Do koske

Što je veća laž, veća je šansa da bude prihvaćena kao istina

Ko savetuje srpskog diktatora

Aleksandar Vučić pored sebe ima dvojicu „savetnika": jedan je njegov lični bankar koji mu pomaže da legalizuje deo para iznetih iz Srbije, koje se zatim vraćaju u našu zemlju kao „strana" investicija, dok mu je drugi najvažniji spin doktor koji ne preza ni od ubistava neistomišljenika i novinara. Obojica rade na teret republičkog budžeta.

Igor Milanović

U kojoj zemlji još, osim Srbije, predsednik Republike reklamira kafanu i hvali se kako je to velika i značajna strana investicija? Aleksandar Vučić je najavio i više puta ponovio kako Beograd u novootvorenom tržnom centru u Rajićevoj dobija ekspozituru svetskog lanca kafedžinica „Starbucks" i da će Beograđani konačno pravu kafu i ekspreo moći da piju u svom gradu, bez potrebe da putuju u Beč ili Budimpeštu!

Na stranu činjenicu da je u Beograd kafa stigla pre nego u pomenute druge dve prestonice i da se espreso automati nalaze u svakom beogradskom kafiću, otvaranje ovog lokala ni po čemu nije istorijski događaj, jer nije američki „Starbucks" stigao u Beograd, već jedan od zakupaca njegove franšize, tačnije poljska korporacija „AmRest Holdings SE". Ništa tu nije spektakularno, osim za samog Aleksandra Vučića koji je dobio još jednu kafanu u sopstvenom vlasništvu u centru Beograda.

Vlasnik kafedžinice u Rajićevoj je, po fiskalnom računu koji se dobija, „AmRest Coffee SRB" doo sa sedištem u Dobračinoj 15. Ogranak u tržnom centru, međutim, do nastanka ovog članka još nije prijavljen Agenciji za privredne registre, što znači da krši propise.

„AmRest Coffee SRB" je u Beogradu prijavljen od 7. novmbra 2017, ali do sada, očigledno, nije bio poslovno aktivan. Za 2018. još uvek se čeka poslovni izveštaj, a za 2017. ovo preduzeće je prijavilo da ima nula zaposlenih, nula dinara poslovnog prihoda i osnivački ulog od 100 dinara. Osnivački akt je po punomoćju podneo Aleksandar Aranđelović, a sadašnji direktori su dvojica Poljaka. Jedini vlasnik kapitala ovog pravnog lica je poljska kompanija „AmRest Holdings SE" sa sedištem u Vroclavu koja je jednim delom u vlasništvu holandske investicione banke „First Capital Dutch B.V." koja se tretira kao takozvana „butik banka", odnosno banka koja strogo vodi računa i ko su joj komintenti, ali i u kakve poslove ulaže novac. „Bloomberg" tvrdi da je ova banka, iako treći po veličini vlasnik akcija „AmResta", najvažniji upravljački akcionar.

U Beogradu u Zelengorskoj 1G od 16. oktobra 2007. posluje „AmRest" doo koji je 60 odsto u vlasništvu poljskog „AmRest Holdings SE", dok ostatak drži „ProFood Invest GmbH". Ove dve kompanije su sklopile dogovor o „joint venture" projektu franšize za američki lanac brze hrane KFC i u Beogradu imaju već sedam ovakvih restorana. Jedan od dva vlasnika pomenute bečke kompanije je Radivoje Dizdarević, koji je istovremeno i jedan od četiri direktora „AmRest" doo u Beogradu.

Iako se ne pominje u zvaničnim dokumentima, tamo gde je „AmRest", posebno kada su u pitanju kafedžinice iz franšize „Starbucks" u Istočnoj Evropi, tu je i Alfred Guzenbauer, bivši austrijski kancelar koji je najviše ostao upamćen po tome što je imao drugi najkraći mandat u istoriji posleratne Austrije. Guzenbauer je promašeni političar, ali je zato više nego uspešan biznismen, posebno u mutnim poslovima.

Po nalogu rumunskog tužilaštva u Izraelu su marta 2017. uhapšeni Tal Zilberštajn i Beni Štajnmec osumnjičeni da su poslovima sa nekretninama rumunsku državu oštetili za oko 150 miliona evra. Obojica su bili savetnici Guzenbauerove stranke u Austriji dok joj je on bio na čelu, a sva trojica su poslovni saradnici u više preduzeća.

