PANGERMANIZAM

Pangermanizam kao politička ideja stapanja germanskih naroda u jednu državu i dominiranje svetom sa Nemačkom na čelu, je utemeljena na zajedničkom poreklu i osobinama svih germanskih naroda, njihovoj navodnoj izuzetnosti i njihovoj rasnoj superiornosti nad drugim, posebno slovenskim narodima. Pokret je institunacionalizovan 1891. godine, kada je osnovan Opšti nemački savez (Allgemeiner Deutscher Verband). Ubrzo taj pokret menja naziv u Svenemačko ujedinjenje (Alldeutsche Vereinigung).

Stevan Zivlak

Pangermanizam pretenduje da obuhvati Austriju, francuske pokrajine Alsace i Lorraine, Luksemburg, nemački deo Švajcarske, Holandiju, Norvešku, Švedsku, Belgiju i Dansku. Osim njih, planovi pangermanista su obuhvatili i stvaranje niza klijentelističkih naroda u okruženju, počev od Francuza, Italijana, Španaca, Portugalaca, Mađarske, Južnoslovenskih naroda, Grčke, Albanskih teritorija, Rumunije, Bugarske, Poljske, Čehoslovačke i drugih, koji se smatraju narodima niže rase, koji su predviđeni da rade u germanskim fabrikama, da ratuju za interese velikog nemačkog rajha i da budu zaštitni pojas prema Ruskoj imperiji, koja jedina može dostojno odgovoriti paklenoj politici tog velikog nemačkog rajha.

Odnos prema anglosaksoncima je veoma interesantan, pangermani njih smatraju germanskom rasom i dozvoljavaju im da budu prividno ravnopravni u spoljnim odnosima, pod uslovom i dok god prate velikogermanske strateške interese.

Pangermani su u svom istorijskom razvoju, pre svega se obračunali sa idejama dinastije Habzburg, koja je bila hrišćanska, pod snažnom kontrolom jezuitskog reda koji je imao centar delovanja u Salcburgu, a posvetili su veliku pažnju uništenju Pruskog naroda i njegove imperije, koja je vodila samostalnu politiku. Pangermanima su posebno smetale Bizmarkove ideje da protiv Ruske imperije ne treba nikada ratovati ukoliko želite da vaša država opstane.

Posle 1918. godine pangermanisti su stvorili jak reakcionarni pokret za rušenje Weimarske Republike i bili su tvrdo jezgro nacističkom pokretu i uzdizanju Hitlera.

Posle Drugog svetskog rata i poraza nacističke soldateske, pangermanizam nije uništen, šta više on je promenio forme delovanja i stvarajući strpljivo Evropsku uniju, i navodno demokratsku Nemačku, postepeno radio na ostvarenju svojih ciljeva drugim, navodno demokratskim metodama.

Za nekoliko decenija, pangermani su osvojili ogroman prostor na globalnom nivou, sarađujući sa američkim trockistima, došli su do tačke da ostvare predviđanje Trockog o tome, da će ruski narod izgoreti kao šibica u ostvarenju svetske revolucije. Pri tome, promenili su samo sadržaj te svetske revolucije, koja je satanistička, globalistička i znači ostvarenje ideja Novog Doba. Po idejama pangermanista, Novo Doba znači potpunu kontrolu Sveta od strane superiorne germanske rase, koja je samo neznatno korigovala Hitlerove stavove i u ovoj fazi pangermanske svetske revolucije, toleriše saradnju sa Judaizmom, posebno sektom Habad Ljuboviči i anglosaksonskom podrasom koju pangermani ipak smatraju delom Germanske rase. Sve druge principe nacionalsocijalizma u ujedinjenoj EU su ostvarili, danas radnička klasa sastavljena od potlačenih rasa radi u nemačkim fabrikama, svi niži narodi su razvlašćeni od sredstava za proizvodnju, od finansijskog kapitala i od svih prava da bitno utiču na sopstvenu sudbinu.

Poseban uspeh, veoma značajan koji može da bude bitan za ostvarivanje svetske pobede pangermanizma nad svim ostalim narodima sveta, je strpljivo i vešto ovladavanje međunarodnim organizacijama kojima je SAD premrežila čovečanstvo nadajući se da će tim metodom učvrstiti svetsku trockističku vlast i započeti eru Novog Doba, satanističke Vodolije u narednih hiljadu godina.

