''Vreme je da pričamo s Vučićem'', poručuje nam, preko lista Danas, glumica Olja Bećković, voditeljka davno zaboravljene emisije "Utisak nedelje'' i kolumnista režimskog dnevnika Blic i nedeljnika NIN. Kako i ne bi kada su je pozvali da svoj ''Utisak nedelje'', dozlaboga nesuvislog naklapanja sa istim ljudima, vrati na TOP televiziju, koja je u vlasništvu Vučićevog kartela. Što je Vučić i njegov režim bliži padu, protuve koje su izigravali novinarske heroje spremne su da služe novim gospodarima, kao što su to i do sada radili. Možemo li dočekati slobodu, ako su nam ''oslobodioci'' Olja Bećković i njoj slični ''prodavci informacija''
Milovan Brkić
- Četiri i po godine unazad odgovaram na pitanje: „Zašto više nema Utiska nedelje"? Od pre nekoliko dana se pitanje preformulisalo: „Otkud ponovo Utisak nedelje?". Imam utisak da se oni koji su razumeli ko je emisiju zabranio, danas pitaju - da li je taj isti odobrio i vraćanje Utiska na „male ekrane"? Takvu sumnjičavost je lako razumeti jer smo svi svedoci ruganja „privatnom vlasništvu", ne samo kada je reč o medijima. Ja sam poziv TOP kanala razumela kao demanti uverenja da u Srbiji postoji samo jedan privatni vlasnik svih privatnih vlasnika. Kao početak kraja pitanjima na koje smo se navikli: „Otkud emisija na televiziji?", „Otkud novinar u studiju?", „Otkud smeh u humorističkom programu?". Kao najavu povratka mojih koleginica i kolega koji su kažnjeni zato što su radili svoj novinarski posao. Ono što znam o novoj programskoj šemi i planovima TOP kanala najviše liči na otvaranje „free shopa", bescarinske zone gde može da se kupi svašta najbolje, ali pre prolaska kroz pasošku kontrolu - kaže za Danas novinarka Olja Bećković, autorka kultne emisije Utisak nedelje, koja će od aprila biti emitovana na TOP kanalu.
A na pitanje - Očekujete li onda da će predstavnici vlasti pristati da vam budu gosti u emisiji, gospođa Bećković je odgovorila onako kako se to i očekuje od protuva koje su glumeći novinare stekle lep imetak.
- Imala sam samo 50 godina kada sam posle zabrane Utiska na pitanje da li ću zvati Aleksandra Vučića za intervju u NIN-u, mladalački buntovno odgovorila: „Ne". Tolerantni ljudi će mi oprostiti taj adolescentni ispad. Koliko bi bilo nedoraslo, neprofesionalno i neodgovorno prema javnosti da ne zovem ljude iz vlasti, toliko će biti i od njih da se ne odazovu. Oni, kao i ja, u međuvremenu imaju četiri godine više. Prešli smo uzrast za koji se prave i najkomplikovanije Lego kocke. Vreme je da pričamo.
Utisak nedelje je bila emisija koja je drugo trajala, a u njoj su se, kao gosti voditeljke, pojavljivali skoro uvek isti ljudi. Ukupno njih 52. za svo vreme trajanja tog traćenja vremena. Ništa novo nismo mogli čuti, ništa pametno, sagovornici su naklapali o temama koje je voditeljka nametala, a koje su uvek bile ''po meri izvršne vlasti''.
Cena informativnog maraka koji se nadvio na Srbijom je previsoka za tako siromašnu zemlju.
Da podsetimo šta ostaje iza Vučićeve despotije.
Kada je 28. oktobra 2013. godine udarna vesta bila je da je preminuo Aleksandar Tijanić, generalni direktor RTS-a koji je iznenada preminuo u 63. godini na ulazu zgrade u Bulevaru Mihajla Pupina 10 na Novom Beogradu, u kojoj je živeo sa porodicom, zaposleni u ovoj medijskoj kući su odahnuli. Dvorski batler Tijanić je iza sebe ostavio dug od preko 110 miliona evra, a stotinak je podelio kada je 2012. Aleksandar Vučić odlučio da ga ne menja sa tog položaja, kao što je bio najavio Tomislav Nikolić.
Žal za Tijanićem ni danas ne prestaje među onima koji su dupelisci svakoj vlasti.
Pokojni Tijanić je bio kućni ljubimac porodice Milošević. Ugledni komunista, glavni urednik Intervjua, Sportskog žurnala, TV Politike, potom BK Televizije, savetnik predsednika SRJ Vojislava Koštunice, a otišao je sa mesta generalnog direktora RTS-a.
Dvorski batler Tijanić se saginjao do crne zemlje pred Mirom i Slobodm, udvarao se Zoranu Đinđiću koji ga je otkačio, pa onda Koštunici, Borisu Tadiću a završio je kao udvorica i saučesnik u pljački s Aleksandrom Vučićem.
Tokom 2011. godine dao je intervju za koji je izričito tražio da bude objavljen nakon njegove smrti što je i učinjeno. U tom intervju za NIN, Tijanić je iskreno želeo da ga srpsko novinarstvo uopšte ne pamti.
