Feljton

Kapitalisti XXI veka (1)

Kapitalizam uz saradnju je moguć

Ciljeve obnavljanja političkog suvereniteta Rusije i ekonomske rekonstrukcije sledi Vladimir Putin. Hodorkovski je osuđen za pranje novca i utaju poreza, a posle odslužene kazne srdačno je dočekan u finansijskim rajevima Švajcarske i Londona. Zapadne kompanije iz SAD, Nemačke, Francuske i drugih zapadnih zemalja sada su zastupljene u Rusiji, gde se pridržavaju zakona i mogu da posluju. Samo nemačka ruska privredna komora ima preko 1.000 članova. Samo 2020. i 2021. 160 američkih kompanija uložilo je ukupno 4 milijarde dolara u Rusiju. I hiljade banaka i kompanija iz SAD i Evropske unije decenijama posluju u Narodnoj Republici Kini, poštujući lokalne zakone i uživajući u velikim pogodnostima, nedavno i u oblasti novih tehnologija i životne sredine.Dakle, kapitalizam nije prepreka mirnoj i ekonomski uspešnoj saradnji svih strana - tvrdi u svojoj knjizi ''Kapitalisti XXI veka'' Verner Rugemer, čiji sadržaj ćemo preneti u nekoliko narednih brojeva. Prevod knjige - Pajo Ilić

Verner Rugemer

NATO i EU u istočnoj Evropi: vojska, oligarsi, siromaštvo

Najmanje od 2005. Evropska unija promoviše proširenje na istok. Ali pre bilo kakvog članstva u EU, istočnoevropske države su uvek morale da postanu i postale su prvo članice NATO-a, pa tek onda Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, baltičkim zemljama i drugim državama bilo je dozvoljeno da postanu članice EU. Desničarske vlade i oligarsi tamo obezbeđuju niske plate uz preraspodelu prihoda na VW, Audi, Mercedes, Fiat Chrisler, Hiundai, Fokconn, Amazon, Microsoft, General Electric, zapadne špekulante sa zemljom i šumama i lance supermarketa.

Ekonomija istočne Evrope pod režimom NATO-EU je osiromašila, do trećine radno aktivnog stanovništva je emigriralo odatle, mnogi milioni radnika migranata uzimaju privremene, nisko plaćene, ponekad ilegalne poslove u bogatim zapadnim zemljama EU, jer primer u poljoprivredi, preradi mesa i logistici, građevinarstvu, u kućnoj nezi za bolesne i stare, i u prostituciji: Nemačka je postala „bordel Evrope" pod kancelarkom Angelom Merkel.

Dok Albanija, Severna Makedonija i Crna Gora imaju samo status kandidata za EU, već su primljene u NATO. Na Kosovu, koje je proglašeno nezavisnom državom kršenjem međunarodnog prava, Sjedinjene Države upravljaju jednom od svojih najvećih stranih vojnih baza, ujedinjenih u globalnu mrežu, Baza Bondstil.

NATO: fundamentalna laž

SAD su osnovale NATO posle Drugog svetskog rata, navodno da bi sprečile navodni sovjetski napad na Zapadnu Evropu. Sovjetski Savez nikada nije imao takve namere. Vlada SAD je znala da Sovjetski Savez, oslabljen ratom, neće preživeti okupaciju Zapadne Evrope. Posle 1990. laž o svrsi osnivanja NATO-a je sasvim otvoreno razotkrivena: Sovjetski Savez i Varšavski pakt su se raspali. Komunizma nema, kapitalizam je uspostavljen, ali NATO nije raspušten, već se danas sve više širi oko Rusije. Temeljna laž je postala stalna laž.

SAD žele da dominiraju Rusijom. Godine 1996. Zbignjev Bžežinski, dugogodišnji savetnik nekoliko američkih predsednika, otvoreno je izjavio: samo ta sila može ostati „jedina supersila" na Zemlji koja dominira teritorijom Evroazije „od Lisabona do Vladivostoka". A SAD podržavaju ovu tvrdnju da su jedina supersila, suprotno međunarodnom pravu i ljudskim pravima, uz pomoć mnogih stotina vojnih, tajnih službi i baza za mučenje: na Kubi, na atolu Dijego Garsija, na Guamu i u Litvaniji.

