Natrag
Pogled iz Moskve
U Amsterdamu je počelo suđenje za obaranje malezijskog boinga iznad Donbasa
Koliko su duge noge u holandskoj laži?
Nakon više od pet godina istrage o padu malezijskog aviona Boing 777 od 17. jula 2014, u posebno čuvanom sudskom kompleksu Shiphol u predgrađu Amsterdama, konačno se okupio sud da razmotri ovaj slučaj. Ali, kako je postalo očigledno, slučaj je toliko zbunjujući (ili je bolje reći zapetljan) da je i pre suđenja odlučeno da se istraga produži na neodređeni rok. Takođe, u vezi s tim se pretpostavlja da će i suđene trajati pet ili više godina, pa će se sudska rasprava i istraga sprovoditi paralelno. Što je svojevrsna pravna inovacija. Pritom, holandski javni tužilac Vard Ferdinandus, izgleda da ima već spremljenu presudu. On je odmah izjavio da su avion oborili „iz Rusije isporučenim Bukom" (Buk je raketni sistem zemlja-vazduh).
Piše: Valerij Panov
Ovo je više nego transparentan nagoveštaj. Od prvih minuta tragedije, Zapad i Ukrajina i nisu imali drugih kandidata koje bi orkivili, osim Rusije. Nećemo zalaziti u istoriju pitanja: za proteklih pet i više godina od momenta katastrofe, mnogo je o njoj napisano i rečeno.
Na Zapadu i u Ukrajini, pretežno je reč o pseudopravnom i političkom ćaskanju koje bi trebalo da usmeri javno mnenje zapadnih zemalja i Ukrajine isključivo ka rusofobiji. Ali, ako govorimo o konkretnim činjenicama, onda je, kao i pre, pouzdano poznato samo jedno: iz nepoznatog razloga, dok je leteo iznad Ukrajine, avion je pao sa visine od oko 10 hiljada metara, ne stigavši do ruske granice udaljene samo 50 km. (A da je uspeo da preleti na rusku teritoriju, možete da zamislite šta bi bilo?) Poginulo je 298 ljudi.
Njihova tela, pomešana sa olupinama aviona i prtljagom, pala su na njive, kao i na bašte i kuće lokalnog stanovništva. Istražitelji su počeli da prikupljaju materijalne dokaze tek posle četiri meseca. A čitava četiri dana na mesto katastrofe nisu došli ni predstavnici Holandije, ni Ukrajine, ni EU. Niko nigde nije žurio...
I tako - gotovo šest godina. Istina, na leto 2019. vodeći koordinator Zajedničke (međunarodne) istražne grupe (CJIT), holandski državni tužilac Fred Vesterbeke, izjavio je: „Imamo dovoljno dokaza da je Rusija umešana u pad Boinga." Ali, zašto ste onda toliko čekali? Cela svetska zajednica bi je odavno izvela pred sud.
U odgovor - holandski mediji (bez istrage i suđenja) pozivaju se na nepostojeće svedoke, koje drže u tajnosti, a izvore informacija takođe ne mogu da otkrivaju. Boje se, oni se veoma boje, da će istina biti obelodanjena.
Situacija veoma liči na onu sa „trovanjem Skripaljevih": i tamo su okrivili Moskvu u svim britanskim medijima i „dokazi" su bili „pod velom tajne" (tačnije, uopšte ih nije ni bilo!). Zato je bivša premijerka Tereza Mej svu činjeničku osnovu izgradila na principu „vrlo verovatno" da je Rusija, itd. Od tada je prošlo dve godine, a dokaza za krivicu Rusije nema. Kao da su otišli iz svetskih medija zajedno sa odlaskom u politički zaborav britanske premijerke Tereze Mej, koja je svet zadužila mitom o trovanjima koja nad ruskim građanima u Engleskoj sprovodi Kremlj (skoro pa Putin lično!). Nju su već zaboravili, ali Rusiju su oblatili i za budućnost.
