Druga strana

Ko su stvarni Vrhovni komandanti oružanih snaga Srbije, ima li ih više i gde im se nalazi „glavni štab"

TAJNOST I JAVNOST

Možda javnost u Srbiji ne zna, ali je red u okolnostima raspada režima Aleksandra Vučića, da i to da sazna: izabrani delovi Vojske Srbije već duže vremena nalaze se u borbenoj grupi Evropske unije (vojni „satelit" NATO pakta) pod imenom „Helbrok", zajedno sa Grčkom, Bugarskom, Kiprom, Rumunijom i Ukrajinom. Da, i Ukrajinom! Čovek koji to nikada neće javno izgovoriti, Aleksandar Vučić, direktno je odgovoran za ovo „prikriveno pridruživanje". On ima svoje angloameričke komandante, koji diskretno diriguju Ministarstvom odbrane Srbije i Vojskom Srbije, a njega lično smatraju klovnom kome je dopušteno da povremeno glumi Napoleona na Pasuljanskim livadama. Vučić nema nikakav uticaj ni na ono malo desetkovane Vojske Srbije. Umesto njega, američki i drugi zapadni vojni atašei u Beogradu, komanduju sa „izabranim" jedinicama VS.

N. Vlahović

Ustav Republike Srbije „prepoznaje" Predsednika Republike kao nadređenog Vojsci Srbije. Njemu je podređen Ministar odbrane i Načelnik Generalštaba Vojske Srbije. Da li je to u praksi i zaista tako?

U sred leta, prošle 2022. godine, 28. avgusta, „na crveno slovo" u pravoslavnom kalendaru, sumasišavši diktator Aleksandar Vučić, „podelio" je sa čitavom javnošću još jednu u beskonačnom nizu njegovih laži.

Naime, odlazeći samodržac izjavio je tom prilikom da je, navodno, postojao zahtev stranih vojnih atašea da obiđu srpske kasarne u Raški i Novom Pazaru, koji je on (takođe navodno) odbio. I, ta izjava je odmah, u svim informativnim emisijama njegovih televizija, dobila status „udarne vesti" koja je glasila ovako: „Kao vrhovni komandant odbio sam zahtev stranih vojnih atašea da obiđu srpske kasarne u Raški i Novom Pazaru. Tamo mogu da uđu samo predstavnici nadležnih organa Republike Srbije, uz odobrenje vrhovnog komandanta. Nisam bio voljan to da dozvolim. Možda kada budemo organizovali neki slet, ali sada to nije njihov posao da gledaju šta imamo".

Ova tragikomična priča, ima svoju znatno ozbiljniju pozadinu. Odabrani „tim" Vojske Srbije već godinama se bavi „uslužnim delatnostima", igrajući ulogu koju im je dodelila komanda američkih trupa na Balkanu, te NATO pakt kao neprikosnovena činjenica, koja je u Srbiji i čitavom regionu, vidljiva i aktivna u vojno obaveštajnim poslovima.

To podrazumeva da ove udružene vojne sile diriguju vojno-političkim instrumentima okupiranih zemalja-kolonija, kao što je Srbija. Shodno tome, takozvani „Generalštab VS", predstavlja servis toj alijansi i američkim „vojnim savetnicima".

Da je to tako i nikako drukčije, pokazao je (samo par meseci nakon Vučićevog „demonstrativnog" odbijanja da pusti strane vojne predstavnike u dve kasarne (Raška i Novi Pazar) i vojni ataše američke ambasade u Srbiji, pukovnik Kori Šej, tvrdnjom da SAD „ostaju posvećene izgradnji vojnog partnerstva sa Srbijom" i „nastavkom redovnih zajedničkih vežbi"!

Nakon što je Aleksandar Vučić 2022. godine lično potpisao uvođenje „moratorijuma" na svaki kontakt sa vojnim vlastima Ruske Federacije, te na vežbe sa vojskom ove velesile, pomenuti vojni ataše Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji, pukovnik Kori Šej, „pojasnio je" Vučićev motiv rekavši da „u potpunosti razume moratorijum na vežbe sa Ruskom Federacijom u svetlu njihove agresije u Ukrajini" i najavio tom pilikom da će Srbija uskoro nastaviti vežbe sa svojom zapadnim partnerima.

Početkom ove 2023. godine (februar), vlada SAD najavila je da će pomoći Srbiji (Vučićevom režimu) da poveća nabavku vojne opreme sa Zapada, posebno opreme za vazduhoplovni i PVO sistem. Opet se oglasio američki vojni ataše „vestima" da će doći do proširenja vojne saradnje SAD i Srbije, uvozom naoružanja i vojne oprema sa Zapada.

Ako je neko u Srbiji i pomislio da je „Milosrdni Anđeo" zaspao ili otišao u ružnu prošlost, grdno se prevario. Danas deluje drugim sredstvima i gura Srbiju u samoubilački vojni savez potčinjen američkom imperijalizmu. U tom smislu i pukovnik Šej sa pozicije američkog vojnog atašea, poziva vlasti u Srbiji „da izdvoje novac" i kupe vojnu opremu i naoružanje sa Zapada, pa između ostalog u direktnim kontaktima sa Vučićem, generalom Mojsilovićem i njemu potčinjenima, kaže i nešto ovako: „To bi zahtevalo da Srbija izdvoji dodatna ulaganja za američku i evropsku opremu, a mi smatramo da je to u skladu sa evropskim aspiracijama Srbije".