Sa našeg aspekta, posebnu opasnost predstavlja infiltriranje pangermanizma u OUN, njene organizacije i tela, u Svetsku zdravstvenu organizaciju, potpuna kontrola Klausa Švaba i njegovog Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, Saveta Evrope sa njenom Venecijanskom komisijom itd. Danas pangermani pišu preko Venecijanske komisije zakone i formiraju kolonijalni poredak za desetine klijentelističkih naroda u okruženju pangermanskog carstva, čime učvršćuju kolonijalnu upravu nad tim državicama i sistematski ruše njihovu suverenost.

Pangermani su potpuno ovladali i sa NATO paktom i pokušavaju izazvati svetski ratni sukob, nadajući se međusobnom uništenju tri najveće svetske civilizacije, Ruske civilizacije, Kineske civilizacije i Američke civilizacije koja je na veliku žalost slobodomislećih naroda sveta u procesu samourušavanja. Kada slušate obraćanje generalnog sekretara NATO pakta gosp. Stoltenberga koji je Norvežanin, shvatićete da njegovi projekti nemaju veze ni sa interesom norveškog naroda ni sa interesom SAD koja je taj pakt osnovala i velikim delom ga finansira, već da su njegovi potezi izazvani isključivo željama i nalozima pangermanista koji komforno, iz dubina nemačke duboke države vode svet u neizvesnu budućnost, a to je nacističko ropstvo.

Pangermani su u svom delovanju do sada ostvarili značajne uspehe, pre svega u ekonomskom porobljavanju klijentelističkih, pretežno slovenskih naroda. Na primeru Srbije vidimo kristalno jasno provođenje pangermanskih planova porobljavanja. Država i narod bez banaka, bez vlasništva nad finansijskim kapitalom, bez realnih osiguravajućih fondova, bez vlasništva nad nekretninama, sa krajnje nesigurnom privatnom svojinom, sa uništenim pravosudnim sistemom, sa veleizdajničkim partijama na vlasti, bez prava srbskim državljanima da poseduju sredstva za proizvodnju, bez prava na pisanje sopstvenih udžbenika, posebno istorije, i td. Trenutno, bez otpora, germanski vlasnici firmi u Srbiji donose pravila da radnik koji radi u tim firmama, ne može ostvariti radna prava pred domaćim sudovima, pre nego što se obrati u drugom stepenu, upravama tih firmi u Nemačkoj.

Rezoluciji OUN o Srebrenici ne treba ni pisati, to je otvoreni pokušaj pangermanizma da na porobljeni srbski narod prebaci obavezu finansiranja Bošnjaka, navodnog naroda koji je bio kvislinški deo srbskog naroda tokom stotina godina Otomanske okupacije Balkana, promenio Veru za Večeru, što kaže naša narodna pesma. Isto to spremaju i kao način finansiranja Šiptara, kao zulumćarskog naroda koji su Osmanlije doselile sa Kavkaza, da obavljaju najprljavije poslove protiv srbskih ustanika, tipa nabijanja na kolac, ubijanje srbske nejači, guljenje kože sa leđa, silovanje, paljenje imanja i druga zverstva koja se ne mogu ni opisati.

Pokušaj ubistva predsednika Vlade Slovačke koji se desio ovih dana, predstavlja čin pangermanske duboke države, pošto je taj talentovani slovački političar, izvanredan intelektualac i patriota, jasno uočio svu opasnost daljih pangermanskih ludačkih poteza koji vode nepogrešivo čitav Svet u sunovrat.

On je početkom ovog meseca doneo zakon kojim je pokrenuo istrage povodom mnogobrojnih misterioznih smrtnih slučajeva u Slovačkoj nakon masovnog vakcinisanja od kovid infekcije. Ta istraga bi verovatno bez sumnje dovela do veze sa idejama Klausa Švaba o zlatnoj milijardi, otvorila niz pitanja o delovanju farmaceutske mafije uperene protiv slovenskih i drugih nižih naroda itd. To je moralo biti sprečeno, i pored neuspeha atentata, proces nije okončan, a opomena malim diktatorima i kvislinškim poslušnicima, je poslata.

Njegovo pokretanje pitanja svrhe rata u Ukrajini, je takođe pokrenulo ruku atentatora i pangermanskih organizacija koje su u senci. Izazivanje pokolja dva najveća slovenska naroda je bio izvanredan uspeh pangermanizma, a izvoz nacizma kao ideologije u Ukrajinu je bio neverovatno uspešan. Za desetak godina, indoktrinirana je većina Ukrajinaca, proces detoksikacije tog naroda od nacizma će zahtevati decenije rada ruske inteligencije.

