Na nišanu

Službe bezbednosti demokratskih država štite ustav i državu, a srpske su pseći odane samo jednom čoveku

Služimo Vođi

Na sajtu Centralne informativne agencije (CIA) Srbija se označava kao teritorijalno nedefinisana država, koja se nalazi u predinstitucionalnom društvu. Predsednik Srbije, premijerka, neki ministri i članovi Vučićevog karetla su na optužnicama američkih federalnih tužilaštava. Od isporuke ih čuvaju srpske tajne policije, koje su pretvorene u pretorijansku gardu i biznis kompanije. Koga one mogu da sačuvaju

Milovan Brkić

Predsednik Srbije, premijerka, neki ministri i članovi Vučićevog kartela su optuženi pred federalnim sudovima u Sjedinjenim Državama, zbog najtežih krivičnih dela.

Srpske bezbednosne služe bave se, isključivo, zaštitom života i nedela srpskog diktatora, njegove porodice, članova Vlade i stranačkih funkciondera Srpske napredne stranke.

Od kada je došao na vlast, Vučić je nekoliko puta godišnje najavljivao ''žestoke obračune sa organizovanim kriminalom'', ali se to sve svodilo na hapšenja biznismena koje je nameravao da opelješi i koji su, nakon mrcvarenja u zatvorima, oslobađani optužbe koju je na njihov račun izricao srpski diktator. Nekažnjeno.

Kome služe srpske bezbednosne službe?

Kako je moguće da bezbednosno informativne službe, kao vladine agencije, dakle bez ovlašćenja lišavaju građane slobode, vode istrage krivičnih dela klasičnog kriminala, (ubistva, oružane pljačke...), pored redovnih kriminalističkih policija i Službe za borbu protiv organizovanog kriminala Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

Deluje tragikomično da opasni razbojnici i kriminalci sa Interpolovoih poternica (Vučić, Ana Brnabić) najavljuju ''odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala”. Oni koji ne mogu nos da pomole i izađu iz zemlje.

U skladu sa svojim statusom ''begunaca od pravde'', srpski vlastodršci su upodobili kontrolu nas ministarstvima sile i tajne policije.

Dakle, osim sopstvene zaštite da ih ne likvidiraju navijačke grupe, nezadovoljni građani ili lovci na ucene, Vučić i Brnabićka su ministarstvo unutrašnjih poslova prepustili Aleksandru Vulinu, koji je beskrajno odan svom imenjaku. On je odmah smenio sve bliske načelnike koji su bili bliski bivšem ministru.

Vučić ne misli samo na svoju bezbednost, nego i na one koji će utočište potražiti sredinom decembra u Srbiji i koji su iz Podgorice prebacili milionske iznose u srpske banke. Zato je odlučio da za načelnika Policijske uprave Beograda opet postavi već smenjivanog Veselina Milića, koji je u dobrim odnosima sa sunarodinicima iz Crbne Gore.

Novi načelnik ima zadatak da smakne navijačke grupe, da otkloni, makar privremeno pretnju za bezbednost Vučićeve porodice, kao i da zaštiti Anu Brnabić i njen kartel (braća Mali - Siniša i Predrag).

Vođa navijača Velja Nevolja je išamaro Andreja Vučića i jednog žestokog momka sa Kosmeta. Nevolja pruzima poslove od Andreja i Zvonka Veselinovića. Ima legitimaciju BIA i u jednoj stranoj zemlji će, sigurno, potražiti azil.

Ministar Vulin je nasledio rasulo u ministarstvu unutrašnjih dela. Nakon julskih događaja, kada su načelnici Nebojše Stefanovića krvavo pretukli građane Beograda i Srbije, po nalogu Vučića oni su smenjeni. Smenjen je komandant Žandarmerije Luković, kao i pomoćnici direktora srpske policije. Više niko nije spreman da okrvavi ruke, zarad Vulinovog naređenja.

Postavljanju Veselina Milića na mesto načelnika Policijske uprave za Beograd, protivio se načelnik Uprave bezbedbosti Bezbednosno informativne agencije Marko Parezanović. Vučić nije uvažio njegove argumente, pa je prošle nedelje došlo do kontakta između Milića i Parezanovića, da usklade saradnju.

