Do koske

Povodom “istorijskog” Sporazuma o “strateškoj” saradnji Kine i Srbije

Udaviće nas njihov smrad

U Beogradu je 6. maja potpisan Sporazum o strateškoj saradnji između NR Kine i Republike Srbije. Događaj je Velika propaganda laži najavila na sva zvona, veličajući Aleksandra Vučića, kao svetskog državnika. Građani Srbije drhte od straha u šta nas je ovaj šizofrenik uvalio. U ovom broju objavljujemo delove knjige Džona Perksinsa - Ispovesti ekonomskog ubice, koji opisuje da su američke ekonomske ubice, koje satiru zemlje diljem planete, milostiviji od kineskih, pod naslovom ''Kinske ekonomske ubice'''. Šta možrmo da očekujemo? Kinezima je dovoljno da preuzmu sve postojeće prirodne resurse, sve rudnike, njima je bitno da su zaposeli rudnike bakra, zlata i još nekih metala, svo obradivo zemljište, potencijalno planiraju i preuzimanje elektroprivrede, sve bi oni oteli što im se dozvoli, ako se zemlja toliko zaduži da ničim nije moguće vraćati kredite, a na pravom je putu da to uradi - piše naš saradnik Pajo Ilić

P. Ilić

Ludačko zaduživanje za megalomanske projekte koji basnoslovno koštaju jer mora svi da se ugrade, idiotska gradnja nacionalnog stadiona na 180 hektara najplodnijeg obradivog zemljišta u Surčinu, gradnja mreže autoputeva i brzih cesti, pruga, ludačka gradnja bolnica, škola, obdaništa, i drugih silnih nepotrebnih zgrada, stadiona po svim većim gradovima, sportskih hala, Ekspoa koji će sahraniti Srbiju, svega što je mrtvi kapital.

Kinezi ne ubijaju oružjem, nego nam sve otimaju i pretvaraju u najgoru afričku koloniju. Ne rade to nasilno, dobrovoljno se na sve pristaje, daje pod koncesiju, tj. otima. Po posledicama će narednih godina i decenija kineski kolonijalizam biti neuporedivo gori od američkog koji je uveo privatizaciju, liberalizaciju, i sve što je uradio posle bombardovanja 1999. i petooktobarskog prevrata. Srbija će posle Ekspa i svih silnih megalomanskih projekata biti dužna preko 100 milijardi evra koje neće ničim imati da vraća. A do tada će Kinezi preuzeti celu Srbiju.

Jadno je ovo današnje radovanje pred odlazak njihovog predsednika, toliko klečanja pred Kinom, Kinez u kineskim gigantima preduzećima radi za 200-300 evra u boljoj varijanti nešto više, i opet štedi i investira, tako radi i država, svi štede i investiraju. A kod nas se samo priča o povećanju plata iz zaduživanja i jedenja svih mogućih resursa države, nema štednje, investiranja. Oni su zaposeli rudnike i otimaju sve što u njima ima. A mi smo samo uslužna radna snaga na tom otimanju. Zapravo im pomažemo da sve iz rudnika izvuku prerade i odnesu. Eto, to su te kineske investicije. Kinezi su krajem 70-ih bili gola beda, teška sirotinja koja umire od gladi, onda su dolazili u SFRJ da vide kako funcioniše samoupravni planski socijalistički privredni sistem, i to su sve prepisali u uveli u Kini samo unapređeno, razvijeno, sa razvijenim tehnologijama. Ali preuzet je princip rada.

Zar stvarno ljudi mogu poverovati da su posle toliko hiljada godina osvajačkih i porobljivačkih ratova, gde su tolike generacije ginule boreći se protiv Turaka 500 godina, da su danas odjednom nastupili pravda, poštenje, da su svi poštenih, dobrih namera, hoće da pomognu. Ništa se u ljudskoj prirodi nije promenilo hiljadama godina. Kinezi su sto puta gori nego Turci, gori nego Amerikanci. Oni sve podmuklo rade.

Imaju višak stanovništva sa kojim ne znaju šta će i sa njim idu u osvajačke pohode po celoj kugli zemaljskoj. O kineskom kolonijalizmu preko investiranja će tek biti napisane prave knjige. Nekada su pred turskog osvajača išli u Kosovsku i druge bitke, borili se, dizali ustanke, ginuli, a danas takve osvajače dočekuju kao ovog Si Đinpinga.

