Govoreći otvoreno

Rebalans budžeta predstavlja nacrt optužnice protiv Aleksandra Vučića i njegovih saučesnika u zajedničkom zločinačkom poduhvatu

Zasad, mafija pobeđuje Srbiju

Aleksandar Vučić je ove godine već jednom opljačkao Srbiju za četiri milijarde evra, a sad je ozvaničio plan za još jednu takvu akciju. Rupu u budžetu, koja je nastala njegovim kriminalnim kombinacijama, popuniće novcem iz džepa građana. Javni izvršitelji već su dobili nalog da uteruju dugove prema javnim preduzećima, ozakonjena su nova poreska opterećenja, saobraćajna policija i komunalni inspektori imaju kvote koje moraju svakodnevno da ispune naplaćenim kaznama... Naprednjačke dahije gule kožu s leđa sirotinje, koja još ćuti u strahu od gladi, besparice i beznađa.

Predrag Popović

Tekst rebalansa budžeta predstavlja nacrt optužnice protiv Aleksandra Vučića i njegovih saučesnika u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. U njemu je opisano sve; kako je i koliko novca ukradeno proletos, u vreme vanrednog stanja, kao i to koliko će tek da se otme od građana. Zna se ko je odgovoran za deficit od 4,1 milijarde evra, pa i kako namerava da nastavi sa čerupanjem javnih resursa. Rebalans budžeta je otkrio i nameru vladara da svu štetu, nastalu njegovim pljačkama, prebaci na teret žrtava.

Srbija nije spremno dočekala pandemiju korona virusa. Krivac za to je Aleksandar Vučić. Pandemiju je iskoristio za političke i finansijske manipulacije. Iako je zaraza počela da se širi, prvo je raspisao izbore, ugrozio zdravlje ljudi koji su morali da potpisuju stranačke liste, a onda uveo vanredno stanje.

Dva meseca je vodio besomučnu kampanju, kojom se promovisao u jedinog zaštitnika života građana. Kad je procenio da je zadatak ispunjen, proglasio je pobedu u ratu nad nevidljivim neprijateljem, ukinuo je vanredno stanje i omogućio održavanje izbora.

Istovremeno, suspendovao je set zakona, među kojima i zakon o budžetu, kako bi mogao nesmetano, bez tendera, da troši državne pare na nabavku medicinske i zaštitne opreme. Lagao je da će, čim se ukine vanredno stanje, objaviti izveštaj o tome koliko je čega kupljeno i po kojoj ceni.

Pljačku je pokrio majskim rebalansom budžeta. Ministar finansija Siniša Mali tada je tvrdio da deficit u budžetu neće biti veći od planiranog, jer su "prihodi mnogo bolji nego što je planirano". Mali je sam, predlogom novembarskog rebalansa, demantovao svoje i Vučićeve laži, kojima su skrivali tragove pljačkaškog pohoda u vreme prvog udara Kovida 19.

Poslednjim rebalansom za 2020. godinu projektovan je prihod od 1.291 milijardu dinara i rashod od 1.774 milijarde dinara, deficit od 483 milijarde dinara i negativna stopa rasta od jedan odsto. Bez obzira na rekordni minus od 4,1 milijarde evra, ministar Mali je presrećan. Bar tako deluje dok sluša besmislice koje izgovara: "Imamo najmanji pad ekonomije u Evropi zbog toga što smo na pravi način reagovali i sačuvali naše proizvodne kapacitete, kao i radna mesta.

Ovu godinu je obeležila najniža stopa nezaposlenosti u istoriji, kurs dinara je stabilan, a inflacija pod kontrolom. Rebalans budžeta obuhvata sve kapitalne investicije koje smo planirali, kao i svu planiranu pomoć zdravstvenom sektoru, od izgradnje kovid bolnica, ulaganja u rekonstrukciju bolnica, nabavku opreme, lekova i svega drugog, kao što je planirana isplata jednokratne novčane pomoći zdravstvenim radnicima u iznosu od 10.000 dinara."

Veliki deficit ministar Mali objašnjava nabavkom opreme i izgradnjom bolnica.

