U jeku najvećih letnjih vrućina ravnicom se razvlače neki koncerti koji su više za neku mahalu nego za banatske atare. Vršlja gradom neki KORZO FEST, stižu DANI PIVA, a u međuvremenu sva okolna sela umesto nekadašnjih slava sela organizuju neke neverovatne dane, žeteočke, bajkovite i boemske noći i raznorazna kuvanja počev od paprikaša, pasulja, riblje čorbe pa do gulaša i zimnice.... ajvari, pečene paprike, pekmezi i džemovi pa do štrudli i sitnih kolača. Sve se to zapakuje u još neki koncert davno prohujalih muzičkih zvezda koje se sele iz mesta u mesto i svoje blistave karijere završavaju na seoskim vašarima na kojima ima onih koji su se rodili u vreme neke slave pristiglih pevača.
Milica Gardinovački
Sve stranačke glavonje iz pomenutih mesta imaju prve redove pored bine i svi se oni uglavnom žure da slikaju sa zagaslim zvezdama. Zrenjanin čeka skupštinsko zasedanje što itekako spada u domen cirkuske egzibicije pa se, eto, već pročulo da će isti ljudi ostati i na mestu gradonačelnika i predsednika skupštine.
Ovi provereni kadrovi već su navikli koji profil kod slikanja da poturaju, a i savladali su onih nekoliko rečenica kod obraćanja na događajima. Nema nikakvih dešavanja, odoše i opozicionari i režimci na more (zaslužiše valjda posle one trke po beogradskim opštinama od vrata do vrata uoči izbora) i da nije estradnog defilea ne bi bilo ni gradskih vesti.
Među odbornicima novog saziva Skupštine grada (konstitutivna sednica zakazana za petak, 12. jun) nema ni jednog fakultetski obrazovanog medicinara, veterinara, agronoma, tehnologa, arhitekte, urbaniste…Dnevni red potpisuje Čedomir Janjić, predsednik u prethodnom sazivu, a biraće se gradonačelnik, zamenik gradonačelnika i članovi Gradskog veća.
U gradskoj Skupštini većinu će da zadrže stranke dosadašnje pozicije (sa izborne liste „Aleksandar Vučić - Zrenjanin sutra").
Od ukupno 67 odborničkih mesta SNS, SPS, SDPS, PUPS, SRS, PS i „Zavetnici" držaće 41. Tom zbiru mora da se dodaju i dva mesta koja su birači poverili Savezu vojvođanskih mađara, tradicionalnom koalicionom partneru Vučića i njegovih satrapa. Listi „Mi snaga naroda" pripala su tri mesta u parlamentarnim klupama, kandidati Izborne liste „ I voda i sloboda - Nada Ujedinjena opozicija Zrenjanina" (SSP, Novi DSS, PSG, POKS, PUF, PZP, USS „Sloga") zauzimaće 12 stolica, a lista „Zrenjanin protiv nasilja - Biramo Zrenjanin" (DS, ZLF, LSV, NPS, NLS i „Srce") ima devet odbornika.
Skupštinu Zrenjanina u naredne četiri godine činiće 33 odbornika koja su ista zaduženja imali i u okončanom mandatnom periodu. Najviše ih stiže sa Obraćatorove i Pastorove liste (ukupno ih je 28 - onih koji nikad nisu doveli u sumnju instrukcije i odbili poslušnost sada samo formalno bivšem partijskom šefu Goranu Kneževiću…). Skupštinsko iskustvo ima i pet odbornika opozicije - dvoje iz Novog DSS-a, a troje iz LSV.
U svakom slučaju biće to mučan i dosadan period skupštinskih sednica obzirom na to da se već zna ko kosi, a ko vodu nosi i kolika je indiferentnost uhlebljenih odbornika opozicije. U kombinaciji neznanja, pohlepe i bespameti trajaće opozicioni mandat većini odbornika koji iskreno rečeno nisu dorasli ni diskusiji na sastancima udruženja građana.
Javna preduzeća su poluprazna. Na posao dolaze (ako dođu) oko 8 sati, a odlaze pre podneva jer: UŽASNA JE VRUĆINA. Oseća se mala napetost među pojedinim direktorima koji su rukovodioci ustanova kulture. Naime, Zrenjanin je najavljen kao nacionalna prestonica kulture 2025. pa time dobija razna novčana sredstva za ulaganje u objekte kulture. To jednostavno znači da direktori ustanova kulture moraju da budu FLEKSIBILNI prema rasporedima građevinskih i dekoraterskih ulaganja po nalogu gradskog režima.
Očekuje se smena direktora pozorišta koje je u ovoj godini uspehom dominiralo na svim scenama na kojima su se glumci i lutkari pojavili. Sad, koliko je direktor spreman da učestvuje u PRIPREMAMA za prestonicu kulture videće se već na prvoj sednici gradske skupštine. Šuška se da je alternativa trenutnom direktoru pesnik iz opštine Srpska Crnja, no za koji dan će i to biti razjašnjeno.
