Propadanje

Radio televizija Srbije (RTS), gubitaš na državnom budžetu

Emituju laži, pljačkaju građane

Radio Televizija Srbije (RTS) prenela je u prošlu, 2018. godinu gubitak 93,7 miliona evra (iz prethodne godine). Dakle skoro 100 miliona evra manjka! Normalno poslovanje može se odvijati u uslovima kada RTS ima ukupne obaveze ne veće od 50 miliona evra. Dakle, Radiotelevizija Srbije je prezadužena je za 44 milion evra, ili oko pet milijardi dinara. Sve dok se iz Budžeta Republike ne obezbedi taj iznos bespovratnih sredstava, RTS neće moći normalno da obavlja zakonom utvrđenu delatnost. Ali, kao što se vidi, svakog dana u svakom trenutku, ova sramna kuća služi vladajućem režimu (kao i svim prethodnim), troši novac građana i vrši propagandu na štetu građana.

Miodrag K. Skulić

Radiotelevizija Srbije, kao javni medijski servis, u funkciji je ostvarivanja javnog interesa definisanog zakonom, a podrazumeva proizvodnju, kupovinu, obradu i objavljivanje radio, televizijskih i multimedijalnih sadržaja, naročito informativnih, obrazovnih, kulturno - umetničkih, dečjih, zabavnih, sportskih, verskih i drugih, koji su od javnog interesa za građane, kaže se u članu 3. zakona. Javni medijski servis je nezavisan i samostalan pravni subjekt, kojim upravlja Upravni odbor od devet članova, dok programske sadržaja, finansijske i druge planove utvrđuje i prati Programski savet, koji ima 15 članova. Sredstva za rad javnog medijskog servisa, prema članu 33 zakona, su sredstva osnivača, sredstva stečena pružanjem usluga i prodajom proizvoda, ili pribavljena iz drugih izvora. Osnivač RTS-a je Republika Srbija. O poslovanju Radiodifuzne ustanove Radio Televizija Srbije u 2017. godini najbolje govori sledeći podatak iz godišnjeg obračuna za tu godinu:

Prema tim podacima obaveze koje je Radio Televizija Srbije prenela iz 2017. u narednu 2018. godinu iznosile su 93,7 miliona evra, ma da se normalno poslovanje može odvijati u uslovima kada RTS ima ukupne obaveze ne veće od 50 miliona evra. Dakle, Radiotelevizija Srbije prezadužena je za 44 milion evra, ili oko pet milijardi dinara. Sve dok se iz Budžeta Republike ne obezbedi taj iznos bespovratnih sredstava, RTS neće moći normalno da obavlja zakonom utvrđenu delatnost. U tom slučaju RTS -u bi bila potrebna sredstva za finansiranje tekućeg poslovanja u iznosu od pet milijardi dinara da bi se tekuće poslovanje finansiralo u odnosu 50:50. Ako bi država Srbija otpisala obavezu po datom kreditu RTS-u od 4,3 milijarde dinara, jedan od osnovnih ekonomskih problema RTS-a bio bi rešen. Radio televizija Srbije je u 2017. godini poslovala je sa minimalnim sopstvenim kapitalom, tj. državnim kapitalom, ali je u prethodne tri godine poslovala bez dinara sopstvenog kapitala, već naprotiv tuđim sredstvima je finansirala gubitak veći od kapitala, što se jasno vidi iz sledećeg pregleda:

U 2017. godini posle niza godina poslovanja bez dinara sopstvenog kapitala RTS je u toj godini poslovao sa sopstvenim kapitalom većim od milijardu dinara. Obzirom da je u 2016. godini RTS imala nedostatak kapitala, iskazan gubitkom iznad kapitala u iznosu od 1,7 milijardi dinara, u samo jednoj tj. u 2017. godini nastala je razlika od više od 2,8 milijardi dinara. Tako je umesto gubitka iznad kapitala, formiran sopstveni kapital u iznosu od više od milijardu dinara, ili, čak, više od 23 miliona evra. Toliki veliki iznos rezultira iz dve pozicije, prva je ostvarena neto dobit u poslovanju 2017. godine u iznosu od više od 1,5 milijardi dinara, a druga unos dodatnog državnog kapitala sadržan u vrednosti zgrade Radio Beograda u iznosu od 1,2 milijarde dinara. Na taj način prvi put posle više godina RTS se vratio poslovanju sa delom sopstvenog kapitala. Taj iznos čini samo 16,26 odsto finansiranja ukupnih poslovnih sredstava koje RTS koristi, što je nedovoljno, čak se može reći minimalno. Da je u tom iznosu većem od deset miliona evra kapital umesto u zgradi uplaćen u novcu, kao dodatni državni kapital, Vlada Republike Srbije, tom uplatom bi i kvalitativno poboljšala finansijsku strukturu RTS-a, ili, pak da je otpisano potraživanje Vlade od RTS-a, po osnovu ranije datog kredita, u iznosu od 4,3 milijarde dinara.

