Protiv GMO

Džefri M. Smit, autor kultne knjige "Seme obmane", upozorava na rizike od genetskog inženjeringa (7)

Politička zaštita trovača

Biotehnološki eksperimenti ukršanja vrsta kombinacijom DNK počeli su sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Naučnici do danas nisu pronašli bezbedne načine za veštačke mutacije, pa stvaraju bolesne životinje i otrovne biljke. Ipak, kompanije poput "Monsanta", uz podršku političara, nastavljaju da razvijaju i proizvode GMO hranu. U Severnoj Americi gotovo svaki obrok sadrži bar neki sastojak koji je nastao genetskim inženjeringom. Magazin Tabloid će u nekoliko sledećih brojeva objaviti delove knjige "Seme obmane", čiji autor Džefri M. Smit raskrinkava načine na koje biotehnološke kompanije zataškavaju činjenice o opasnostima kojima njihovi GMO proizvodi prete ljudima i životnoj sredini.

Džefri M Smit

Kao biotehnološka industrija uspeva da diktira politiku američkim zakonodavnim vlastima uprkos teškim i očiglednim prestupima u prošlosti?

Na to su uticale značajne donacije kompanija političkim kampanjama. Četiri predvodnika biotehnološke industrije - Monsanto, Dow, Du-Pont i Novartis - dala su 3,5 miliona dolara kroz odbore za političku akciju i u obliku individualnih donacija između 1995. i 2000. godine, a od toga tri četvrtine novca je završilo u Republikanskoj partiji.

Zakon koji je zahtevao od proizvođača da označe genetiski modifikovanu hranu 1994. godine potpisao je 181 kongresmen. No, Odbor za stočarstvo i živinu (Dairy Livestok and Poultry Committee), koji je imao 12 članova, odlagao je donošenje tog zakona do kraja zasedanja 1994. godine, zbog čega se slegla prašina oko cele teme. U svedočenju pred odborom Uprave za hranu i lekove (FDA), Robert Koen je izjavio: "Istražio sam tih 12 ljudi i otkrio da su svi zajedno uzeli 711.000 dolara od Odbora za političku akciju (Political Action Committee - PAC) od kompanija koje imaju interese u mlekarskoj industriji, a četiri člana odbora dobila su novac direktno od Monsanta."

Šapiro iz Monsanta bio je jedan od najvećih sponzora Klintonove kampanje za reizbor 1996. godine. Zauzvrat, postao je član Predsedničkog savetodavnog odbora za trgovinsku politiku i pregovore i odslučio je jedan mandat kao član Odbora Bele kuće za kontrolu domaće politike. Klinton je javno pohvalio Monsanto u godišnjem govoru o sanju nacije.

Lobiranje je drugi način na koji biotehnološka industrija stvara uticaj. Prema Centru za odgovornu politiku, od 1998. do 2002. godine industrija je potrošila 143 miliona dolara na lobiranju. To uključuje i Organizaciju biotehnološke industrije (BIO), koja lobira i zastupa celu industriju. Prema izveštaju Associated Pressa iz maja 2002. godine: "BIO ima ukupan budžet od 30 miliona dolara, 70 zaposlenih i predstavlja 1.000 kompanije". Ta industrija je stekla i niz neprijatelja, među kojima je i Nacionalni odbor za pravo na život (National Right to Life Committee) koji je optužio za "ostvarivanje neprikladnog uticaja na zakonodavce".

- Svuda ih ima. Biotehnološka industrija je politička sila. Njen uticaj raste - rekao je Džo Mendelson, direktor pravnog sektora Centra za sigurnost hrane.

Televizijske reklame koje promovišu biotehnologiju očigledno su usmerene na zakonodavce koji razmatraju te probleme. Industroija je tokom pet godina potrošila četvrt milijarde dolaza kako bi uverila javnost da je genetski modifikovana hrana pravi izbor. Uloga koju imaju lične veze u sticanju političke podrške možda je još važnija od donacija, lobiranja i reklamiranja. Prema Njujork tajmsu, Monsanto održava "bliske veze s tvorcima politike, naročito sa osobama zaduženim za pregovaranje o trgovini". Na primer, Majki Kantor, bivši sekretar u američkom Ministarstvu trgovine, bio je lični prijatelj Roberta Šapira, generalnog direktora Monsanta. Naravno, kad je Kantor postao trgovački predstavnik Sjedinjenih Država pod Klintonom, američke trgovačke odnose sa ostatkom sveta definisala je snažna, ponekad i nasilnička strategija zagovaranja biotehnologije.