Sud se za Boing programio na veoma dugačak rok. I to je prirodno: tragedija iznad Donbasa se zaista dogodila, ljudi su masovno poginuli, potrebno je mnogo više vremena da bi se sva oštrina ove priče otupela, a zatim zaboravila, a pravi vinovnici sakrili od odgovornosti. Pritom će na Rusiju biti izliveno neuporedivo više blata nego u bilo kojem drugom izmišljenom delu - od „zločina" u Siriji do WADA sa njenim rusofobnim dopingom i Britanije sa Skripaljima.
Istina, na sudu u Amsterdamu pojavila se „protivrečnost". Upravo tako je shvaćena izjava sudije Okružnog suda Haga, Marije Knajf o tome da se materijali holandskog novinara Maksa van der Verfa o odsustvu Bukova u rejonu pada Boinga u julu 2014, mogu uključiti u dokaze.
Obratite pažnju na to varljivo „mogu", što znači da i ne moraju. Mislim da će najverovatnije tako i da bude, jer ako se ti materijali uključe u dokaze, onda će se brzo srušiti jedina, zvanična i „najispravnija" verzija koju sud namerava za razmatra - o „ruskim Bukovima".
Upravo na njima se temelji optužnica na osnovu zaključaka istrage. Da podsetim one koji nisu u toku.
U dokumentu Vojne obaveštajne službe Holandije, koji deluje kao da je objavljen zbog „curenja" podataka, tvrdi se da je do pada malezijskog aviona došlo u rejonu u kojem nije bilo nijednog protivavionskog raketnog kompleksa Buk.
U tom dokumentu koji je objavila platforma za nezavisne novinare Bonanza Media, i koji je poslat holandskom tužilišatvu, piše da je „let MN17 išao izvan zone dosega mesta koja su koristile i instalirale Ukrajina i Rusija, gde su bili razmešteni kompleksi Buk-M1".
Kako je primetio holandski novinar Maks van der Verf, koji je zajedno sa ruskom novinarkom Janom Elašovom osnivač platforme Bonanza Media, glavni zaključak je da je „holandska strana raspolagala informacijom o tome gde su se nalazili kompleksi Buk u vreme konflikta". „Tu informaciju nismo videli ranije", rekao je novinar.
On je istakao da, shodno zaključcima holandskih obaveštajaca, holandska strana „nije imala informaciju o tome da se bilo koji Buk nalazi blizu mesta pada MN17".
Druga dva dokumenta u Bonanza Media su zapisnici sa saslušanja nekakvog neimenovanog svedoka i nemačkog novinara Bilija Siksa, koji su izjavili da je nedaleko od Boinga u vazduhu bio primećen i ukrajinski borbeni avion. Pritom se Siks poziva na pomenutog Maksa van der Verfa, kao na svoj izvor informacija.
Uzgred, verziju o tome da je malezijski avion mogao da obori ukrajinski vojni avion, već su isticali ruski izvori, ali ju je međunarodna istraga odbacila. U svojim ranijim materijalima o tragediji iznad Donbasa u julu 2014. ja sam takođe bio sklon ovoj verziji.
Međunarodni istražitelji nisu primetili još jednu verziju ruskih analitičara - o eksploziji u avionu. Pritom je, za otkrivanje uzroka katastrofe formirana Zajednička istražna grupa (CJIT) u koju su ušli predstavnici Australije, Belgije, Malezije, Holandije i iz nekog razloga Ukrajine, čije je mesto na optuženičkoj klupi.
U vreme istrage, ruska strana je više puta izražavala nepoverenje u rezultate rada CJIT, ukazujući na neosnovanost argumenata optužbe i nespremnost da se iskoriste zaključci ruske strane tokom istrage.
