Štrajkovi

Diktator u pelenama nemilosrdno gazi radnike

Ustajte prezreni, koje mori glad

Srbiju su u maju potresla tri štrajka, s različitim ishodom. Beogradski taksisti su u rekordnom roku prinudili vlast da ispuni sve zahteve, kragujevački oružari uporno vode unapred izgubljenu bitku, a najgore su prošli smederevski robovi turskih tzv. investitora. Svaki na svoj način, ovi štrajkovi su doprineli raskrinkavanju naprednjačkog štetočinskog režima. Aleksandar Vučić je napravio sistem vladavine u koji je uneo sve svoje karakterne osobine. Pred jačim se povija, slabije nemilosrdno uništava.

Predrag Popović

Ministarstvo saobraćaja napravilo je nacrt pravilnika o linijskom prevozu, kojim je propisano ko i pod kojim uslovima može da dobije licencu za taksi. Najveći problem izazvala je namera da se legalizuje rad firmi koje se taksi prevozom bave preko mobilnih aplikacija. U Srbiji, Hrvatskoj i Austriji na taj način radi „Car go", koja već ima 60.000 korisnika. Direktor te firme, Aleksandar Vučić (ne onaj), tvrdi da ona posluje u skladu sa zakonom i uredno plaća porez, iako ima niže cene usluga od drugih taksi udruženja.

U strahu od konkurencije, taksisti su 10. maja opkolili fontanu na Slaviji i blokirali prilaze trgu. Saobraćaj je bio u prekidu deset sati.

- Najviše nam smeta rad nekorektnih aplikacija koje su zabranjene u Evropi, a koje se bave taksi prevozom. One moraju da se ukinu. Tražimo i obustavu zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju. Smatramo da je potrebno doneti poseban zakon o taksi prevozu, koji bi bio osnovni zakon - rekao je Saša Knežević, predstavnik Ugovorne privredne taksi komore Srbije.

Resorna ministarka Zorana Mihajlović odmah je uzvratila ocenom da „taksisti nemaju pravo da blokiraju život Beograđana" jer „ne postoji nijedan razlog za protest". Po običaju, stavove vlasti podržali su ucenjeni, podmićeni ili uplašeni pojedinci. Protiv taksista ustali su Nenad Glavčić iz „Naksi taksija" i Aleksandar Bijelić iz „Pink taksija", koji je i predsednik Saveza udruženja taksista Srbije. Uzalud. Kad medijska kampanja nije urodila plodom i obeshrabrila taksiste, vlast je podvila rep. Ministarstvo saobraćaja je pristalo da u Koordinaciono telo za praćenje primene propisa uključi predstavnike taksi komore i da izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika onemogući i sankcioniše nezakonito organizavanje taksi prevoza putem interneta.

Taksisti su uspeli da za jedno pre podne prinude vlast da menja zakone i propise u skladu s njihovim interesima, kako bi zadržali monopol, a na štetu građana.

To su pokušali da urade i radnici kragujevačkog giganta „Zastava oružje". Štrajkači zahtevaju da se njihova fabrika izuzme iz postupka privatizacije, koji je predviđen novim Zakonom o naoružanju i vojnoj opremi, da im se ne umanji plata za 10 odsto, da se isplati regres i bonus od 15.000 dinara, poboljšaju radni uslovi, modernizuje oprema, kao i da se razreše dužnosti svi savetnici i koordinatori koje je angažovao direktor Milojko Brzaković, koji takođe treba da bude smenjen zbog „narušavanja međuljudskih odnosa, loših poslovnih rezultata i neispunjenih zahteva radnika".

Iako kragujevačkih oružara ima više nego taksista, u štrajku je njih 2.000, ali osnovni zahtev im neće biti usvojen. „Zastava oružje" mora da se privatizuje, Vučić je već napravio šemu u kojoj će tu fabriku kupiti konzorcijum jedne strane i dve domaće kompanije. Deo provizije biće mu isplaćen u kešu, a deo kroz vlasništvo u jednoj od firmi, čije osnivanje je u toku.

Braća Aleksandar i Andrej Vučić veliku su pažnju posvetili trgovini oružjem. Odavno pod strogom kontrolom drže SDPR Jugoimport, kojim rukovode Jugoslav Petković i Brana Prostran, njihovi ljudi od najvećeg poverenja. Da bi potpuno ovladali tim biznisom potrebno im je još samo da privatizuju „Zastava oružje" i da ovladaju kompletnim tržištem u regionu. Kao i u drugim slučajevima, prvo će zakonsku regulativu prilagoditi vlastitim interesima, a onda će se, kao „tihi partneri", uključiti u proces privatizacije. U tome ne mogu da ih spreče kragujevački proleteri.