Grad je dobio tu privilegiju da ona jedina cisterna sa vodom koju imaju građani bude postavljena u centru na trgu pa ako zrenjaninci kolabiraju da imaju odakle da se umiju...Nije za piće? Jeste? Niko zvanično ne govori koja voda je u cisterni, a to je zaista važno. Ovih dana se navršilo tačno pet godina kako je grad posetila tadašnja predsednica vlade Brnabić i građanima obećala pre svega finansijsku ponoć, a zatim i svaku drugu kako bi se problem pijaće vode rešio u roku pola godine od njenog dolaska. Dani prohujaše, od vode ni traga, a dotična je avanzovala ne mestu Obraćatorovog glasnogovornika vezano za dolazak Rio Tinta u pohode litijumu.
Za utehu građanima organizovano je donošenje žardinjera sa palmama na gradsko kupalište PESKARA. To što voda za kupanje odstupa od standarda u većini slučajeva obzirom da je to pozajmište peska koje je nadolaženjem podzemnih voda postalo jezero , e to zaista nikog ne dotiče. Parking za vozila kupača je prašnjava ledina bez ma kakvog zelenila, a obala uskraćena potrebnom količinom peska više liči na tundru nego na kupalište. Kada se tome dodaju palme u srcu Banata onda je sledeće što treba da se desi raspisivanje tendera za nabavku ajkula....Bar da poveruju kupači da su u trendu sa poznatim (recimo) egipatskim letovalištima.
Dinamika laži, prevara i građevinskih egzibicija ne jenjava u LINGLONGU. Još se nije razčivijao prigovor predsednika sindikata radnika građevinarstva Saše Torlakovića i generalnog sekretara internacionale radnika u građevinarstvu i šumarstvu Ambet Yuson vladi Srbije. Oni su dokumentovali robovski status vijetnamskih radnika , njih 500, kao i indijskih radnika od pre tri godine. Tada je izašlo na videlo pod kakvim (ne)uslovima rade zaposleni u LINGLONGU, za koji novac i pod kojim režimom.
Vlada Srbije odlaže odgovor na pitanja zašto radnici u LINGLONGU žive pod robovskim uslovima, a i pod takvim rade. To je postalo pitanje i u mnogim međunarodnim institucijama, ali odgovorni u Srbiji izbegavaju da daju bilo kakvo objašnjenje ili komentar. U međuvremenu izgradnja zgrada i hala se nastavlja pa ljudi iz grada gledajući razmere kompleksa postavljaju novo pitanje koje se odnosi na sam delokrug rada. Tačnije, da li će ova kompanija da proizvodi gume i plasira Kinu na tržište EU ili je u pitanju neki genetski inženjering. Sve liči više na laboratorije nego na proizvodne hale, a kako je to zapravo teritorija države Kine i nedostupna je i srpskoj policiji, hitnoj pomoći i vatrogascima skloni smo da poverujemo u tu mogućnost.
A raznorazni radovi oko LINGLONGA se nastavljaju.Mehanizacija pančevačkog „Eko maber inženjeringa" radili na drugoj, finalnoj fazi sanacije nesanitarne deponije preko puta „Linglonga"…Na osnovu finansijske podrške Ministarstva zaštite životne sredine pre manje od dva meseca počeli su radovi na drugoj, završnoj fazi „sanacije nesanitarne deponije na trasama cevovoda i retenzije u Industrijskoj zoni . Kao i u slučaju prve faze istog ovog poduhvata, a kao jedinom ponuđaču, Gradska uprava Zrenjanina posao je poverila pančevačkoj firmi „Eko maber inženjering".
Zajedno sa PDV-om druga, finalna faza sanacije nesanitarne deponije stare 40 godina koštaće 347,2 miliona dinara. Obznanjujući odluku da Zrenjaninu pomogne značajnim delom gore navedene sume, krajem oktobra prošle godine ministarka Irena Vujović rekla je da se to čini jer pre četiri decenije zemljom i peskom zatrpana deponija smeta Zrenjanincima, mada naziv projekta jasno ukazuje da se sve ovo radi kako atmosferske vode sa 70 do 80 hektara krovova i betonskih površina „Linglonga" ne bi bile dodatne zagađene pre izlivanja u Begej, a prolazeći upravo kroz tlo i smeće bivše deponije.
Prvu fazu radova preko puta „Linglonga", okončanu prošlog decembra, Zrenjanin je shodno ugovoru iz maja 2023. pančevcima platio 253,5 miliona dinara (sa PDV) i tu nije kraj. Apetiti kompanije LINGLONG su neverovatni, a raskalašno režimsko trošenje budšetskih para je već inercija.
No, delenje para ne jenjava...ko će kome, ako ne poslušnima i dodvorašima. Ministarstvo za informisanje i telekomunikacije u 2024. je namenilo 317 miliona dinara za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja i stručne edukcije, unapređenja profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja. Na konkurse objavljene januara stiglo je više od hiljadu prijava informativnih kuća i preduzetnika, među kojime i 17 iz Zrenjanina.
