Pogled iz Moskve

NATO se sprema za borbu s Rusijom za Crno more

Da li će drugi front biti na moru?

Za vreme specijalne vojne operacije (SVO), prema podacima obalskih radarskih sredstava Crnomorske flote, uništeno je više od 80 ukrajinskih bespilotnih letelica i više od 20 bespilotnih čamaca, saopštio je ministar odbrane RF Sergej Šojgu na zasedanju Saveta ministara odbrane Zajednice nezavisnih država u Tuli.

Piše: Andrej Oficerov

Ranije su novine „Crvena zvezda" objavile da Vojno-pomorska flota RF aktivno učestvuje u SVO, da obezbeđuje bezbednost u Crnom moru i visokopreciznim oružjem gađa ciljeve u Ukrajini. Novine su istakle efikasnost krstarećih raketa iz porodice „Kalibar".

Nedavno je napadnuta vojna luka u Očakovu, gde su često usidreni neprijateljski bespilotni čamci. Još jedan napad izvršen je na rejon nedaleko od obale gde se nalazi zgrada u kojoj često borave ukrajinski vojnici i u kojoj se održavaju sastanci. Uoči napada u Očakovu, zabeleženi su dolasci u turističke centre koje ukrajinska vojska koristi za raspoređivanje vojske. Gađano je brodogradilište i hotel sa plaćenicima sa engleskog govornog područja u ukrajinskom Nikolajevu. Grmele su snažne eksplozije i u Odesi. Ruska vojska je gađala i štab ukrajinske vojske u centru grada, kao i objekte koje koristi ukrajinska vojska.

Oblasti Nikolajevska i Odese su centri koncentracije američkih, britanskih i NATO baza, kao i mesta na kojima se vrši obrada materijala za monitoring, praćenje i podršku borbenih dejstava. Deo tih objekata izgrađen je pre početka SVO u okviru pripreme za osvajanje Krima i obezbeđivanje potpune kontrole akvatorije Crnog mora.

Najpoznatiji od objekata je vojno-pomorska baza u Očakovu. Njenu izgradnju je 2017. godine počeo građevinski bataljon pomorske pešadije SAD. Objekat je bio namenjen za razmeštanje NATO brodova.

Zaobilaženje propisa o zabrani ulaska vojnih brodova necrnomorskih zemalja u Crno more planirano je zbog turskog projekta pravljenja novog moreuza koji bi bio alternativa Bosforu, za koji ne važi konvencija iz Montrea doneta 1936. godine.

Tamo, takođe, funkcioniše Centar za morske operacije (punkt za operativno upravljanje), koji obezbeđuje i koordiniše aktivnosti NATO brodova, uključujući i primenu visokopreciznog oružja usmerenog prema Crnomorskoj floti i ruskoj infrastrukturi na obali. U rejonu Očakova vrši se priprema za izgradnju plutajućeg doka, spavaonice za mornare i drugi objekti, što govori o planovima Alijanse da se tamo duže zadrži.

Osim toga, u Očakovu je aktivna NATO misija za obrazovanje i obuku. U njoj borci posebne službe za plovila Ratne mornarice Velike Britanije pripremaju podvodna plovila za vršenje diverzija na Krimu i obučavaju ukrajinske kolege iz 73. morskog centra za specijalnu namenu da upravljaju britanskom podvodnom tehnikom. Nedaleko se nalazi i nedavno izgrađen, po svim NATO standardima, centar za pripremu vojske različitih rodova, gde američki instruktori obučavaju ukrajinske vojnike.

Ista je slika i u Odeskoj oblasti. Tamo radi monitoring centar NATO, koji je snabdeven opremom koja omogućava da se precizno određuju koordinate bilo kojeg broda u akvatoriji Crnog mora u radijusu do 200 km. Glavni stručnjaci ovog centra su saradnici rumunske privatne voojske Nordstarsupport Group. Osim toga, u bazi bivšeg sojvetskog centra Sirijus je 2020. godine formiran centar svemirske i radio-elektronske špijunaže „Ovidiopolj-2" i punktovi upravljanja nadzemnim dronovima i morskim dronovima-kamikazama, koji napadaju, izbacuju iz stroja i potapaju brodove Crnomorske flote. Tokom operacije ruskih vazdušno-kosmičkih snaga neki od tih objekata bili su delimično porušeni i izbačeni iz stroja. Posebno je saopšteno da je tokom noći 8. marta ove godine praktično uništen pomenuti „Ovidiopolj-2". Ali, pošto se ključni elementi ove infrastrukture nalaze duboko pod zemljom, on je nastavio da radi. I to je samo deo one infrastrukture koju je ukrajinska vojska izgradila pod rukovodstvom i uz učešće NATO zemalja. Zapadni „momci" su se ozbiljno pripremili za rat sa Rusijom za Crno more.