- Nema popuštanja pred zahtevima oružara koji štrajkuju. Sindikat ne može da menja rukovodstvo fabrike, a „Zastava oružje" ne može biti izuzeto iz zakona. „Zastava oružje" i „Prva iskra" do sada su bili kao druga preduzeća. Sada su u zakonu prepoznati kao odbrambena industrija, kao nešto što je od posebnog značaja za Srbiju i za njih će važiti dokapitalizacija do 49 odsto - odlučan je Vučićev dečko za prljave poslove Aleksandar Vulin.

Bivši komunista, koji je nekad držao gorljive govore u kojima je pozivao radnike da i golim životima brane svoje fabrike, sad s istom demagogijom zastupa interese svog gazde Vučića.

- U Ministarstvo odbrane već stižu najave pojedinih kupaca da će odustati od određenog broja ugovora zbog štrajka. Ako počnu masovno otkazivati ugovore, šta ćemo? Na kraju će se kola slomiti preko leđa radnika, jer ako nema ugovora, nema ni plate za radnike. Imate potpisane ugovore do druge polovine naredne godine, nemojte da gubimo vreme i kupce - tvrdi ministar odbrane koji nije služio vojni rok, tobož zabrinut za radnike, a sam nema nijedan minut radnog staža mimo političkih funkcija.

Pošto je Vučić rešio da otme „Zastava oružje", radnici gotovo da nemaju nikakve šanse. U najboljem slučaju, dobiće obećanja o povećanju plata i isplati regresa i bonusa i, verovatno, novog direktora. Ako prihvate, gotovi su. Šta ih čeka kad im Vučić postane pravi poslodavac mogu da vide na primeru radnika smederevske tekstilne fabrike „Kajzen", koja je deo turske kompanije „Kardem".

Turski investitor je u Smederevo stigao pre dve godine. Menadžer „Kajzena", Kušat Jilmaz, najavio je zaposlenje 800 radnika, s projekcijom da se u narednom periodu taj broj poveća na 2.500 i pokrene još jedan grinfild projekat. Zaposleno je oko 300, svi na određeno vreme s platom od 25.000 dinara, a poslednjih šest meseci nije im isplaćen prekovremeni rad. Menadžment je postavio norme koje nije moguće ispuniti, radno vreme često se produžava do 12 sati, većina zaposlenih radi i subotom, magacioneri i nedeljom.

Iako im je zabranjeno sindikalno organizovanje, radnice „Kajzena" su 11. maja zaustavile mašine, prekinule proizvodnju i otišle kući. Zahtevi su im ispunjeni sledećeg jutra, kad su im isplaćene zarade za prekovremeni rad. Međutim, sedam radnica je dobilo otkaz. Četiri radnice su, pod pritiskom, pristale da potpišu sporazumni raskid ugovora o radu.

- Radnici u „Kajzenu" trpe svakodnevnu torturu, mobing i seksualno uznemiravanje. Rade u ropskim uslovima, 300 radnica koristi jedan toalet. Sedam radnika je dobilo otkaz, navodno, zbog objavljivanja fotografija na Fejsbuku, što je menadžment kvalifikovao kao otkrivanje službene tajne. Poslodavac, po Zakonu o radu, ne može da se ponaša kao ta turska firma. Ipak, zakoni se ne poštuju, jer je stranim investitorima dozvoljeno da u Srbiji rade šta hoće - tvrdi Željko Veselinović, predsednik sindikata „Sloga".

Ministarstvo rada je u „Kajzen" poslalo inspekciju, koja je utvrdila da postoji samo jedna nepravilnost - radnica koja održava toalet nije adekvatno obučena! Inspekcijska farsa je dogovorena s direktorom „Kajzena", koji je radnicima podelio tekst s odgovorima koje moraju da pročitaju ako ih kontrolori nešto pitaju.

Na primerima tri majska štrajka videlo se kako funkcioniše Vučićev režim. Brutalno se obračunao s robovima turskog „Kajzena", izvršio je pristisak na kragujevačke oružare kako ne bi ugrozili njegov plan da im otme fabriku, a poklekao je samo pred dobro organizovanim taksistima. Silom i prevarama, Vučić uspeva da slomi otpor i ugasi proteste razjedinjenih radnika i sindikata. Pojedinačne štrajkove, čiji zahtevi ne idu dalje od isplate mizernih primanja, razbija drakonskim merama, jer zna da bi okupljanje svih nezadovoljnih građana u zajednički front rasturilo njegovu vlast, provizije i poslovne kombinacije. U borbi za golu egzistenciju, radnici će morati da ujedine snage i oslobode se iz smrtonosnog zagrljaja diktatora Vučića.