(P)likovi

Za spas Srbije dovoljno je izolovati jednog bolesnika

Nulti pacijent i njegov koncentracioni logor

Normalnim ljudima rat je rat. Aleksandru Vučiću je rat brat. Tako je bilo i u vreme pravih ratova devedesetih, tako je i danas. Pod izgovorom borbe protiv virusa krši Ustav, pljačka državne resurse i teroriše narod, plaši i preti. Kaže, neće biti dovoljno mesta na grobljima. O razlozima zbog kojih treba naći dovoljno mesta u zatvorima, za diktatora i njegove saradnike, piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada Vučićev bliski saradnik i prijatelj.

Predrag Popović

Za spas Srbije dovoljno je izolovati jednog bolesnika. Nažalost, taj „nulti pacijent" je celu državu pretvorio u veliki koncentracioni logor. Pogazio je Ustav i Narodnu skupštinu, Vladu sveo na nivo servisa za zadovoljavanje njegovih potreba, ozvaničio je diktaturu i prepustio se svojoj pokvarenoj mašti i najnižim strastima.

I u drugim zemljama, ugroženim pandemijom virusa Covid 19, uvedeno je vanredno stanje, ali ni u jednoj nije prekršen ustav, predstavnici vlasti ne zastašuju građane, niko ne preti, svi pomažu obolelima. Samo u Srbiji mentalno poremećeni tiranin svakodnevno zlostavlja ljude.

Besmislenim zabranama, koje imaju više veze s njegovim nego javnim zdravljem, iživaljava se nad bolesnima, ugroženima i siromašnima. Iz čistog hira, penzionerima je odobrio da svake nedelje, samo od 4 do 7, mogu da izađu iz stana i kuće, da kupe šta im treba. Ne dozvoljava da u ovakvim uslovima, kad su najranjiviji, sačuvaju bar malo dostojanstva.

Ne smeju da izlaze, recimo od 7 do 10, već samo pre zore. Nema logičnog objašnjenja zašto je tako. Logika i zdrav razum ne zanimaju Vučića, misli da je jači od njih. Sve mu je dozvoljeno, pa i da ponižava stare i nemoćne.

Iz čiste obesti ne dozvoljava ljudima da pse prošetaju posle 17 sati. Niko normalan ne želi da rizkuje svoje i tuđe zdravlje, ali ni da maltretira životinje držanjem u zatvorenom. „Šetajte pse u 5,15 sati. I moja ćerka ima psa. Šta je sledeće? Javiće se neko da traži da šeta papagaja", kaže Vučić.

Da bi dokazao ko je kralj srpske džungle, poništio je odluku ministra policije Nebojše Stefanovića da se kučkarima dozvoli da na 20 minuta, od 20 do 21 sat, izvedu pse da u parku urade ono što Vučić radi na konferencijama za medije.

Dobro je dok mu ne padne na pamet da problem sa psima reši na način svoje kineske čelične braće, da od njih napravi gulaš. Na stranu što laže kao pas, njegova ćerka, kao ni svi ostali Vučići, nema kućne ljubimce. Sociopate, ne podnose ni sebe, a kamoli pse ili mačke.

Drugi, mnogo veći problem, predstavlja njegova potreba da sve svodi na lični nivo. „Ja, moja ćerka i stariji sin ne nosimo maske", rekao je objašnjavajući zašto nema zaštitnih maski u apotekama.

Ako njegova deca nemaju maske, ko sme da ih traži? Ako princeza Milica šeta psa u 5,15, to moraju da rade i normalni ljudi. Ako njegov pijani prestolonaslednik Danilo iz kafanskih provoda dolazi kući u četiri ujutru, što ne bi tada penzioneri krenuli u potragu za hlebom i mlekom?

Dok smišlja načine kako da dodatno zagorča život građanima, Vučić nema vremena da nađe rešenje za praktične probleme, neuporedivo ozbiljnije od termina za izlazak u šetnju penzionera i pasa. Istovremeno dok priprema smeštaj za 10.000 inficiranih, koji će biti raspoređeni u prostorima van bolnica, nije se setio problema koji će nastati kad zaraza zahvati članove neke porodice.

