Bez pardona

ŠIBICARENJE

Na pogrešnoj strani istorije je fraza koju sve češće možemo čuti a postoji već dugo u našem narodu. Ovo svako tumači iz svog ugla i pored te fraze postoje i slične poput otići u Četnike 1945. godine i slično. U podeljenoj Srbiji ove fraze svako koristi na svoj način najčešće u nedostatku pravih argumenata za svoje stavove. Ovde su činjenice zanemarene, razmišlja se navijački često i zarad sitnog interesa ili zbog emocija koje su najčešće vešto dirigovane od strane medija. Ovo pišem pod utiskom nedavnih poseta Srbiji od strane predsednika NR Kine Si Đinpinga i posete Olene Zelenski i Dmitra Kuleba Beogradu. O prvoj poseti svakako značajnijoj jer je Kina jedan od najvećih partnera naše zemlje znamo skoro sve o drugoj skoro ništa, smatra kolumnista Ljubomir Stefanović, urednik kanala i portala Slavija info

Ljubomir Stefanović

Razumljivo je da poseta predsednika Kine značajna za nas ali to što je značajna ne znači i da je dobra. Znajući našu vlast ubeđen sam da su ovu posetu iskoristili kako bi nas dodatno zadužili i kako bi bili u mogućnosti da kroz velike poslove omoguće još više bogatstva svojim partnerima i kumovima a sve na štetu građana koji će morati da otplaćuju decenima dugove za propale projekte.

Prosto kao osoba koja voli gradnju i napredak u različitim oblastima teško mi je ovo da napišem ali plašim se da nećemo biti srećni u budućnosti gledajući sve te velike projekte, koji se naravno grade tako da ih svi mogu videti poput Potemkinovih sela, a kod sebe nemajući dinara u džepu tj prihod za osnovne ljudske potrebe. Svako ko želi iole normalno da razmišlja zna da dug nije dobar drug i zadužuje se iz krajnje nužde ili ako je u pitanju investicija gleda da to bude ona koje će brzo vratiti uložene pare.

Vučić sa druge strane zna da neće on otplaćivati dugove već građani i zadužuje se za investicije koje nikada neće moći da vrate uložena sredstva a za pojedine sam ubeđen i da nisu uopšte isplative tj da će održavanje istih izvući i poslednji dinar iz džepa svakog od nas. Pritisnuti dnevnim problemima i borbi za preživljavanjem ali i sistematskim sluđivanjem od strane medija pod Vučićevom kontrolom velika većina građana ovo ne može da vidi a neće videti ni kad budu nastavili sa poskupljenjima osnovnih stvari neophodnim za život svakoga od nas poput hrane i energenata.

Vratio bih se na posete i kako je moguće da za razliku od prve posete gde smo mogli da vidimo hiljade sati priloga o istoj o drugoj poseti skoro da nema ni reči. Nema Ukrajinskih zastava na ulicama Beograda nema specijalnih jutarnjih programa, nema gostiju na tu temu prosto običan građanin nema pojma da je Olena Zelenski žena Volodimira Zelenskog i ministar spoljnih poslova Dmitar Kuleba u Beogradu kod Aleksandra Vučića.

I ovo što ima predstavljeno je da je Tamara Vučić zvala svoju drugaricu a ne da je ovo zvanična poseta zemlje sa kojom imamo ozbiljnu saradnju kojoj Vučić izvozi velike količine oružija i municije, zemlja uz koju je Vučić više puta zvanično stao u odbrani od kako Vučić kaže Ruske agresije. To je više puta potpisao i glasao u Ujedinjenim nacijama i zvanično osudio a najdalje je otišao kad je potpisao da je Vladimir Putin ratni zločinac kome treba suditi u Hagu. Tako je od čoveka koji nekada nije dao nijedan Srbin da ode u Hag došao do toga da želi Putina da isporuči istom. Zašto nema vesti o poseti Ukrajinske delegacije mišljenja sam da on i dalje relativno vešto prikriva svoje pravo lice i dok činjenice govore da se svrstao u ratu na strani NATO on i dalje uspešno domaćoj javnosti održava priču o nekakvoj saradnji sa Rusijom kroz rečenicu da zvanično nije uveo sankcije. Pa da li je za Rusiju veća šteta uvođenje sankcija ili naoružavanje Ukrajine?

Vratio bih se na početak i svrstavanje na pogrešnu stranu istorije i to ne iz sentimentalnih razloga već iz praktičnih. Kolektivni Zapad danas je više nego očigledno nema snagu koju je imao prethodnih decenija. Kolonije pre svega u Africi i Aziji oslobađaju se njihovog uticaja i sve češće proteruju njihove snage. Poseta gospođe Zelenski i ministra Kulebe samo je uvod u posetu Volodimira Zelenskog Beogradu pod pričom o ekonomskoj saradnji i zajedničkom putu u EU Srbije i Ukrajine. Uvek kada dođe do ovako neke posete i otvorenog stava kod Vučića da je uz Ukrajinu ja pogledam u profesionalne rusofile gde su i šta rade.

Naravno kao što je zatvorio medije, veliki deo NVO sektora tako je zatvorio i profesionalne patriote i profesionalne rusofile. Gde su danas i šta rade i ko je osudio Vučića zbog ovoga? Skoro niko od svih tih koji se kunu u majčicu Rusiju nije ni reč rekao.

Ovo Vučić neće javno da priča zbog svog rejtinga ali ovo su činjenice koje su građani koji žele da se informišu morali dobro da guglaju ili da prate nezavisne kanale na youtube platformi kako bi saznali.