Američka vojna diplomatija nije nimalo diplomatska kad je u pitanju Srbija, pa je vojno-obaveštajna grupa američkih oficira na čelu sa pomenutim atašeom, već uputila „direktivu" o neizbežnoj obavezi kupovine oružja i opreme „sa Zapada". Pale su i prve drske pretnje da od toga neće biti ništa, ukoliko se Vučićeva Srbija „ne oslobodi" ruske i kineske opreme, u potpunosti! A, u pitanju su stotine miliona evra kojim je sve to plaćeno.

Preciznije, taj zahtev, ta pretnja ili „direktiva", svejedno, u opisanoj formi izgleda ovako: „Oslanjanje Srbije na rusku i kinesku opremu, naročito u oblastima vazduhoplovstva i PVO, ograničava naše mogućnosti saradnje, jer imate situaciju da naša oprema ne odgovara kineskoj i ruskoj. SAD su najaktivniji partner Vojske Srbije i po broju i po kvalitetu aktivnosti, mada se o tome u javnosti ne zna mnogo.

Premda naša saradnja nije uvek glamurozna, ona obezbeđuje opipljivu dobrobit i promoviše naše zajedničke bezbednosne i odbrambene ciljeve".

Analizom onoga što bi Srbija trebala da plati samo za početak kompletne promene naoružanja i opreme, pre nego što stane u red zemalja koje su oružjem i na svaki drugi način okrenute protiv Rusije, iznosi oko 30 miliona dolara,uključujući i podršku Srbiji da šalje na obuku članove Vojske Srbije u inostranstvo (SAD). Taj novac Vučićev režim može da uzme samo iz državnog budžeta. A, šteta od nasilnog uništenja kupljene rusko kineske opreme i naoružanja, biće barem deset puta veća!

Čak petnaest zemalja NATO pakta koje u Srbiji (Beograd) imaju svoje vojne diplomatije, direktno je (u obaveštajnom smislu) podređeno američkoj vojnoj sili i njenoj evropskoj komandi u Nemačkoj (pre svega, operativcima iz najveće evropske US baze Ramštajn).

Aleksandar Vučić nikada ne pominje notornu činjenicu da je potpisani akt sa NATO paktom (Partnerstvo za mir), institucionalni oblik saradnje Srbije sa NATO, indirektno i sa vojskom SAD, što znači da njegov režim i on lično, uspostavljaju „zajedničke standarde i praksu", kako piše u jednom od službenih izveštaja gore pomenutog vojnog atašea SAD.

Jedan, tako reći bezazleni događaj, otvorio je niz pitanja nakon kojih bi u normalnim okolnostima nadležni vojni tužilac, uhapsio Aleksandra Vučića zbog skoro svakodnevnih odavanja državnih, a pre svega vojnih tajni.

Naime, ovaj sumanuti čovek na poziciji „neprikosnovenog" u Srbiji, slučajno ili možda namerno, nedavno je lično proturio interni (tajni) dokument u kome piše da je na osnovu člana 24 stav 4 Zakona o predsedniku Republike i Zakona o Vojsci Srbije predsednik Srbije Aleksandar Vučić doneo odluku o "organizacionoj dogradnji specijalnih snaga Vojske Srbije".

Uzgred, ne treba izgubiti iz vida činjenicu da u Srbiji ne postoji zvanje „vrhovni komandatnt", ali ga Vučić sebi rado pripisuje (tako i ovom prilikom), preko plaćenih „obožavalaca", partijskih biltena i korumpiranih medija.

Na samom početku pomenutog dokumenat jasno piše "Primerak br:...", što jasno upućuje na njegovu tajnost.

Kako o tome Načelnik Generalštaba VS Milan Mojsilović ništa nije znao (tako su jednom „diskretnom" licu tvrdili njegovi pomoćnici!), postalo je jasno da je Vučić lično „obavestio javnost" da treba izvršiti „organizaconu dogradnju mirnodopske i ratne organizacije specijalnih snaga Vojske Srbije do projektovanog brojnog stanja, a u drugoj da će za izvršenje odluke Ministarstvo odbrane i načelnik Generalštaba doneti potrebna akta, te da će

Izveštaj o izvršenju zadataka iz ove Odluke biti dostavljen vojnom kabinetu predsednika Republike do 31. decembra 2024. godine".

Izvori ovog magazina, raspolagali su datom informacijom „u realnom vremenu", pa je ta „dogradnja VS" i nekih specijalnih jedinica, došla i do čitalaca u jednom od ranijih brojeva MT.

Poznato je da ovakva akta imaju najviši stepen diskrecije, ali, pokazalo se, a svedoci to potvrdili, da su sve najveće vojno-obeveštajne „stanice" diplomatskih službi u Beogradu, istog dana raspolagale njome.

Prema svedočenju jednog nedavno penzionisanog visokog oficira VS, sve informacije od najveće važnosti za sistem odbrane Srbije, već duži niz godina, završavaju u rukama stranih vojnih atašea, vojno obaveštajnih „rezidenata", pa čak i drugih stranih službi, koje sa vojskom nemaju mnogo veze, te da to traje „od 2016. godine, a verovatno i ranije", tačnije, od kad se A. Vučić „oslobodio" svih institucija kako bi svoju veleizdajničku službu što efikasnije vršio.