Analiza

Izvršno veće lažnog šaha

Alek i njegova vlada

Abas I Veliki bio je jedan od najvećih persijskih šahova (careva) novog veka (period istorije od sredine 15. veka). Iznutra je revitalizovao imperiju koju je nasledio, uspešno je pokrenuo i vodio kontraofanzivu protiv konkurentskih Turaka Osmanlija, povratio je kontrolu nad mnogim oblastima u okruženju Persije koje su ranije bile njeni vazali pa su se otrgle. Sve to je postigao sistematskom i veštom primenom onoga što se već pokazalo kao uspešan pristup. Nije menjao već je samo kreativno reprizirao ono što daje rezultat, dok vladari, neretko, posle nekog vremena, olako zamenjuju stare modele delovanja novim.

Dragomir Anđelković

Polaze od toga, najčešće pogrešno, da su istrošeni već samo zato što su dugo na sceni. Abas I je nasuprot tome kretao od činjenice da su njegovi protivnici, podanici, lažni saveznici (bilo zato što je on nameravao njih da prevari ili su oni pokušavali da varaju njega) - ograničeni. Ljudi, čak i oni moćni, često utonu u dubine inertnosti i guraju kako su navikli, nema veze što nesvesno idu u propast. Onda naprasno, u trenucima histeričnog buđenja, sve okrenu naopačke. Ne zna se da li veću štetu naprave u prvo ili drugom slučaju. Lukavi šah ih je tako puštao da greše njemu u korist.

Abas nije voleo krajnosti. Uporno je samo modifikovao ono što dobro zna i tukao neprijatelje na tim osnovama. Kada je uviđao da počinju da shvataju šta radi, da on ne bi ispao nefleksibilan, radikalnije je drugačije stilizovao svoj pristup. Ali dok god je mogao nije ga menjao. I ponovo ih je pobeđivao, uveravajući ih da radi nešto novo, a zapravo ponovo im prodajući tek malčice prerađeno staro. Držao se ideje: budalu bijem istim štapom deset puta, a pametnog devet, ali batinu svaki put prefarbam.

Slično postupa i Vučić. Samo on nije Veliki. On je Alek Samoživi. Abas je radio u interesu svoje države, nju je gradio, a ego je zadovoljavao tako što se sa njom identifikuje. Vučić komada i prodaje Srbiju. Razgrađuje državu. Gleda samo da to što duže traje, kako bi imao čime strancima da plaća svoju autokratsku-kartel vladavinu. I tu se vidi još jedna velika razlika našeg lažnog, u odnosu na pomenutog pravog, državnika. On je bio, stvarno a ne samo kroz pompeznu titulu, „šah in šah" ili srpski rečeno: car careva. Ovaj naš je obični vazal vazala; geopolitički batler sa više poslodavaca.

Ne samo što je visokopozicionirani sluga Amerike, već je to i kada se radi o njenim važnijim klijentima, kao što je Francuska. Samo je bitno da su u stanju da ga nečim ucenjuju (npr. posedovanjem prepiske preko Skaj aplikacije koja drastično kompromituje njega ili nekoga njemu bliskog) ili mogu nešto da mu daju uz pomoć čega bi produžio svoju opskurnu vladavinu. I to je to. Spreman je da im beskrupulozno služi na račun srpskih vitalnih interesa, koji mu znače koliko i Abasu gradovi protivničkih naroda koje je, kada mu je to koristilo, sravnjivao sa zemljom sve zajedno sa stanovništvom.