Ako roditelji budu odvedeni u izolaciju, šta će biti sa decom? Da li će i deca ići s njima, pa da budu izložena opasnosti od infekcije ili će ih razdvojiti? Na to pitanje nemaju odgovor ni eksperti kojima se diktator okružio. Epidemiolog Predrag Kon tvrdi da „razdvajanje ne bi smelo da se dogodi". Kon je naveo da se dogodio jedan takav slučaj, kad su oba roditelja zaražena, pa je dete odvezeno kod rođaka.

„Ako nisu pozitivna, deca ne idu s roditeljima, a ako jesu zavisi od njihovih godina. Videćemo kad se pojave te situacije, biće to teško..." - priznao je Kon da je vlast preduzela mere i pre nego što je našla rešenje za komplikacije koje će nastati. To i ne čudi, pošto je Kon onaj lekar što je pocikivao od smeha na konferenciji za novinare kad je njegova koleginica Darija Kisić Tepavčević pomešala Sajam i Sajmište. „Sajmište je ono gde su se poubijali..." - ispravio ju je Kon, pa su se oboje slatko nasmejali žrtvama u ozloglašenom ustaškom logoru, kao i mukama koje će snaći obolele od korona virusa, kojima je Vučić namenio kolektivni smeštaj na beogradskom Sajmu.

- Kad su videli kako izgleda Sajam, ljudi su se uplašili. Moramo da napravimo nešto gore od Sajma, moram da smislim to. Pitaću Kineze - rekao je Vučić na konferenciji, sav srećan što je uspeo da na najkonkretniji način da dokaže da je svemoćan i da će uraditi sve što može kako bi još više uplašio ljude.

Vučić je odlučio da 3.000 ljudi smesti u sajamsku halu, bez elementarnih životih uslova, sa jednim kupatilom i dva toaleta, izdvojena na spratu. Na gomili, svi u istoj prostoriji, naći će se stari i mladi, muškarci i žene. Ko se usudi da ode u toalet, teško će u povratku naći svoj krevet. Već pogled na taj logor dovoljan je za paniku, a kamoli kad na ulazu budu postavljeni naoružani stražari.

Uslovljen vlastitom patologijom, Vučić je građanima zapretio zatvaranjem na Sajmu na precizno izabran datum. Uradio je to 24. marta, tačno na 22. godišnjicu izbora vlade Mirka Marjanovića, kad je postavljen na mesto ministra protiv informisanja.

Prva vlast u kojoj je bio uspela je da izgubi Kosovo i Metohiju, pod NATO bombe gurne hiljade žrtava, ali Vučić je i to iskoristio da profitira. Iz podstanarske garsonjere od 28 kvadrata preselio se u stan od 117 kvadrata, koji mu je poklonila država.

No, u tadašnjem ratnom stanju nije imao ovlašćenja kao u ovom, tzv. vanrednom. I onda je vršio pritisak na medije, zatvarao redakcije, hapsio novinare, organizovao montirana suđenja i predvodio progon Slavka Ćuruvije, koji je završio sa 17 metaka u leđa i jednim, za overu, u levo oko. Sad, pod izgovorom da brani narod u „ratu protiv nevidljivog neprijatelja", može da radi šta hoće, a hoće samo da širi patnju, strah i zlo. To i radi.

Pre neki dan je, na osnovu lažne dojave da se nisu dezinfikovali, uhapšena je novinarska ekipa televizije KTV Zrenjanin. Nisu skrivili kršenjem mera u vanrednom stanju, već izveštavanjem o sumnjivom javnom nadmetanju za zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u opštini Zrenjanin. Tako može da privremeno ili trajno eliminiše svakog nepodobnog novinara ili bilo koga drugog ko mu se zameri.

Zlostavljanjem roditelja, penzionera, vlasnika pasa, novinara i svih ostalih građana, Vučić je prešao psihološku granicu straha. Posle ovoga nema nazad. On može da tera samo dalje, jače i agresivnije.