Politika kineskog kolonijalizuma i ekspanzionizma je ulazak njihovih investicija u zemlje koje žele da porobe. Pa to su i Tursci mačem radili. Oni ne rade mačem nego nastupaju sa investicijama, da vidimo šta vam treba, mi ćemo da vam izgradimo puteve, fabrike, donesemo tehnologije zaposlićemo nezaposlene, Ling-Long, firme tog tipa.

Mi moramo da kupimo tehnologije i da na bazi nabavljenih tehnologija pravimo privredni sistem u vlasništvu države. Kinezi se nisu razvili tako što su se otvorili za strane investitore, nego su sami, kako su ogromna zemlja po stanovništvu, jačali i razvijali nauku i na bazi nje pravili razvoj, zapošljavanje. Sada s obzirom da skoro milijardu i po stanovnika, veliki tehnološki razvoj, silna preduzeća, a oskudicu resursa, mora da gleda gde će šta da otima, i da ekspanziju i razvoj svoje privrede bazira na izvoz fabrika, gradnji svojih fabrika po porobljenim i kolonizovanim državama. Nije toliko problem ako Kinezi izgrade neke fabrike u Srbiji i zaposle ljude.

Problem je što otimaju resurse koji vrede desetine pa i stotine milijardi evra. Za resurse se vode ratovi. Nedavno je u BiH u Varešu engleski Lycos otvorio fabriku za preradu olova, cinka na rudniku, to je otet resurs, tako je i Dodik dao rudnik lignita na kome su Englezi izgradili termoeleketranu u Stanarima. Ovde će Kinezi ući u koncesije autoputeve, to je nezamisliv novac, ući će u koncesije kompletne infrastrukture, u obradivo zemljište, na kraju će preuzeti železnice, autoputeve, gradske vodovode i kanalizacije, grejanja, toplane, elektrane, uzeće takve resurse kao Đerdap, sve hidropotencijale, reku Drinu najbržu u Evropi, ući će u koncesije šuma, sve oni planiraju da otmu.

Oni ovako fino nastupaju, dobronamerno, hoćemo da vas razvijemo, izgradimo vam privredu, podižemo standard, gradimo puteve, a ispod toga sve otimaju, i sve što izgrade preuzimaju u koncesiju, verovatno planiraju da sa slomom američkog hegemonizma i povlačenjem iz vojnih baza sa Kosova, ako Srbija povrati kakvu takvu kontrolu i najmanji suverenitet, da zaposednu i kosovske rudnike.

Oni grade sve te silne puteve, nosioci su projekta, njihove firme grade, tu su neki naši i turski podizvođači. Tako grade i BG na vodi, samo sa još nekim arapskim firmama. Nama ostaju samo dugovi od gradnje infrastrukture.

Ljudi vide samo pojavne oblike kineskog kolonijalizma (gradnja i razvoj), a ne vide suštinu i pozadinu toga. I Turci i Austrougari su gradili. Lompar je napisao dobru knjigu Duh samoporicanja o suštini našeg mentaliteta. Zašto je morao da bude uništen PKB, izvanredna firma, pa oni su nekad po Iraku krajem 70-ih, gradili agroindustrijske sisteme, ali ne kao što ovde Kinezi rade sa investicijama, nego su otišli i pošteno od zaslanjenog zemljišta Mesopotamije napravili najplodnije obradivo zemljište ceo agroindustrijski sistem. Šta je Energoprojekt radio po svim kontinentima i desetine drugih preduzeća? Druga silna preduzeća. Neka danas država napravi Đerdap, proizvede svu opremu i to izgradi. E to je bila država koja misli, a ne ovo danas, otišao neki tamo političar i Kinu, svidelo mu se tamo nešto, e hoću i ja ovako u Srbiji.

Kineske ekonomske ubice dolaze predstavljajući se dobronamernim, prvo ulaze u koncesije svim mogućih prirodnih resursa, zaposedaju i otimaju, počinju da grade izrabljivačke fabrike za šta se po radnom mestu daje oko 20.000 evra, otpisuju silni porezi itd. Kinezi su oteli i odneli iz Srbije silne tone zlata, oteli su stotine i stotine hiljada tona prerađenog bakra i to sada kad je bakar najskuplji na svetskom tržištu. Kinezi su oteli i odneli iz Srbije desetine milijardi evra, i tek će da odnose u narednim decenijama, a možda i do kraja 21. veka, ako se ništa radikalno ne preduzme da se Kineske ekonomske ubice ne isteraju sa naše zemlje. Naš problem je što mi vidimo samo pojavne oblike nekih njihovih investicija.