Posebni istražitelj FBI-a za eventualne kontakte američkog predsednika Donalda Trampa, odnosno članova njegovog izbornog tima, sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Robert Maler, utvrdio je kako je menadžer Trampove kampanje Pol Manafort bio 2012. lobista tadašnjeg ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča. Iako se Maler nije dalje bavio ovom temom, američki mediji su u lobi grupi pronašli i Guzenbauera koji se u početku branio kako je, navodno, angažman suviše kratko trajao da bi pamtio sve detalje i da nije čak siguran ni da li je bio angažovan od strane američke ili britanske firme. Mediji, na prvom mestu portal „Politico", došli su do saznanja kako je on u to vreme od Manaforta za svoje usluge dobijao 30.000 evra mesečno. Suviše velika suma i za jednog Guzenbauera da bi tek tako zaboravio ko mu je bio poslodavac.

Iako se pojavljivao i kao navodni lobista za bivšeg kazahstanskog predsednika Nursultana Nazarbajeva, Guzenbauer je manje lobista u pravom smislu te reči, a više savetnik za investiranje ukradenog novca u legalne poslove. Lični bankar, kako se to kaže, a to mu je uloga i kod Aleksandra Vučića kome pomaže da deo ilegalno zarađenih para prebaci u legalne tokove. Možda su zbog njega braća Vučić svoju prvu milijardu evra proslavila u Beču?

Guzenbauer je suvlasnik austrijskog investicionog fonda „Cudos Advisors GmbH", dok je u mnogim sličnim kompanijama jedan od direktora. U Austriji nije posebno cenjen, tako da tamo može veoma malo da učini po pitanju lobiranja, dok je njegova karijera na vrhu piramide moći trajala suviše kratko da bi stekao značajnije strane partnere.

Zbog toga je sa nevericom dočekana vest da je 2013. Guzenbauer postao jedan od savetnika Aleksandra Vučića. U celoj svojoj lobističkoj karijeri on se sreo samo sa nekolicinom američkih kongresmena i to uz pomoć Manaforta i miliona dolara koje je u lobiranje uložio Janukovič. Većina istaknutih političara na Zapadu zazire od kontakata sa njim, ponajviše zbog sumnjivih poslova u kojima se često pojavljuje ili lično, ili preko nekog od najbližih saradnika.

Vučića i Guzenbaurea je prvo spojio zajednički finansijski interes u izgradnji puteva u Srbiji, jer je bivši austrijski kancelar od jula 2010. predsednik nadzornog odbora koncerna „Strabag AG", koji je preko svojih ćerki-firmi nezaobilazni pobednik većine javnih tendera za izgradnju putne infrastrukture u Srbiji. Jedno vreme se špekulisalo kako će Guzenbauer da bude preuzet u nadzorni odbor nemačkog koncerna za igre na sreću „Novomatic", ali se to nije dogodilo. Njegova uloga se svela na stvaranje kontakata sa podmitljivim političarima Istočne Evrope, pa tako i sa Vučićem, posle čega je „Novomatic" počeo da uvećava svoja ulaganja u srpske kockarnice. Deo prihoda, kao honorar, odlazi Guzenbaueru, koji novac deli sa Aleksandrom Vučićem bez čije saradanje ovakvi poslovi ne bi bili mogući.

Guzenbauer tvrdi kako, navodno, srpskog predsednika savetuje besplatno, pro bono. Kako stvari stoje, manje bi nas koštalo da naplaćuje neku fiksnu sumu, nego što ovako „besplatno" pruža svoje usluge.

Guzenbauer nije jedini ominozni „savetnik" Aleksandra Vučića. Tu svakako treba ubrojati i Alistera Kempbela iz grupe Tonija Blera (mada ima i onih koji tvrde da je Kembel doveo Blera u Beograd, a ne obrnuto). O njegovom angažovanju ne bismo ništa saznali da sam bivši britanski premijer početkom 2015. nije pomenuo da je prisustvovao nekom njegovom predavanju u Beogradu, posle čega je i Kembel potvrdio da se u to vreme nalazio u srpskoj prestonici, bez navođenja tačnih razloga.