Za Crnomorski region vezana je velika količina geopolitičkih interesa, zato je među prioritetnim zadacima NATO-a - neutralizacija ruske vojne moći u Crnom i Sredozemnom moru.

Za naše neprijatelje taj zadatak je isti još od vremena Velike igre (naziv za strateško rivalstvo između Britanske imperije i Ruske imperije zarad dominacije nad Centralnom Azijom) koju je „povela" Velika Britanija. Upravo Britanci nadziru ukrajinsku „morsku temu", koja uključuje diverzije sa primenom bespilotnih čamaca-kamikaza. Postalo je poznato da je Velika Britanija dodelila Kijevu ciljnu tranšu za borbu s našom Crnomorskom flotom. Za njeno uništenje London će platiti 200 miliona funti. Vrednost jednog morskog bespilotnog čamca Magura V5 je 273.000 dolara. Nije teško izračunati da od 200 miliona funti koje su im dali Britanci, Ukrajinci mogu da kupe 931 bespilotni čamac tog tipa. Uz uslovni odnos šest dronova na jedan brod, ispada da je London sponzorisao 155 grupnih napada, od kojih svaki može da se završi uništenjem našeg broda.

U prošlosti, flota njenog veličanstva bi bez odlaganja poslala u Crno more eskadru krstarica i razarača. Danas, raketno-artiljerijske brigade Crnomorske flote, čiji je udarni potencijal suštinski povećan modernizovanim kompleksima „Bal" sa raketama X-35, u potpunosti kontrolišu morsku akvatoriju na udaljenosti od više od 300 km od obale. A hipersonični „Cirkoni", kojima su od početka prošle godine opremljeni priobalni mobilni protivbrodski raketni kompleksi „Bastion", neranjivi su za presretanje i ne promašuju na rastojanju do 1500 km. Dovoljno da stignu do bilo kojeg cilja, čak i na najudaljenijoj tački Crnog mora. Ali, Rusija još nije počela da ratuje svom snagom.

Za dve godine rata, Ukrajinci su uspeli da unište: raketnu krstaricu „Moskva", desantne brodove „Saratov", „Novočerkask", „Cezar-Kunikov", raketni čamac „Ivanovec", dva raketna čamca D-144 i D-310, spasilački brod „Vasilij Beh", dva patrolna čamca tipa „Raptor". Pritom, kako je objavila TV „Carigrad", Crnomorska flota je sačuvala najmanje 75% svog borbenog potencijala. Danas se u borbenom stroju nalazi 36 malih protivpodmorničkih brodova, raketnih čamaca i pomoćnih brodva različite namene. Generalno, proračuni pokazuju da se u sastavu Crnomorske flote nalazi 49 površinskih brodova. Jasno je da u ratu ne može da se prođe bez gubitaka, ipak nameću se neka pitanja.

Zbog čega je uopšte potrebna flota u konvencionalnom (koji nije nuklearni) ratu? Zato da bi naša zemja mogla da koristi more za svoje ciljeve, a da protivnik ne bi mogao. U sadašnjim uslovima jedini dostojan cilj za Crnomorsku flotu, jasno, predstavlja potpuno proterivanje Ukrajine iz Crnog mora. Ono će biti izraženo u lišavanju Kijeva pristupu morskim komunikacijama. Ako maršrute kojima ide saobraćaj u Ukrajinu i iz nje budu presečene, to će joj naneti veoma ozbiljnu ekonomsku štetu.