Oni su za svoje projekte od pomenutog ministarstva tražili nešto više od 16 miliona dinara, a odobreno im je 4,45 miliona. Najviše para dobio je „Santos komerc" (Santos- comerce) DOO za radio- televizijske aktivnosti uvoz-izvoz i usluge marketinga. Ovoj firmi u vlasništvu 76-godišnjeg Radoice Milosavljevića (poseduje 51 odsto kapitala) i sestara Dubravke Popović i Dejane Tucić (zajednički imaju 49% društva) za sufinansiranje njihovih projekata ministarstvo je odobrilo 1,8 miliona dinara (od traženih 5,7).
Iz ove medijske kuće bez podrške u novcu ostao je samo projekat „Vikendica" koji je od države tražio 2,72 miliona. VIKENDICA je emisija zabavnog karaktera koju uređuje i vodi vlasnica Tucić. Ulica Koče Kolarova broj 29 je adresa „Santos komerca" a ista adresa je i sedište DOO „Cvet na Tisi" koju preko svoje beogradske firme „SS Turistička televizija 1961" poseduje Slavko Stijaković (64).
Za projekte „Pomozi mi da zajedno budemo jači" i „Ja sam Mađar i ponosim se time - Magyar vagyok es buszke vagyok ra" ovoj firmi Ministarstvo za informisanje odobrilo je podršku vrednu 850.000 dinara (od traženih 1.498.000).Za projekat „I ti možeš! - Preduzetničke priče" zrenjaninska KTV nije dobila ni dinar, a tražila je 996.000. Projektu ove televizije „Srpski kulturni pregled", međutim, odobreno je sufinansiranje od milion dinara (350.000 dinara manje od traženog iznosa) što je iznenađenje obzirom da ova medijska kuća u Zrenjaninu ne uživa poverenje naprednjačke gradske vlasti posebno nakon gostovanja Srđana Škore.Ministarstvo je odobrilo novac i Novinsko-izdavačkom preduzeću „Zrenjanin". Unazad sedam, osam godina bar isto toliko puta (iz budšeta lokalne samouprave, Pokrajine ili Republike) ovo akcionarsko društvo uzima značajan novac za nekakvo „privredno opismenjavanje novinara".
Sada je to 800.000 dinara (od traženih 831.000). Direktora i glavnog i odgovornog urednika lista, Dalibora Bubnjevića, ne dotiče što na ovaj način unižava i vređa fakultetsko obrazovanje stalno zaposlenih novinara kao i njihove intelektualne sposobnosti. Sedam ili osam puta je organizovao kurs sa istom temom i tako uzimao novac od države.
Redakcija pomenutog nedeljnika ima pet ili šest stalno zaposlenih, pa privrednu rubriku radi honorarni saradnik_penzioner penzioner kao i Dejan Molnar, član Nadzornog odbora AD, kum i prijatelj direktora i glavnog i odgovornog urednika lista Dalibora Bubnjevića, univerzitetski profesor koji deceniju i po svakog petka ima tekst poput kolumne na strani „Privrede" .
Diskutabilna je i tema merodavnosti zaposlenih kao novinara jer je i tu SNS umešao svoje prste i zaposlio ćerku odbornice koja je takođe zanimljiva osoba ako se uzme u obzir da je više od dvadest godina odbornik, ali u različitim strankama. Dvadest godina se dotičnoj Bosiljki Božić uplaćuje iz budšeta kao odborniku staž i doprinosi kao i iznos blizak prosečnoj zaradi u gradu. Jasno je onda zašto postoje botovi i jurišnici režima i koliko košta njihova stranačka angažovanost i lojalnost.
Grad sve više ima bolesnih, starih, depresivnih i malodušnih stanovnika. Tuga je ta koja je najkancerogenija, a nje ima u izobilju. Valjda joj se dopada da obituje u ovoj monotonoj ravnici koja spaja njivu i nebo, radost i depresiju. Oguglali građani tavore i izdaleka gledaju neke koji su im postali reper za ono kako može da se živi.
Daleko od stvarnosti, ali postoji- istina, nedostupna većini. Istoj onoj većini koja se srodila sa nemanjem i koja veruje ružičastim naočarima i ima iluziju da živimo bolje nego što je realno ili što zaslužujemo. To što je kapetan lađe u lokalu manijak koji osiono nastupa i postaje aršin za rešenje svega vezanog za postojanje i život u gradu to više i nije problem nego samo prihvaćena svakidašnjica.
Oseća se panika živaca kod jednih i moralni konfor kod drugih...Ni ne naslućuje se kraj ovoj igri od koje preostaje za život samo ceđenje suve drenovine, kost u grlu i neka ljubav na plej bek pa ko preživi postaće biograf vremena i ljudi...ako ljudi do tada bude....Onih pravih...onih što drže reč, imaju čvrst stisak ruke kod rukovanja i ignorišu kult poslušnosti i gomile. Dotle, pakuje se paradajz i pašteta pa na more u Grčku.