Kembel se ne izjašnjava ni o tome koja je njegova uloga u „savetovanju" Aleksandra Vučića, ali se zna da je njegova profesionalna specijalnost spinovanje medija. Ne izjašnjava se ni o tome koliko dobija od srpske države, ali se zna da od svojih klijenata u proseku naplaćuje 50.000 funti mesečno, mada cena varira u zaviisnosti od ostalih uslova.

U vreme kada je Bler bio premijer Ujedinjenog Kraljevstva, Kembel je bio zadužen za komunikacije i opštu strategiju vlade, a sa tog mesta je odlučujući uticao na stvaranje takozvane „Nove laburističke partije", odnosno umivene i drugačije očešljane stare Laburističke partije. U jednom svom predavanju na Kembridžu 2013, posle odlaska iz politike, studentima je objašnjavao kako najveću šansu za uspeh ima najveća laž.

Za vreme bombardovanja Jugoslavije u Londonu je u aprilu 1999. ubijena novinarka BBC-a, Žil Dando. Britanski mediji su bez greške „progutali" Kembelovo objašnjenje kako je za njenu smrt kriva jugoslovenska strana, odnosno da je naručilac ubistva Slobodan Milošević u znak osvete zbog toga što je neki dan ranije NATO bombardovao prostorije televizije u vlasništvu njegove ćerke. Neki histeriji skloni stanovnici Londona su čak medijima potvrdili kako su tih dana na ulicama viđali osobu koja izuzetno liči na Željka Ražnatovića Arkana, od strane Kembela označenog kao izvršioca Miloševićevog naređenja.

Tada je ceo slučaj tako i okončan, ali se godinama posle rata pojavila informacija kako Dando ni na koji način nije imala veze sa Jugoslavijom i bombardovanjem, već da je njeno polje profesionalnog delovanja bilo otkrivanje lanca pedofila. Još sredinom 1990.-ih godina ona je tvrdila kako BBC vode upravo pedofili i zahtevala javnu istragu. Mesecima pre ubistva bila se obratila engleskoj policiji tražeći zaštitu, jer je iz tog miljea dobijala ozbiljne pretnje.

Ni Bler ni Kembel nikada nisu direktno osumnjičeni kao pedofili, ali su nesporno ovima veoma bliski. Obojica su bila bliska i čak putovala privatnim avionom multi milijardera Džefri Epštajna, poznatog pedofila. Njegov avion, koji su koristili mnogi svetski lideri, nosio je nadimak „Lolita Ekspres", jer je prevozio izuzetno mlade devojke koje su gostima tokom leta nudile i druge usluge, a ne samo jelo i piće. Kao premijer Bler je uticao na obustavljanje nekoliko istraga o lancima pedofila.

Kembel je najvažniji arhitekta potpuno lažnog izveštaja o nepostojećem hemijsko-biološkom arsenalu Sadama Huseina koji je poslužio kao opravdanje za napad na Irak. Kada je BBC kasnije objavio prilog u kome se tvrdilo da je on za javnost prerađivao dokumenta dobijena od obaveštajnih službi, zahtevao je izvinjenje i informaciju ko je televiziji dostavio ovu informaciju. Posle veoma žestokih pritisaka vlade, koji su bili neuobičajeni za Ujedinjeno Kraljevstvo i njegovu tradiciju slobode medija, BBC je poklekao i odao ime svog informanta - Dejvida Kelija, eksperta za biološko oružije. Nekoliko dana kasnije Keli je nađen mrtav. Navodno je izvršio samoubistvo.

U jednom mejlu koji je poslao posle odlaska sa javne funkcije Kembel kritikuje nekog funkcionera Laburista rečima koje su tipične za njega: „Od*ebite sa tim i počnite da izveštavate o zaista važnim stvarima, puvanjci jedni".

Pošto je on najvažniji spin doktor Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, ne treba nikoga da čudi i za naše prilike neuobičajeno grubi ton kojim se vlast obraća narodu i opoziciji. Osim toga, najvažnije Kembelovo pravilo je „što veća laž, to su veća šansa da bude prihvaćena kao istina".