Ali, za sada, ruska vojska vodi ofanzivne operacije u Donbasu i Zaporoškoj oblasti, a protivnik tuče po Belgorodu i drugim regionima, na jugozapadnom pravcu razgoreva se nova runda „velike igre". Ona se vodi po liniji Balkan - Rumunija - Moldavija i dalje na Odesu, s držanjem oka na Krimu i Crnom moru. To je praktično drugi front protiv Rusije - morski.

S tim u vidu, nije se slučajno pojavila izjava Zelenskog o tome da će ove godine „Krim i s njim povezana bitka u Crnom moru postati centar ratnih dejstava". I predsednik Makron je ovde takođe „na poslu". On je istakao temu uvođenja NATO vojske u Ukrajinu, između ostalog i za konačno rešavanje pitanja Pridnjestrovlja, stvaranje novih baza, izgradnju vojne logistike.

Aktivno prisustvo NATO-a u Crnomorskom regionu i Istočnoj Evropi, usmereno je na pripremu Alijanse za mogući sukob sa Rusijom, primetilo je Ministarstvo spoljnih poslova RF.

„Širenje rumunske avio-baze („Mihail Kogelničanu" u okolini Konstance), još je jedan dokaz da Severnoatlantski blok nastavlja neobuzdanu militarizaciju Istočne Evrope i Crnomorskog regiona", rekli su u pomenutom ministarstvu za RIA Novosti.

Planovi za osvajanje Krima i povećanja prisustva NATO-a u Crnomorskom regionu razmatrani su u Vašingtonu i sedištu Alijanse pre početka SVO i čak pre prevrata 2014. Tada se pričalo o istiskivanju Rusije iz Sevastopolja i o korišćenju te vojno-pomorske baze u interesu SAD i njenih saveznika. To nije ništa novo. U ruskoj istoriji su poznate dve odbrane Sevastopolja: u periodu 1854-1855. u vreme Krimskog rata i u periodu 1941-1942. u vreme Drugog svetskog rata. Zapad je oba puta bio poražen.

Po mišljenju vojnih analitičara, najverovatniji scenario operacija danas može da bude sledeći: francuski, britanski i rumunski kontingent biće prebačeni u Odesu, a poljski i pribaltički na granicu s Belorusijom, kako bi oslobodili ukrajinsku vojsku za ofanzivu kod Hersona.

Avioni F-16, koji su prebačeni Ukrajincima, treba da budu razmešteni na teritoriji Rumunije. Napadi se planiraju iz tri pravca. Iz vazduha - preko Kirmskog mosta, nemačkim Taurusima koji su dopremljeni preko britanskih posrednika. Iz pravca Hersona - na istok i sever Krima. Cilj - preseći oba komunikaciona puta sa Rusijom. Treći udar je morski, iz Odese i Nikolajeva, sa desantima na južnu obalu poluostrva. Pritom, vojno-pomorski potencijal u Crnom moru imaju samo Turska i Rusija i u slučaju konflikta Rusija će jednostavno potopiti sve flote Alijanse.

Ali „generali" oko Zelenskog smatraju da taj plan operacija može da se realizuje ovog leta. Takvo samopouzdanje je, sudeći po svemu, povezano s tim što se, kao dopuna postojećem (do početka SVO) centralnom transferu vojske i tehnike sa strane Poljske, danas formira južna maršruta čije je odredište u Odesi. Ključni elementi ove maršrute su baze u Albaniji i na Kosovu, obe blizu Srbije. I, zapadni stratezi strahuju da će Srbi destabilizovati situaciju, što bi paralisalo saobraćaj, važan za operacije protiv Rusije.

U medijima su se takođe pojavili izveštaji o početku modernizacije 57. avio-baze „Mihail Kogelničanu", gde su krajem 1990-ih bile razmeštene jedinice ratnog vazduhoplovstva SAD. Po mišljenju rumunskih analitičara, ova baza će postati najveći vazduhoplovni objekat NATO-a u Evropi, mnogo veći od američke vazduhoplovne baze Ramštajn u Nemačkoj. Kada je reč o strateškom planu, nova baza je veoma važna kao deo antiruskog fronta u kontekstu konflikta u Ukrajini: i kao mesto za pretovar, i kao mesto gde mogu da se razmeste američki lovci F-16 i avioni strateške avijacije. Planirano je da prva etapa izgradnje bude završena do kraja 2028. godine, kada će, po nekim prognozama, početi glavna bitka za Krim i kontrolu nad Crnim morem.

