Do koske

Svi pripadnici Vučićevog kartela moraju da budu privedeni pravdi

Pišaće im po grobovima

Posle pada Srpske napredne stranke s vlasti, prvi zadatak biće deratizacija Srbije. Za zločine nad državom i narodom mora da odgovara Aleksandar Vučić, ali i svi ostali članovi naprednjačkog kartela. Svima treba omogućiti pošteno suđenje i pristojne uslove za izdržavanje kazni ili dostojanstvenu sahranu. Takođe, svima treba oduzeti nezakonito stečenu imovinu. Naprednjake koji nisu počinili krivična dela, ali su učestvovali u političkim prevarama treba lustrirati i trajno im oduzeti građanska prava, da ne ostane nijedan pelcer iz koga bi kad-tad mogla da nikne neka nova pošast, slična ovoj Vučićevoj.

Vladimir Molotok

„Sinoć oko 8 časova bio je nered u bioskopu Koloseum, što sam odmah otišao da izvidim i tom prilikom sam uhvatio Čedomira Petrovića, koji je pobegao u kancelariju bioskopa od rulje sveta koja ga je gonila, vikajući kako je bio špijun. Isti je uhvaćen i odmah Kvartu terazijskom sproveden da se stvar isledi, jer je veoma problematična ličnost", navodi se u službenom izveštaju dežurnog policajca M.P. Jovanovića o hapšenju austrijskog špijuna 11. novembra 1918. godine.

Kao što su građani tada po ulicama i javnim ustanovama jurili tog Čedomira jer je tokom austrijske okupacije radio u okružnoj komandi (Nachrichten Abteilung), tako će i posle pada Srpske napredne stranke loviti njene funkcionere, članove, saradnike, sponzore i sve ostale saučesnike u aktuelnoj okupaciji Srbije. Da bi se stekli uslovi za oporavak države i naroda neće biti dovoljno da se pravdi privedu Vučići i njihovi najistanutiji politički i poslovni partneri, za koje se i sada zna da neće uspeti da izbegnu odgovornost za sve izvršene zločine.

- Neću da se skrivam! Neću da bežim iz Srbije! Srbija je moja zemlja, koju volim najviše na svetu, koju volim više od svoje dece - kaže Aleksandar Vučić.

Svestan je da nema gde da se sakrije i pobegne od žrtava svoje diktature. Vučić zna da će, čim ostane bez vlasti, ostati i bez slobode. U oslobođenoj Srbiji javnost će saznati istinu o svim zločinima Vučićevog kartela. Otkriće se istina o njegovoj komandnoj ulozi u monstruoznom klanu Veljka Belivuka, o zaštiti Zvonka Veselinovića, Predraga Koluvije i ostalih narko dilera, kao i o ubistvima Andree Bojanić, Stanike Gligorijević, Jelene Marjanović, Dejana Jovića, Dragoslava Kosmajca, sedmoro žrtava u vojnom helikopteru... Kad pukne naprednjački čir, iz njega će se izliti gnojna i krvava istina o odgovornosti vladara za smrt više od 48.000 penzionera u vreme pandemije korona virusa. Srbija će saznati koji su policajci, tužioci i sudije štitili opskurne ubice, razbojnike i lopove bliske vrhu SNS-a. Saznaće se koliko je milijardi evra završilo u džepovima, sefovima i na računima Vučića i njegovih ortaka, koji su nekoliko sledećih generacija osudili na dužničko ropstvo da bi sebi omogućili masne provizije.

Sav taj užas ide Vučiću na teret, ali ne samo njemu. Za razliku od njega, koji se pomirio sa sudbinom, mnogi njegovi saradnici pripremaju kombinacije za bekstvo što dalje od Srbije, što dalje od pravde. Dijana Hrkalović je i pre nego što su uhapšeni i pritvoreni njeni ortaci iz Belivukovog klana nameravala da pobegne.

