Stav

BANKOTRES

Branko Dragaš

Na početku ovog teksta, želim da se zahvalim velikom broju ljudi koji su mi, poslednje nedelje, poslali poruke podrške i izvinjenja, jer godinama nisu verovali u moje ekonomske prognoze, pa su sada, kada su tri američke banke bankrotirale, kada je Credit Swiss propao, kada se čitav bankarski sistem Zapada opasno zaljuljao, kada država ubacuje nove falsifikovane dolare, evre i franke, osetili potrebu da mi se jave i podrže moj dosadašnji rad.

Moram da priznam, nemam šta da krijem, da me raduje što sve veći broj ljudi postaju finansijski pismeni, što prate moj rad i što više ne veruju u laži korumpiranih političara, njihovih potkupljenih analitičara, strogo kontrolisanih, sponzorisanih medija i pohlepnih, zelenaških bankara sa Vol Strita.

Moj četiri decenije dug rad na svetskom finansijskom tržištu i dosledno, pedantno i disciplinovano praćenje svih finansijskih podataka, završio sam ekonomsku teoriju i poslastica mi je da pratim i ukrštam makroekonomske podatke država, banaka i kompanija, dok sam, tih četiri decenije, svakoga dana radio na finansijskim tržištima, u praksi, primoran da donosim operativne poslovne odluke, pomoglo mi je da tačno prognoziram šta će da se dogodi.

Nisam vidovit, nego sam realan. Davno sam uočio da se falsifikuju podaci o uspesima neoliberlnog kapitalizma, da su berze kazina za kockanja, da su moderni bankari fah idioti, japijevci zombirani špekulanti, pohlepni i pokvareni, da su države prezadužene, da je lažni standard Zapada nastao na štampanju novca bez pokrića, pokoravanju i pljačkanju ostatka sveta, te da su demokratija i ljudska prava samo floskule koje prikrivaju tiraniju političke oligarhije, koja je pod kontrolom Familije.

Nakon svih ovih godina, napokon, dolazimo, polako, naporno i sigurno, do prave istine. Račun je došao konačno na naplatu. Neoliberalni kapitalizam je bankrotirao, ali pokušava nekako da očuva političku moć i oteti kapital privilegovane kaste novobogataša, koji su sluge Familije. O sigurnoj propasti Zapada, pisao je daleke 1918.godine mudri nemački istoričar, filosof i matematičar Osvald Špengler.

Čitav jedan vek ratova, revolucija, osvajanja, pljačkanja, masvonog milionskog ubijanja, prevara, špekulacija, obmana, potkupljivanja i demagoškog ispiranja mozga probljenim masama, imalo je za cilj da sačuva kapitalizam od propasti. Danas se to više ništa ne može da sakrije. Nalazimo se u dramatičnom, interesantnom i izazovnom dobu rasula Zapadne civilizacije. Dobro je da smo to doživeli. Zato ne očajavajte.

Imamo istorijsku privilegiju da gledamo, nakon 2.700 godina, raspad Zapadne civilizacije. Bez obzira koliko svet bude trpeo zbog toga, pitanje koliko će trajati taj istorijski raspad i koliko će biti žrtava položeno na oltar buđenja naroda i odbrane istine, smatram da je presudno važno da se to, ipak, događa i da se više nikada nećemo vratiti u pređašnje vreme laži i propagande o kraju istorije i večnom uspehu nadrzornog kapitalizma.Propast tri američke banke za samo tri dana je dokaz da se sve ubrzava.

Nalazimo se na vrhu ledenog brega, koji počinje naglo da se topi. Banka Silicijumske doline / SVB/ u Kaliforniji je prva bankrotirala, nije mogla da održi likvidnost, pošto su komitenti banke u jednom danu podigli 42 milijarde dolara, jer je bila ugrožena ukupna aktiva od 212 milijardi dolara. Kako je banka prodala državne obveznice, da bi obezbedila likvidnost, napravila je gubitak od 1,8 milijardi dolara i kako nije uspela da proda 2,25 milijardi dolara novih akcija, nije bilo kupaca, morala je da dođe pod nadzor Federalne korporacije za osiguranje depozita /FDIC/. FDIC je odmah proglasila bankrot.