Vojni ekspert Vladimir Jevsejev je rekao za Izvestija da je projekat ove baze za sada samo u planovima Alijanse, ali nije realnost. NATO mora da učvrsti istočno krilo, ali u Turskoj nema poverenja u blok, zato su izbrali Rumuniju. Ona, podsećamo, sarađuje sa SAD i NATO od sredine 1990-ih (od 2004. je članica NATO). Rumunski vojni kontingenti su učestvovali u ratu u Avganistanu i Iraku. Nakon SVO pojavili su se rumunski tranziti naoružanja za Ukrajinu i u poljski Žešuv. A danas rumunski najamnici iz grupe Romanian Battlegroup Getica, zajedno sa „Ruskim dobrovoljčakim korpusom", napadaju Belgorodsku oblast.

Zamenik predsenika komiteta Saveta Federacije za međunarodne odnose Andrej Klimov je rekao da izgradnja nove avio-baze predstavlja pretnju za Bukurešt jer u hipotetičkom konfliktu RF i NATO-a postoji velika verovatnoća da će Rusija odgovoriti upravo napadom na taj objekat.

Slično se može desiti i u Moldaviji. U operaciji na južnom pravcu, stisnuta između Ukrajine i Rumunije, Moldavija bi trebalo da postane baza za pretovar za dalji transport naoružanja i vojske, kao i mesto za izvlačenje avijacije i dopunu goriva. Moldavija se nalazi bliže Odesi nego obe rumunske avio-baze. Ali na političkom planu ona predstavlja „bolesnika" antiruske koalicije. Moldavija ima tri ozbiljna problema. Prvi je predsednica Maja Sandu, koju je narod prozvao „rumunska šarlatanka". Sudeći po poslednjim anketama, ona rizikuje da izgubi izbore koji bi trebalo da budu održani na jesen ove godine. Drugi problem je nezavisno Pridnjestrovlje, gde se nalazi ruska vojna baza. Treći - gagauska autonomija (Autonomna jedinica Gagauzija), koja ne odobrava politiku Kišinjeva. Sudeći po svemu, planira se da se počne sa pokoravanjem Tiraspolja. Pretpostavlja se da će uspešno čišćenje Pridnjestrovlja omogućiti da se smire strasti u Gagauziji. Posle toga, Modlavija može da se priključi južnom tranzitu, da se inkorporira u jedinstveni antiruski front.

Na taj način, priprema za napad na Krim i ulazak NATO flote u akvatoriju Crnog mora može da ide svojim tokom.

Kanal, paralelan Bosforu, još nije izgrađen, ali neki stručnjaci smatraju da će u odlučujućem trenutku, Turska, koja se nalazi pod britanskim uticajem, „zaboraviti" na konvenciju iz Montrea i otvoriti moreuze. Pitanje za nas nije samo kada to može da se dogodi, već pre svega, kako ne dovesti situaciju do takve krajnosti. Nije isključeno da će bitka za Crno more biti za Rusiju odlučujuća bitka za Ukrajinu.

2.

U SAD priznaju da koriste Ukrajinu kao poligon za testiranje novih vojnih tehnologija

„Nova verzija rata biće užasna..."

„Rat u Ukrajini, po mišljenju mnogih američkih zvaničnika, postao je „zlatni rudnik" za američku vojsku", pišu vodeće američke novine Njujork tajms. U tekstu objavljenom u ovim novinama priča se o tome kako je američka vojska počela da, u borbenim dejstvima na teritoriji Ukrajine, testira eksperimentalnu tehnologiju Pentagona.

Piše: Nikolaj Petrov

Dejvid E. Senger, autor teksta, posebno opisuje jedan od najinovativnijih projekata povezanog sa veštačkom inteligencijom (AI), koji je dizajniran da pomogne vojsci da pronađe potencijalne ciljeve na bojnom polju uz pomoć video-snimaka koje su napravili dronovi. Pre šest godina, u Silikonskoj dolini je počela razrada projekta Maven (Project Maven). Ta nova verzija rata, smatra on, biće užasna.