Da problem bude veći, gotovo niko mu se ne suprotstavlja. U ovo vreme smrti, dok lešinar na funkciji predsednika države svakodnevno vodi morbidnu političku kampanju, opozicija mu zdušno pomaže.

- Ne dovodimo u pitanje to da li su postojale pravne osnove za uvođenje vanrednog stanja - izjavio je Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke.

Da, dogodilo se i to da predsednik stranke koja se naziva demokratskom ne želi da ospori Vučićevo pravo da prekrši Ustav i uvede vanredno stanje.

Takvom "sitnicom" ne bave se ni ostali lideri Saveza za Srbiju. Vuk Jeremić na društvenim mrežama jakim rečima gruva po Vučiću, ali ne radi ništa. Nema ga.

Dragan Đilas primenjuje strategiju defanzivnog realizma. Umesto kritike vlasti bavi se režimskim medijima. Snima emisije u kojima, uz nekog kolegu, prelistava dnevne novine i sat vremena se iščuđava budalaštinama koje objavljuju Dragan J. Vučićević i njegovi klonovi. Efekat je vidljiv po broju pregleda. Recimo, dve Đilasove emisije - jedna s Borkom Stefanovićem, druga s Marinikom Tepić - na You Tube pogledalo je ukupno 3.100 ljudi.

Na istom mestu, spot za pesmu "Jel te nije blam" nekakve pojave, koja se naziva Baka Prase, ima skoro sedam miliona pregleda. To dobro ilustruje šta građani misle o politici i ličnosti Dragana Đilasa. Naprosto, niko mu ne veruje. A i kako da mu veruje kad vidi da Đilas javno preti Ivanu Radovanoviću zato što u tekstovima pominje kako je tukao svoju bivšu suprugu, a ćuti na Vučićevo zlostavljanje celog društva.

U kolaboraciji s diktatorom najdalje je otišao Boško Obradović. Takođe na You Tube, okačio je svoj programski govor, koji je teatralno nazvao "obraćanje naciji".

- Sada nije trenutak da se bavimo politikom i opozicionim radom protiv vlasti. U vanrednim situacijama bolja je bilo kakva vlast, nego anarhija, panika i haos. Vreme je za ličnu odgovornost i društvenu solidarnost - kaže lider pokreta Dveri.

Obradović dobro zna da je upravo sad pravi trenutak za bavljenje politikom i kritiku vlasti, jer ona generiše anarhiju, paniku i haos. Zna da Vučić svojim diletantskim potezima podstiče pandemiju virusa i, naročito, pandemiju straha, što ugrožava živote svih građana. Obradović je toga svestan, ali poziva na solidarnost i zajedništvo.

Cela opoziciona knjiga spala je na osam slova. Osam narodnih poslanika (Saša Radulović, Branka Stamenković, Vojin Biljić, Zoran Radojičić, Srđan Nogo, Miladin Ševarlić, Aleksandra Čabraja i Đorđe Vukadinović) podnelo je zvaničan zahtev Maji Gojković da hitno i bez odlaganja sazove sednicu Narodne skupštine, na kojoj će se doneti odluka o vanrednom stanju.

U zahtevu se navodi da je Srbija trenutno van ustavnog okvira, jer odluka o uvođenju vanrednog stanja nije doneta u skladu sa Ustavom, kao i da odluke Vlade ne mogu sprečiti vrhovno zakonodavno telo da održava sednice. Uostalom, u Ustavu Republike Srbije, u članu 200, jasno piše: "Za vreme vanrednog stanja Narodna skupština se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena".