Nastala je panika na američkom finansijskom tržištu. SVB je bila na 16. mestu američkih banaka, koju je FORBS prošle godine proglasio za uspešnu banku i preporučio je investitorima. SVB je bila regionalna i manja banka, jer velike banke imaju kapital preko 600 milijardi i bilansnu aktivu od nekoliko hiljada milijardi dolara, ali njen bankrot je uzburkao investitore u malim i regionalnim bankama. Stampedo podizanja novca iz regionalnih banaka je ugrozio njihovo poslovanje. Redovi su se pojavili pred bankama, jer su štediše pojurile, poput nekada kod nas štediša Jugoskandika i Dafiment banke, da podignu svoje uloge.

U roku od dva dana su propale Signatur banka i Silvergate banka, koje su bile podrška trgovini kriptovalutama. Zaljuljala se likvidnost još 12 manjih banaka i FDIC je alarmantno tražio da interveniše FED i država. U nekoliko sati se dešava prava drama i svedoci smo koliko su čelni ljudi države i državnih institucija nesposobni, neorganizovani, neodgovorni i nestručni. Prvo je nesrećna ministarka finansija, državni sekretar Trezora Dženet Jelen, oštro izjavila da država neće finansijski da pomogne bankama, dok je guverner Džerom Pauel, pritisnut od Bele kuće, već doneo odluku da će za sve depozite u propalim bankama da garantuje država.

SVB je imala depozite u iznosu od 178 milijardi dolara, ali samo 15 milijardi dolara je bilo osigurano, dok je preostali iznos bio neosiguran. Prema odredbama američkog zakona, FDIC garantuje isplatu štednje do 250.000 dolara po deponentu, ako su depoziti osigurani. Znači, država nije imala nikake obaveze u isplati neosiguranih depozita.

Uplašeni da će finansijski požar nelikvidnosti da slomi sve banke, Bela kuća naređuje FED-u da prihvati garanciju za sve depozite u bankama, bez obzira bili osigurani ili neosigurani, te da državna sekretarka Trezora odmah obezbedi 25 milijardi dolara iz rezervi za isplatu uznemirenih štediša. Državna sekretarka Trezora, koja je bila od 2014 do 2018.g. guverner FED-a, saopštava javnosti da će sve štediše i depozitari biti namireni, da nema razloga za paniku i da je obezbeđen prvi novac za ispaltu. FDIC izlazi i saopštava da ima novca za isplatu svih koji imaju depozite u zatvorenim bankama.

Zanimljivo, sve se to dešava za vikend. Znam da svetski bankari nikada ne rade za vikend. Ali, nevolja ih je naterala na prekovremeni rad. FED štampa u nedelju na noć 300 milijardi dolara i ubacuje u sistem, jer se Vol Strit zatvara u petak sa padom akcija i svi mešetari strepe da se ne dogodi crni ponedeljak.FDIC se hvali da novca ima za sve štediše i komitente banaka u državi.

Na taj način, pokušava da smiri stampedo. Interesantno, niko od glavnih medija ne sumnja u izjave zvaničnika, svi prihvataju da su oni nepogrešivi i da znaju šta rade. Odakle FDIC-u novac da može da garantuje isplatu svih štediša i komitenata? FDIC ima u svojim bilansima samo 125 milijardi dolara za vanredne isplate osiguranih depozita.

Državna administracija je donela odluku da se mora garantovati isplata svih štediša i deponenata, kako bi smirila preplašene banke i berzu. Ukupan iznos svih depozita iznosi - 9.500 milijardi dolara. Kako će FDIC isplatiti 9.500 milijardi dolara iz svog kapitala od 125 milijardi dolara? Niko ne postavlja to pitanje. FDIC ćuti. Važno je da se silno laže i tako nekako smiri finansijski kolaps. Pravi se stravična strateška greška, jer se spašavaju banke koje treba da propadanu i tako se socijalizuju gubici. Ko plaća te gubitke? Naravno, građani.