Ipak, tužilac Vard Fedinandus je ponovio već standardne optužbe SAD, EU i „goluba mira" NATO na račun Rusije, o tome da ona navodno ometa istragu o padu MN17 na istoku Ukrajine, kao i uvek bez navođenja ikakvih dokaza. „Ovo je izuzetno složena istraga - između ostalog i zbog oružanog konflikta u toj zoni, aktivnih napora Ruske Federacije u ometanju istrage i rizika sa kojim se suočavaju lokalni svedoci", rekao je tužilac na prvom sudskom ročištu povodom obaranja MN17.
Njegova izjava usledila je nakon što je holandsko tužilaštvo priznalo da je RF davala podatke o katastrofi Boinga holandskoj strani...
Nakon prvog obraćanja tužioca, isplivali su neki čudni detalji. Holandsko tužilaštvo tvrdi da su sa ruske teritorije poslata dva sistema Buk: jedan je navodno izgoreo, pa je moralo da se „puca" iz drugog. (Zato su i dovukli u Ukrajinu dva Buka, verovatno su znali da će jedan biti nedovoljan!)
Teško je reći čega ima više u ovoj priči - licemerja ili gluposti, zato je jasno da upravo na takav primitivni način tzv. CJIT pokušava da pokaže da je u zločin umešan ruski „vrh", zato što su čak i takvi (glupi) manevri jednog specijalnog vozila na teritoriji susedne države Ukrajine nemogući bez odobrenja sa samog „vrha".
Istražitelji u slučaju pada malezijskog aviona govorili su da imaju neke svedoke (13 ili više) koji su navodno videli lansiranje raketa iz ruskog protivraketnog kompleksa Buk. Pritom će se ispitivanje svedoka vršiti „na daljinu", a njihov identitet neće se otkrivati zato što bi im mogla pretiti opasnost od DNR i Rusije. Buncanje, i to kakavo!
Odluka holandskog tužilaštva da u tajnosti drži svedoke u slučaju pada malezijskog Boinga predstavlja pokušaj sakrivanja detalja istrage, kao i nameštanja činjenica, izjavio je član Saveta Federacije Vladimir Džabarov. On je takav korak nazvao banalnim „čišćenjem". „Ako priznaju da im prvobitni scenario nije uspeo, moraće mnogo toga da objašnjavaju i izmišljaju novi", istakao je senator.
Trebalo bi istaći i činjenicu da obaveštajna služba SAD koja putem satelita stalno prati šta se dešava na svetu, ništa nije rekla, niti objavila, iako je očigledno da su Amerikanci pratili zonu borbenih dejstava u Ukrajini. I ovde je sve jasno: satelitski snimci i podaci samo bi dokazali činjenice koje je Rusija dostavila istražiteljima iz Holandije. Doktor vojnih nauka, dopisni član Ruske akademije raketnih i artiljerijskih nauka, penzionisani kapetan prve klase Konstantin Sivkov smatra da smo sada mi dobili direktnu potvrdu da nikakve realne istrage povodom obaranja malezijskog aviona na nebu iznad Donbasa nije ni bilo.
Uoči suđenja, zvanični predstavnik Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova izjavila je da istraga ignoriše informacije koje je Rusija dostavila i pokušava da ubedi javnost u besprekornost sprovedene istrage.
„Sve ovo je pokrenuto da bi se prikrili nedostaci dokaza i sakrila manipulacija činjenicama u unapred izabranoj verziji", rekla je Zaharov. A ta verzija, koju na Zapadu smatraju jedino tačnom, od samog početka nije „pila vodu".
Ali, najveću nedoumicu je izazivalo i izaziva, pre svega uključivanje, od samog početka, predstavnika Ukrajine u sastav CJIT, na šta je ne jednom ukazivala Rusija.
Sud će, na kraju krajeva, oceniti odluku kijevskih vlasti da ne zatvaraju vazdušni prostor iznad zone vojnih dejstava, na visini iznad 10 hiljada metara, i o faktičkom korišćenju civilnih aviona za prikrivanje svojih vojnih aviona, koji su bombardovali mirne gradove Donbasa.