Zaključkom Vlade Republike Srbije, 05 broj 464-4938/2017 od 29.05.2017. godine, preneto je pravo korišćenja zgrade Radio Beograda, koja je procenjena na 1.214.400.000 dinara, u čemu vrednost zemljišta pod objektom 303.600.000 dinara, a zgrade 910.800.000 dinara. Dakle, zemljište (gradsko građevinsko, centar Beograda, najskuplje na Balkanu) je procenjeno na 2,55 a zgrada 7,7 miliona evra!

Jasno se ukazuje da je od 2016. godine, nakon uvođenja taksi koje građani plaćaju za gledanje televizijskih programa na Javnom medijskom servisu RTS-a, subvencije su smanjene sa skoro sedam milijardi dinara. Ono što posebno ukazuje na negativno poslovanje RTS-a pre 2016. godine, je činjenica da je u 2015. i 2014. godini iskazivan veoma nizak nivo sopstvenih prihoda. Tako je sopstveni prihod u 2015. godini bio nešto veći od 1,8 milijardi dinara, da bi u narednoj 2016. godini iznosio 7,2 milijarde dinara, ili skoro četiri puta veći. Osnovni uticaj na iskazivanje pozitivnog rezultata u poslovanju RTS u 2017. i 2016. godini ima povećanje sopstvenog prihoda RTS-a, koje potiče iz naplate RTV-takse. Evo pregleda kretanja gubitka u period od 2009. do zaključno 2014. godine i prelaska u 2015. i naredne dve godine u poslovanje sa dobitkom:

Samo u 2014. godini iskazan je gubitak u poslovanju u iznosu od 2,23 milijarde dinara, ili oko 18 miliona evra. Na kraju te godine gubitak iznad kapitala iskazan je u iznosu od 3,4 milijarde dinara, ili, čak 28 miliona evra. Treba posebno istaći da je još 19. aprila 2011. godine doneta odluka o pokriću gubitka na teret kapitala, u iznosu od 4 milijarde i 117.511 dinara. Nakon tog smanjenja kapitala, preostalo je još državnog kapitala 2,7 milijardi dinara, koji je u celini "pojeden" iskazanim gubicima do 2013. godine.

Iznos subvencije Republike u 2014. godine je 54 miliona evra, dok su subvencije u 2017 i 2016 godini iznosile oko 26 miliona evra. U 2014. godini naplaćeni prihod od samo 11,3 milijarde dinara, u kome su državne subvencije bile 6,5 milijardi dinara, iskazan je gubitak u poslovanju te godine u iznosu od 2.156.611.000 dinara. U budžetu za 2014. godinu planirana je subvencija, ovom javnom radiodifuznom servisu, u iznosu od 5,8 milijardi dinara, ili 50,5 miliona evra, a rebalansom budžeta dodat je iznos od još 690 miliona dinara, ili nešto manje od šest miliona evra. Sa tim sredstvima su isplaćene zaostale zarade zaposlenih i spoljnih saradnika, isplaćene zaostale obaveze prema dobavljačima i neke druge kratkoročne obaveze.

Radio Televizija Srbije u 2017. godini iskazala neto dobitak od 18 miliona evra, uz primljene subvencija iz republičkog budžeta od 26,4 miliona evra. RTS, kao Javni servis na kraju 2017. godine raspolaže sa 71,2 miliona evra vrednosti stalne imovine i 31,1 milion evra vrednosti obrtne imovine, odnosno sa ukupnom imovinom od 102,3 miliona evra, pošto je formirao deo sopstvenog kapitala od oko 8,6 miliona evra, RTS koristi tuđa sredstva u iznosu od 93,7 miliona evra. To je obaveza koju na godišnjem sopstvenom prihodu, ne računajući u tome državne subvencije, od 64 miliona evra ne može se održati tekuća likvidnost. U tom prihodu od 64 miliona evra, samo prihodi po osnovu TV-takse, odnosno TV-naknade iznose 42 miliona evra, a prihodi od prodaje sopstvenih proizvoda i usluga razliku od 22 miliona evra koji uglavnom čine prihodi od prodaje minutaže za reklamu i druge oblike propagande.