„Danas se", piše Dejvid E. Senger, „ovaj projekat pretvorio u ambiciozni eksperiment koji se testira na prvoj liniji fronta u Ukrajini, kao ključna komponenta nastojanja američkih oružanih snaga za isporuku blagovremene informacije vojnicima koji se bore s ruskim osvjačima."

Ipak, kako priznaje autor članka, za sada „rezultati su pomešani. Generali i komandiri imaju novi način da stvore poptunu sliku položaja ruske vojske koja je prilagođena korisniku, primenom algoritama za prognoziranje kretanja vojske i mesta gde se mogu dogoditi napadi. Ali američko iskustvo u Ukrajini je pokazalo koliko je složeno preneti podatke 21. veka u rovove 19. veka."

On ukazuje na činjenicu da „bez obzira na odluku Kongresa o davanju Kijevu pomoći vredne više desetina milijardi dolara, pre svega u municiji i dalekometnoj artiljeriji, ostaje pitanje da li će nova tehnologija biti dovoljna da bi pomogla da se prelomi tok rata u najkraćem roku, u trenutku kada su Rusi, izgleda, ponovo u zamahu."

Dronovi američke proizvodnje koji su prošle godine poslati u Ukrajinu, piše autor članka, lako su bili uništeni. I zvaničnici Pentagona sada shvataju, kao nikad ranije, da američki sistem vojnih satelita mora da bude izgrađen i konfigurisan na potpuno drugačiji način. S tim ciljem američki, britanski i ukrajinski oficiri, kao i neki od vodećih stručnjaka iz Silikonske doline koji se bave vojnim pitanjima, piše u tekstu, proučavaju nove načine traženja i korišćenja ranjivosti ruske armije, dok zvanična lica SAD pokušavaju da zaobiđu pravna ograničenja u vezi s pitanjem koliko duboko mogu da budu uvučeni u napade na rusku vojsku i njihovo uništavanje.

„Na kraju krajeva, to je postala naša laboratorija", rekao je, imajući u vidu rat u Ukrajini, general-lajtnant Kristofer T. Donahju, komandant 18. vazduhoplovno-desantne divizije, kojeg zovu „poslednjim čovekom u Avganistanu", jer je upravo on rukovodio evakuacijom aerodroma u Kabulu u avgustu 2021. godine, pre nego što se nastavi rad na osnaživanju armije novim tehnologijama.

Ipak, govoreći o navodnoj „konkurentskoj prednosti" SAD, Njujork tajms priznaje da su prve dve godine konflikta pokazale da se Rusija brže nego što se očekivalo adaptira na tehnologije koje su u početku navodno dale Ukrajini prednost.

U prvoj godini rata, primećuju u ovim novinama, Rusija praktično nije koristila svoje mogućnosti elektornskog ratovanja. Danas ih ona koristi u punoj meri, „zbunjujući" talase dronova koje su SAD poslale Ukrajini. Čak su i rakete HIMARS, koje bi trebalo da imaju ogroman značaj na bojnom polju, s vremena na vreme letele pogrešnim putem, jer su Rusi naučili da ometaju njihove sisteme za navođenje. Sve te „ukrajinske lekcije" temeljno se ispituju u Pentagonu, konstatuje Njujork tajms, i u sedištu NATO-a u Briselu „za slučaj da se NATO vojska bilo kada nađe u direktnoj borbi s vojskom predsednika Vladimira Putina."

Ali, gde se konkretno proučavaju rezultati tih eksperimenata i testiranja vojnih dejstava u Ukrajini? „Više od hiljadu milja zapadno od Ukrajine, duboko unutar američke baze u samom srcu Evrope", piše Senger, „nalazi se centar nazvan „Jama", u koji se slivaju sve obaveštajne informacije i koji je postao centar za ujedinjavanje saveznika i novih tehnologija za napad na ruske snage. Američki zvaničnici retko ga pominju, delom zbog bezbednosti, ali pre svega zato što ta operacija rađa pitanja o tome koliko su duboko uvučene SAD u aktivnosti traženja i uništavanja ruskih vojnika."