Ipak, Vučić najviše ima poverenje u pomenutog Parezanovića. Nije siguran ni mu pripadnike Vojnobezbednosne agencije, na čijem je čelu pukovnik Đuro Jovanić, a ni u Vojnoobaveštajnu agenciju, iz koje je prošle godine, u SAD-e emigrirao kapetan prve klase Saša Vujisić i zatražio politički azil, a dobio je status zaštićenog svedoka. On je otkrio kriminalne i zločinačke aktivnosti braće Vučić i njihovog kartela. To je bio imdirektan šamar Vulinu, jer je on dao saglasnost da oficir Vujisić ode iz zemlje.

Nije samo oficir VOA dao insajderske podatke. Mnogo načelnika iz Službe za organizovani kriminal prekopirali su arhivsku građu i doklaze i predali ih na sigurno mesto, koji su već ugrađeni u optužnice

Kakvi ljudi su potrebni Bezbednosno-informativnoj agenciji?

Na sajtu BIA piše: „Obavljajući poslove iz nadležnosti Bezbednosno-informativne agencije, pripadnici se susreću sa zadacima koji iziskuju posebne kvalitete i osobine neohpodne da se uspešno odgovori visokim zahtevima ovog posla.”

Srpska tajna služba je u punom rasulu. Načelnik Uprave za bezbednost (unutrašnja služba u Službi) uspeo je da smeni mnogo načelnika, naročito u Regionalnom centru Beograda. Ali, ništa.

Vučić ovom Agencijom vlada tako što javno ignoriše direktora, drži ga na uzdi, dobijajući podatke, koje želi, od pomenutog Parezanovića, a tehnički deo mu odrađuje Marko Božović, koji samostalno može da prisluškuje Vučićeve „neprijatelje”. To je ranije radio načelnik tehničke službe Zoran Stanić ZIS.

Iako je BIA podređena Vučiću, stotine profesionalaca izvršava svoje zadatke. Vučić bi se šokirao kada bi imao uvid u arhivske fondove.

BIA ima Upravu za saradnju sa stranim službama, ali se na prste jedne ruke mogu nabrojati ti kontakti, barem službene posete Banjici stranih predstavnika službi bezbednosti, jer shvataju da je to uzaludan posao.

Rasulo u BIA je sve žešće. Načelnici su se osamostalili, a Vučić podriva urušavanje Službe. Posebno je kritično u regionalnim centrima BIA i odeljenjima BIA po većim gradovima, koja se bave svojim biznisom.

Za dan državnosti prošle godine odlikovao je Prvu upravu BIA, a orden je primo načelnik te uprave Bojan Dimić.

Ko je Bojan Dimić - Vučićev prvi operativac u BIA!

Evo kako ga je predstavio svojevremno Magazin Tabloid.

„Danas je načelnik za terorizam i međunarodni kriminal u BIA, nećete verovati, operativac sa Kosova i Metohije, čovek koji je poznat iz one uprave FK Crvena Zvezda sa svojim tadašnjim direktorom Đorđevićem (tada advokatom), Vesićem, Todorovim (telohraniteljem Baneta Ivkovića) gde su tada nestale pare od preko 50 miliona evra, a klub bio pred gašenjem. Navijači su klubu kupovali od donacija autobus i sredstva za higijenu fudbalerima.

Taj prvi čovek danas za borbu protiv terorizma u Srbiji zove se Bojan Dimić. Koji je počeo karijeru u tadašnjem SDB za KiM 1988. godine, kao šifrant, pa ga je njegov ujak legendarni, hrabri, pošteni i nadasve dobri načelnik CB SDB Priština Miško Laković prebacio u rad u operativi.

M. Laković je bio ljudina od čoveka, koji je naprasno preminuo od srčanog udara i sekiracije, pre par godina u Beogradu, koji je Bojanovu porodicu (sestru, zeta i sestriće) stalno gurao, štitio, pazio, da su mu se oni posle rata zahvalili tako što su prekinuli sve bratske i rođačke odnose sa njim. Više im nije trebao nije bio više načelnik. Postao je penzioner.

Veliki Bojan, kako voli sebe da zove sa picoustim usnama i zalizanom i nauljenom falš galijankom (kosom) sa šifrantskog mesta prelazi u obaveštajno odeljenje koje vodi njegov kum Zoran Dragović iz Plava, inače vrstan obaveštajac i još bolji i veliki čovek. Bojan se u Prištini pojavljivao na poslu kad hoće, spavao do kasno, istrage radio površno, ali manija su mu lažna obećanja, kockanje, kladionice, držanje kafića i pijančenje.

