Francuska

EU američki protektorat ili Četvrti Rajh

Zarobljeni umovi u slobodnoj zoni

Jupiteru opada popularnost, naročito nakon poniženja koje je pretrpeo u beloj kući od strane nevaspitanog i agresivnog Trampa. Kriza koju je milijarder izazvao povlačenjem ugovora sa Iranom opet najviše pogađa upravo francusku ekonomiju. Poseta Petrogradu je možda prekretnici u njegovoj petoljetnici. Na nacionalnom planu ništa bolje. Migranti prave haos po Parizu, protesti i štrajkovi na sve strane, reforme sve bolnije a strah i nesigurnost sve veći. Jednom rečju Francuzi se osećaju prevareni. Jupitera podržavaju samo lizači cipela, i ostali podrepaši kakvih ima svugde, dok se ostali sve više plaše senke diktature koja se nadvila nad zemljom slobode. Mnogi ne veruju mnogo u sposobnost dobitnika medalje Karla Velikog da promeni situaciju. Opšta nezaposlenost i nesigurnosti kao i mnoge nove globe i zabrane su verovatno razlog da sve više afera skrivenih ispod tepiha sada polako vire u medijima a pogotovo one koje se tiču finansiranja i organizacije njegove predizborne kampanje. O svemu po malo piše naš dopisnik iz Pariza.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Nedavno je u Nemačkom gradu Ahenu, nad moštima Karla Velikog, francuski predsednik Jupiter Makron prvi, krunisan za najžešćeg pobornika ujedinjene Evrope! On je, kako su ga opisali, neverovatno mnogo doprineo evropskom jedinstvu, i kao hrabri pionir oživeo evropski san u srcima Evropljana! Trt Milojka! Ponekada je običnog i normalnog čoveka sramota da sluša takve verbalne prolive EU velikana, kao kada je Merkelova odrecitovala pohvalnicu francuskom predsedniku, i odala poštu svom nepismenom caru osvajaču i bratoubici koji je pre 12 vekova bio najpre francuski kralj i imao ideju da svojeručno napravi Veliku dojče Evropu. Sabljama i sekirama je sklepao granice germanskog carstva koje je i tada išlo od Francuske do Slovenije, preko Mađarske pa gore ka severu. Možda bi sve ove istorijske tragedije bile zaboravljene da ne postoji jedna nova lista svetskih mondijalista koji su u ime Karlovog mača uboli njegovu medalju. Makron je 67 po redu.

Prvi je bio malo poznati mešanac, po imenu Richard Coudenhove-Kalergi, Mađar po ocu i Japanac po majci, koji je pri tome bio idejni tvorac Panevrope po američkom ukusu i svesrdnoj podršci raznih Jenki lobija. Kalergi je bio čovek kome se usputno pripisuje ideja organizovane masovne migracije iz Afrike i Azije ka Evropi, sa ciljem da se izmešaju rase i tako stvori jedan novi tip zbunjene populacije, bez jakih nacionalnih korena ni tradicija. To je taj čuveni Plan Kalergi koji je podigao veliku prašinu i za koga EU elita tvrdi je ovaj plan o planiranom genocidu evropske bele rase izmanipulisan dokument. Činjenice su da je 1925., Kalergi organizovao pokret American Cooperative Committee of the Paneuropan Union a kasnije tokom drugog svetskog rata i čuvenu preteču Evropske unije, takozvanu Panevropsku uniju u izgnanstvu. Kalergi je sve smislio, od plave zastave do EU himne kao i sve ostale simbole koje masoni obožavaju. Očigledno je da je EU stvorena a u Njujorku i dorađena kasnije uz svestranu podršku mafija, od Trilaterale i Bilderberga, preko fondacije Rockfeller, masonskih ložača ili CIA dopisnika iz Evrope kao i domaćih saradnika, poznatih kao politički korektnih i mahom korumpiranih guzonja.