Socijalističke američke države prevazilaze u falsifikovanju podataka i propalu socijalističku Jugoslaviju. Hoće li se ekonomska kriza da završi isto građanskim ratom? Videćemo. Uglavnom, finansijski kolaps je izvesan. Gde je problem? Zašto su ove banke propale? Vidim da ponovo neke neznalice okrivljuju Rusiju za sve što se dešava u svetu. Međutim, pravi problem se nalazi u samoj Americi. Tačnije, problem su narasli američki dugovi i preko pola veka život na veresiju, foru i tuđi račun.

Zvanični državni dug je narastao na 31.400 milijardi dolara, ali ukupni dugovi države, banaka, kompanija i građana su prešli 420.000 milijardi dolara. Taj dug nije napravio Putin. Živelo se od falsifikovanih dolara. Podsećam, iznosio sam već ove podatke, ubačeno je na berze od 1980 -2023.g. preko 34.000 milijardi dolara, pa se finansijski balon preduvao.

Preko dve decenije su kamate držane jako nisko, nešto jedva iznad nule, dok su državne obveznice imale prinos iznad 1,8 % - 2,1%, što je otvaralo mogućnost parazitskim banakama da žive na razlici u kamatnim stopama. O štedišama niko nije brinuo. Štediše su gubile, jer je inflacija bila višestruko veća od kamata, pa se njihov kapital vremenom sve više topio.

Pisao sam godinama unazad da će nekontrolisano štampanje novca da dovede do velike inflacije. Kvazistručnjaci iz FED-a su se podsmevali svim svetskim zabranjenim ekonomistima, koji nisu bili miljenici medija i koji su ukazivali na opasnost od inflacije.Nazivali su nas katastrofičarima i teoretičarima zavere, da bi se hvalili kako nema nikakve opasnosti od inflacije. Inflacija se, nažalost, otrgla kontroli i dostigla je zvanično 8,6%, promenili su metodologiju obračuna inflacije iz 1980.g. da bi nekako sakrili pravu visinu inflacije, dok je ona realno iznosila preko 17%.

Kamatna stopa na kreditnim karticama je porasla na 19,8%. Ugrožen je standard građana i 166 miliona Amerikanaca je živelo na račun države. Prošle godine, FED donosi odluku da se obračuna sa inflacijom i dinamično, agresivno počinje da podiže referentnu kamatnu stopu do današnjih 4,75%. Postavilo se vrlo logično pitanje, kako će država, kompanije, banke i građani da plaćaju nekoliko puta veću kamatnu stopu, kada nisu mogli da plaćaju kamatu koja je bila neznatno iznad nule? FED se nije oslanjao na te primedbe i guverner je hteo da odigra ulogu čuvenog guvernera Pol Volkera, koji je bio na čelu FED-a od 1979 do 1987.g. i koji se visokim kamatnim stopama obračunavao sa inflacijom.

Ali, tada Amerika nije bila ovoliko zadužena. Recimo u vreme dolaska Regana na vlast 1981.g ukupni poreski prihodi su iznosli 600 milijardi dolara, dok je zaduženost bila 900 milijardi dolara. Danas je ukupan poreski prihod 3.600 milijardi dolara, dok je zvaničan dug 31.400 milijardi, ali realan dug 420.000 milijardi dolara. Dugovi su tempirana finansijska bomba. FED povećava kamatne stope i opterećuje deficit budžeta za novih 1.000 milijardi dolara.