Normalno kada je imao zaštitu. Vidite i sami sve od koga. Ekonomski fakultet završavaju mu prijatelji porodice, prof. Hadžibulić, Prof. Đokić, dekan i prof Rade Anđelković, rektor R. Papović i drugi.

Njegovo znanje je ispod bolonjskog kriterijuma. U Beogradu kao specijalni savetnik kod bivših direktora Radeta Bulatovića i Vukadinovića samo se pojavljivao i na posao išao da se kocka, držao je kafanu u Denkovoj bašti, a posle rata kafić u Prokuplju.

Dok su sve druge kolege radile i mučile se, on se provodio i konobarisao. Sramota i bruka za službu.

Kada ga je R. Bulatović poslao službeno u Milano, karabinjeri su ga uhvatili i pretukli, kad je u odelu sa šalom i kravatom hteo da preskoči preko ograde stadiona. Da ne plati kartu ali da prisustvuje utakmici. Klasični nedozreli diletant. Od tada ga kolege zovu u Beogradu Inzagi po čuvenom fudbaleru iz Milana Pipu Inzagiju.

Odmah posle toga je izbio nezapamćeni skandal između službi dveju zemalja, da je direktor R. Bulatović hteo da ga izbaci iz službe ali tatine pare i par reči Bratislave Bube Morine su ovog tupavog, nadobudnog i zalizanog naduvenka spasili isterivanja s posla.

Svi u službi tada u Prištini i danas u Beogradu znaju da je za vreme rata 1999. kada su hrabro ginuli naši mladići na Košarama i mnoge naše kolege iz bezbednosti, on je boravio u apartmanu tatinog Rekreatursa u Bečićima i kod ženinih u Prokuplju neviđena sramota i bruka za jednog operativca tadašnjeg DB.

A, dok je po platu redovno dolazio sav preplanuo i pocrneo od sunca, odmoran, u bermudama i u havajki košulji i pun novaca kao brod. Sklonio ga ujak Miško i kolege da ne izazove bes drugih u službi i u gradu.

Hvalio se devedesetih godina da mu niko ništa ne može jer mu je rod tada smenjeni načelnik DB Jovica Stanišić. Kada je ovaj smenjen javno ga se odrekao rekavši da sa njim nema nikakve rođačke veze. Jedna neviđena sramota i bruka da čovek koji nije ni video teroristu u životu, sada vodi borbu protiv istih.

Ali ljigav do srži i alav na pare, ništa mu nije sveto.

Kada je dron Šiptarski nadletao stadion naše reprezentacije u Beogradu on je bio na večeri sa predstavnikom jedne velike Službe(BND), a kad je došao ujutro na brifing kod Direktora pred kolegama, pitao je: šta je to bilo sinoć. Svi su bili preneraženi kako ima obraza da pita za ono šta je bio njegov posao da spreči.

A njegova dužnost je bila da to spreči i otkrije i neutrališe na vreme. Bitno je da je zaposlio u CB BIA u Nišu svoju svastiku u 50 godina života i propalu novinarku bez posla iz Prokuplja. Pa je vratio na posao bivšeg kolegu Ćirića (propalog profesora Sociologije) koji je isteran tada iz SDB 2002. godine, pa prešao onda u Žandarmeriju, a iz Žandamerije zbog propusta koji je napravio u Skoplju (otišao bez znanja starešina) i time uzdrmao državne strukture zemlje.

I njegova uloga u švercu cigareta sa komandantom Goranom Radosavljevićem Gurijem je zataškana i tesna veza za ambasadorom Montgomerijem čiji je bio pulen i saradnik.

Naprasno ga je spasio od otkaza i preuzeo u svoje naručje bivši njegov načelnik bezbednosti u Žandarmeriji dokazani agent CIA (o kome je pisano u vašim tekstovima) izvesni R. Džinović -zvani Burek, koji je vodio u MUP-a odeljenje za terorizam, pulen direktora Veljovića i generala “Papaje” Milovića.

Danas Bojan Dimić koji je i suprugu iz nekadašnjeg Beopetrola premestio kod oficira za vezu u Palati Srbija g-dina Pavićevića. Koja se danas bahato ponaša, preti sa suprugom kolegama, šikanira ljude, ali je srećom nagluva ima problema sa sluhom pa ne čuje sve kako treba, inače bi bila nemilosrdnija. Bojanov brat radi na carini prema Republici Srpskoj i glavni je za šverc robe i automobila, ima zaštitu brata i zgrće pare, a ima ionako veliko bogatstvo koje poseduju. A, između ostalog, poseduju više lokala u Beogradu.