Gojković je odbacila taj zahtev, objasnivši da je "imajući u vidu epidemiološku situaciju i preporuku da se ne sazivaju i održavaju skupovi koji uključuju više od 50 ljudi, predložila da odluku o proglašenju vanrednog stanja zajedno donesu predsednik Skupštine, Vlade i predsednik Republike". Maja Gojković je "preporuku" proglasila važnijom od Ustava. Na taj zločin nisu reagovali Ustavni sud i Javno tužilaštvo, pa ni poslanici iz stranaka Saveza za Srbiju. Đilasovi, Jeremićevi, Obradovićevi i Lutovčevi saradnici s poslaničkim mandatima odbili su da potpišu zahtev za održavanje sednice. Ne zanima ih kršenje Ustava, nemaju vremena da se bave s tim, snimaju emisije za You Tube.

Umesto da štite narod, lideri "prave opozicije" kohabitiraju s diktatorom, koji za sva zla optužuje upravo građane. Za pandemiju su krive žrtve, a ne onaj ko ih je gurnuo na stratište. Vučićeva vlast hapsi svakoga ko prekrši policijski čas ili na društvenim mrežama napiše neku nepodobnu informaciju. U pritvoru je završio čovek koji je objavio da postoji nestašica goriva, ali ne i dr Branimir Nestorović, koji je, stojeći pored nasmejanog Vučića, pozivao Srpkinje da idu u šoping u Italiju, tamo je žarište pandemije, pa će u radnjama biti rasprodaja.

Pet dana kasnije, Vučić je kukao da je zaraza stigla baš iz Italije. Nije optužio i uhapsio Nestorovića, nego je poveo kampanju protiv Srba koji su se vratili kući, nakon što su ostali bez posla u inostranstvu. Vlast hapsi i pritvara ljude koji, prilikom ulaska u Srbiju, nisu dobili rešenje o izolaciji, pa nisu ni znali da imaju tu obavezu. Na monstruoznu zamenu teza, koju forsiraju režimski mediji i naprednjački botovi, odgovorio je Dejan Tiago Stojković, jedan od gastarbajtera. U objavi na Fejsbuku, poručio je Vučiću ono što misli svaki od optuženih povratnika: "Jedi govna, žvalo žvalavi".

Vickasti doktor Nestorović ne može da se zaustavi. U novom nastupu licemerja optužio je "neodgovorne ljude" za širenje zaraze u Valjevu. Po nalogu svog gazde, prozivao je Valjevce koji su se vratili iz inostranstva, a ne naprednačke bandite, koji su u tom gradu, u jeku epidemije, organizovali miting.

Vučić je 1. marta obavešten da je u Srbiji registrovan prvi slučaj infekcije korona virusom. Od zaštite javnog zdravlja bilo mu je važnije da organizuje predizbornu kampanju. Parlamentarne i lokalne izbore raspisao je 4. marta, da bi pet dana kasnije, kad je već porastao broj inficiranih ljudi, u Valjevu održao miting s radnicima "Krušika", koji su opljačkali on i njegovi najbliži saradnici.

Tim postupkom direktno je ugrozio zdravlje ljudi, koji se danas nalaze u bolnicama, gde balansiraju na ivici smrti. Nema smisla ni pominjati odgovornost Slobodana Gvozdenovića, gradonačelnika Valjeva, koji još nije ni naučio tačan naziv virusa Covid 19, pa ga naziva "Konrad 19".

Na video-konferenciji, u kojoj su učestvovali i predstavnici zemalja članica Evropske unije, kineski eksperti su još 13. marta obavestili srpske lekare i državne funkcionere o načinima sprečavanja širenja Covid 19. To dokazuje službena beleška Ministarstva odbrane, koju je potpisao brigadni general Uglješa Jovičić, a koju poseduje redakcija Magazina Tabloid.

Vučić je ignorisao stručna mišljenja, nastavio je da sledećih deset dana eksperimentiše po svojoj volji. Usred krize, svaki dan je plašio ljude, vikao i pretio, predstavljajući se kao spasilac i genije, nedostajalo je još samo da izvadi skalpel i naživo operiše nekoga, da dokaže da je i najbolji hirurg na svetu.