"Sukobi u trgovačkim pregovorima postali su svakodnevna stvar. Viši državni zvaničnici javno su odbacivali kritiku evropskih potrošača, nazivajući ih posledicom konzervativnih umova koji nemaju pojma o nauci", izvestio je Njujork tajms.

Nakon napuštanja državne službe Majki Kantor je postao član Monsantovog borda direktora. Još jedan državni službenik je postao član odbora - Vilijem Rakelhaus, bivši načelnik Agencije za zaštitu životne sredine (EPA). Mediji su opisali Monsanto kao "starački dom za članove Klintonove administracije". Linda Fišer, još jedna bivša radnika EPA, postala je potpredsednica za državne i javne poslove u Monsantu pre nego što se vratila u EPA i postala zamenica načelnika. Linda Vatrud, koja je godinama radila u naučnom biotehnološkom timu Monsanta, pridružila se EPA Laboratoriju za proučavanje posledica na okolinu. Monsantov genetski modifikovan goveđi hormon rasta - koji nijedna druga industrijalizovana država do sada nije ocenila kao siguran za krave ili populaciju koja pije mleko, u FDA su odobrila dva bivša radnika Monsanta.

- FDA je usko povezana s biotehnološkom industrijom, pa možemo da je nazovemo njenom vašingtonskom filijalom - kaže Beti Martini iz udruženja za zaštitu potrošača Mission Possible.

Kako bi se probio kroz složenu birokratiju Vašingtona, Monsanto se oslanja na svoju direktorku za međunarodna pitanja Marsi Hel. Ona je bila pomoćnica predsednika SAD. Isto tako, Monsantov direktor za globalnu komunikaciju, Džoš King, bio je organizacijski direktor protokala u Beloj kući.

Evo još nekih primera strateških zamena poslova između biotehnologije i vlade: Dejvid V. Bajer iz Genentecha postao je glavni politički savetnik za domaća pitanja potpredsednika Ala Gora. Klejton K. Yuter, bivši ministar poljoprivrede, postao je član Monsantovog bord direktora. L.V. Gidings, potpredsednik BIO, bio je član tela za donošenje zakona o biotehnologiji i pregovarač o bio-sigurnosti pri Ministarstvu poljoprivrede. Tara Medlev, Du-Pontova direktorka za zakonska i spoljna pitanja, zauzimala je visoke funkcije u USDA i FDA. I vodeće ličnosti u vladi Džordža Buša Starijeg imaju čvrste veze s biotehnološkim sektorom. Ministarka poljoprivrede En Veneman radila je u advokatskoj kancelariji koja je zastupala biotehnološke korporacije. Bila je i članica odbora Calgene Inc, koji je kasnije postao deo Monsanta.

Ministar odbrane Donald Ramsfeld bio je predsednik jedne filijale Monsanta - Searlea, tvorca genetski modifikovanog zaslađivača aspartama. Mič Daniels, direktor Kancelarije za menadžment i budžet, bio je potpredsednik u farmaceutskoj kompaniji Eli Lilly, Monsantovom partneru u izradi genetski modifikovanog goveđeg hormona rasta. Tomi Tompson, ministar zdravstva, dobio je 50.000 dolara od biotehnoloških firmi tokom svoje kampanje za guvernera Viskonsina. Tomspon je upotrebio državna sredstva za biotehnološku zonu vrednu 317 dolara. Džon Eškroft, državni tužilac, tokom izbora 2000. godine primio je najveću donaciju Monsanta za kampanju, dok je sudija Vrhovnog suda Klarens Tomas nekada radio kao Monsantov advokat.