Promenila je fizički izgled, ime i prezime, nabavila je nove lične isprave, oružje i novac. Iako joj to nije pomoglo da zbriše iz Beograda može se pretpostaviti da će neki pametniji naprednjaci na isti način pokušati da pobegnu iz Srbije, s mesta zločina.

U vrhu SNS-a sve glasnije se priča o namerama Ane Brnabić i Siniše Malog da, posle sledećih izbora, koji se očekuju krajem ove ili početkom sledeće godine, napuste državne funkcije, a i državu. Oni misle da imaju gde da odu, u Sjedinjene Američke Države ili u Veliku Britaniju. Vučićev kum Slaviša Kokeza je, posle medijskih optužbi da je ukrao 640 miliona evra, pobegao u Majami. Ne zna se koliko je i kako platio slobodu, da li je dao novac ili je američkim obaveštajnim službama dao dokaze zločina Vučića. Verovatno je morao da da i jedno i drugo. I svi ostali diktatorovi kumovi su spremni da plate otkup slobode i svojih pohlepnih glava.

- Brnabu treba juriti po svetu kao Ajhmana - napisao je uticajni tviteraš i, zasad, slobodni mislilac, Tomislav Veljković Gujkan.

Naravno, treba juriti sve učesnike u zajedničkom zločinačkom poduhvatu protiv Srbije. Srpsko društvo je propustili dve šanse za čišćenje političko-kriminalne scene. Prva je propuštena 6. oktobra, kad su pojedinci iz vrha nove vlasti, predvođeni Zoranom Đinđićem, prodavali pravdu i omogućili svim zločincima iz okruženja Slobodana Miloševića da se nekažnjeno izvuku. Što nije urađeno 6. oktobra 2000, dovelo je do 12. marta 2003. godine, kad je streljan Đinđić. Ni tada porobljena Srbija nije mogla da prođe kroz katarzu. Naprotiv, nelegitimna vlast je iskoristila policijsku akciju „Sablja" za borbu protiv političke i mafijaške konkurencije. To je dovelo do Aleksandra Vučića i naprednjačkog kartela u koji su se udomili najmračniji i najprljaviji pojedinci iz Miloševićevog i Đinđićevog okruženja.

Sledeća prilika za deratizaciju doći će padom Vučića s vlasti. Za njega, a i za Srbiju, bilo bi dobro da do toga dođe mirnim putem i da on, živ i koliko-toliko zdrav, sedne na optuženičku klupu i odgovara za sva zla koja je naneo u ovih 11 godina. Taj scenario neće biti lako sprovesti u delo. Iako Vučić, uslovljen vlastitom patologijom, svakodnevno izmišlja atentate na sebe i za to optužuje žrtve svojih političkih prevara, on se ne plaši Dejana Petra Zlatanovića, Damnjana Kneževića, monaha Antonija i stotina građana koje hapsi i progoni zbog javne kritike i objava na društvenim mrežama. Vučić zna da mu opasnost preti od poverilaca iz njegove blizine, kojima duguje novac, usluge, poslove i sve ostalo. S ozbiljnim razlozima, plaši se i stranaca. Do juče, strepnju su mu izazivali uglavnom gospodari iz Vašingtona, koji su ga doveli na vlast, prećutno podržavali njegove kriminalne kombinacije i, usput, sve to detaljno dokumentovali. Ucenjen Oliverom Ivanovićem, Cvijanom i ostalim žrtvama, kao i raskrinkanim šemama za šverc droge i oružja, Vučić je obavio prljav posao oko izdaje, prodaje i predaje Kosova, pa se sad nada da je, bar privremeno, zadovoljio zapadne gazde. Međutim, odskora mu briga stiže sa istoka, iz Moskve. Istovremeno s predajom Kosova, Vučić se obavezao da uvede sankcije Rusiji. U prvom paketu namerava da na srpsku crnu listu stavi tzv. Vagner grupu, privatnu armiju Viktora Prigožina. Iako se Vučiću to, u prvi mah, učinilo kao dobra ideja, kojom bi zadovoljio zapadne gazde, a ne bi se previše zamerio vlastima iz Kremlja, pre nekoliko dana je dobio posredno upozorenje da pazi šta radi.

