Do koske

Nemački mediji promenili retoriku prema braći Vučić

Od dobrog momka, do opasnog čoveka

Pred samit u Berlinu Aleksandar Vučić je obavio razgovor sa dopisnikom nemačkog lista „Frankfurter Allgemeine Zeitung" (FAZ) iz jugoistočne Evrope Mihaelom Martensom. Razgovor je u formi članka pod naslovom „Odvratne laži kako bi se kriminalizovala moja prodica", sa brojnim zapažanjima samog novinara, objavljen 28. aprila. Magazin Tabloid prenosi najinteresantnije delove, bez ikakvih komentara. Članak pokazuje kakav je zvanični stav Berlina prema njemu i porodici, koji je suprotan od njegovih srdačnih rukovanja sa još uvek nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Igor Milanović

Na pitanje da li bi pod određenim uslovima pristao da prizna nezavisno Kosovo, Aleksandar Vučić je samo odgovorio: „Veoma teško pitanje. Ako bih pozitivno odgovorio sutra bih mogao da budem uhapšen pod izgovorom da kršim Ustav."

Kosovo nije jedina prepreka na putu Srbije u Evropsku Uniju. Tu su još stav Francuske, posebno njenog predsednika Emanuela Makrona, da EU nije trenutno u stanju da prima nove članice, kao i negativan stav ogromne većine stanovnika Srbije prema Uniji. Istraživanja Regionalnog saveta za saradnju (RCC) sa sedištem u Sarajevu pokazuju da samo 29 odsto stanovnika Srbije želi da njihova zemlja pristupi Evropskoj Uniji. Uprkos svemu tome Vučić ponavlja: „To je jedina racionalna politika koju narodu možemo da ponudimo".

Pojedine diplomate i stručnjaci u Briselu i Berlinu, koji prate Srbiju iz službenih razloga, ne veruju da je ovo iskren politički stav. Dok se pozdravlja napredak privrednih reformi, istovremeno se stanje srpske demokratije prati sa rastućom skepsom, posebno iz Berlina. Vučić energično godinama odbacuje tvrdnje da najtiražniji petparački dnevni list „Informer", ili govoru nasilja sklona „Pink televizija" stoje pod njegovom ili kontrolom njegovih saboraca. Zar nije neobično da upravo mediji koji Vas bezrezervno podržavaju svakodnevno objavljuju priloge koji su dijametralno suprotni Vašim spoljnopolitičkim ciljevima, zapitao je novinar. „Dragan Vučićević je već 25 godina moj lični prijatelj", odgovorio je Vučić, „Mene podržava, ali ne i moju partiju koju često kritikuje".

Zatim je dodao: „Svakodnevno se trudim da smirim očekivanja srpskog naroda u pogledu Kosova." Ako bi se prihvatile tvrdnje najmoćnijeg političara u Srbiji, onda njegovi lični prijatelji i ostali urednici njemu potčinjenih medija uopšte ne uzimaju u obzir njegove spoljnopolitičke ciljeve. Sa druge strane oni ga svakodnevno hvale.

Međutim, na pitanje da li ga nervira što su novine njegovog dugogodišnjeg prijatelja objavile da je požar i uništenje katedrale Notr Dam „kazna Božija" za to što je Francuska priznala Kosovo, Vučić odgovara vidno nervozan: „Ako je to moj najveći problem, onda u redu - razgovaraću o tome sa njima". Zatim iznenada i bez ikakvog povoda prelazi na drugu temu: „Kosovski Albanci samo pričaju o tome da žele da ih Srbija prizna. Ako nema uzajamnih odricanja, onda bih voleo da vidim tog srpskog političara koji bi na takvim osnovama sklopio sporazum".

Kada mu se postave konkretna pitanja, tada ni Vučić ne daje jasne pomirljive odgovore. Tako, na primer, na pitanje da li savetuje Srbima u kosovskoj policiji (ima ih oko 400) da napuste službu on odgovara: „To je za nas teško pitanje. O tome ćemo morati još da razgovaramo".

Posle pitanja da li su odnosi Srbije i Kosova lošiji nego 1999. kada je na vlasti bio Slobodan Milošević, dolazi do jednog skoro bizarnog momenta. Novinar je pokušao da postavi pitanje u vezi govora Vučića od 9. sptembra 2018. u Kosovskoj Mitrovici kada je Miloševića opisao kao „velikog srpskog vođu" ali je bio prekinut raspravom Vučića sa prevodiocem oko tačne formulacije srpskog izraza „veliki". Umesto kao „great" (na engleskom veliki ili sjajan u prenosnoom smislu) Vučić je insistirao na prevodu „big" (na engleskom veliki, ali u telesnom smislu). Po tome je on u Mitrovici pod izrazom „Milošević je veliki srpski vođa" u stvari mislio da je on bio „krupan (ili debeo, kako bi se takođe moglo tumačiti) srpski vođa"!