Novinar Bil Lamreht opisao je način na koji su vašingtonske veze s biotehnologijom došle do izražaja tokom pažljivo pripremljenog prijema za irskog premijera Bertija Aherna povodom Dana svetog Patrika 1998. godine. Njegov glas je bio neophodan za prihvatanje Monsantovog genetski modifikovanog kukuruza. Dok je Ahern ručao sa direktorom Savetodavnog veća za nacionalu bezbednost Senvijem Bergerom, Berger se koncentrisao na dobijanje glasa za kukuruz. I kad se Ahern sreo sa senatorom Bondom iz Misurija i nekoliko članova Kongresa, opet je tema bila GM kukuruz. Prema Tobiju Moferu, bivšem kongresmenu koji je postao Monsantov čovek, gde god je pošao, pre nego što bi mu ljudi čestitali Dan svetog Patrika, upitali bi ga: "A, šta je s onim glasom za kukuruzŠ" Zapanjen Mofet je rekao: "Imam 54 godine i čuo sam za mnogo koalicija, ali ova je jedna od najneverovatnijih koje sam video." Sledećeg dana Irska je glasala u korist Monsantovog GM kukurza. To je prvi put da je Irska prihvatila bilo koji genetski modifikovani produkt. Kad je Lambreht u St. Louis Post Dispatchu otkrio ove događaje iz Vašingtona, iska grupa "Genetic Concern" izdala je saopštenje za medije u kome je iskla da su "američke multinacionalne kompanije uticajnije od irskog glasačkog tela".

Bivši ministar poljoprivrede Den Glikman bio je jedan od najpostojanijih zagovornika biotehnologije u Klintonovoj administraciji. Putovao je Evropom s predstavnicima industrije kako bi promovisao genetski modifikovanu hranu. U intervjuu objavljenom neposredno pre nego što je napustio tu funkciju, rekao je: "Ono što sam video na strani koja zagovara biotehnologiju bio je stav da je biotehnologija dobra i da je gotovo nemoralno reći da nije tako, jer će rešiti probleme čovečanstva, nahraniti gladne i odenuti gole... Osim toga, u to je uloženo mnogo novca i ako ste protiv toga, onda ste ludi ili glupi. Iskreno, tu stranu je zastupala i naša vlada. Bez razmišljanja smo to pitanje shvatili kao pitanje trgovine, a ono - ko god bili - želeli su da spreče naš proizvod da stigne na njihovo tržište. A oni su bili budale ili glupani i nisu imali jak pravosudni sistem. Osećali biste se kao da ste stranac ako biste otvoreno i bez predrasuda pokušali da iznesete svoj stav o nekim pritanjima. Tako sam se i ja razbacivao retorikom kojom su se razbacivali i svi ostali, a koja mi je bila napisana u govorima."

Međutim, 1999. godine Glikman je napustio grupu tvrdolinijaša iz Klintonove administracije, koji su zagovarali biotehnologiju. Učinio je to na oprezan način. U govoru na Univerzitetu Perdju rekao je da Sjedinjene Države "ne mogu nasilno da hrane potrošače" širom sveta. U govoru održanom u Novinarskom klubu u Vašingtonu , Glikman je savetovao biotehnološkim kompanijama da razmotre mogućnost označavanja genetski modifikovane hrane kako bi sprečili da se strah proširi i na Sjednjene Države.

"To nije bilo ono što je industrija s velikim ulaganjima, a i Bela kuća, očekivali od njega. Prisećao se kako namerno nije, pre nastupa, poslao govor na odobrenje, jer je znao da bi bio cenzurisan", navodi se u tekstu St. Louis Post Dispatchu.

Nekoliko dana nakon svog govora, Glikman se našao na večeri u Beloj kući, gde je upoznao predsednikovu suprugu Hilari Rodam Klinton. Kasnije je pričao: "Rekla je da je videla tekst o mom govoru u Njujork tajmsu. Ja sma rekao da se to nije svidelo nekim ljudima u Beloj kući. Ona je rekla: 'Meni se svidelo'. Tada sam shvatio da neću biti otpušten."