Podsetimo samo na činjenicu da je Radio televizija Srbije pre četiri godine (2014.) izgubila ceo ostatak sopstvenog, tj. državnog kapitala. Godinu dana ranije, iskazan je gubitak u poslovanju u iznosu od 1.541.511.000 dinara, ili 13,5 miliona evra. Deo tog gubitka pokriven je iz preostalog kapitala 1,16 milijardi dinara, a deo u iznosu od 335 miliona dinara predstavlja gubitak veći od kapitala. Treba posebno istaći da je još davnog 19. aprila 2011. godine doneta odluka o pokriću gubitka na teret kapitala, u iznosu od 4.117.511 hiljada dinara. Nakon tog smanjenja kapitala, preostalo je još državnog kapitala 2,7 milijardi dinara, koji je u celini "pojeden" iskazanim gubicima do 2013. godine, da bi se formirao gubitak iznad kapitala u iznosu od 3,3 milijarde dinara, na kraju sledeće godine. Prema tome, samo na pokrivanje gubitaka u poslovanju u ovih nekoliko godina otišlo je oko 57 miliona evra, a pored toga ostalo je nepokriveno još 3,3 milijarde dinara, ili još 28 miliona evra.

Važno je i ovo istaći: za ovo stanje u Radioteleviziji Srbije nisu krivi niti kadrovi Demokratske stranke niti Socijalističke partije Srbije, koji su upravljali organima ovog javnog servisa ili koristili minutažu za televizijsku propagandu po cenama manjim za više od polovine tržišne cene. Kriva je Srpska napredna stranka, koja je preuzela vlast u Republici, a da nije utvrdila odgovornost prethodne vlade za ukupno stanje u privredi Srbije, a s tim u vezi i u samom Javnom servisu Radio televizija Srbije.

Podsetimo, ukupne obaveze RTS-a na kraju 2017. godine iznosile su 11,1 milijardu dinara, ili više od 90 miliona evra. Visoki nivo zaduženosti RTS-a je najnegativniji ekonomski pokazatelj, jer RTS posluje sa minimalnim sopstvenim kapitalom. I pored toga, RTS je uspeo da iskazuje u poslednje tri godine pozitivan rezultat. Dugovanje od 11,1 milijardu dinara, odnosno više od 90 miliona evra sadržano je u sledećem pregledu obaveza RTS-a, na kraju te 2017. godine :

Sa tim nivoom obaveza teško je održavati ukupnu likvidnost, zato su obaveze prema dobavljačima iz zemlje dostigle, na kraju 2017. godine, čak, 1,2 milijarde dinara, odnosno deset miliona evra, a prema dobavljačima iz inostranstva 389 miliona dinara, ili 3,2 miliona evra, a obaveze za PDV, druge poreze, doprinose i ostale javne dadžbine ukupno su na kraju te godine dostigle 1,65 milijardi dinara, ili 13,5 miliona evra. Imajući u vidu da su ukupni rashodi RTS-a u toj godini za ove izdatke, ne računajući rashode za zarade i amortizaciju, iznosile 3,3 milijarde dinara, odnosno oko 30 miliona evra, dugovanja iz gore navedene tabele jasno potvrđuju visok nivo zaduženosti i nemogućnost RTS-a da u roku od 60 dana izmire svaku nastalu obavezu.

Kreditna zaduženost RTS-a. po osnovu dugoročnih i kratkoročnih kredita, koji sun a kraju 2017. godine, dostigli iznos od 5 milijardi dinara, odnosno više od 53 miliona evra, omogućuje održavanje bilo kakve likvidnosti. A da je ta visoka zaduženost skupa potvrđuje, i pored niskog nivoa kamata, dostignutost finansijskih rashoda, većih od finansijskih prihoda, u 2017. godini od 2,5 miliona evra u toj godini. U tom ukupnom iznosu obaveza po osnovu kredita, treba imati u vidu da RTS duguje Ministarstvu finansija Vlade Republike Srbije, na kraju 2017. godine iznos od 4,3 milijarde dinara, ili više od 35 miliona evra. Toliki iznos novčanih sredstva, u vidu kredita, država je pozajmila zbog kontinuiranog nedostatka finansijskih sredstava iz perioda budžetskog finansiranja I po prelasku na finansiranje iz RTV-pretplate i RTV-takse.