U vreme kada se spremao rat u Ukrajini, elemente Projekta Maven, koji Pentagon sada naziva „algoritamskim ratom", projektovalo je i proizvodilo gotovo pet desetina firmi, od Virdžinije do Kalifornije. Ali postojala je jedna komercijalna kompanija koja je bila najuspešnija u objedinjavanju svega onoga što Pentagon zove „jedinstveni prozor". To je kompanija Palantir, koju su 2003. godine osnovali Piter Til, milijarder-konzervativac-libertarijanac i Aleks Karp, njegov izvršni direktor.

Projekat Maven, pohvalno piše Njujork tajms, brzo je postigao izuzetan uspeh među brojnim pokušajima Pentagona da se udubi u algoritamski rat i ubrzo je uključio podatke gotovo dva tuceta drugih programa Ministarstva odbrane i komercijalnih izvora stvarajući do tada neviđenu opštu operativnu sliku za oružane snage SAD.

Autor članka opisuje kako su SAD počele da obučavaju Ukrajince da koriste taj sistem, odmah nakon početka SVO. „Rano ujutro nakon ruske invazije", piše on, „visoki američki vojni zvaničnik i jedan od najviših ukrajinskih generala sreli su se na poljskoj granici da bi razmotrili novu tehnologiju koja može da pomogne Ukrajincima u otporu Rusima. Amerikanci su poneli laptop preko koga su upravljali Maven projektom putem Palantirovog softvera i koji je bio priključen na satelitski terminal Starlink."

Na ekranu tableta bili su prikazani mnogi od podataka koje su videli operatori u „Jami", između ostalog i kretanje ruskih oklopnih jedinica, pa čak i razgovori ruskih vojnika koji su se približavali Kijevu.

Tokom razgovora postalo je očigledno da Amerikanci bolje znaju gde se nalazi ukrajinska vojska od samog ukrajinskog generala. Ukrajinac je bio potpuno uveren da je njegova vojska ponovo preuzela grad od Rusa; američka obaveštajna služba sugerisala je drugačije. Kada je američki zvaničnik predložio ukrajinskom generalu da pozove jednog od svojih komandira na terenu, ukrajinski general je otkrio da je Amerikanac bio u pravu.

Ali, u poligon za testiranje Ukrajinu nije pretvorio samo Pentagon; istim poslom na ukrajinskoj teritoriji bave se i američke i evropske tehnološke korporacije.

Materijal o ovome objavila je u američkom nedeljniku Tajm dopisnica Vera Bergengruen. Ona piše da su američke tehnološke kompanije pristune u Ukrajini gotovo od samog početka SVO i da testiraju svoju tehnologiju na boojnom polju na poziv rukovodstva Ukrajine. Pritom, mnoge velike američke kompanije, kao što su Palantir, Majkrosoft, Amazon, Gugl i Starlink, ne uzimaju novac od ukrajinske vlade za svoje proizvode i usluge, već ih dobijaju od zemalja-saveznica Ukrajine.

Posebno je interesantna, primećuje autorka članka, uloga američke kompanije Palantir, koja se pojavili u Ukrajini tri meseca nakon početka SVO. Kako je rekao prvi čovek ove kompanije Aleks Karp, upravo je softver Palantira odgovoran za izbor velikog broja ciljeva za napad. Modeli Palntira sa AI mogu da sugerišu vojnicima najefikasnije varijante za navođenje udara po neprijateljskim pozicijama. A šef Palantira ovaj sistem zove „digitalni smrtonosni lanac".

Tehnološki giganti Majkrosoft, Amazon, Gugl i Starlink izdvajaju stotine miliona dolara za pomoć Ukrajini. Velike tehnološke kompanije, smatra autorka teksta u Tajmu, mogu da postanu uticajni nezavisni igrači budućih ratova, obezbeđujući svoje tehnologije stranama u ratu.

U uskim krugovima ministarstava odbrane u Evropi i SAD se čak pojavio jedinstven brend za takve vojne tehnologije - „testirano u Ukrajini".