Glikmanova zabrinutost zbog genetski modifikovane hrane ne odnosi se samo na označavanje. On je zahtevao temeljan pregled načina na koji vlada reguliše GM industriju.

Savet za konkurentnost Dena Kvajlia uklonilo je zakonske odredbe za GM hranu kako bi osnažilo ekonomiju i američke proizvode učinilo konkurentijima u inostranstvu. Evro šta se dogodilo deset godina posle toga.

Veliki trgovački lanci i proizvođači hrane širom sveta reagovali su na pritisak potrošača obećavajući da će iz svojih proizvoda izbaciti GM sastojke. U Evropi gotovo cela prehrambena industrija i trgovački lanci zabranili su GM sastojke i većina svetske populacije je uključena u restrikciju prodaje i upotrebe genetski modifikovanih kultura. Zbog poteškoća u razlikovanju genetski modifikovanih kultura od genetski modifikovanih useva, mnogi inostrani kupci jednostavno su odbili sav kukuruz, soju, uljanu repicu i pamuk iz SAD i Kanade. Pošto se te četiri vrste GM namirnica i njihovi derivati nalaze u većini prerađene hrane u Americi, hrana koja je proizvedena u SAD postala je nepoželjna na mnogim svetskim tržištima.

Izvoz američkog kururuza u Evropu doslovno je eliminisan, jer je smanjen za 99,4 odsto. Isto tako, nestao je kanadski godišnji izvoz uljane repice u Evropu jer je njihov med zagađen GM peludom. Američka soja, koja je bila prodavana na 57% svetskog tržišta, izgubila je petinu tržišta. Soja se koristi uglavnom za prehranu životinja. Prodaja američke soje podržavala je i činjenica da se doskora samo mali broj uvoznika protivio hranjenju životinja GM hranom. No, trgovine u inostransu sada garantuju da prodaju meso uzgojeno bez genetski modifikovanih sastojaka.

Izgubljena tržišta za američke useve pridonela su rekordno niskim cenama. Američko udruženje uzgajivača kukuruza (ACGA) izračunalo je da je cena kukuruza pala za oko 20 odsto. Prema Čarlsu Benbruku, bivšem izvršnom direktoru Odbora za poljoprivredu Nacionalne akademije nauke, uzgajivače su spasila samo velika državna sredstva. Benbrook procenjuje da država farmerima godišnje plaća od tri do pet milijardi dolara samo zbog ekonomske štete izazvane genetski modifikovanim kulturama.

Genetski modifikovani krompir i paradajz nisu prihvaćeni i uklonjeni su sa tržišta. Genetski modifikovana šećerna repa, lan i riža odobreni su, ali nikada komercijalizovani. Kad je Monsanto izvršio pritisak za uvođenje GM pšenice, više od 80 posto američkih i kanadskih kupaca pšenice izjavilo je da je ne žele. Više od 200 grupa, uključujući i američka i kanadska Nacionalna udruženja farmera, Kadandski odbor za pšenicu i Američko udruženje uzgajivača kukuruza, lobiralo je protiv Monsanta i na kraju su ga prisilili da, sredinom 2004, objavi kako odustaje od planova razvoja GM pšenice u bliskoj budućnosti.

Čak i u SAD, gde pitanje GMO nije dovoljno zastupljeno u medijima, sve više proizvođača odlučuje da izbaci GM sastojke iz svojih proizvoda. Anketa, koju je 2003. godine sprovela televizija ABC News, otkrila je da 92 odsto američke populacije želi da GM hrana bude označena.

Pošto na domaćem tržištu nisu prihvaćeni GM proizvodi, vlada SAD je pokušala da GM hranu pokloni nerazvijenim državama. No, i njihovi potrošači i vlade su odbile da je prime jer je smatraju neproverenom. I tako, umesto da postanu rešenje za trgovački deficit, GM kulture su postale katastrofa za američku trgovinu. Ukupno, ako se uračuna niža profitabilnost GM kultura, gubitak stranih tržišta, niže tržišne cene, troškovi uklanja GM kukuruza i drugi incidenti, porast državne pomoći za farme i izgubljene prilike za tržišta zdrave hrane, GM kulture su od 1999. do 2001. godine američku ekonomiju koštale nekih 12 milijardi dolara.