Tako to izgleda u univerzumu naprednjačkog zločinačkog udruženja. U stvarnosti, sve je drugačije. Da je pad privrede zaista toliko mali, ne bi bilo moguće da nastane rekordni deficit.

Iako se Vučić i Mali satiru dokazivanjem da Srbija ima "najveći rast ekonomije u Evropi", brojke pokazuju da je budžetski deficit najveći u regionu, a i šire. Zdravstvena kriza otkrila je sve slabosti u poslovanju javnih i državnih preduzeća, na čijem čelu se nalaze kadrovi iz naprednjačkog kartela, kao i strukturne slabosti javnih finansija, koje su izazvane Vučićevim neracionalnim odlukama.

U stripu "Alan Ford" postoji lik Superhik, antijunak koji pljačka sirotinju i daje bogatašima, jer "oni bolje znaju da iskoriste materijalna dobra". Uživljen u ulogu Superhika, Vučić je napravio rebalans budžeta kojim su smanjeni izdaci za dečje dodatke i socijalnu pomoć, a povećan iznos novca koji će biti poklonjen moćnim državnim i privatnim kompanijama.

Predizbornog slogana diktatorove liste "Za našu decu" više se niko ne seća. Deca nisu bitna, novac njihovih roditelja Vučić je preusmerio u firme pod njegovom i kontrolom njegovih poslovnih partnera.

Budžetske pozajmice su povećane za oko 150 miliona evra, od čega će veći deo otići u Er Srbiju, srpsko-arapsku avio kompaniju, koja je odavno postala rupa bez dna.

Elektroprivreda Srbije će dobiti subvencije od 40 miliona evra, kako bi se sanirale posledice poslovnih posrtanja tog državnog giganta, koji Vučić koristi za namirivanje kadrova iz Srpske napredne stranke. Pored toga, EPS će dobiti 12.140.379 evra za izgradnju mini hidroelektrana.

To je diktatorov odgovor građanima, koji se već tri godine suprotstavljaju ekološkoj katastrofi, koju investitori u takve projekte sprovode stavljajući planinske reke u cevi. Novcem istih tih građana, koji brane prirodu i sebe, vlast će finansirati njihovo uništavanje.

U rebalans su unete i misteriozne stavke poput one kojom su investicije Ministarstva odbrane povećane za oko 100 miliona evra. Može samo da se pretpostavi da je deo tog novca namenjen za izgradnju i opremanje kovid-bolnica, ali jasno je da na to neće biti potrošena ni polovina tog iznosa.

Na jednako netransparentan način određeno je da Bezbednosno-informativna agencija dobije osam miliona evra za "kapitalne projekte". O kakvim projektima je reč, verovatno ne zna ni Bratislav Gašić. Pošto Vučić priča kako mu je "BIA javila da će kriza s koronom potrajati još dugo", možda će tih osam miliona evra biti uloženo u nabavku opreme kojom će se špijunirati mutacija virusa ili ko zna šta drugo. Ministarstvo unutrašnjih poslova dobilo je 17 miliona evra za nabavku opreme za nadzor u saobraćaju.

Koliko je nabujala bahatost režima pokazuje namera da se ogroman novac izdvoji za sumanute projekte. Za "Data centar" u Kragujevcu namenjeno je više od 40 miliona evra. Srbija će dati garancije Banci za razvoj Saveta Evrope u iznosu od 120 miliona evra za izgradnju koncertne dvorane u Beogradu. Istog dana, vlast u glavnom gradu prodala je Centar "Sava" Miroslavu Miškoviću za 17 miliona evra, a republička vlast odlučila da 120 uloži u podizanje novog objekta za iste namene.

Ipak, vrhunac rasipništva Vučić je dokazao insistiranjem da se izgradi Nacionalni stadion vredan 250 miliona evra. Na sledećem Evropskom prvenstvu u fudbalu nastupiće 24 reprezentacije, među kojima neće biti srpske. Na tom takmičenju Srbija ne učestvuje već 20 godina, ali to ne sprečava vladara da novcem opljačkanih i osiromašenih građana diže stadione.