Drugi srećni dobitnik Karlove medalje za EU dobročinstvo je bio je Konrad Adenauer, prvi nemački kancelar koji je u Evropskoj Uniji video spas poražene Nemačke i šansu za oproštaj zla, ali i priliku za biznis dojče industrije, nešto slično kao što je NDH ušla u brak sa Jugoslavijom da kroz fol bratstvo i jedinstvo i zataška ustaške zločine.

Ali ima i drugih laureata koji su podobni da se objasni prava uloga Karlove nagrade. Na primer, Winston Churchill je takođe dobitnik pozlaćene medalje za veliku Evropu, što nikoga ne čudi. Bar je Englez, skoro Amerikanac. Čudniji su neki drugi proamerički ljudi koji su u raznim periodima mešanja Ujka Semovih prstiju u evropska posla, dobijali časti, važne položaje i naravno kačili medalje na svoje grudi; George Marshall na primer, Jean Monnet ili Robert Schuman su bili veoma zagonetne ličnosti za koje se čak navodi da su radili više za SAD nego za Evropu neki su ih čak videli na platnom spisku američke tajne službe. Zato je više nego iznenađujuće svakom naivnom posetiocu evropskog Vavilona, u Briselu, da na ulazu vide urezana imena ovih očeva EU, kako im revnosno tepaju i pale sveće ko za svece.

Ipak od svih dobitnika medalje sa likom velikog Karla, najneverovatniji lik je Walter Hallstein bivši nacista i Hitlerov savetnik koji je kao i mnogi drugi obrnuo ćurak i čudnom igrom slučaja, uz podrške ljudi iz senke, izbio na svetlost dana kao mirotvorac da bi bio postavljen na mesto prvog predsednika Evropske Komisije, 1958. do 1967. Njegove ideje, prvobitno sadržane u čuvenoj govoranciji od 23 januara 1939, u Rostocku, samo su promenule naziv organizacije u čije ime govori. Tako su 1950. u Briselu, umesto programa novog zakona pod etiketom Nacionalsocijalizma, poznatog kao Nacizam, njegove programske ideje predstavljene u ime Evropske Zajednice, čiji je on postao firer osam godina kasnije.

Evropska unija je po mnogima već u startu krenula putem četvrtog rajha, sa takvom željom da se najzad ostvari ideja koju su nosili ne samo Karlo ili Hitler već i mnogi drugi Nemci i Nemice od Alarika i Bizmarka do Kola i Merkelove, a to je dominacija Germana u Evropi i brisanje granica. Naravno svako na svoj način i po mogućnostima ili politici suseda. Ponekada su im upravo Francuzi bili kobni a ponekada i podobni ovom planu.

U Prvom svetskom ratu Francuzi su ih saterali u mišju rupu a u drugom su obilno sarađivali naročito po jevrejskom pitanju. Nakon oslobođenja De Gol je pružio ruku pomirenja Adenaueru ali je malo falilo da upravo Evropska Komisija i njen Predsednik i bivši nacista Walter Hallstein uvuče Francusku u jednu nemačku Evropu, federalnog tipa. De Gol ga je tada oterao u majčinu i samo što mu nije nalupao šamare, povukao Francusku ove klopke i blokirao rad unije koja je stvorena da svim državama oduzme integritet i pretvori Evropu u Sjedinjene Evropske Države pod nazorom SAD a i NATO pakta. Jedna perfidna okupacija pod izgovorom prijateljske pomoći i zaštite od ruskih medveda.

Ni kasniji dobitnici medalje za ostvarenje evropskog sna ujka Sema nisu mnogo bolje reputacije bar ne za male narode sa brdovitog Balkana kao što su bili Kissinger, Mitterrand, Helmut Kohl, Jacaues Delors, Felipe Gonz lez, Tony Blair, Bill Clinton, Giscard d'Estaing, papa Jean-Paul II, Juncker, Solana, Tusk, Trichet kao i Herman Van Rompuy, Merkelova ili Martin Schulz...