Kad je Robert Šapiro promenio Monsantovu strategiju, ubrzavši je, predvideo je brzo globalno prihvatanje GM kultura. Iako glavne biotehnološke kompanije poseduju 23 posto tržišta komercijalnog semena i iako je ukupna površina zasejana GM kulturama daleko veća od površine Velike Britanije, mnogi posmatrači se slažu da je Monsantovo forsiranje genetski modifikovane hrane bilo čisti neuspeh. Delimično zahvaljujući i agresivnoj strategiji kompanije, došlo je do globalne erupcije protivljenja GM hrani. Vil Karpenter, koji je vodio Monsantovu stratešku grupu do 1991. godine, opisuje: "Kad spojite aroganciju i nesposobnost, dobijete nenadmašnu kombinaciju. Možete da nastradate na sve moguće načine, i njima se to dogodilo."

Međutim, američka vlada i dalje daje podršku biotehnološkim kompanijama. U knjizi "Verujte nam, mi smo stručnjaci", navodi se: "Članovi vlade i pripadnici industrije racionalizuju jaz koji ih deli od javnog mišljenja odbacujući strahove građana uobičajenom retorikom o nestručnosti i neznanju javnosti. Sve vrvi od termina kao što su "glupani" i "ludaci", dok se biotehnolozi međusobno takmiče ko će izraziti veći prezir prema neobrazovanim i neotesanim masama."

Zamenik američkog ministra za trgovinu, Dejvid Aron, 1999. godine rekao je evropskim predstavnicima da "nijedan svrab, nijedno kijanje, nijedan kašalj, nijedno suzno oko nije nastalo kao posledica GM hrane zato što smo bili izuzetno oprezni u procesu odobravanja." Rekao je da FDA nije pronašla naučne dokaze o štetnosti GM hrane. Dodao je da Amerikanci nisu protiv GM hrane zato što veruju odlukama FDA. On smatra kako problem nije u hrani, nego u tome što Evropa nema instituciju kao što je američka FDA, koja "sistemski proces odobravanja temelji na nauci". Bilo bi dobro da je tako, a nije.

Kad je, u martu 1998. godine, njena jednogodišnja ćerka postala alergična na mleko, vodeća britanska lekarka učinila je ono što rade i mnoge druge majke: prešla je na sojino mleko. Devojčica je odmah dobila veliki broj herpes-simpleksa. Testovi su otkrili da nije alergična na soju. Majka je zaključila da je reč o nečem drugom i nastavila je da joj daje sojino mleko. Rane su se pogoršale i nisu reagovale na tretman.

- Shvatila sam da joj se stanje ne poboljšava. Činilo se da na licu neprestano ima tri velike, otvorene rane iz kojih curi tekućina - rekla je lekarka, ugledni londonski hirurg.

Od prijateljice genetičarke saznala je za potencijalne opasnosti od genetski modifikovane soje i za četvrtinu je smanjila količinu sojinog mleka.

- Rane su nestale preko noći. Želim da se vlada pozabavi ovim pitanjem jer sam videla promene na svojoj ćerki. Čim sam prestala da joj dajem GM mleko, zdravlje joj se znatno popravilo. Ja i lekari opšte prakse nismo otkrili nijedan drugi uzrok njene bolesti. Moja porodica je ranije koristila GM proizvode, ali više ih ne uzimamo - rekla je majka za Sandej Telegraf.

Da li je dete reagovalo na GM soju, ali ne i na prirodnu soju? Moguće je, ali iz ograničenih podataka proizlazi više pitanja nego što nude odgovora. Da li je u alergijskim testovima korištena prirodna, a ne GM soja i tako onemogućeno otkrivanje reakcije na GM sortu? A možda reakcija nije bila alergijska, nego je reč o "netoleranciji" na hranu ili "osetljivost" na GM soju?