Bojan živi u velelepnoj porodičnoj kući kod pošte na Dušanovcu, (ulica Braće Kovač 46, telefon 011/ 243-1218, napomena novinara) kuća je na tri sprata, sa tri garaže i placem, a sve je to kupio njegov otac Vladimir Vlada Dimić bivši direktor Javno stambenog preduzeća u Prištini. Bivši jedan urednika lista “Komunist” i alkoholičar koga je žena ceo život smatrala nižim bićem i matretirala. Koji nema svoje ja. Ljigavac i lopov. Koliko se nakrao to znaju građani Prištine. U Beograd je došao kao milioner.

Posle rata je prodavao gotova rešenja za stanove ljudima za par desetina hiljada maraka (kasnije evra), vršio je njihovo uknjiženje preko Ljubomira Lončarevića tada zaposlenog u Ministarstvu finansija i tako zgrtao ogroman novac za sebe.

Davao je više puta izjave u MUP-u, čak i prošle godine. Išao je u Niš da da izjavu kod brata od kuma svoga sina, izvesnog načelnika Trajkovića zvanog Lutka. Sve namešteno fingirano, a dok raseljeni sa Kosova i Metohije nemaju posao, hranu, novac, nemaju dostojanstvo, nemaju svoja ognjišta i budućnost. Postali su statistički brojevi, a posle će biti i statističke greške.

Istovremeno, Bojan Dimić i njegova familija su od SPS od 1991. godine uzeli sve blagodeti i svo blago ovog društva, jednom rečju, enormno bogatstvo. I on sad odlučuje o sudbini srpskog naroda “štiteći ga”. Jedan okoreli kockar i prevarant. Čije je radno mesto u loži KK Crvena Zvezda u “Pioniru”. Kad je prokockao svoju dušu prokockaće i ovaj narod i državu.

Bezbednosnom agencijom rukovodi Bratislav Gašić.Njegova biografija sa sajta Agencije je impresivna.

Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije

Biografija

Bratislav Gašić rođen je 30.06.1967. godine u radničkoj porodici od oca Radoja i majke Mirjane.

Obrazovanje:

Završio je Osnovnu školu „Jovan Jovanović Zmaj” y Kruševcu.

Srednje školsko obrazovanje stekao je u Obrazovnom centru „Bosa Cvetić” i stekao diplomu građevinskog tehničara.

Zvanje diplomirani ekonomista stekao je na Ekonomskom fakultetu Univerzizeta u Nišu.

Profesionalno iskustvo:

Od 1989. godine bavi ce privatnim preduzetništvom, prvo kao vlasnik privatnog preduzeća „Santos”, a kasnije kao suvlasnik mešovitog grčko -srpskog preduzeća „Saco d.o.o.”.

Više godina je živeo i radio y Grčkoj, a bio je suvlasnik poznatog srpskog brenda „Grand kafa”.

Bio je narodni poslanik na listi Srpske napredne stranke do avgusta 2012. godine.

Od marta 2013. godine do decembra 2013. godine predsednik Upravnog odbora JP „Srbijagas”.

Od juna 2012. godine do aprila 2014. godine gradonačelnik grada Kruševca.

Od aprila 2014. godine do februara 2016. godine ministar odbrane y Vladi Republike Srbije.

Od 29. maja 2017. godine direktor Bezbednosno-informativne agencije Vlade Republike Srbije.

Ostalo:

Služio vojni rok 1985-1986. godine - VES vozač u rodu inženjerije u Beloj Crkvi i Bačkoj Topoli.

Istaknuti sportski radnik.

1990-ih godina član Skupštine i Upravnog odbora Odbojkaškog Saveza Jugoslavije.

Više puta u Upravnom odboru Fudbalskog kluba „Napredak” Kruševac.

Bio je vlasnik ženskog odbojkaškog kluba „Kruševac Santos” Prva B liga.

Obavljao je dužnost direktora škole fudbala FK „Napredak”u trajanju od četiri godine.

Političko angažovanje:

Do osnivanja Srpske napredne stranke nije bio politički angažovan, niti je bio član druge političke stranke.

Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke.

Od 2009. godine je y predsedništvu Srpske napredne stranke.