Više od 35 miliona evra izdvojeno je za izgradnju aerodroma u Trebinju. Srbija je pod koncesiju dala beogradski aerodrom "Nikola Tesla", a sad finansira izgradnju aerodroma u gradu od 20.000 stanovnika. Pošto je taj projekat ekonomski neisplativ, očigledno je da su motivi za tu investiciju isključivo političke prirode.

Povećanje od 230 miliona evra, navodno namenjenih za investicije, izazvano je vanrednim troškovima za nabavku medicinskih aparata i izgradnju i opremanje kovid-bolnica.

I u ovom rebalansu budžeta jasno je istaknuta kriminalna pozadina partije na vlasti. Rashodi za plate zaposlenih u javnom sektoru povećani su za 3,5 milijarde dinara. Taj mito, kojim SNS želi da kupi podršku svojih članova udomljenih u javna preduzeća i državne investicije, obezbediće se iz džepa svih poreskih obveznika.

Novcem normalnih građana Vučić finansira svoj kartel i njegove batinaše, sendvičare i botove. Fiskalni savet je upozoravao da je neodrživo i ovogodišnje povećanje zarada u javnom sektoru od 10 odsto, ali Vučić ne mari. I na sledećim izborima namerava da glasove kupuje tuđim parama.

U odnosu na dosad najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine, ovaj je šampionski, veći za čak 40 odsto. Rekordni manjak nije nastao slučajno. Pored toga što je pandemija korone razotkrila katastrofalno stanje zdravstvenog sistema, deficit je izazvan Vučićevim preskupim političkim trikovima i nezaježljivom pohlepom.

Pod izgovorom zaštite privrede i naroda, Vučić je svim punoletnim građanima iz budžeta isplatio sto evra. Ekonomski neefikasna i neopravdana mera povećala je deficit za 1,3 odsto BDP-a. Po istom linearnom sistemu podeljena je finansijska pomoć preduzećima koja nisu otpustila više od 10 odsto radnika. Obe mere su upotrebljene kao deo kampanje SNS-a pred neregularne parlamentarne izbore. Štetu, nastalu u budžetu, snosiće svi građani, a Vučić i njegov kartel zadržaće političku korist, pa i dobar deo novca.

Od trenutka uvođenja vanrednog stanja, država je isplatila oko 500 miliona evra pomoći kompanijama koje su imale isti ili čak veći prihod nego prošle godine. Analiza Centra za visoke ekonomske studije upravo u tome vidi najveću grešku strategije kojom je vlast pokušala da sanira ekonomske posledice pandemije Kovida 19.

Umesto da se pomogne firmama koje su imale pad prihoda od 20 odsto i više, zarad potreba izborne kampanje novac je podeljen svima. Prva tri meseca sva preduzeća su dobijala minimalne zarade, kasnije 60 odsto. Na taj način, potrošena su ogromna sredstva, koja nisu u dovoljnoj meri došla do onih kojima su bila neophodna.

Vlast je, ipak treba priznati, dobro pazila kome će dodeliti novac iz budžeta. Privredno društvo Slobodna štampa, koje izdaje naš Magazin Tabloid, stavljeno je na crnu listu. Poreska uprava je kao opravdanje za ukidanje pomoći iskoristila činjenicu da je prekinut radni odnos s jednim zaposlenim. Da, do toga je zaista došlo, ali po sili zakona, pošto je taj radnik otišao u penziju. Istina i pravda nisu zanimali Vučićeve sluge u Poreskoj upravi.

Tih problema nemaju privrednici bliski SNS-u. Prema podacima Fonda za razvoj, na ime pomoći turizmu i ugostiteljstvu Big Blue Group je, sa 47 zaposlenih, dobila pomoć od 25 miliona dinara. Turistička agencija Kontiki, sa 49 zaposlenih, dobila je 50 miliona dinara. Vlasnik obe firme je Ivan Radojević. Mladi tajkun u usponu nekoliko je puta privukao pažnju javnosti. U skorojevićevskom stilu, dok je na jednom splavu slavio rođenje deteta, muzičare je kitio novčanicama od 500 evra.

Osim toga, da mu nije potrebna finansijska pomoć države pokazuje i to što uspešno prodaje najskuplje turističke aranžmane, čak i one od po 80.000 evra za letovanje, kakvo je, preko Big Blue uzeo Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda.