U 2017. godini iz RTS-a je otišlo i raskinulo radni odnos 55 do tada zaposlenih, za koje je država obezbedila nadoknadu za sporazumni raskid radnog odnosa, u iznosu od 50 miliona dinara, koja sredstva su izmirena u januaru naredne 2018. godine. Kako je sada u toku konkurs za izbor generalnog direktora, jer je sadašnjem generalnom direktoru istekao mandate, a istovremeno je i ispunio uslove za penzionisanje, dobro bi bilo da država transformiše kredit Ministarstva finansija od 4,3 milijarde dinara dat RTS-u, i pretvori ga u državni kapital Republike Srbije u ovom javnom servisu, na koji način bi se izvršila značajna finansijska konsolidacija RTS-a.

Nenaplaćena šteta od "Milosrdnog anđela"

U vanbilansnoj evidenciji RTS i dalje se vodi iznos štete pričinjene bombardovanjem RTS-u od strane NATO Alijanse u iznosu od 11.043.594.000 dinara, odnosno po srednjem kursu 93 miliona evra, ali to je te 1999. godine bilo znatno veći iznos, s obzirom na kretanje deviznog kursa.

Zaključkom Vlade Republike Srbije, 05 broj 464-4938/2017 od 29.05.2017. godine, preneto je pravo korišćenja zgrade. Radio Beograda, koja je procenjena na 1.214.400.000 dinara, u čemu vrednost zemljišta pod objektom 303.600.000 dinara, a zgrade 910.800.000 dinara. Dakle, zemljište (gradsko građevinsko, centar Beograda, najskuplje na Balkanu) je procenjeno na 2,55 a zgrada na 7,7 miliona evra!

Kako je i zašto Aerodrom „Nikola Tesla" ad predat na koncesiju na 25 godina francuskoj firmi „Vensi"

Ugovor iza devet brava

Francuska firma „Vensi" ušla je u upravljanje aerodromom "Nikola Tesla", a srpskoj javnosti još nije poznat sadržaj ugovora zaključenog 22. marta prošle godine. Istovremeno, građani Srbije još uvek će biti sa Aerodromom u Nišu i da li u tome svemu ima prste zloglasna NATO alijansa.

Miodrag K. Skulić

Akcionarsko društvo Aerodrom "Nikola Tesla" i dalje ostaje u vlasništvu sadašnjih akcionara, među kojima Republika Srbija ima većinski paket akcija od 83,50 odsto, dok razliku od 16,50 odsto čine mali akcionari - građani koji su u posed akcija došli upisom besplatnih akcija. Oni danas imaju, samo 9,50 odsto, jer su razliku od sedam odsto nad akcijama prodali kastodi-bankama, pravnim licima, pa i samom Aerodromu koji je kao kupac svojih akcija, postao vlasnik 1,26 odsto ukupnog broja emitovanih akcija. Ukupna vrednost svih emitovanih akcija, prema Centralnom registru akcija od vrednosti iznosi nešto više od 21 milijarde dinara, ili 177.347.500 evra. Ukupna vrednost poslovne imovine ove srpske kompanije, pre davanja u koncesiju, prema godišnjem bilansu 31. decembra 2017. godine, bila je 270 miliona evra, od čega stalna imovina 215, a obrtna imovina razliku od 55 miliona evra. Tu imovinu je Aerodrom "Nikola Tesla", AD finansirao sopstvenim kapitalom od 250,8 miliona evra, što predstavlja učešće sopstvenog kapitala u ukupnoj imovini od 92,7 odsto. To je izuzetno visok nivo učešća sopstvenog kapitala u vrednosti ukupne imovine i za naše uslove poslovanja predstavlja izuzetno visok kvalitet. Ukupan prihod Aerodroma "Nikola Tesla" u poslednje četiri godine kretao se, na nivou od 67,4 miliona evra u 2014. godini do 79,2 miliona evra u 2017. godini.

U 2017. godini Aerodrom "Nikola Tesla" je ostvario neto zaradu 27,5 miliona evra, što je nešto veći iznos od svih isplata za bruto zarade, a to je profit u odnosu na kapital prethodne godine u iznosu od 12,05 odsto. Dakle, dvostruko veća stopa profita nego što se u Evropi računa da je znatno iznad zadovoljavajućeg prinosa. Te rezultate Aerodrom "Nikola Tesla", AD je postigao na sledećim osnovama iz te godine:

* 58.859 aviooperacija,

* 5.343.420 putnika, uz rast od osam ostvo prema prethodnoj godini,

* 24.124 tona robe i pošte, što je 40 odsto više nego u prethodnoj godini,

* sa prihodom 24,1 milion evra od avio službve, što je 30,42 osto ukupog prihoda,

* sa prihodom od 37,3 miliona evra od putničkog servisa i taksi za bezbednost, sa učešćem tog prihoda od 47,11 odsto u ukupnom prihodu.