Bio je predsednik Opštinskog odbora Srpske napredne stranke Kruševac i predsednik Okružnog odbora Srpske napredne stranke za Rasinski okrug.

U periodu od 2012. do 2016. godine jedan od potpredsednika Srpske napredne stranke.

Imenovanjem na mesto direktora Bezbednosno-informativne agencije 29. maja 2017. godine, zamrzao je članstvo na svim funkcijama u Srpskoj naprednoj stranci.

Priznanja:

1998. godine od grada Kruševca proglašen je za menadžera godine grada Kruševca.

Decembra 2012. godine Upravni odbor NALED-a dodelio mu je specijalno priznanje za ostvarene reforme u gradskoj administraciji i doprinos unapređenju privrednog ambijenta.

2012. godine dobitnik odlikovanja „Kapetan Miša Anastasijević” kao ličnost godine grada Kruševca od strane Privredne komore Kruševac i „Media Inventa”.

2013. godine proglašen za ličnost godine Rasinskog Upravnog odbora od strane Privredne komore Srbije i „Media Inventa”.

Dobitnik Vidovdanske nagrade grada Kruševca za 2014. godinu.

2014. godine dobio je Zlatni grb opštine Brus, najviše priznanje za doprinos u razvoju opštine.

Dobitnik Plakete opštine Varvarin za požrtvovanost u pomo-

ći i saniranju posledica poplava.

Dobitnik Povelje sa zlatnom plaketom opštine Krupanj, za ostvarena dostignuća od izuzetnog društvenog značaja za svestrani razvoj opštine Krupanj.

Dobitnik priznanja „Evro korak”, za doprinos razvoja grada Pirota.

Dobitnik Povelje opštine Mali Zvornik, kao priznanje za pomoć pri saniranju posledica od poplava.

Dobitnik Zahvalnice grada Užica, za lično angažovanje i angažovanje Ministarstva odbrane i pripadnika Vojske Srbije y otklanjanju posledica elementarnih nepogoda i vanrednih situacija y Užicu.

Dobitnik Specijalnog priznanja opštine Obrenovac za izuzetno učešće u spasavanju i evakuaciji stanovništva, kao i pomoći u sanaciji od poplava.

Dobitnik priznanja Počasni građanin opštine Trstenik za 2019. godinu, za izuzetan doprinos razvoju opštine Trstenik.

Nosilac više odlikovanja Srpske pravoslavne crkve:

Orden kralja Milutina (kao veliki ktitor Srpske pravoslavne crkve) i Orden Svetog Save Drugog reda.

Jezici:

Govori grčki i engleski jezik.

Bračno stanje: Oženjen je, ima tri sina i jednog unuka.

Iako ima kitinjastu biografiju, Gašić ima, po zakonu, najšira moguća ovlašćenja koje imaju direktori tajnih službi. Ali, on je u njoj samo prisutni građanin. Vučić ga opšte ne zarezuje, jer je to njegov princip.

A evo kako je predstavljena najmoćnija žena tajne službe Đina Haspel, direktorka CIA

Ko je ĐINA HASPEL (1956)

Prva žena direktor CIA, vrhunski obaveštajac, umešana je u SUROVO ISPITIVANJE I MUČENJE ZATVORENIKA, podatak je iz njene biografje.

Po prvi put u istoriji SAD na čelu obaveštajne agencije naći će se jedna žena.

Prva žena u istoriji SAD, koja je imenovana za direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA), Đina Haspel, je profesionalni obaveštajac, koja je nekada bila zadužena za zatvor CIA na Tajlandu poznat po oštrim metodama ispitivanja zatvorenika.

Haspel, koja je u prethodnom periodu obavljala dužnost zamenika direktora CIA, pomagala je u izvršenju naređenja da se unište video snimci ispitivanja zatvorenika nalivanjem vode, a zbog čega je Ministarstvo pravde pokrenulo istragu koja se završila bez optužbi,

Haspel je član CIA-e od 1985. godine i bila je šef Odeljenja za ispostave te obaveštajne agencije u inostranstvu.

U Vašingtonu je obavljala nekoliko važnih rukovodećih pozicija, uključujući zamenika direktora Nacionalne tajne službe i zamenika nacionalne tajne službe za strane obaveštajne službe i poverljive zadatke.

Njenu karijeru pohvalili su veterani obaveštajne službe, uključujući bivšeg direktora Nacionalne obaveštajne službe Džejmsa Klapera koji je nedavno smenjen.