Pomoć od po pet, odnosno deset miliona dinara dobijali su restorani "Voulez-Vous" i "Jerry", u kojima se okupljaju najuticajniji primerci iz Vučićeve dvorske svite.

U uslovima pandemije dobro su profitirale firme povezane s rodbinom državnih funkcionera. Ministarstvo finansija je iz budžeta u julu ove godine dodelilo 313 miliona dinara firmi Aseko, u kojoj je jedan od direktora Igor Brnabić, brat premijerke Ane Brnabić. Ministarstvo za rad angažovalo je Aseko za posao vredan 692 miliona dinara, a Elektomreža Srbije za posao od 25 miliona evra. Po istom principu, firma Nites, u kome se na direktorskoj funkciji nalazi Bojan Kisić, brat novopostavljene ministarke Darije Kisić Tepavčević, sa Telekomom je podelila posao od 53 miliona dinara u režiji Ministarstva zdravlja.

Dok je trajala predizborna kampanja, u uslovima vanrednog stanja, Aleksandar Vučić je obećao svim lekarima jednokratnu nagradu od po 10.000 dinara za požrtvovanje, humanost i hrabrost u borbi protiv virusa.

Prošlo je sedam meseci, zdravstveni radnici nisu dobili ni dinara. Vučić sad kaže: "Biće im to isplaćeno, ali veliki novac je u pitanju". Sad štedi na dečjim dodacima, socijalnoj pomoći i stimulaciji lekara, ali ne i na poslovnim kombinacijama u koje se ugrađuju njegovi rođaci, kumovi, politički i poslovni partneri.

Ne štedi ni na luksuzu. I ove godine, kad je napravila gubitak od 4,1 milijarde evra, vlast je na zadovoljavanje svojih potreba potrošila 750 miliona evra. Podaci Uprave za zajedničke poslove pokazuju da službenici u Vladi svakog dana popiju 20 flaša skupocenog vina, kao i po sto litara piva, sve o trošku građana. Ogroman novac je potrošen na kupovinu novog escajga, tanjira i čaša, pa i zamenu itisona u Palati Srbija.

I ranije se znalo, a sad je rebalansom budžeta dokazano da naprednjačka vlast doživljava Srbiju kao ratni plen. Na razmere pljačke države upozoravaju i međunarodne organizacije. Izveštaj Global Financial Integrity otkriva da se iz Srbije svake godine nelegalno iznese više od četiri milijarde evra.

To je cifra kojoj se ušlo u trag. Logično je pretpostaviti da je bar još toliko, ako ne i mnogo više, izneto u kešu, bez tragova u bankarskim sistemima. Istovremeno, strani investitori godišnje isisaju oko 2,5 milijarde evra iz Srbije, ali oni to rade legalno, na ime ostvarene dobiti.

Srpska ekonomija vredi oko 40 milijardi evra. Podaci pokazuju da se iz nje godišnje iznese više od 10 milijardi evra. To znači da je Vučićev kartel za ovih tragičnih osam godina vladavine opljačkao dve kompletne Srbije.

Vučić i njegovi saučesnici u zločinačkom projektu ne nameravaju da se zaustave. Naprotiv, kao što se vidi, već su projektovali nove kombinacije za izvlačenje novca iz budžeta. Rupu, koju su napravili prilikom prvog naleta pandemije, popuniće kreditima. I taj novac uložiće u svoje poslove, a dugove će otplaćivati građani.

- I ovaj, redefinisani i pogoršani negativni skor od -8,8 odsto BDP-a u konačnom iznosu će biti probijen tokom naredna dva meseca. Do Nove godine, a i kasnije, planirana je neselektivna isplata nepostojećeg novca iz budžeta, a vlast još obećava da će, osim zakonskog uvećanja penzija po "švajcarskoj formuli", povećati plate u javnim službama, onda je to garantovani put u fiskalni haos. Ako nešto niste zaradili, ne možete to da delite ili troškarite bez posledica.