Ovde su još 14. jula, u rejonu Krasnodona, pobunjenici oborili An-26. Uprkos obaranja aviona na visini od nekoliko kilometara, Kijev nije uveo zonu zabrane letenja iznad rejona borbenih dejstava, i samo je formalno odredio minimalnu visinu leta. Formalno, zato što putnički letovi uvek idu na visini od oko 10 km. I već 17. jula nad tim rejonom je katastrofu doživeo malezijski Boing 777 koji je leteo od Amsterdama do Kuala Lumpura. Pao je nedaleko do mesta Grabovo (Donjecka oblast). Slučajnost? Teško.
Uostalom, Ukrajina je promenila maršrutu ovog aviona: umesto da ide bezbednim južnim koridorom, išao je severnije, neposredno iznad zone borbenih dejstava. I to je već zločin. I pošto je krivica Ukrajine ovde očigledna i ne zahteva posebne dokaze, nije isključeno da će na kraju zaključci istrage po ovom pitanju biti uključeni u suđenje. Postoji nada, pre svega zato što su u oktobru prošle godine holandski poslanici, prvi put od katastrofe MN17, zatražili istragu o ulozi Ukrajine u ovoj tragediji.
U Holandiji se ovo pitanje stalno preuveličava, na različitim nivoima. Štampa je podrobno opisala hronologiju događaja koji su prethodili tragediji, otvoreno ukazujući na krivicu Ukrajine zato što je dozvolila da se leti preko Donbasa, iako je bila potpuno svesna opasnosti za civilne avione.
Štaviše, holandski Odbor za bezbednost je još na jesen 2015. doneo nedvosmislenu presudu: Ukrajina je kriva zato što je bila obavezna da zatvori vazdušni prostor, ali to nije uradila. Ipak, Međunarodna istražna grupa stalno je ignorisala ovo mišljenje.
Političari iz raznih partija periodično su tražili izveštaj od vlade i nadzornih organa odgovornih za istragu, o razlozima tako čudnog stava.
Krajem prošle godine, posle niza molbi, ministar inostranih poslova Stef Blok je rekao parlamentarcima da vlada „nema dokaze" za krivicu Ukrajine: slučaj je zatvoren, a da nije ni započet. A holandsko tužilaštvo do danas je „neodlučno". I još nije poznato ko će pobediti - parlamentarci ili činovnici, iako je za izvršnu vlast Holandije odluka zakonodavnog organa obavezujuća.
Mislim da za to postoje dobri razlozi: lanac koji se može razvući od ove priče, prestraviće mnoge, ne samo Holanđane. Ključna uloga Ukrajine u ovoj tragediji postaće svima očigledna. Kao i uloga onih koji prikrivaju ovaj zločin.
Zbog toga ne smatram običnom slučajnošču to što je dan pre prvog zasedanja suda izašlo saopštenje o tome da Međunarodnu istražnu grupu koja istražuje obaranje aviona MN17 u Donbasu, predvodi zamenik državnog tužioca Ukrajine Gunduz Mamedov. „Tako visok nivo ukrajinska grupa je prva obezbedila", izjavili su u službi za odnose sa medijima ministarstva. Dodaćemo da u CIJT od samog početka radi sedam ukrajinskih tužilaca.
Jasno je koju liniju u istrazi oni sprovode, čije interese podržavaju. U isto vreme „EU poziva sve države, uključujući i Rusku Federaciju, da u potpunosti sarađuju u istrazi, saglasno Rezoluciji Saveta bezbednosti UN 2166", piše u izjavi koju je uoči suđenja u Amsterdamu dao visoki predstavnik EU Ž. Borel.
Neobično je što taj poziv nije uputio i SAD, Australiji ili Ukrajini. Licemerje je primetno, pa i samo kao odgovor na stalne ponude Rusije, na raznim međunarodnim forumima, uključujući OEBS i SB UN, da preda Holandiji sve dokaze koje ima o obaranju Boinga na letu MN17 iznad Donbasa. Predstavnike Rusije ne uključuju ni u sastav CJIT. Predsednik RF Vladimir Putin primetio je da Rusiji ne dozvoljavaju da učestvuje u istrazi povodom katastrofe malezijskog aviona na istoku Ukrajine, a Moskva može da prizna rezultate istrage samo ako u njoj u potpunosti bude učestvovala.