Usput, na konferencijama nije mogao da se uzdrži od samohvalisanja čak ni kad su u pitanju izvršenja krivičnih dela. Priznao je da na "polucrno" nabavlja respiratore, zaštitne maske i ostalu medicinsku opremu. Naglasio je da respiratore kupuje po ceni od 26.000 do 40.000 evra, pa i više. "Ne pitajte me kako ih nabavljam. Kasnije mi sudite, streljajte me", rekao je profiter na funkciji predsednika države, sluteći da će kad-tad odgovarati za ovo što radi.

Kad prođe pandemija, moraće da se sprovede istraga koja će utvrditi istinu o svim lešinarskim trgovačkim akcijama Aleksandra Vučića i njegovih ortaka iz naprednjačkog ganga. Moraće da odgovaraju svi mešetari, koji su dizali cene robe, od maski i rukavica do prehrambenih proizvoda.

Glavni mešetar i ratni profiter, Aleksandar Vučić, nastavlja s planom da Srbiju pretvori u sabirni centar za migrante s Bliskog istoka. Pod jakom policijskom pratnjom i naoružanim pripadnicima Vojske Srbije, u deliblatski Školsko-rekreativni centar Čardak pre nekoliko dana je dovedeno oko 400 migranata. Transport je organizovao Komesarijat za izbeglice, a da o tome nije ni obavestio lokalnu vlast u opštini Kovin.(Magazin Tabloid je pre tri broja najavio da će se u ovom centru smestgiti izbeglice).

Bez obzira na zabranu okupljanja, više od 500 meštana banatskog sela Deliblato protestovalo je protiv te odluke vlasti. U selu, koje ima oko hiljadu stanovnika, zavladao je strah od dolaska tolikog broja migranata.

- Ne smetaju nam izbeglice, u vreme ratova devedesetih tu su boravile izbeglice iz Bosne i Hrvatske. Ne smeta nam što se objekti koriste u tu namenu, ali zašto tu ne bude kanatin dok traje pandemija korona virusa? Plašimo se za bezbednost i zato ne želimo migrante u našem selu - rekao je jedan od protestanata, kako prenosi Pančevo Siti.

Za egzistenciju su zabrinuti i zaposleni u ŠRC Čardak. Njih tridesetak očekuje da će ostati bez radnih mesta kad objekat preuzme Komesarijat za izbeglice. Predstavnici lokalne vlasti su podržali građane i od pokrajinskih institucija su zatražili da povuku odluku o naseljavanju migranata.

Na sve to, tzv. opozicija ne reaguje, građane je ostavila na milost i nemilost poremećenom tiraninu. Čak i u Kini, gde diktatura Komunističke partije traje već 70 godina, u vreme pandemije postojala je kritika generalnog sekretara i predsednika države Si Đinpinga. Uticajna grupa "komsomolaca" optuživala je Sija za pad privrede i povećanje nezaposlenosti, inflaciju i haotične mere protiv pandemije. Pod njihovim pritiskom, bez obzira na vrlo sporne lukrativne i političke motive, Si Đinping je uspeo da suzbije širenje virusa i skrati rok trajanja vanrednog stanja.

Politička borba se odvija čak i na Kosovu. Skupština lažne albanske republike pre neki dan je izglasala nepoverenje vladi Aljbina Kurtija. Obaranje vlade je inicirao Demokratski savez Kosova, dojučerašnji koalicioni partner Kurtijevog pokreta Samoopredeljenje. Kao zvanični povod navedena je odluka premijera da razreši dužnosti ministra unutrašnjih poslova Agima Veljiua, člana DSK-a.

Kurti je istakao da pravi razlog za rušenje vlade nije smena ministra, nego njegovo protivljenje sporazumu o razmeni teritorija između Kosova i Srbije, koji su već utvrdili Hašim Tači i Aleksandar Vučić.

- Takva trgovina se neće desiti dok sam na vlasti. Tači je pretio uvođenjem vanrednog stanja. Što ga nije uveo? Otišao je u Belu kuću da postigne sporazum. Što nije postigao? Sa mnom kao premijerom neće se objaviti vanredno stanje i nema sporazuma ni u Beloj kući, ni u zelenoj, a ni u crvenoj o razmeni teritorija između Kosova i Srbije. Prema tome, motor svega je kako ukloniti ovu vladu kako bi se otvorio put objavi vanrednog stanja, ali i toj spremnoj trgovini teritorijama - rekao je Kurti.