Sve rečeno manifestuje se i kroz vladu koju je „naš" autokrata obrazovao. A da ne bude zabune, uradio je to po ko zna koji put on sam, a ne parlament ili partijski vrh. Vučić gospodari kao evropski i vanevropski kraljevi i carevi iz vremena kojim smo se bavili. Vlada je deo njegove dvorske kancelarije. Odredi koga hoće, onako kako hoće, da radi šta on hoće. Nema tu velikih zakulisnih priča, koje se sada naveliko medijski plasiraju. Te bore se klanovi unutar SNS-a, pa jedni u tom kontekstu potonu a drugi dođu na površinu. Ili strani faktori vrše pritisak sa jedne strane, pa sa druge, a onda „napaćeni" Alek pravi kombinacije da zadovolji i jedne i druge. Sve to su gluposti. Strancima, suštinski, on lično služi, a mizerne interesne grupacije unutar vladajućeg bloka brutalno kontroliše (što ne znači da na tehničkom nivou ne dopušta da i oni koji ih čine, direktno, odrade ponešto za postmoderne okupatore Srbije ili druge strane sile).

Vlade pravi - od kada je na čelu SNS-a - tako da, u skladu sa onim što su mu je u nekom periodu prioriteti, one budu njegov što efikasniji izvršni organ (što ne znači da na funkcije uglavnom stavlja, u bilo kom pogledu, sposobne ljude, već, recimo, pripadnike klanova koji u određenom trenutku mogu da mu donesu najveći profit). Vučić je bio i ostao (geo)politički preduzimač, koji za račun moćnika sa kojim tajno šuruje, vara one koji su ga zvanično angažovali da im održava zgradu (narod Srbije), a ministri su njegovi nadničari. Jedne plaća bukvalno, drugima daje da nešto otmu, a treći časte moćni eksterni i interni faktori koji rade sa njihovim gazdom, ali ne zaboravljaju i njegove malo kvalitetnije sluge. No svi oni, ovako ili onako, lovinu donose gospodaru koji ih je uveo u lovište koje je uzurpirao. Onda je on seče i ponešto njima baci (polazeći od političke i klanovske težine svakoga od njih) i tako ih plati.

Sada, pošto smo se osvrnuli na to kakve su generalno Vučićeve vade, da vidimo šta su konkretno prioriteti ove, o kojoj je, pogotovo od strane onih koji se kunu u svoju privrženost Zapadu i demokratiji, ovih dana pisano i govoreno mnogo, uglavnom, gluposti. I to, svesno ili nesvesno, onako kako Vučiću najviše odgovara za unutrašnju upotrebu. Sve je analizirano baš kako želi. Nije se prevario postupajući kako je to činio Abas - suštinu skrivajući formom - da po stoti put prevari ograničene oponente, onako kako to najbolje zna. Ljudi koji ga kritikuju, po pravilu, gledaju površinu i vide ono što im je podmetnuo, a on iza paravana ostvaruje svoje planove.

Vučić, i sam to interno ponavlja, igra u više koraka. Krene levo, a stigne desno. Tu padne glava onoga ko to nije očekivao ili je pobegao sa leve strane kako bi navodno bio siguran na desnoj. To konačno Srbi moraju da shvate jer kod nas se ne radi primarno o personalnim čistkama, već o (geo)političkom genocidu nad narodom od strane onoga ko ga vodi. Vučić privodi kraju ubistvo Kosova i Metohije, pojačava asistiranje sakaćenju Republike Srpske, intenzivira ekonomsku, moralnu i svaku drugu devastaciju (na jugozapadu) već raskomadane Srbije.

Za to sve mu treba vlada koju je napravio, a za koju planira da potraje do kraja njegovog mandata (2027). Ona je tu da bude izvođač finalnih antisrpskih radova. Zato se i potrudio da naivnima deluje kao da je na neki način - antizapadna. U prošlom kabinetu nije bilo Aleksandra Vulina i Nenada Popovića. Sada su ti ljudi, sa američkog spiska sankcija, u vladi. Mnogi su iz prozapadnog medijskog, političkog, intelektualnog konglomerata zbog toga skočili i rekli: „Vučić nas okreće ka Moskvi i Pekingu". Tako su samo pomogli da nastavi da radi ono što i hoće! Jer, njemu je Hil pre nego što je obznanjen sastav vlade, pored dva pomenuta imena i prezimena stavio pluseve. Dopustio je da ti pozerski antizapadnjaci i rusofili budu u kabinetu!