Aleks Karp, direktor Palantir Technologies, piše Tajm, postao je prvi lider najveće američke kompanije koji je tri meseca nakon početka SVO došao na sastanak sa predsednikom Ukrajine. Nakon šoljice espresa, on je rekao ukrajinskom predsednku da je spreman da otvori kancelariju u Kijevu i da primeni softver za analizu podataka i AI kompanije Palantir, da bi pomogao Ukrajini da se zaštiti. Aleks Karp je bio ubeđen da oni mogu da se ujedine da bi „David pobedio savremenog Golijata".

Kompanija je, objašnjava dopisnica američkog nedeljnika, dobila investicije od preduzetničkog (venčer) fonda pri CIA i izgradila je svoj biznis, obezbeđujući softvere za analizu podatka migracionoj službi SAD, FBI-u, Ministarstvu odbrane i drugim agencijama spoljne obaveštajne službe. Džejkob Herberg, ekspert za nacionalnu bezbednost koji radi kao savetnik Aleksa Karpa, rekao je da je Aleks Karp u Ukrajini video mogućnosti za Palantir da ispuni svoju misiju „zaštite Zapada" i „zastrašivanja njegovih neprijatelja".

Palantirov softver pomoću veštačke inteligencije analizira slike dobijene sa satelita, podatke iz otvorenih izvora, podatke od dronova i izveštaje koji se prikupljaju na terenu, da bi mogao da predlaže komandujućem kadru varijante vojnih aktivnosti. Prema Karpovim rečima, Palantirov softver „ima u Ukrajini odgovornost za izbor većine objekata za napad".

Palantirov softver obrađuje „sirove" slike dobijene od dronova, satelita i Ukrajinaca koji se nalaze na terenu. Takođe, koristi podatke sa radara koji mogu da vide kroz oblake, termalne slike, koje pokazuju kretanje vojske i artiljerije. Modeli sa AI mogu da predalažu vojnim zvaničnicima najefikasnije varijante za navođenje ciljeva i pozicije neprijatelja. Modeli se samoobučavaju i poboljšavaju podatke sa svakim napadom, kažu u Palantiru.

Posebnu ulogu ima kompanija Clearview AI, koja je napravila softver za raspoznavanje lica, koji je dala zvaničnim ukrajinskim organizacijama. Uz pomoć ovog softvera oni su uspeli da identifikuju 230.000 ruskih vojnika i njihovih ukrajinskih saučesnika.

Prvih meseci rata ukrajinski zvaničnici prihvatali su svaku pomoć. Koristili su usluge klauda i instrumente sajber bezbednosti od Majkrosofta, Amazona i Gugla, terminale Starlink Ilona Maska, softver za raspoznavanje lica kompanije Clearview AI, veliki broj eksperimentalnih dronova, kamera i sredstava za ometanje velikih odbrambenih korporacija i startapova. Okupljena je „IT armija" od 400.000 dobrovoljaca-hakera, da bi se zaštitila kritična infrastruktura i suprotstavilo se sajber napadima.

Nedaleko od centra Kijeva, piše Tajm, nalazi se poznati „park inovacija", poznat kao Unit City. To je veliki kampus sa savremenim zgradama, izgrađenim na teritoriji bivše sovjetske fabrike za proizvodnju motocikala. Kako kaže partner haba Kiril Bondar, „Unit City je epicentar ukrajinskih napora za transformisanje tehno-industrije zemlje u glavni evropski inovativni hab."

Neke ukrajinske lekcije na bojnom polju postale su globalne, smatra Tajm. Tajvan se poziva na Ukrajinu kada privlači proizvođače dronova i vazduhoplovne kompanije za jačanje svoje odbrambene sposobnosti, imajući u vidu napetosti s Kinom.

Nedavno je Bela kuća pozvala Palantir i niz drugih odbrambenih kompanija na razgovor o vojnoj tehnologiji, koja je bila korišćena protiv Rusije. Tajm piše i da izgleda da etiketa „provereno u Ukrajini", deluje.

Ipak, pišući o svemu tome, očigledno s ciljem da reklamira uspehe američkih tehnoloških kompanija, dopisnica Tajma izvlači pesimistički zaključak: „Sledeća generacija oružja sa veštačkom inteligencijom za sada se nalazi na najranijem stadijumu razvoja. Neki američki zvaničnici skeptični su prema sposobnosti tog oružja da obezbedi pobedu Ukrajini."