Istovremeno, njeno imenovanje uznemirilo je Američku uniju za građanske slobode i druge borce za ljudska prava koji smatraju da je uznemirujuće to što je Tramp za mesto direktora CIA odabrao nekoga ko je bio uključen u grub ispitni program.

Predsednik Tramp je najavio da će smeniti gospođu Haspel.

Evo i biografije njenog kolege, direktora Ruske spoljne obaveštajne službe.

Sergej Jevgenjevič Nariškin (rođen 27. oktobra 1954. godine, Lenjingrad, SSSR) je ruski političar i ujedno direktor Spoljne obaveštajne službe Ruske Federacije

Diplomirao na Mehaničkom institutu iz oblasti radio-tehnike. Po zanimanju je ekonomista na Medunarodnom institutu za menadžment u Sankt Peterburgu

Autor 47 naučnih radova. Govori tečno francusk jezik. Oženjen je i ima dvoje dece.

A 1982. godine imenovan je za pomoćnika prorektora Lenjingradskog politehničkog instituta. Kao stručnjak Državnog komiteta za nauku i tehnologiju radio je u Kancelariji ekonomskog savetnika u Ambasadi Sovjetskog Saveza u Belgiji.

Od 1992 godine vodi jedan od odeljenja Komisije za ekonomiju i finansije Gradske skupštine Sankt Peterburga.

1995 godine preselio se u Promstroibank u Sankt Peterburgu na mesto šefa odeljenja za strana ulaganja.

Od januara 1997 godine radio je u vladi Lenjingradske regije kao šef Odeljenja za investicije.

1998 godine imenovan je za šefa odbora za spoljne ekonomske i međunarodne odnose Vlade lenjingradske regije.

Godine 2004, imenovan je za zamenika šefa Ekonomske direkcije predsednika Ruske Federacije, a u martu 2004. imenovan je za zamenika šefa vladine kancelarije Ruske Federacije. Od 13. septembra 2004. godine u okviru šefa kancelarije vlade Ruske Federacije dolazi na funkciju ministra Ruske Federacije.

Od 15. februara 2007 godine u okviru šef kancelarije vlade Ruske Federacije postaje zamenik premijera Ruske Federacije.

Od maja 2008. godine izabran je za šefa Predsedničke uprave Ruske Federacije.

Od 21. decembra 2011. godine je predsednik Državne dume Savezne skupštine Ruske Federacije, a 22. septembra 2016 godine ruski predsednik Vladimir Putin imenuje Sergeja Narškina za direktora Službe za spoljno-obaveštajne poslove Ruske Federacije

koji stupa na tu poziciju od 5. oktobra 2016. godine.

Predsednik je „Ruskog istorijskog društva”, kao i odbora poverilaca neprofitne organizacije „Fondacija za savremenu istoriju”.

Vojnobezbedonosna agencija je po meri njenog diretora, pukovnika Đure Jovanića, bivšeg ađutanta Aleksandra Vučića, dok je bio ministar odbrane. Pukovnik Jovanić je obdaren fizičkom intelignecijom, a na mesto direktora vojne bezbednosti došao je sa iskustvom komandira vojne policije!

Niko u Ministasrtvu odbrane skoro da i ne komunicira sa novim minitrom dr Nebojšom Stefanovićem, a po Vučićevom nalogu.

Direktor VBA

Đuro Jovanić

pukovnik, diplomirani ekonomista

Mesto i godina rođenja: Apatin, 1977. godina

Obrazovanje: 2016 Visoke studije bezbednosti i odbrane; 2015 Generalštabno usavršavanje; 2009 Komandno - štabno usavršavanje 2001 Vojna akademija

Dužnosti:

2014 Načelnik odeljenja za poslove bezbednosti u Kabinetu ministra odbrane

2012 Radno mesto za poslove bezbednosti u Kabinetu ministra odbrane (Aleksandra Vučića)

2009 Načelnik u Kriminalističko - istražnoj grupi

2006 Referent u Kriminalističko - istražnoj grupi

2004 Komandir nastavne čete Vojne policije

2001 Komandir voda

Strani jezici:

Engleski i Nemački

Više iskustva primernog za službu na čijem je čelu ima direktor Vojno obaveštajne službe, genral Zoran Stojković

Brigadni general ZORAN STOJKOVIĆ

Direktor Vojnoobaveštajne agencije

Datum i mesto rođenja

20. januar 1969, Novo Mesto, Slovenija.