Treba reći, da je pangermanizam pobedio SFRJ veoma uspešno upravo presađujući nacizam preko instaliranih agenata BND i potkupljive inteligencije prevashodno u Sloveniji, Hrvatskoj (Hrvatima to nije bilo teško), kao i na Kosovo i Metohiju kod nesrećnih Šiptara, koji će na kraju ovog sukoba morati biti iseljeni u svoju staru domovinu na Kavkazu kao narod koji se uopšte ne može uklopiti u civilizacijske norme ponašanja. Najveći uspeh nemačkog nacizma je bio dresura našeg diktatora, koji je desetak godina iskreno služio Angelu Merkel, poput pudlice, šeneći oko nje za sitne ustupke radi opstanka na vlasti.

Nova vlada će morati razmotriti dosadašnje gluposti našeg diktatora i izvršiti korekcije spoljne politike Srbije, koja je uvedena u odnos koncentracionog logora u kome se pogoršavaju uslovi života srbskog građanina svakodnevno.

Primer Republike Srpske i nesretnih Bošnjaka u Federaciji je očigledan, potezi upravnika logora po imenu BiH su toliko primitivni i nacističko osvetoljubivi da izazivaju mučninu čak i kod dobronamernih nemačkih političara, ali je duboka pangermanska država neumoljiva. Taj čovek ima punu podršku Srbskog diktatora, mi smo garant provođenja Dejtonskog sporazuma, da mi uslišimo Dodikove molbe, taj nemački logorski upravitelj bi za dan ili dva bio ne samo najuren već i uhapšen. Treba otvoreno reći, upravo gospodin Vučić čvrsto stoji iza ponašanja tog nemačkog penzionera, otvorenog naciste koji samo provodi ideje pangermanista o pretvaranju BiH u koncentracioni logor, a svođenja srbskog naroda u BiH u obespravljenu raju koja mora služiti kvislinški bošnjački narod do veka otplaćujući im isfantaziranu ratnu štetu za izmišljen genocid.

Hans Kristijan Fridrih Šmit je nemački političar, koga su ambasadori zemalja članica Upravnog odbora Saveta za provođenje mira imenovali 27. maja 2021. godine za sledećeg visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu. Dužnost je preuzeo 1. avgusta 2021. godine, nije imenovan Rezolucijom Saveta bezbednosti OUN, u skladu sa članom 1. Aneksa 10. Sporazuma o civilnom sprovođenju Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini i njegov autoritet je osporen. Naš diktator je bio dužan da traži od predsednika Vlade Republike Srbije, da se obrati Savetu bezbednosti kako bi se raspravilo to važno pitanje. Postupajući mimo Ustava Republike Srbije i mimo Povelje OUN, on je prihvatio pangermanistička Pravila koja su propisana, da je BiH okupirana, da je u sferi uticaja velikog nemačkog Četvrtog Rajha, a da kvisling iz Srbije ne sme ni da misli a ne da nešto pokuša da uradi na provođenju potpisanog međunarodnog ugovora, kakav je Dejtonski sporazum. To je bilo još jedno otimanje prava Vladi Republike Srbije da se bavi spoljnopolitičkim pitanjima, kako vidimo to otimanje se nastavlja i kada je u pitanju nova vlada, Ustavni sud u Republici Srbiji će ipak morati da počne raditi svoj posao.

Šta je odgovor slovenskih naroda na zlokoban marš pangermanizma koji je krenuo prema Ruskoj imperiji sa namerom da je uništi, osvoji okupira i podeli i da eksploatišući ruske resurse obezbedi blagodeti germanske rase i njeno vladanje Svetom.

Odgovor je vrlo jednostavan, Sloveni su moćniji i sposobniji, odgovor leži u ujedinjenju. Panslovenizam je jedan od političkih puteva, za nas to znači i obnovu politike obnove Jugoslovenske ideje.

U evropskim okvirima, obnova Austrougarske i ideje Habzburgovaca bi bio civilizacijski napredak, obnova Austrougarskog carstva bi moglo značiti za evropske narode blagosloveni oporavak od pangermanskog ludila koji lako može dovesti do svetskog ratnog sukoba.