Italijanski list Il Foglio objavio je vest o 15 miliona dolara nagrade, koju je Rusija raspisala za glavu italijanskog ministra odbrane Gvida Krozeta. Prema tim informacijama, medijsku pripremu za lov na Krozeta obavili su ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, ruski ambasador u Italiji Sergej Razov, bivši ruski predsednik i premijer Dmitrij Medvedev i uticajni novinar Vladimir Solovjev. Za lov na terenu određena je Vagner grupa.

„Zvaničnici italijanskih obaveštajnih službi veruju da se naređenja Kremlja mogu izvršiti preko Vagner grupe. Najamničke jedinice, koje deluju kao paradržavni organ, imaju najmanje dve ćelije u Evropi, odnosno na Balkau, koje se kreću između Srbije i Albanije, i na Baltiku, sa sedištem u Estoji. Obe ćelije broje nekoliko desetina članova, a manja grupa bi mogla da obavlja misije u drugim evropskim državama", navodi se u tekstu Il Foglia.

Glava Gvida Krozeta je ucenjena na 15 miliona dolara samo zbog izjava u kojima je huškao na konačan obračun NATO-a i Rusije, čije političare i vojnike je optuživao za ratne zločine. S obzirom da je Rusija već optužila Srbiju, odnosno Vučića, za prodaju oružja Ukrajini, kad budu uvedene sankcije Moskva više neće imati razloga da toleriše neprijateljske postupke srpskog predsednika. Pošto zna koliko je opasna igra u koju se upustio, Vučić namerava da opasnost otkloni zabranom ulaska u Srbiju svih pojedinaca koji su povezani sa Vagner grupom.

Osim toga, rusku vlast namerava da nastavi s obmanjivanjem, koje sprovodi preko svog najamnika Aleksandra Bocan Harčenka. Ruski ambasador je pre mesec dana javno optužio građane koji su protestovali protiv Vučića i podržali Rusiju da su ekstremisti i teroristi. „Lažne srpske patriote napadaju Vučića zbog političkih poena", rekao je pre neki dan Bocan Harčenko, ali i on zna da takvim lažima neće uspeti da prevari ruske obaveštajne službe.

Vučić se zamerio mnogim uticajnim centrima moći, ali, zarad pravde, trebalo bi da odgovara u Srbiji, pred građanima koje je opljačkao i ponizio. Pored njega, u prvom redu, na optuženičkoj klupi trebalo bi da sednu njegovi rođaci, kumovi, stranački i poslovni ortaci, pa i koalicioni partneri poput Ivice Dačića. Iza njih, ali ne manje krivi i dužni, naći će se državni funkcioneri, policajci, tužioci, sudije, novinari, tajkuni i ostali kriminalci. Kad sve bude obavljeno po zakonu, zatvori će biti mali da smeštaj svih osuđenika.

No, moći će da, kao kineski robovi u Boru i Zrenjanicu, po dvojica dele isti krevet. Mnogi naprednjaci to rade i sad, dok su na slobodi. Kao što su neki Miloševićevi saradnici, preslabi da podnesu suočavanje s posledicama svojih dela, poput ministara policije Zorana Sokolovića i Vlajka Stojiljkovića, digli ruku na sebe i skratili muke, to može da se očekuje i od naprednjačkih nesrećnika. „Pišaćemo im po grobovima", svojevremeno je obećao Sergej Trifunović, dok je bio predsednik Pokreta slobodnih građana. Trifunović je napustio politiku, ali ostalo je obećanje, koje će izvršiti mnogi građani, čim se oslobode Vučićeve tiranije.