Ako je GM soja odgovorna za bilo šta neobično, kao što je povećanje alergija, tada bi se ukupan broj alergija koje se pripisuju soji verovatno povećao među najširom populacijom nakon što je GM soja uvedena u ishranu. Nažalost, vrlo mali broj država poseduje detaljne statistike o alergijama na hranu. Međutim, u Velikoj Britaniji Nutricionistička laboratorija Jork svake godine vrši opsežna istraživanja kako bi se utvrdilo koliko ljudi ima alergije i na koju hranu.

Naučnici iz laboratorije u Jorku otkrili su da je broj alergija na soju porastao za oko 50%. To povećanje je dovelo soju na listu deset glavnih alergena. Istraživači su ispitali alergijske reakcije 4.500 ljudi na širokom rasponu hrane. Prethodnih godina soja je uticala na 10 odsto potrošača. Sada ih je 15 odsto reagovalo raznim hroničnim bolestima, uključujući sindrom iritabilnih creva, probleme s probavom i kožne bolesti kao što su akne i ekcemi. (Neke od tih reakcija mogu da se uvrste u kategoriju niperzenzitivnosti ili netolerancije na hranu i same po sebi možda nisu alergije.)

Džon Kreham, portparol laboratorije York, izjavio je da su "uz sindrom hroničnog umora, glavobolje i letargije, ljudi patili i od neuroloških problema". Kad su otkrili povišene nivoe antitela u krvi, naučnici su potvrdili povezanost sa sojom. Nadalje, soja, koja je ispitana u istraživanju, kao i većina sorti soje u Velikoj Britaniji u to vreme, uvezena je iz SAD i zato je sadržavala značajan procenat genetski modifikovane sorte Roundup Ready.

Istraživači su takođe zapazili da je GM soja uvedena u prehranu i, prema pisanju Daily Expressa, "rekli su kako njihovo otkriće pruža pravi dokaz da GM hrana može imati vidljiv štetan uticaj na ljudsko telo". Kreha, je rekao: "Verujemo kako je ovo razlog postavljanja novih, ozbiljnih pitanja o bezbednosti GM hrane".

Britansko medicinsko udruženje već je upozorilo da takva tehnologija može da dovede do razvoja novih alergija. Sa istraživanjem laboratorije Jork u ruci, britanski naučnici su počeli da podstiču svoju vladu na nametne trenutnu zabranu GM hrane sve dok sledeća ispitivanja ne potvrde da je sigurna.

I irski lekari su zahtevali zabranu GM hrane kad se i u toj zemlji povećao broja alergija na soju. Genetičar Majkl Antonio je rekao da povećanje alergijskih reakcija "ukazuje na potrebu da se mnogo više radi na proceni sigurnosti GM hrane. U ovom trenutku se ne vrše nikakvi alergijski testovi pre nego što GM hrana izađe na tržište."

Soja i sojini derivati koriste se u više od 60 odsto prerađene hrane koja se prodaje u SAD. Genetski modifikovana soja meša se sa prirodnom sojom, a hrana se ne označava. Zato je izbegavanje GM soje težak zadatak.

Postoje mnogi potencijalni razlozi zbog kojih GM soja može da bude alergogena. Jedan od načina na koji genetska modifikacija može da podstakne alergije je povećanje količine prirodnih biljnih alergena. Inhibator tripsina, materija koja se nalazi u prirodnoj soji, identifikovan je kao važan alergen. Prema objavljenom istraživanju, količina inhibatora tripsina u jednoj sorti GM soje je oko 27% viša nego u prirodnoj soji. Takođe, moguće je da GM hrana sadrži i nove alergene, koji nikada pre nisu pronađeni u prirodnoj hrani.

(U sledećem broju: Monsantov pritisak na medije)

antrfile

Otrov je OK

Vašington post je objavio tekst o istraživanja u kome su pacovi, koji obično sa veseljem jedu paradajz, okreću njuške pred genetski modifikovanim paradajzom FlavrSavr. Kad su pacove silom naterali da pojedi paradajz, pomoću gastričkih cevi i ispiranjem želuca, nekima su se pojavile lezije na želucu, sedam od 40 uginulo je u roku od dve nedelje.

Paradajz je odobren za ljudsku upotrebu.