-Ne bih voleo da me srpsko novinarstvo uopšte pamti. Voleo bih da ostavim dve ili tri knjige mojih tekstvova, i da samo studenti novinarstva, kada hoće da vide kakav je Tijanić ludak bio, uzmu te knjige i pročitaju nekoliko tekstova. Ne osećam se ugodno ni uz jednu vrstu komplimenata, čak ni kad Dobrica Ćosić kaže kako misli da Srbija nije imala većeg novinara od mene. Nije mi ugodno ni kada saberem ko je sve o meni govorio pozitivno, od Teofila Pančića i mnogih drugih koji su sada "sa druge strane"
Duboko prezirem profesiju kojom se bavim, kao i sebe. Novinarstvo, to je sloj robova. Ne znam ni sam šta tražim skoro četri decenije u novinarstvu. Kada sve saberem, napisao sam hiljade tekstova, ali ima samo desetak koji mogu da izraze ono što mislim da sam ja. Samo desetak - istakao je.
Kako je poslovala Radiodifuzna ustanova Radio Televizija Srbije u 2013. godine najbolje govore podaci iz njihovih godišnjih obračuna za tu godinu: poslovna imovina - 12.503.751.000, kapital je minus 334.842.000, a obaveze su 12.983.762.000
Prema tim podacima obaveze koje je Radio Televizija Srbije prenela iz 2013. u 2014. godinu iznosile su 113 miliona evra! Radio televizija Srbije je u 2013. godini izgubila ceo ostatak sopstvenog i državnog kapitala. Samo u toj godini iskazala je gubitak u poslovanju u iznosu od 1.541.511.000 dinara, ili 13,5 miliona evra. Deo tog gubitka pokriven je iz preostalog kapitala 1,16 milijardi dinara, a deo u iznosu od 335 miliona dinara predstavlja gubitak veći od kapitala. Sa kumuliranim ukupnim gubicima od 2,96 milijardi dinara, ili 26 miliona evra Radi televizija Srbije, od 1. januara ove godine postaje jedan od učesnika u rashodima republičkog budžeta. Samo u budžetu za ovu, 2014. godinu, u republičkom budžetu planirana je subvencija ovoj javnom radiodifuznom servisu u iznosu od 5,8 milijardi dinara, ili 50,5 miliona evra.
Dolaskom na vlast Vučić je svoju Veliku propagandu laži približio kasi srpskog budžeta. RTV Pink je u gubitku od 140 miliona evra, o gubicima RTS-a u prošloj godini u ovom broju piše Miodrag K. Skulić.
Studio B je u vlasništvu Siniše Malog, kao i list Alo, a Večernjim novostima i Politici se ne zna ko in je vlasnik, a izdržavaju se kreditima koje dobijaju od banaka, pod pretnjom odmazde Vučićevog kartela.
Vučić je, kao ranije i u svom listu Pravda, plaćao samo čelne ljude. U RTS-u 70 novinara prima velike plate, dok su ostali samo najamnici. U PINK-u je još gora situacija. Tako je i nastradala novinara Dea Đurđević primljena na VMA bez plaćenog doprinosa za zdravstveno osiguranje!
Novinari su danas proleteri, obični najamnici. A, najamnik je ograničen najamninom, stara je Marksova tvrdnja.
Treba podsetiti da list Danas, koji se smatra vrhom srpskog novinarstva, dolaskom DOS-a na vlast dvojicu suvlasnika i glavnih urednika udomio kao ambasadore u zagrebu i Sarajevu, Zoran Panović je u Upravnom odboru RTS-a, a tu sudbinu će doživeti i Dragoljub Petrović, čim se promeni vlast. Malo ko će se setiti novinara ovog lista koji primaju plate od 350 evra mesečno, sa zakašnjenjem.
Pomenuta Olja Bećković od Blicovih izdanja zarađuje mesečno po 3.000 evra. OD RTS-a dobija još 1.000 evra, kao suvlasnik produkcije Mreža. Tako glumica u novinarstvu dobija mesečnu platu veću nego i svi urednici i saradnici Magazina Tabloida zajedno, a koji već 15. godina građanima saopštavaju najčuvanije tajne ljudi na vlasti, tajkuna, ubica i zločinaca koji su nam pojeli sve ove godine života. Da podsetimo da se Magazin Tabloid štampa u Podgorici, da smo svakodnevno izloženi uništenju, prozivkama i kampanjama preko Velike propagande laži. I da nas sve pobiju, verujem da ta vest ne bi bila objavljena ni u jednom mediju u Srbiji, osim agencije Beta.
Sve prolazi, samo je glupost i podaništvo u Srbiji večno. Mi stojimo postojano, kano klisure, životna je deviza protuva u novinarstvu, poput Olje Bećkovi, Olivere Kovačević, Olivere Jovićević, Milomira Marića, Željka Mitrovića...Kada zbacimo s vlasti Vučićev kartel, oni će raširenih ruku, bez imalo stida i srama, izaći pred nove vladare, sagnuti se i reći - dozvolite da Vam...
Većini njih ove novine će doći glave. Iz arhivskih fondova izvućićemo njihove biografije. Ako može da padne tiranin, moraju da zato plate i njegove pretplaćene sluge i batleri.