Ako delite tuđe, pozajmljeno, što ćete morati da vraćate, svaka potrošnja veća od ostvarenih prihoda povećava vaše obaveze. Očekuje nas makroekonomska destabilizacija i mnoga lišavanja - tvrdi prof. dr Petar Đukić, član Naučnog društva ekonomista Srbije.

Vučić ne mari za takva upozorenja, ne zanimaju ga posledice, kojima će naneti trajnu štetu državi i narodu. Stalo mu je samo do toga da zgrabi što više može, dok može. A, taj prostor se sužava. Strane direktne investicije su smanjene za čak 64 odsto u odnosu na prošlu godinu, a taj trend će se nastaviti. To znači da diktator neće moći da se ugrađuje u razne poslove i da izvlači provizije iz subvencija, koje su iznosile i do milijardu evra godišnje.

Neće imati veliku korist ni od novca koji je namenjen za projekte u infrastrukturi. Iz mase od oko 500 miliona evra, veći deo će uzeti kineske, američke i turske kompanije, koje su angažovane na izgradnji koridora. Preduzeća sa čijim vlasnicima je Vučić u ortačkom odnosu moraće da se zadovolje mrvicama, ako i njih bude.

U takvim okolnostima, ostalo mu je samo da zaradu traži u osnovnoj kriminalnoj delatnosti naprednjačkog kartela, u pranju novca izgradnjom "nekretnina od kokaina". Na nesreću, tu mu ide dobro. U septembru je izdato 2.478 građevinskih dozvala, od čega 79,3 odsto na stambene zgrade, a 15,9 procenata za ostale objekte. Trećina vrednosti novogradnje planirana je za Beograd.

Tržište nekretnina u glavnom gradu ne miruje ni u uslovima zdravstvene krize i pretećeg privrednog kolapsa. Naprednjački tajkuni i kriminalci nemaju problema s deficitom u ličnom budžetu. Novac, stečen na način koji bi ih u svakoj pravnoj državi odveo u zatvor, ulažu u izgradnju, ali i u kupovinu svega što im se svidi.

Kompanija "Ramid" nedavno je na javnoj licitaciji, za 4,1 milion evra, kupila zgradu na uglu Ulice kralja Milutina i Pasterove ulice. Zvanična vlasnica "Ramida" je Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića. Ta firma u vlasništvu ima veliki broj zgrada u Beogradu. Samo u Učiteljstvom naselju "Ramid" je prošle godine prodavao 75 stanova u novoizgrađenoj sedmospratnoj zgradi, po ceni od 1.600 evra za kvadrat.

Centar za lokalnu samoupravu, koji predvodi Nikola Jovanović, navodi da je u realizaciji kupovine zgrade u Ulici kralja Milutina 54 učestvovao advokat Igor Isailović, preko koga su mnoge poslove obavljali premijerka Ana Brnabić i ministar finansija Siniša Mali. Između ostalog, Isailović je bio angažovan prilikom kupovine "Beograđanke", on je u Agenciji za privredne registre predao dokumentaciju za MMP New Project d.o.o.

Ta firma, iza koje stoji Mali, registrovana je 26. avgusta, a desetak dana kasnije je, po bagatelnoj ceni, kupila Palatu "Beograd".

Isailović je sarađivao i s kompanijama koje su u vlasništvu Zvonka Veselinovića. Zvonko i Žarko Veselinović i njihov kum Milan Radoičić su uz Isailovićevu stručnu pomoć preuzeli vlasništvo nad građevinskom firmom "Inkop", koja je godinama uspešno radila na izgradnji autoputeva.

Širenje Veslinovićeve imperije, sve u saradnji s advokatom klana Brnabić-Mali, iznenadilo je većinu vodećih naprednjaka. Kako i ne bi kad je Vučić najavio konačni obračun s mafijom. I to maljem u glavu, za koju se pretpostavlja da je Veselinovićeva.

Nikome nije jasno kako je šef kosovskog ganga nastavio da razvija poslove, kao da se ne plaši diktatorovog gneva. Jedno od mogućih objašnjenja ponudio je Nebojša Stefanović. U razgovoru s nekoliko kolega u Vladi, ministar odbrane je izneo logičnu pretpostavku: "Zvonko nije zabrinut, izgleda da zna ko će pobediti u ratu protiv mafije".