Nadam se da će ovakve prevare građani što pre shvatiti i odbaciti jer duboko sam uveren da ovi ljudi koji su uz Vučića nisu ni proruski ni prozapadni već su čisto Vučićevi a njihova geopolitička opredeljenja su samo deo folklora za očuvanje rejtinga. Za očuvanje rejtinga brine se i Milica Stamenkovski koja isto ćuti na posetu delegacije iz Ukrajine a godinama se klela u majčicu Rusiju i iako je godinama jurila funkcionere Ruske Federacije da se slika sa njima sad ćuti na sve ovo. Tu je i Aleksandar Vulin koji kad nešto nije kako treba samo se napravi lud a verovatno mu i nije teško da to odglumi. Da stvar bude još gora ni sam ambasador Rusije u Srbije Aleksandar Bocan Harčenko nema ništa protiv, naprotiv Vučić ga koristi i oblikuje u diplomatsku verziju Dragoslava Bokana.

Za očuvanje rejtinga Aleksandra Vučića osim ovoga pobrinula se i opozicija. Svojim delovanjem uradili su sve da on bude zadovoljan. Uspeli su po ko zna koji put da se posvađaju i podele. Te jedni hoće na izbore da ga pobede iako to osim u Beogradu za sada ne izgleda realno a tu gde je realno najveće stranke opozicije neće učestvovati. Odluka da se bojkotuju izbori sigurno je pogrešna, odluka da se bojkotuje glasanje sigurno je ispravna. Po meni ovo nisu izbori već glasanje zato što je svima jasno već sada ko će biti pobednik i da je pobedniku samo legitimitet bitan i sa te strane imam razumevanja za stranke koje neće u tome da učestvuju u Beogradu.

Ono za šta nemam razumevanje je da te iste stranke hoće da učestvuju na ovakvim izborima u drugim mestima i da hoće da ostanu u Narodnoj skupštini. Gospodo ako hoćete bojkot onda je to na svim nivoima i sa jasnim zahtevima i rokovima do kada i šta mora da ispuni ako misli da budemo demokratska država. Može on da pravi kopije stranka i grupe građana ali zna se dobro ko je opozicija i ko mu daje legitimitet. Tu se u neformalnim razgovorima vade da je to kako bi očuvali stranke i kako ne i ostali bez finansiranja i pristupa medijima koji im je kroz rad skupštine zagarantovan.

Sa druge strane manji deo opozicije, ovo kad kažem manji mislim po broju glasača ne po broju organizacija i pokreta, izlazi na naredne izbore i u Beogradu. Oni izlaskom daju legitimitet i svi smo svesni toga da nemaju neke šanse za pobedu. Mišljenja sam da je ovakvo stanje za Vučića win win situacija gde će ostvariti pobedu njegov trkač iako su građani protiv takve vlasti. Izbori sigurno neće biti legitimni već sada nisu ali on sa time nema problem.

Problem mu može biti ako opet kao i na prošlim izostanu čestitke jer posle toga idu kritike a nakon toga zavrtanje slavine u vidu kredita. Tu će se korisnici kredita prijatelji, polubraća i kumovi pobuniti. Izlazak iz ovoga može biti povlačenje iz izborne trke i ostalih opozicionih lista i novo raspisivanje izbora pod drugačijim okolnostima.

Ovo je situacija u kojoj treba videti šta Vučiću pravi najveću štetu a mišljenja sam da bi mu najveću štetu napravilo povlačenje lista iz učešća u glasanju. To bi sa jedne strene definitvno dalje narušilo legitimitet a sa druge strane liste koje ne budu to uradile građani bi prepoznali kao Vučićeve ma kako se one zvale. Došlo bi vreme gde bi moglo da se razbistri ko pravi štetu Vučiću a ko je tu da bude konstruktivna opozicija za davanje većine u izbornim komisijama i legitimiteta na izborima.

Grad Beograd definitivno ne funkcioniše, saobraćaj je u haosu, satima se bivšim autoputem kroz Beograd i pored obilaznice koja jeste dobra stvar. Beograd na vodi se širi na uštrb sajma koji je tu davno planski napravljen pored autoputa, železnice i reke i mnoge druge teme. Ovde se više niko ne zapita šta građani imaju od toga da poklone zemljište stranom investitoru. Mada velika većina verovatno ni ne razume da je suvlasnik u državnom zemljištu a da je vlast ta koja samo time raspolaže trenutno.

Početak izgradnje Beograda na vodi pravdali su time da će to biti najlepši deo grada a da su sad tamo pacovi, narkomani i zmije što ne kažem da nije bilo tačno ali isto tako to ne znači da te parcele nisu imale vrednost pa da ih treba dati za male pare. Šta to znači ako je na placu na Dedinju neka zmija i pacov da tu zemlja nema vrednost?! Banalnost je dugo ovde prolazila ali sa novim generacijama sve manje i sve je teže u eri digitalizacije opravdati postupke. To je glavni razlog pada rejtinga SNS i Aleksandra Vučića. Priče koje nam plasiraju narod sve manje zanimaju a sve se više okreću ljudi argumentovanim činjenicama i realnom životu.

Ma kako prošli naredni izbori u Beogradu siguran sam da će biti ponovljeni i da sledeća vlast neće izgurati pun mandat ako uopšte bude formirana. Bitna je stvar dobro uvideti ko je radio u korist a ko na štetu ovakvog režima a to u današnje vreme nije nimalo lako jer skoro da nema opcije koja na neki način nije šurovala sa Aleksandrom Vučićem manje ili više.