Danas na kamate odlazi 1.750 milijardi dolara i na naoružavanje 880 milijardi dolara, tako da ostaje 2.700 milijardi dolara nepokriveno za zdravstvo, obrazovanje i socijalne programe. Banke su upale u nevolju sa povećanjem kamatne stope, jer su skočile kamatne stope na držane obveznice i druge hartije od vrednosti. Kada skaču kamatne stope na državne obveznice i hartije od vrednosti, onda dolazi do pada njihove cene na tržištu. Ako je banka primorana, da bi odbranila likvidnost, brzo da proda, pre vremena dospeća, svoje obveznice, onda njena cena značajno pada.Tako se u bilansama banaka gomilaju veliki gubici i banke gube likvidnost, što ih vodi u bankrot.

Procenjujem da je kontaminirano u svim državnim papirima i hartijama bez vrednosti iznos od - 19.640 milijardi dolara. Sve banke imaju u svojim portfeljima državne hartije bez vrednosti i sve su izložene mogućnosti da dospeju u bankrot.Usled kolapsa ove tri banke, ugroženo je poslovanje još 186 komercijalnih banaka u Americi. Sve one traže spas od države i traže da država preuzme isplatu depozita. FED je na to pristao i pripremio je novih 2.000 milijardi dolara da bi intervenisao.

Gase požar crevom za benzin. Ne treba da vam objašnjavam da se taj novac kreira iz vazduha i da se falsifikuje. Interesantan je slučaj Prve republičke banke, koja je doživela finansijski kolaps, ali su velike banke, koje su takođe u velikom problemu, donele odluku da se solidarišu i pokrili su njene gubitke sa 30 milijardi dolara. Tako su odlučile da zaustave narastajući finansijski cunami u bankama, koji, na kraju, može da zahvati i uništi same velike banke.

Banke kupuju vreme i traže od FED-a da prestane da povećava kamate, te da nastavi da štampaju što više dolara bez pokrića. Imaju podršku mešetara sa Vol Strita, koji su imali protekle nedelje velike turbulencije na tržištu akcija. Sumanuto ponašanje banaka najbolje se vidi u slučaju bankrotirane SVB. Naime, nekoliko dana pre kolapsa banke, zaposleni su dobili godišnje bonuse od 12.000 $, dok je direktor sebi odredio iznos od 140.000$.

Banka propada, ali bonusi se isplaćuju, jer je banka dobro radila. Neverovatno! Još interesantniji je slučaj bankrotiranog CREDIT SWISS-a, koja je velika banka, druga po finansijskoj snazi u Švajcarskoj. Njen bankrot je mogao ozbiljno da ugrozi velike banke. Nađeno je rešenje. Prvo je u petak na noć, Centralna banka Švajcarske pustila 50 milijardi franaka da stabilizuje poslovanje banke.Ali, to nije bilo dovoljno.Onda je doneta odluka u nedelju da UBS preuzme CS.Kako da preuzme? Pa, UBS nema toliki novac za kupovinu CS. Rešeno je vrlo jednostavno i lako.

Doneta je odluka da Centralna banka Švajcarske obezbedi 100 milijardi franaka za kupovinu CS. Novac je pušten u nedelju noću. UBS je novcem Centralne banke kupio CS. Prema bazelskim pravilima BIS banke, Banke za međunarodno poravnanje, banke svih banaka, takva finansijska operacija nije dozvoljena. Ali, koga to sada briga? Važno je da se zaustavi cunami.Podsećam vas, Centralna banka je prošlu godinu završila sa realnim gubitkom od 143 milijarde franaka.

Centralna banka Švajcarske, dakle, nema novac da pozajmi UBS, već je štampala falsifikovane franke. Bismisleni su bili saveti nekih naših kvazistručnjaka, koji ništa ne znaju o bankarstvu i finansijskim tržištima, ne znaju da pročitaju bankarske bilanse, da građani svoj kapital iz dolara i evra prebace u švajcarski franak. To je velika - glupost!

Iznosio sam u ranijim tekstovima koja su rešenja. Gospodo drugovi, otpočela je velika finansijska kriza, koja će se završiti finansijskim cunamijem i slomom banaka. Uzmite novac u svoje ruke. Bežite iz papira! Na vreme! Požurite!