Podsećam: kada je formirana CJIT, Holandija se obavezala da sprovodi istragu blisko sarađujući sa zainteresovanim zemljama, UN i ICAO (Međunarodna organizacija civilne avijacie). Rusija je postala „zainteresovana" isključivo pod prinudom: tek nakon što su je Ukrajina, SAD, Velika Britanija itd. optužile, u početku za to da je naoružala donjecke i luganske pobunjenike sistemima PVO, a zatim su međunarodni istražitelji izjavili da su rakete lansirali navodno ruski vojnici. Ali, sve u svemu, trebalo bi da budemo potpuno ravnodušni prema istrazi i prema tome kako će izaći na kraj sa katastrofom i šta će odlučiti holandski okružni sud.
Mi imamo svoje, ruske poslove, koji su važniji od bilo čijih drugih, ukrajinskih ili holandskih. To nisu naši problemi, kao što to nije ni građanski rat u Ukrajini. Da nije to pred našom granicom... Ali, vratimo se našim ovcama, kako kažu na Istoku, odnosno vratimo se suđenju.
Želja Rusije da pomogne u istrazi je stvar potpuno dobrovoljna i nije obavezna. Katastrofa aviona dogodila se iznad teritorije susedne zemlje, reč je o malezijskom avionu (ne ruskom!), u avionu nije bilo Rusa, šta uopšte mogu da nas pitaju?
U stvari, pitanja i nema: po njima Rusija jednostavno mora da prizna zločin iznad Donbasa, da se pokaje i plati novčanu naknadu rođacima poginulih putnika, aviokompanijama, raznim osiguravajućim kućama itd, koji žele da zarade na ljudskoj nesreći.
Moramo da konstatujemo da Holandija pretvara nesporno važan događaj, kao što je suđenje, u nekakav pravosudni tv šou koji će potrajati nekoliko sezona i koji ima unapred poznatu presudu. U takvim uslovima, teško da može da se računa na stvarnu pravdu. Sve je ovde jasno.
Objektivna istraga ovog zločina, za koju se sada stidljivo pojavila nada, pomoći će zapadnom javnom mnenju (a za njim i političarima) da naprave objektivnu sliku onoga što je predstavljao ukrajinski režim kojem su zemlje NATO i EU pomogle da dođe na vlast 2014. godine. A odatle će niti povezati mnoge druge događaje. Između ostalog i rat u Donbasu, tragediju u Odesi, i ubijene aktiviste na „majdanu"... I do koje prestonice (prestonica), do kojih ljudi će dalje dovesti taj „put", nije teško pretpostaviti.
Danas u Kijevu besne povodom toga što ne mogu da pozovu na odgovornost Putina, zato sasvim ozbiljno pokreću optužbe protiv drugih visokih ruskih funkcionera.
I već posle prvog sudskog ročišta, Dojče vele primećuje: „S političke tačke gledišta, primetno je da se među ostalim optuženima nalazi i visokopozicionirani kremaljski funkcioner kao što je Vladisalv Surkov, koji je nedavno smenjen sa mesta savetnika predsednika Vladimira Putina. Surkov je u Kremlju bio odgovoran za „ukrajinski pravac"."
Ambasada Rusije u Holandiji nazvala je pristrasnom istragu o padu MN17. Međunarodna istražna grupa koja se bavi slučajem katastrofe malezijskog aviona na letu MN17 na nebu iznad Donbasa u julu 2014. ne odgovara svojoj nameni. Istražitelji nastavljaju da ignorišu informacije i činjenice koje im je dala ruska strana.