Ko su politički Vulin i Popović? Niko i ništa. Nemaju bilo kakvu težinu. Znače onoliko koliko Vučić želi da znače. On okom oni skokom. Ako hoće da ih šutne iz vlade, molim lepo, dovoljno je da savije nogu u kolenu, a oni će se sami namestiti kako kaže. Ako želi da ih primi u redove vlasti, poljubiće mu ruku. Ništa manje a možda samo više od toga. Kakvi geopolitički igrači. Oni su kao ruski ljudi? Što bi rekao jedan naš bivši predsednik: „malo morgen". To su puke Vučićeve sluge kojima je dat zadatak da se prave da su proistočna frakcija u vlasti.

Prvo, tu frakcija nema. U pitanju su podgrupe koje imaju čvrst stav i na njemu insistiraju. U SNS i u oko njega postoje samo mali interesni klanovi, a to je bitno drugačija stvar. Drugo, pojedinci sa kojima gazda radi, lično nemaju nikakve čvrste političke principe. Šta im on kaže oni zastupaju. Rusofili su dobili zadatak da to budu, kao i njegovi natoljupci. Kada im on nešto naredi, sva ubeđenja koja su ranije gorljivo zastupali, padaju u vodu. Ako proceni da se neko zaneo i stvarno počeo da se identifikuje sa dodeljenom ulogom, te još i da gradi autentične kontakte sa onima koji su mu kao strani politički prijatelji, onda je gotov. Leti iz priče. Tu leži, uzgred budi rečeno, razlog za razne smene i napuštanja SNS-a, što se u prethodnim godinama dešavalo. Zanele se sluge pa ih je gazda šutnuo! Znaju to Popović i Vulin, i biće manji od makovog zrna. Uostalom, kad oni koji se kunu u Kosovo ulaze u vladu koju formira čovek koji ga izdaje, sve je već jasno! Kakvo crno zalaganje za približavanje Rusiji. Ušli bi oni i u vladu koja nas uvodi u NATO.

Vučić, time smo se već ranije bavili, do 2027. mora da učvrsti veleizdaju Kosova koju je već počinio, da podupre izvesnu centralizaciju Bosne i Hercegovine i njeno ubrzano kretanje ka članstvu u NATO, te da bar postavi i Srbiju na kolosek koji vodi u istom pravcu. U vezi sa tim - kao i u obavljanju raznih poslova od kojih će u viru EKSPO prevarantskih kombinacija, Alekov kartel izvući najveću moguću korist - novo „izvršno veće" srpskog samodršca-uzurpatora moraće da se dokaže.

I to je sva „mudrost" u vezi sa („antizapadnom") vladom čije formiranje je eksplicitno podržao vašingtonski nadzornik dešavanja u Srbiji, Gabrijel Eskobar, a koju maksimalno brani od bilo kakvih opozicionih ugrožavanja, lokalni namesnik evroatlantske imperije, Kristofer Hil. Sa njima na čelu te Vučićem kao kopčom, Vulin, Popović i ostali ministri-lakeji, samo treba da odigraju još jedno kvislinško kolo. Posle njega od Srbije i Srpstva neće ostati ništa, kao ni od ruskih interesa u Srbiji i našem regionu.

Nadam se da u Moskvi to shvataju, a da sve veći broj Srba koji se budi iz opake režimske hipnoze, svoj bes neće izražavati samo kroz kućno i kafansko gunđanje, već će biti spremni da se suprotstave okupatorima i njihovim domaćim slugama! I od Vučića drastično značajniji Abas, naleteo je, recimo u Gruziji (manjoj od Srbije), na one koji su ga provalili i, očajnički se boreći za opstanak, uspeli da mu pomrse planove. Niko ne može večno da vara ceo svet. Nije sve izgubljeno ako mi nismo nepopravljivo pogubljeni!