Druga strana

Da li četvoromesečni protesti građana Srbije imaju tužan kraj

Podvijanje repa

Kada su predstavnici Saveza za promene opkolili zgradu na Andrićevom vencu, u kojoj je srpski diktator držao konferenciju za medije, da osudi ''upad u RTS'' koji se desio predhodne večeri, pokazalo se da je šizofreni Vučić, narodski rečeno, ''mrtvo puvalo''. Umesto da ga oteraju u prošlost, čelnici ovog saveza, kojim rukovodi, kao na povocu, Dragan Đilas, podvili su rep i popišali građane u protestu.

Milica Grabež

Ponavljajući stalno da se ne plaši demonstranata, ''fašiste Boška'' ni tajkuna Đilasa i Jeremića, Vučić je saopštio podanicima, u direktnom prenosu, da oko zgrade ima ukupno 1023 demonstranta! To je njemu njegova služba dala. Malo ih je, kazao je, ali je bio na kolenima. Prestravio se.

I kada se činilo da će diktator nastavkom demonstracija biti dotučen, odjednom mu je u pomoć priskočio gospodin Đilas, njegov nekadašnji poslovni partner. Rekao je da ne postoji kritična masa građana za obaranje režima. Ova opasna laž još nije razobličena. Zaslužuje pažljivu analizu.

I protesti građana, koji su se digli u 108 naseljenih mesta postali su danas besmisleni.

Šta se to desilo s gospodinom Đilasom?

Na mitingu opozicije održanom u Beogradu 13. aprila, bilo je, prema broju mobilnih telefona lociranih na tom potezu, najmanje 80 hiljada. Toliko je, može se pretpostaviti, bilo i građana, koji su svojevoljno došli, plativši put iz svog džepa, odlučni da doprinesu promeni režima i diktature.

Kritična masa je tri odsto od populacije, koja se ne može sprečiti da ostvari ono što je zacrtala.

Primera radi, žuti prsluci mobilišu nekoliko hiljada policajaca u Parizu, a samo njih 400 do 500 je na ulicama. I zadali su užasne udarce francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, koji nema rešenje za obračun sa njima. Istorija gerilske borbe i obaranja diktature ima potvrđena iskustva.

Savez za Srbiju, koji je prisvojio gospodin Đilas, da li iz neznanja ili svesno, nije stvorio nikakvu platformu za delovanje. Tako su za 13. april bili zakazali okupljanje građana iz cele Srbije, za 18 sati, potpuno ignorišući činjenice da će te demonstracije dugo trajati, da se ljudi iz unutrašnjosti neće moći vratititi, niti po noći snalaziti po gradu. Tek kada je Magazin Tabloid uoči mitinga skrenuo pažnju na ove organizacione propuste, nešto od toga se i ispravilo.

I dalje se građani o toku protesta obaveštavaju preko megafona i spikera Branislava Lečića. Pušta se psihodelična muzika, umesto borbenih pesama, koračnica, marševa, koji podižu moral. Građani protestvuju protiv danas najokrutnijeg diktatora u Evropi, pa bi o borbenoj gotovosti trebalo ozbiljno razmišljati.

I dalje se ne zna ko vodi proteste, jer gospoda Boško Obradović, Dragan Đilas, Vuk Jeremić i ostali iz stranaka okupljenih oko Saveza za Srbiju kao da se boje da stanu na čelo protesta. Samo da Boško Obradović sa svim članovima Dveri bude predvodnik, demonstracije bi bile masovnije, a građani spremni da idu do kraja. Da li to gospodin Đilas ima drugu misiju?

Da li to gospodin Đilas želi da vrati dugove Vučiću? Ne treba smetnuti s uma da su Đilas i Vučić bili odlični poslovni partneri?

Da li je velika hrabrost vući za nos stotine hiljada građana, koji su krenuli za ovim Savezom?

Kada se jednom prilikom, očigledno uplašen od hapšenja, obratio stranim diplomatama, on se poverio svom saradniku, koji je insajder Magazina Tabloid, da su se, počev od gospodina Skota pa do britanskog ambasadora svi odazvali pozivu. Da li je to gospodin Đilas, po nečijem nalogu, tražio potvrdu za Vučića koliko je on neomiljen?

Sve je išlo na ruku Savezu za Srbiju.

Nezadovoljstvo u policiji je na vrhuncu. Na dan kada je opozicija organizovala odlučujući protest, 493 policijska službenika su uzela bolovanje. Vučić u policiji može da računa na sumanutu Dijanu Hrkalović i njenog dečka koji je pomoćnik komadanta Žandarmerije. To je, ipak, šaka jada.

S druge strane Vojska Srbije je puna mržnje prema ''vrhovnom komadantu''. Ministar odbrane Aleksandar Vulin briše pod sa načelnikom Generalštaba, koji je obična krpa.

Upućeni znaju da komadanti kopnenih snaga i specijalnih jedinica na Vučića gledaju kao na opasnog kriminalca i izdajnika, koji je uništio armiju i obezvredio oficirski poziv. VBA registruje da većina oficira psuje braću Vučić.

Treba napomenuti da na proslavi dana Vojske Srbije nisu bili prisutni ni ''vrhovni komadant'' Vučić, ni ministar odbrane, ni predsednica Vlade Srbije, pa ni načelnik Generalštaba, što potvrđuje da oni u Armiju nemaju nikakvo poverenje.

Iako je njegov bivši ađutant sada direktor Vojnobezbedonosne agencije, Vučić je promenio obezbeđenje. Više ga ne čuvaju "Kobre", već lično obezbeđenje Milorada Dodika.

Bes oficira Vojske Srbije izazvala je kupovina 10 audija A 8 i 12 motora. Vozila su kupljena za milion evra, a motori su plaćeni po 37 hiljada evra po komadu. Kome je namenjen ovaj vozni park, kada nisu mogle da se nađu pare za medalje vojnicima i oficirima koji su poginuli ili su se borili na Košarama u napadima NATO alianse?

Očigledno je da je Savez za Srbiju izmanipulisan od gospodina Đilasa, koji je želeo da Vučiću pokaže snagu i spreči ga od najave da će da uhapsi ''najvećeg srpskog tajkuna Dragana Đilasa''.

Da je to baš tako, potvrđuju i aktivnosti ''rezervnog ešalona'' koji su stranci aktivirali. Tako je nedavno u Zagreb na konsultacije pozvan g. Nebojša Čović, koji je pokazao dosta vešine u vođenju grada Beograda, dok je bio gradonačelnik, a i kao potpredsednikVlade Srbije. U svakom slučaju, traži se intenzivno rešenje da se Srbija spasi od opasnih kriminalaca i ludaka, koji, tvrde upućeni, spremaju novi rat, da bi skrenuli na sebe pažnju, kao na ''faktore mira''.

Na gospodinu Đilasu leži velika odgovornost što je naterao saborce da podviju rep i na bestidan način izigraju građane.