Ruske diplomate su ocenile da su koraci istražne grupe usmereni na prikrivanje činjenice da nema dokaza o krivici Rusije. Ali, istražitelji su zainteresovani da potvrde unapred odabranu verziju događaja u kojem bi Rusija bila glavni optuženi za tragediju iznad Donbasa. Diplomate su, takođe, primetile da se u Holandiji zahuktava informativna kampanja protiv Rusije i Donbasa.
Kako je ranije primetio Vladimir Putin, Zajednička istražna grupa je jednostavno „odredila počinioce" i takav pristup istrazi ne odgovara ruskoj strani.
Upravo ova Istražna grupa je još 19. maja 2019. označila četiri osumnjičena za umešanost u obaranje aviona: Rusi Igor Girkin (Strelkov), Sergej Dubinski, Oleg Pulatov i Ukrajinac Leonid Harčenko. Za njima je raspisana međunarodna potrenica i biće privedeni pravdi.
Prema holandskim medijima, oni su optuženi za ubistvo i ubistvo bez predumišljaja. Naravno, nisu došli na suđenje. Mogu se razumeti, kada se uzme u obzir kakvo je holadnsko pravosuđe. Inače, Holandija se nije složila sa predlogom Moskve da se trojici njenih državljana sudi na teritoriji Rusije. Ministar pravde Holandije Ferd Graperhaus pojasnio je da je odgovarajuću molbu Rusija podnela još u oktobru 2019. godine, ipak Holandija takvu mogućnost nije ni razmatrala. Naravno!
U otvorenom sudskom zasedanju u Rusiji brzo bi postala jasna sva neosnovanost „dokaza" krivice bivših branilaca DNR, izašli bi na videlo i mnogi drugi primeri izvrtanja činjenica, tačnije - celokupna zapadna laž o aviokatastrofi nad Donbasom.
Rusko Ministarstvo inostranih poslova je, npr. više puta izjavljivalo da su navodi o umešanosti Rusije u obaranje malezijskog Boinga neutemeljeni i izazivaju sažaljenje, kao i da je istraga pristrasna i jednostrana. Čak i istražitelji iz CJIT priznaju da bivši pobunjenici nisu oborili avion, a da su njihova prezimena uzeta isključivo iz „arhive Službe bezbednosti Ukrajine", čije je poreklo više nego upitno, kao i od samozvanih „istražitelja" mutne grupe Bellingcat, koju finansiraju američka i britanska specijalna služba.
Napominjemo, takođe, da je Girkin (Strelkov) nedelju dana pre tragedije otišao iz Donjecka i više se tamo nije vraćao.
Još prošle godine, malezijski premijer Mohamad Mahatir zaključke istražnog tima je nazvao politički motivisanim i bez dokaza. On je istakao da Maleziji dugo nisu davali pristup dokazima u slučaju pada Boinga na letu MN17, i izrazio sumnju u to da postoji dovoljno dokaza da bi se optužila Rusija.
Tako da niko u Rusiji ne bi trebalo da ima bilo kakvih iluzija u pogledu trijumfa zapadne demokratije sa njenim kamenom temeljcem - Temidom (starogrčka boginja pravde). Ona se, izgleda, iz sudnice preselila u ulicu „crvenih fenjera"...
Zanimljivo je da je, na kraju svog obraćanja sudu, holandski tužilac Vard Ferdinandus citirao Aleksandra Solženjicina. „Ruski pisac A. Solženjicin jednom je rekao: „Nasilje nalazi svoje jedino utočišće u laži, a laž svoju jedinu podršku u nasilju"...
Pronalaženje istine u ovom slučaju može pomoći da se spreči novo nasilje u budućnosti. To je još jedan razlog zašto je tako važno razdvojiti istinu od laži i kazniti odgovorne", prenele su RIA Novosti reči tužioca. A ja sam se prisetio stare poslovice o tome da su u laži kratke noge, pa sam poželeo da pitam g. Ferdinandusa: koliko su dugačke noge holandske Temide?