Ključna antiruska država je Ukrajina

To je otvoreno izjavio Bžežinski 1996. godine: „Ključna država za slabljenje i osvajanje Rusije iskonski je Ukrajina. Od tada, SAD su uložile mnogo milijardi dolara da pridobiju tamošnje političare, preduzetnike i predstavnike medija."

Od tada, SAD i NATO - čak i pre bilo kakvog zvaničnog ulaska Ukrajine u NATO! - koriste korumpirane vlade da pretvore Ukrajinu u zonu raspoređivanja snaga protiv Rusije. Istovremeno, ova zemlja se deindustrijalizuje, uništavaju se njeni tradicionalni ekonomski odnosi sa Rusijom.

Samo bojkot Zapada protiv Rusije koštao je nemačke podružnice u Ukrajini oko 60.000 radnih mesta. Ljudi tamo su siromašni. Dva miliona Ukrajinaca se zapošljavaju u Poljskoj za najniže plate, Ukrajinke postaju slabo plaćene, često ilegalne medicinske sestre u zapadnim privatnim kućama, mafijaške bande ih vode na Zapad kao prostitutke. Ukrajina je takođe postala glavna lokacija za posao veštačke oplodnje: siromašne Ukrajinke prodaju svoja tela za nekoliko hiljada dolara i evra da bi rodile decu bogatim zapadnim ženama.

Ekonomsko poreklo Evropske unije

Sa novim kapitalistima i organizatorima kapitala kao što su BlackRock, Vanguard, State Street, investitori skakavaca, hedž fondovi i njihove armije savetnika kao što su McKinsei, PricevaterhouseCoopers, Freshfields i Accenture, Zapad predvođen SAD povećava osiromašenje sve većih segmenata stanovništva, i zaposleni i nezaposleni i nedovoljno zaposleni, zajedno sa rasizmom, medijskim manipulacijama i desničarskim političkim dešavanjima.

To se prvenstveno odnosi na same Sjedinjene Države, ali se „bogate" ekonomije Evropske unije smanjuju. BlackRock&Co je trenutno vodeći akcionar u svakoj većoj banci i kompaniji u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Španiji i drugim zemljama, uključujući Švajcarsku koja nije članica EU. EU takođe tehnološki zaostaje i zavisi od američkih digitalnih korporacija kao što su Amazon, Gugl, Epl, Majkrosoft i Fejsbuk, a ovi veliki tržišni pobednici plaćaju male ili nikakve poreze u EU. Kao rezultat politike zatvaranja zbog pandemije, ove tehnološke kompanije, sa svojim najvećim akcionarima kao što je BlackRock, nastavile su da proširuju svoje poslovanje i povećavaju profit, kao i farmaceutske kompanije SAD sa svojim medicinski nezrelim vakcinama.

Nastanak Narodne Republike Kine - Na nacionalnom i međunarodnom planu

Narodna Republika Kina je, s druge strane, izrasla u moćnu silu kroz kvalitativni preobražaj uvezenog kapitalizma i postala najveća dinamična nacionalna ekonomija i najveća trgovinska sila na svetu. Novi put svile promoviše razvoj koji je potisnut ili uništen zapadnim kapitalizmom u mnogim regionima Afrike, Azije i Latinske Amerike. U roku od nekoliko decenija, kinesko rukovodstvo je bilo u stanju da razvije potencijal za uspešnu revoluciju 1949. u samoj Kini i za dobrobit celog čovečanstva. Ova „inkluzivna globalizacija" bez vojne pratnje promoviše međunarodno pravo i mir, kao i elementarna ljudska prava na slobodu od nerazvijenosti, gladi i nezaposlenosti. Kina, delimično u isto vreme kada i Rusija, čak doprinosi ekonomskom razvoju desetak zemalja članica EU u istočnoj Evropi.

Kina i Rusija takođe produbljuju saradnju, na primer kroz sveobuhvatni energetski savez. SAD, koje su u ekonomskom padu od administracije predsednika Baraka Obame, dalje se naoružavaju protiv Rusije i Kine. NATO je, predvođen SAD, vodio ilegalni 20-godišnji rat u Avganistanu, koji je koristio i američkoj vojnoj industriji, a sada ga je okončao kako bi se u potpunosti koncentrisao na Rusiju i Kinu. A osiromašeni i u velikoj meri uništeni Avganistan je Zapad nemilosrdno prepustio svojoj sudbini.