Lepo društvo, nema šta. Od kraja drugog svetskog rata pa do pobede Izraela na Evrosongu, 67 godina traje ovo odavanje počasti i deljenje medalja u međusobnim razmenama, ja tebi ti meni. Simbolične sprdanje sa evropskom rajom od strane samoizabrane EU mafije, profesionalnih foteljaša, masona, američkih špijuna i ostalih nadljudi više klase koji nam rade o glavi i pripremaju nas za novu vrstu robovlasničkog sistema. Ovoga puta na dobrovoljnoj bazi, glasanjem, obožavanjem i ulizivanjem.

Sve to navodi na pitanje: nije li sve ovo što nam se dešava samo puka slučajnost, s obzirom da zavera ne postojim bar kako tvrde sami zaverenici. Nije li onda sasvim slučajno da je i poslednji dobitnik medalje velikog germanskog osvajača Karla, mladi galski Jupiter Makron na dan svoga ustoličenja u fotelju predsednika Francuske, izabrao da održi govoranciju isred Luvra, u senci trouglaste piramide kao iz Davinčijevog koda i uz zvuke Betovenove ode radosti, umesto nacionalne himne, Marsejeze?

I dok je na početku vladavine Jupiter obećavao kule i gradove kao i proširenje EU ka istoku masonskog carstva on danas sve poriče i poručuje siromašnima ostave svojih nade za ulazak u EU i da se na pragu ispred vrata poniženja sa 28 zvezdica odreknu svake nade o nekoj Evropskoj uniji. Pa čak ni lova za EU fondove, neće više da se deli bez specijalnih uslova koje EU postavlja svojim podređenima. Glavna briga bivšeg bankara je da se obezbede troškovi ratnih pohoda Francuske dividende investitora i profiti prijatelja bankstera.

Nakon poniženja koje je pretrpeo u Beloj Kući od udarenog Trampa, ili ismejavanju na međunarodnom planu jer kao predsednik više voli da priča na engleskom nego na svom zvaničnom i diplomatskom jeziku kao što je bio slučaj u Australiji kao i svojim poniznim i nemoralnim pajtaškim ugovorima sa saudijskim prinčevima, njemu je popularnost u silaznoj fazi. U svojoj unutrašnjoj politici naročito mu se kače pridevi derikože, zatim nepopularne pro migrantske politike uz svestrane i žestoke anti narodne reforme o radu i slično. Francuzi se osećaju prevareni i suprotno sve većem broju onih koji ulaze u Jupiterovu partiju, sa nadom u neko dobro uhlebljenje ili bar mali mandat, sve je manje onih koji veruju u sposobnost dobitnika medalje Karla velikog a možda i nobelove nagrade da poboljša život svojih sugrađana.

Sve je više afera koje izlaze na videlo a pogotovo one koje se tiču finansiranja i organizacije njegove predizborne kampanje. Pre neki dan je izašla knjiga jednog njegovog saradnika iz vremena dok je Makron bio ministar finansija. Pod naslovom "To jedan ministar ne bi trebalo da kaže", autor Christian Eckert opisuje kako je Makron pretvorio svoju ministarsku kancelariju u skrovito sedište za svoju izbornu kampanju i tako izdao svog dobročinitelja i šefa, Fransoa Olanda, i drpio mu fotelju o državnom trošku. Takođe se sve više pominju neregularnosti oko finansiranja te iste kampanje i nekoliko drugih mutnih radnji ovog ambicioznog čoveka koji je rešio da Francuzima istera poslednu kintu iz džepa i povadi sve šuške iz slamarica. Ima i drugih reformi koje su opet sve na štetu radnog naroda I srednje klase. I kako reče Oland u jednoj TV emisiji. Makron nije ni u kom slučaju predsednik bogataša! Ne, on je samo predsednik velikih bogataša, milijardera.