Od 1.408 zaposlenih, na neodređeno vreme je 1.042, a 366 je zaposleno na određeno vreme. Od Air Serbia preuzeto je 340 zaposlenih za radnu jedinicu Zemaljsko opsluživanje. Troškovi angažovanih lica preko omladinskih zadruga FAN, Knez, Medijator i Europa, iznose bruto 365,7 miliona dinara, odnosno više od tri miliona evra. Neto zarade u ovom akcionarskom društvu u toj godini dostigle su nivo od 76.598 dinara, neto prosečno po zaposlenom.

Šta je do sada poznato iz zaključenog Ugovora o koncesiji

Nakon raspisanog međunarodnog tendera ugovor je sa francuskom kompanijom Vensi Erports Srbija zaključen 22 marta 2018. godine. Ova kompanija ima u vlasništvu ili upravlja sa 45 aerodroma u 12 zemalja sveta, na 12 kontinenata, sa godišnjim prihodom od milijardu i 400 miliona evra. Kompanija Vensi se obavezala da u Aerodrom "Nikola Tesla", AD investira 1,46 milijardi evra, od čega:

* 501 milion fiksne naknade za koncesiju, uplaćene krajem decembra prošle godine,

* 732 miliona kapitalnih investicija i

* 227 miliona evra naknade koja se isplaćivati svake godine u iznosu od 4,4 do 15 miliona evra godišnje, zavisno od postignutih rezultata.

Od 501 uplaćenog miliona evra državi pripada 417, a malim akcionarima 84 miliona evra. Kako akcionarsko društvo nastavlja sa radom, proizilazi da će ta godišnja fiksna naknada predstavljati godišnju dividendi, naravno po odbitku poreza na dobit od 15 odsto, i ona će pripadati I onim malim akcionarima koji još nisu prodali svoje akcije.

Kompanija Vensi se obavezala i da u ovih 25 godina:

* upravlja infrastrukturom aerodroma,

* održava objekte i opremu

* i razvija aerodrom kroz izgradnju i rekonstrukciju i dalju modernizaciju

* a da broj putnika podigne od 5,3 na 15 miliona godišnje.

Da li je dovoljna postignuta cena i da li nešto skriveno ima u ovom poslu

Ako naš prost čovek računa da je već dobijen 501 milion evra i to podeli sa 25 godina, proizilazi da je to prosečno godišnje nešto više od 20 miliona evra. Kako je ceo iznos unapred plaćen, po svetskoj metodologiji to je znatno više od toga, ne mnogo više zadrugu i treću godinu korišćenja koncesije i upravljanja aerodromom, koliko za onih poslednjih 10 ili 15 godina. Posebno imajući u vidu da je neto dobit, nakon oporezivanja, 2017., godine iznosila 27,5 miliona evra. Država je ovog puta prenela svu fiksnu uplatu akcionarima, bez ikakvog oporezivanja, pa se ovim i poreskim organima postavlja pitanje da li će to i budućnosti biti pravilo.

Da bi se uvećao broj putnika od 5.353.420 iz 2017. na 15 miliona u 2042. godini, bio bi potreban prosečni godišnji rast u tom period od oko 4,2 odsto. Naravno da u tom procentu i raste prihod od robe i poštanskih pošiljkom. Ako se to ostvari fiksna godišnja dodatna naknada navodno obećana ugovorom od 4,4 miliona evra do 15 miliona evra godišnje, bila bi moguća, jer za tri naredne godine ugovoreno je da nema otpuštanja broja radnika, pa ni podizanja cena aerodromskih taksi. A, posle isteka tri godine, ukoliko nema rasta prihoda od najmanje 4,2 odsto godišnje koncesionar će morati da pribegne podizanju cena, daju svojim bilansima za ovaj aerodrom ne bi iskazivao gubitke, jer i on je, valjda, neko akcionarsko društvo.

Glosa

Ono što građane Srbije posebno zabrinjava, nakon perioda od godinu dana zadrške ulaska koncesionara u posao, je što je država Srbija pod pritiskom oduzela Aerodrom Niš od gradskih vlasti Niša, što država odugovlači da reši status diplomata Ruskom centru u Nišu i što ne znamo da li u ovom poslu ima "prste" zloglasna NATO-Alijanse, a i američka baza Bondstil je blizu...