Mirna saradnja, međunarodno pravo, ljudska prava!

U ovoj knjizi predstavio sam čitaocima opasan uspon novih kapitalista. Centar ovog uticaja je u SAD, a sada dominiraju i Evropskom unijom. Istovremeno, posluju i u navodno „neprijateljskoj" zemlji Rusiji, ali su još brojniji u „zloj" Kini. Dakle, saradnja i mirna koegzistencija je i dalje moguća!

Čak i u SAD tokom protekle decenije, ljudi su postali sve svjesniji potrebe da se ovi ludi novi monopolski kapitalisti poput Facebooka, Microsofta i Amazona stave pod kontrolu. Vlade ih moraju podrediti interesima većine stanovništva i države u celini. Već dugi niz godina poznato je da se ulaganja vlada i civilnog društva u korist životne sredine i klime moraju preispitati na održiv način ako čovečanstvo želi da preživi. Međunarodne konferencije, takođe održane pod okriljem UN, dovele su do napretka. Ovo nije dovoljno, ali međunarodna globalna saradnja je ovde moguća i praktikovana.

Ovo treba da važi i za druge ljudske interese! Hladni rat 20. veka je završen. Hladni rat 21. veka takođe može i treba da se završi.

Takođe sam u knjizi istakao da Rusija, Kina i njihovi saradnički partneri poštuju ljudska prava i međunarodno pravo. Oni promovišu saradnju u mnogim oblicima - nacionalnim, kontinentalnim, globalnim. Oni organizuju „inkluzivnu globalizaciju" - i ne trebaju im hiljade vojnih baza koje veoma zagađuju širom sveta, kao ni u Evropi. Saradnja kako u neophodnom razoružanju tako iu stvaranju i zaštiti mira takođe je neophodna za celo čovečanstvo!

Uvod

Istorija je otvorena

Svetski mir se održava kolektivnim merama

Međunarodne odnose uređuju jednaka prava i samoopredeljenje naroda.

Pogledajte član 1 Povelje UN nakon završetka Drugog svetskog rata 1945. Si vis grovs cole justitia!

Ako želite mir, zauzmite se za socijalnu pravdu! Moto Međunarodne organizacije rada (MOR), osnovane posle Prvog svetskog rata, od 1945. godine je sastavni deo UN

... 1.000 satelita se okreće oko Zemlje i prikuplja, kako kažu, „sve podatke" o našoj planeti: o gradovima, selima, pustinjama, klisurama, planinama, klimi, vetrovima, olujama, vulkanima, saobraćajnim tokovima, o okeanu sprat, jata riba i jata ptica, o izbeglicama, o nalazištima nafte i metalnih ruda duboko pod zemljom, o avionima sa posadom i dronovima, o vojnim bazama, dronovima, teroristima. Ali ko su proizvođači i operateri ovih satelita, ko su vlasnici fabrika automobila, energetskih kompanija, stanova, nebodera, banaka, električnih i transportnih mreža, supermarketa, naplatnih puteva, lanaca hotela i restorana, televizijskih stanica? Ko poseduje, na primer, Coca-Cola, Goldman Sachs, Exxon, Deutsche Bank, Ryanair, Zalando i The New York Times? A ko poseduje svetski poznate digitalne gigante Gugl, Amazon, Fejsbuk Majkrosoft, Epl, Uber i Airbnb?

Kapitalizam, finansijski kapitalizam, globalizacija, tržišna, ekonomija. Decenijama je bilo mnogo opštih i, naravno, uvek „kritičnih" spekulacija i izjava o tome zašto su i dalje loši ili dobri, ili zašto bi uopšte trebalo da postoje. Postavlja se očigledno pitanje: ko su kapitalisti, finansijski kapitalisti, globalizatori, tržišni ekonomisti? Kako se zovu? Kako funkcionišu (ako to možete tako nazvati)? Šta rade u politici, društvu, prirodi, među sobom i, pre svega, u našim radnim i društvenim uslovima? Drugo pitanje: da li učestvuju u ratovima ili promovišu mir? Ili ih možda (kako izgleda) nije briga?