Obrazovanje

Generalštabno usavršavanje (Nacionalni univerzitet odbrane SAD - 2010);

Komandno-štabno usavršavanje (2002); Vojna akademija KoV - smer pešadija (1991); Vojna gimnazija (1987).

Dužnosti

-zamenik direktora Vojnoobaveštajne agencije, izaslanik odbrane Republike Srbije u Ruskoj Federaciji, akreditovan na nerezidencijalnoj osnovi za Kazahstan i Belorusiju; načelnik Odeljenja za praćenje terorizma u analitici - Vojnoobaveštajna agencija; načelnik Odseka za saradnju i koordinaciju sa stranim obaveštajno-bezbednosnim službama - Vojnoobaveštajna agencija; referent u Vojnoobaveštajnoj agenciji; nastavnik na Katedri vojnoobaveštajne službe ŠNO - Vojna akademija; komandir voda i ujedno nastavnik - Vojna akademija; komandirske dužnosti u pešadijskim jedinicima.

Unapređenje: brigadni general (2018); pukovnik (2010); potpukovnik (2006); major (2002); kapetan prve klase (1998); kapetan (1995); poručnik (1992); potporučnik (1991).

Strani jezici: engleski i ruski.

Iz ove službe ''emigrirao'' je kapetan Saša Vujisić, kao zaštićeni svedok o zlodelima srpske vlasti na čelu sa braćom Vučić.

Posebno poštovanje u obaveštajnoj zajednici užuvaju ruski oficiri, koji su na čelu obaveštajne sluđbe GRU

Igor Korobov, prvi čovek ruske vojne obaveštajne službe GRU umro je iznenada 22. 11. 2018.

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz 2. februara 2016. godine, kojim je imenovao general lajtnanta Igora Korobova za načelnika Glavne obaveštajne uprave Oružanih snaga RF. General Korobov je bio jedan od zamenika iznenada preminulog bivšeg šefa vojne obaveštajne službe poznatije kao GRU general-pukovnika Igora Sergena.

Ministar odbrane Sergej Šojgu je predao generalu Igoru Korobovu zastavu GRU. Načelnik GRU se podčinjava samo načelniku Generalštaba i ministru odbrane RF.

General Igor Sergun (58)je prema službenim informacijama iznenadna preminuo 3. januara od infarkta u jednom od odmarališta u Podmoskovlju. Zanimljivo je da su na zapadu odmah počele špekulacije kako je Sergun bio na službenom putu u Siriji i da je tamo umro. U Kremlju su demantovali informacije koje su u zapadnim medijima plasirale njihove obaveštajne službe.

Glavna obaveštajna uprava poznatija kao GRU je centralni organ upravljanje kompletnom ruskom vojnom obaveštajnom služom.Ona radi na osnovi posebnog zakona o spoljnoj obaveštajno službi kojim je precizirano čime se sve ona bavi od rešavanja vojno-političkih, vojno-tehničkih pa do vojno-ekonomskih zadataka.

Obaveštajci GRU se bave svim vidovima prikupljanja podataka u interesu ruske armije a tako i zemlje. Medju ostalim oni se bave agenturnim poslovima, radiotehničkim obaveštavanjem, prisluškivanjem i snimanjem iz kosmosa, a kad zatreba i obaveštajno-diverzantskim operacijama.

Ruska vojna obaveštajna služba ima moćnu agenturnu mrežu u inostranstvu, a specijalci GRU su obučeni da vode ratne operacije na teritorioji protivnika. Broj oficira i struktura rada GRU je državna tajna. U vreme kad je ministar odbrane bio Anatolij Serdjukov struktura GRU je bila izmenjena pa su jedinice specijalaca bile prebačene pod nadležnost tj. komandu drugih štabova. Rapidno smanjenje pripadnika GRU izazvalo je veliko nezadovoljstvo u toj službi. Dolaskom na čelo ministarstva odbrane Sergeja Šojgua ponovo je ojačao ugled i značaj celokupnog GRU.

Inače, Vojna obaveštajna uprava GRU je formirana 5. novembra 1918. i bavila se strateškim i operativnim obaveštavanjem u interesu armije i celokupnog sovjetskog društva.

Sa službama bezbednosti kojima rukovodi, kao sa svojom telesnom gardom, Aleksandar Vučić je i sebe doveo u težak položaj.

Lako će ga isporučiti. Za šaku dolara.