On tvrdi da mu je Tači na nedavnom sastanku potvrdio da je sporazum s Vučićem spreman.

- Tači mi je tri puta rekao da ukinem takse za robu iz Srbije, pa da zajedno odemo u Vašington, da postignemo sporazum i da Srbiju skinemo s vrata jednom zauvek. Rekao mi je: "Drugi premijeri su imenovani, a ja i ti smo izabrani od naroda. Ja i ti idemo i ja i ti ćemo završiti sa Srbijom." Dakle, nije ideja da se uklone takse kako bi počeli pregovori, već kako bi se objavio sporazum - tvrdi Kurti.

Obaranju njegove vlade suprotstavili su se ambasadori SAD, Nemačke i Francuske, ali to nije sprečilo Tačija da, preko svojih saradnika, organizuje skupštinsko glasanje.

Osim raskrinkavanja tajnih dogovora s Vučićem, Kurti je Tačiju smetao i zbog mnogo konkretnijih stvari. Neposredno pred izglasavanje nepoverenja, premijer je najavio obračun s kriminalom i korupcijom. Otvoreno je zapretio hapšenjem svih kriminalaca i njihovih političkih zaštitnika, jednako Albanaca i Srba sa severa Kosova.

Čim je formirao vladu, Kurti je počeo da pretura po policijskim arhivama i pravi plan za borbu protiv organizovanog kriminala. Niko ne zna šta je sve našao i šta će upotrebiti protiv političkih protivnika poput Tačija i Ramuša Haradinaja, ali i protiv klana Zvonka Veselinovića. Da bi sačuvali svoje mafijaške saradnike, Tači i Vučić su se dogovorili da obore Kurtija.

Edvard Džozef, predavač na vašingtonskom univerzitetu "Džon Hopkins" tvrdi da je u Beloj kući razmatran sporazum na principu razmene teritorija između Kosova i Srbije. Ričard Grenel, specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa, nekoliko puta je negirao takve navode, ali potvrđivao je da će SAD podržati svako rešenje oko koga se usaglase učesnici u pregovorima.

Kao što ih ne zanima suspenzija Narodne skupštine, ratno profiterstvo, zlostavljanje građana i kršenje ljudskih prava, srpska opozicija ignoriše i otkriće da je Vučić pristao da potpiše sporazum o priznanju nezavisne albanske države Kosovo.

Lideri Saveza za Srbiju, skriveni iza parola o potrebi obustave političkih aktivnosti u vreme pandemije, dozvoljavaju Vučiću da radi šta

hoće. U svim državama, koje su pogođene pandemijom, politički procesi odvijaju se nesmetano. Osim srpskog, nijedan parlament nije obustavio rad. U Francuskoj se vodi predizborna kampanja.

Možda su se srpski opozicionari uplašili najave Vučićevog savetodavca i bota Nebojše Krstića da će biti uhapšeno 1.100 nepodobnih pojedinaca. Strah je logičan, Vučić ga namerno seje kako bi ućutkao političke protivnike.

Međutim, u ovakvim uslovima, kad je cela Srbija pretvorena u zatvor i kad su svi građani proglašeni taocima pomahnitalog diktatora, niko nema pravo da ćuti, pa ni jutjub-opozicionari. Srbija se danas brani od korona virusa i mnogo opasnije naprednjačke pošasti.

U bori za opstanak, neophodno je izolovati obolelog Aleksandra Vučića i obezbediti mu dugogodišnji karantin, pre nego što on ostvari svoju misiju.

Kad preti da "nećemo imati dovoljno groblja", Vučić mora da zna da će u Srbiji uvek biti dovoljno zatvora za njega, njegovu rodbinu i saradnike. Svi prethodni zločini su mu oprošteni, ovaj ne sme da prođe bez kazne.