom čitavog tog perioda, trajala je pljačka gradskog budžeta, rasturanje državne imovine u vlasništvu grada Beograda i nezakonito pretvaranje javnih površina u građevinske investicije, čiji su su vlasnici u međuvremenu po nekoliko puta promenili. Ako je suditi po kalkulacijama koje je izvela već pomenuta američka organizacija za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma (FATF), za skoro dve decenije iz Beograda je "izvučeno", nestalo, opljačkano ili nezakonito prihodovano više od trideset milijardi evra (dakle, više od milijardu evra godišnje!)

Ipak, najkompletniju sistematizaciju pljačke Beograda, izveo je Siniša Mali, koji je već na početku mandata krenu sa punjenjem gradskog budžeta preko nezakonito podignutih računa za grejanje preko Javno komunalnog preduzeća „Beogradske elektrane". Samo u 2016. godini, oko 200 hiljada domaćinstava je platilo po 1.800 dinara više svakog meseca, mada to nisu morali. Nije teško izračunati koliko je opljačkano iz džepova građana samo na ovaj način.

Navodno zbog predviđenog izmeštanje privrednih objekata iz centralne gradske zone, "očuvanje kvaliteta poljoprivrednog zemljišta u perifernoj zoni, kao i dodatno opremanje saobraćajne i komunalne infastrukture", Mali se dohtavio posla kreiranja novog Generalnog urbanističkog plana (GUP), koji treba da potpuno prebriše većinu bitnih odredaba prethodnog, koji je donet pre 13 godina.

Plan (GUP) Siniše Malog predviđa pet većih i nekoliko manjih privrednih zona od kojih je jedna uz novosadski auto-put, obilaznicu, auto-put Beograd - Zagreb, pančevački put, u Makiškom polju uz obilaznicu i u Bubanj potoku. Glavni kriminalni klanovi i strane kompanije koje su platile "ulaznicu", već se nalaze na tim lokacijama. Nije poznato da li je ikada ikakav konkurs, tender, aukcija ili bilo šta slično raspisivano tim povodom ali se pouzdano zna da je "podela plena" na atrakticnim lokacijama počela i pre nego je GUP i planiran!

Čime se Siniša Mali kao gradonačelnik u proteklom periodu bavio najbolje govori i podatak da je planirao čak i kompleks za golf terene u zoni zapadno od Borče, a u priobalju Dunava formiraće se zone sa sadržajima za različite vidove rekreacije i sportove na vodi. Sve te "zone" već su zaposeli novi milioneri, oni koji planiraju da preprodaju nešto što su od naprednjačke vlasti dobili besplatno ili skoro besplatno. I Vučić i Mali i čitav njihov kartel, potpuno su sigurni da će vladati još najmanje dva mandata. Tome u prilog govori i nedavna Vučićeva izjava kako je pred Srbijom "zlatno doba", da će od kraja 2018. godine pa još pet godina i dalje cvetati hiljadu cvetova.

Ova mafija određenim praktičnim potezima hoće da stavi građanima Beograda da će to zaista tako i biti, pa su zamislili "projekat" da tunelom za drumski saobraćaj, koji bi povezao Savsku i Dunavsku padinu, koji bi se pružao ispod Terazijskog grebena do Ulice despota Stefana, grad "izađe" na drugu stranu reke Dunav (ili, kako je to Mali rekao: "...Ovaj saobraćajni pravac ima pored ostalog zadatak rasterećenja centralnog gradskog područja od saobraćajnih tokova na pravcu Novi Beograd - Savski amfitetar - Ada Huja...")

Jedno od vrhunskih ludila koje hoće da sprovedu u delo Mali i njegov glavni arhitekta, Milutin Folić, u sadejstvu sa celokupnom SNS mašinerijom i Aleksandrom Vučićem na čelu, je i plan kopanja metro linije od Makiškog polja do prigradskog naselja Mirijevo, ispod zvezdarskih brda! Dakle, iz jedne "nigdine" u drugu, bez ikakvog smisla! Navodno, gradiće se "novi grad" na području Makiša, a to znači direktno ugrožavanje ključnog izvorišta pijaće vode za ceo Beograd!

Treba podsetiti i na činjenicu da je Folićeva firma "Goldman kapital partners" dobila je 2015. dozvolu da gradi petospratnicu na Vračaru u Beogradu, i to u vreme kada je Folić uveliko bio gradski arhitekta. Uz dozvolu dobila je i mogućnost da gradi još 15 odsto ili 150 kvadrata više na zgradi na osnovu urbanističkog projekta koji je izradila druga firma gradskog arhitekte "Folić arhiteks" po planu koji ne odgovara stvarnosti. U tom projektu Folić je predstavio da će se zgrada koju gradi njegova firma nalaziti na uglu Sredačke i Niške ulice u Beogradu, odmah pored takozvane pjacete, i tako je potpuno precrtao privatnu parcelu od 2,35 ari na kojoj se nalazi uknjižena porodična kuća od 120 kvadrata i pomoćni objekat od 19 kvadrata!

Ko je i kakav je Folić, govori i činjenica da je na javnoj raspravi o izgradnji nekakve gondole-žičare u Beogradu (od Kalemegdana do parka "Ušće", preko reke Save), na kojoj je bio kao predstavnik vlasti u Beogradu, zapretio Kseniji Radovanović, predstavnici organizacije "Ne davimo Beograd" rečima: "Znam gde ti rade roditelji!".

Nakon svega, nad Beograđanima lebdi samo jedno pitanje: ko će i kako ove opasne ludake suočiti sa zakonom i pravdom? Ko će im odrediti najstrožije kazne i ko će ih iz megalomanskog ludila staviti za sva vremena u realan prostor od četiri zida?

Hoće li se glavni grad Srbije osloboditi opasnih manijaka koji njime upravljaju na kriminalan način i hoće li se još jednom pojaviti veliki, sjajni gradonačelnici kakvi su bili Branko Pešić, Živorad Kovačević, Bogdan Bogdanović, Aleksandar Bakočević, pa čak i Nebojša Čović, koji je prvi put u sred ludila devedesetih godina počeo da uvodi red u gradsku upravu? Tačnije, ima li nade za ovaj "večiti grad", kako ga je nazvao divni stvaralac, istoričar Aleksandar Diklić, čovek koji je napisao najbolju knjigu o Beogradu i snimio najbolji televizijski serijal o njegovoj prošlosti?

A 1. U tvrđavi

Na žalost, i Aleksandra Diklić je danas u nemilosti zakona, navodno zbog "nasilja u porodici". Robijaće kaznu od 19 meseci zatvora. Nije ni prvi ni poslednji čovek koji je zadužio Beograd, a koga su smestili na pogrešno mesto. Ni Siniša Mali ni gradonačelnik Obrenovca Miroslav Čučković, koji su odgovorni za smrt još neutvrđenog broja ljudi prilikom poplava 2014. godine, nisu odgovarali. Ni zbog rušenja i smrti u Savamali.