Vučić je odbacio i tvrdnju kako je tada u Mitrovici rekao da je „Miloševič imao najbolje namere" tvrdeći kako je rekao da je „Milošević možda imao najbolje namere" i da je ceo njegov tadašnji govor najoštrija kritika Miloševića i njegovog režima.

Razgovor tako dolazi do Olivera Ivanovića i njegovog ubistva. Pred smrt u jednom od intervjua Ivanović je rekao kako se Srbi na Kosmetu sada manje plaše Albanaca od kriminalnih Srba koji u džipovima bez registarskih tablica kruže Mitrovicom i plaše narod. Na pitanje da li bi Srbija mogla da utiče na bezakonje na severu Kosova, ili možda tvrdi da tamo nema bezakonja, Vučić daje čudan odgovor: „Ne mogu da tvrdim kako na severu, jugu ili bilo gde drugde na Kosovu nema bezakonja. Ali, kako ste došli do saznanja ko je ubio Olivera Ivanovića?"

Na odgovor novinara kako on niti je direktno rekao niti izneo insinuaciju da je Vučić na bilo koji način umešan u ovo ubistvo, predsednik Srbije je samo rekao: „Ja to nisam učinio i to svi znaju"

Novinar je na to morao da ukaže na činjenicu kako su mediji bliski Vučiću mesecima pre Ivanovićeve likvidacije vodili kampanju protiv njega. Umesto da ovo komentariše Vučić počinje da se žali kako je u stvarnosti on najveća žrtva medijskih napada i iznosi kao primere televiziju „N1" i list „Danas". Kasnija istraživanja redakcije FAZ-a, međutim, nisu uspela da nađu ni jedan primer komentara ovih ili drugih medija u kojima je Vučić vređan na onako primitivan način kako se njegovi mediji ophode prema protivnicima.

Na pitanje da li vidi neku uzročno-posledičnu povezanost između svakodnevnih napada njemu odanih medija na opozicione lidere i izvesnih nasilničkih ispada, Vučić odgovara" „Uopšte ne vidim. Ako imate nekakve dokaze, molim Vas da nam ih pokažete. U stvarnosti sam ja izložen desetostruko jačim napadima opozicije". Nije mu se dopalo ni pitanje, koje u međuvremenu postavlja i zvanični Berlin, da li bi mogao da utiče na sever Kosova. Na to je odgovorio: „Zašto se samo govori o Severnom Kosovu? Kao da na jugu žive samo sveci, iako je tamo centar trgovine narkoticima".

U Berlinu zvaničnici smatraju na osnovu izveštaja (od kojih su neki i od obaveštajnih službi) kako mlađi brat Andrej igra aktivnu ulogu na severu Kosova. I to ne samo za Srpsku naprednu stranku, već i kroz kontakte sa ljudima za koje ne može da se kaže da se kreću isključivo u okvirima zakona. Da li je to kleveta?

Iako se ime nije pominjalo u pitanju, sam Vučić je došao do Zvonka Veslinovića, osuđenog za prevaru, koga mnogi smatraju kraljem podzemlja Severnog Kosova: „Veselinović, sa kojim u vezu dovode mog brata, svoju građevinsku firmu je osnovao 2010. i 2011. godine, kada su na vlasti bili sadašnje vođe opozicije Boris Tadić i Dragan Đilas. Moj brat ga je sreo možda dva ili tri puta. Od 2015. ga više nije video. I šta je sada tu problem? Ne znam šta na to da kažem. To je uvreda. Ako znate šta je moj brat nezakonito ili pogrešno uradio, recite mi. Sve ostalo su odvratne laži koje se koriste jer ništa ne može da se nađe protiv mene, pa se pokušava sa kriminalizacijom moje porodice." Njegov brat je, kako tvrdi, samo član vođstva SNS-a i ništa drugo.

U zvaničnom Berlinu, međutim, smatra se kako odnosi između Andreja Vučića i Zvonka Veselinovića moraju da se detaljno istraže u sklopu traganja za ubicama Olivera Ivanovića. Posebno je uočljivo da su obe strane negirale bilo kakav kontakt sve dok mediji nisu objavili njihove zajedničke fotografije. Srpski ministar finansija Siniša Mali je jednom Andreja Vučića nazvao „sivom eminencijom" u mehanizmu moći oko Aleksandra Vučića. „On mi je veoma značajan, razgovaramo i po deset puta dnevno. Volim ga, brat mi je", objašnjava svoj odnos sa Andrejom koji ga je nazvao i tokom intervjua.

Konačno, kako bi istakao značaj razgovora Beograda i Prištine, Vučić na krraju razgovora podvlači: „Srbi i Albanci su četvti i peti narod po veličini na Balkanu." Srbija je u 20. veku prošla kroz mnoge ratove i Aleksandar Vučić iznnosi nadu kako će narednih 100 godina vladati mir.