Kinezi imaju površinu teritorije od 9 miliona km kvadratnih, od toga je više od pola pustinja i nenaseljivo. Tek na četiri miliona kvadratnih kilometara mogu nešto da rade. Kineski ekspanzionizam i kolonijalizam grabi i otima sve na šta naiđe i šta im koja budala da da otme, kao što im daju ovde. Zapitamo li se zašto Si nije danas u Nemačkoj, Britaniji, Španiji, Italiji, zašto tamo nije otvorio rudnike da odnose desetine milijardi evra. Zašto im ovde države ne daju da otvara rudnike i investira?

Zašto Kinezi iz Nemačke ne izvlače silne milijarde evra? Zašto njihove rudnike ne zaposedaju. A jel ovde neko u Srbiji treba da bude srećan što je tamo u regiji Bora i Majdanpeka angažovano 1.500 najamnih radnika za 1.000 evra da kopa u rudnicima kolonizatora koji otima milijarde evra metala godišnje. Eto kakvi smo mi, pravimo desetine milijardi štete na izgubljenom prirodnom resursu zarad zapošljavanja tamo nekih radnika na kopanju rudnika.

Nije problem sa litijumom, što će biti zagađenje, možda to zagađenje i nije tolikih razmera i može se izbeći, nego je problem što će stranci prigrabiti najvredniju rudu litijuma, ponovo oteti zarad nekog procenta koncesione rente i nekoliko stotina zaposlenih rudara, ako ko to treba da kopa, treba Srbija da kopa. A današnja vlast se bavi samo ubiranjem poreza i privlačenjem stranih investicija. A država bi morala da bude najveći investitor pa da iz postojeće akumulacije pravi nove investicije. A pošto su oni nesposobni za to, nego znaju samo da pljačkaju i vole samo pare, i to što brže da dođu do njih onda rade sa stranim investitorima ovako kao što imamo sada.

Morala je Srbija da uloži u razvoj rudnih kopova i preradu rude kao što je to sve imala, ali mi nećemo, mi volimo da krademo, vole političari da kradu pa kad pokradu kukamo, propala preduzeća, gubici nema ništa od toga, trebaju strateški partneri, treba dokapitalizacija, nemamo para. Danas će Si da pregovara da mu se daju novi rudnici, neće se oni zaustaviti na ovome, siguran sam da će otetii silna rudna bogatstva na Kosovu i Metohiji. Bilo je poštenije kao Milošević, oslanjati se na sopstvene snage i nikom stranom zavojevaču ništa ne dati. Ali nama to nije odgovaralo, hoćemo mi zapadni standard, zapadne plate, pa tako 5. oktobra postasmo njihova kolonija, a posle kad je prošla privatizacija, opljačkani.

Nekada smo se s puškom na ramenu i mačem borili protiv stranih zavojevača i kolonizatora danas ih dočekujemo radosno mašući repom, kao bednici. Preci nam se u grobu prevrću.

Ako treba da se ratuje i brani svoja zemlja, ima da se ratuje, a ne da ko poslednje kukavice bežimo od vojske i da je omladini teško da služe vojsku i ratuje. A ne da predamo okupatoru sve i kažemo sad smo mirni, sad ne moramo da ratujemo, sve su nam oteli, dali smo i više nego što su tražili. Kinezima ćemo plaćati putarine na autoputevima, Kinezima ćemo plaćati sve što kupujemo u njihovim tržnim centrima, oni će nas oblačiti, dobrim delom je prisutna i njihova autoindustrija, njima će verovatno dati i litijum, rudu železa, olova, cinka, uglja, i druge rudnike...

Oteće Kinezi i EPS, sledi njihov dolazak u Đerdap i možda gradnja novih elektrana, sve sa kineskim prijateljima i radosno mašući repom, kako da ne, da nas razviju, da nam otmu, da nas zaposle, nas ovakve nikakve, nesposobne, da pored ovolikih resursa za koje izginuše toliki naši preci boreći se sa osvajačima od 15. veka da oslobode srpsku zemlju.

Sad odjednom bez ispaljenog metka Kinezi sve oteše, dobrovoljno na sve pristajemo. Najnesposobnija i najizdajničkija vlast vlada i istoriji Srbije.