Zasad, mafija pobeđuje Srbiju. Aleksandar Vučić je zaokružio kompletan sistem organizovanog kriminala, spojio je izvršnu vlast, pravosuđe i mafiju. Taj lanac je već napukao, ne samo zbog Veselinovića i Aleksandra Stepanovića, predsednika beogradskog Višeg suda, koji su se oteli kontroli, nego i usled rasta moći klana bratije Brnabić i Mali.

Međutim, unutrašnji sukobi u kartelu još ne utiču na stanje u porobljenim državnim institucijama. To se vidi i po rebalansu budžeta, kojim je ozakonjena pljačka, kao i po mnogim drugim simptomima metastaze kriminala. Pravna država ne postoji. Da postoji, tužilaštvo bi reagovalo na izveštaj Državne revizorske institucije, koji je otkrio da su, samo u poslednje dve godine, mimo zakona raspisani i realizovani tenderi vredni 430 miliona evra. I za taj novac su oštećeni građani, ali njihove interese nema ko da zaštiti.

Kako se štiti budžet i rešavaju problemi s deficitom objasnio je Milija Milosavljević. Ako neko zna tu materiju, to je on. Na poslovima vezanim za državni budžet napravio je kompaniju "Ktitor".

- E, gospodo, budžet ne bi bio u deficitu da smo na vreme uhapsili: 1. neke ministre, 2. neke moćne vršioce dužnosti direktora u javnim preduzećima, 3. neke članove raznih komisija za javne nabavke i 4. neke advokate koji "pomažu" ponuđaču pri legalnom dobijanju tendera. Da smo to uradili ne bi nam bio potreban rebalans budžeta, jemčim - tvrdi Milija Ktitor.

Naravno, on se češe zato što njega svrbi. To i ne krije. Na društvenim mrežama je podelio iskustvo koje ga je motivisalo da javno iznese stav o aktuelnoj vlasti, čemu inače nije sklon.

- Onomad, po preporuci zovem advokata, čije ime čuvam za tužioca, eventualno. "Hoću da vas angažujem u postupku dokazivanja da Elektroprivreda Srbije flagrantno krši zakon o javnim nabavkama." "Žao mi je, ja već zastupam taj EPS, savetujem ih kako da po zakonu krše taj zakon", rekao je advokat uz smeh - opisao je Milija Milosavljević na Tviteru epilog slučaja o kome je već izveštavao Magazin Tabloid.

Vučić se ne plaši Milosavljevića, ni svih ostalih žrtava naprednjačkih prevaranata i pljačkaša. Dok je na vlasti, jači je od zakona. Sreću kvari sam sebi.

Kao što je na junskim izborima ukrao previše glasova, pa ostavio parlament čak i bez lažnih opozicionara, kojima je hteo, kao smokvinim listom, da sakrije dikatorsku sramotu od zapadnih mentora, tako je pandemiju korona virusa iskoristio za preveliku pljačku budžeta. Previše je uzeo za sebe i svoj kartel, pa sad ne zna kako da isplati penzije i plate u javnom sektoru. Pokušaće da obezbedi skupe kredite, da njima krpi rupe, ali to neće biti dovoljno kad počne kolaps privrede. Zato radi sve što može kako bi odložio taj trenutak.

Početkom pandemije, kad je dnevno registrovano po tridesetak pozitivnih na Kovid 19, Vučić je pretio katastrofom, groblja će biti mala. Sada, kad ima oko pet hiljada inficiranih, diktator ćuti. Ne sme da opet uvede vanredno stanje. Smanjenje privredne delatnosti fatalno bi uticalo na priliv novca u budžet, a bez plata i penzija ne bi bilo ni Vučića na vlasti.

Umesto da se suoči sa posledicama svojih postupaka i preuzme odgovornost, diktator svesno ugrožava javno zdravlje, nezainteresovan za broj žrtava.

Da je pametan, mislio bi na svoju budućnost i rebalansom budžeta ne bi izdvajao pare za koncertne dvorane i stadione, nego za renoviranje Zabele. Kad propeva u tužilaštvu, završiće iza rešetaka. Što pre, to bolje i za njega i za Srbiju.