Zapadni predsednici i šefovi vlada, poput kancelara Nemačke, svih populističkih partija i polova, i lažni proizvođači mejnstrim medija, govore o „tržištima" uglavnom sa pretećim prizvukom: ako se ne potčinimo „tržištima", onda teško nama! Na primer, država bi trebalo da „štedi" više, a zapravo još više „štedi". Ali ko su „tržišta"? Gde žive?

Sindikati i vodeći mejnstrim mediji su stalno zabrinuti zbog korporativnih odbora i menadžera i njihovih milionskih prihoda, ali ne i zbog vlasnika i njihovog stostrukog povećanja profita. Takođe ne uključuje slobodu mišljenja. O njoj se govori kao o visokoj „zapadnoj vrednosti", ali je obezvređeno odbacivanjem slobode informisanja. A zavisni zaposleni u preduzećima imaju samo brnjicu umesto slobode mišljenja. Znanje i sloboda govora su za malu radikalnu manjinu, a neznanje i brnjica za zavisnu većinu.

Kada su do 2007. godine velike, moćne banke zapadnog sveta od Njujorka do Londona, od Pariza do Milana, od Madrida do Frankfurta, spekulisale o putu ka svom opštem bankrotu, onda su morale da budu spasene javnim novcem, odnosno naš poreski novac, kome su oni sami malo doprineli, ili su bar tako tvrdili glasni predstavnici „tržišta". Banke su spasene protiv svih tržišnih pravila jer su bile „sistemski važne". Ah, dakle postoji „sistem" koji sedi na tronu svete tržišne ekonomije? Viša sloboda, viši sistem vrednosti koji može, da tako kažem, da preokrene gvozdene zakone tržišta, ako je potrebno? Pa ko je to? Da li iza ovoga stoje ljudi ili su zaista neljudska ili nadljudska bića?

Posle spasavanja banaka: nova ovlašćenja kapitala

Posle bankrota i spasavanja, ove „sistemski važne" banke su izgubile vlast. Organizatori kapitala kao što je BlackRock, koji su takođe doprineli finansijskoj krizi, sada su postali „sistem". Zvanično se zovu „banke u senci" i sada su vlasnici velikih banaka, berzi i pre svega najvažnijih kompanija. Danas postoji nekoliko desetina drugih velikih finansijskih igrača kao što je BlackRock, koji su uglavnom neregulisani i nepoznati; pored toga, pojavili su se novi finansijski igrači druge i treće lige koji su takođe u velikoj meri neregulisani, odnosno fondovi privatnog kapitala, hedž fondovi, rizični kapitalisti, elitne investicione banke i internet zvezde koje promovišu i kontrolišu, kao što su Apple i Microsoft, kao i platformski ekonomski igrači kao što su Google, Amazon, Facebook/Alphabet, Uber, Airbnb.

Oni praktikuju novi, još antisocijalniji oblik brutalne akumulacije privatnog kapitala. Međutim, uporedo sa brutalizacijom, povećavala se i složenost akumulacije. Ali rečeno je da su organizatori kapitala i kompanije za upravljanje samo vidljivi direktori. S druge strane, postoje privatni vlasnici, krajnji primaoci privatnog profita, koji su nevidljiviji nego ikada ranije u istoriji kapitalizma. Nove moći kapitala postižu svoja imovinska prava odlučnije nego ikada ranije u globalnom, okultnom paralelnom društvu od četiri tuceta isprepletenih finansijskih utočišta.

Ova transnacionalna klasa anonimnih superbogataša, uz podršku neupadljive civilne privatne armije „renomiranih" profesionalaca za bogaćenje, nema nikakvu odgovornost, deluje bez odgovornosti za društvo i prirodu. Ne zanima ga antimonopolsko pravo, zakon o radu, poreski zakon ili finansijski nadzor.

Ni u kom slučaju nije da je, kako optužuju „kritičari globalizacije", današnji kapital neopipljivo i neostvarljivo kanalisan kao digitalna fikcija širom sveta i da (više) nema veze sa „realnom ekonomijom" - naprotiv! BlackRock & Co u svojim rukama ima stotine hiljada najvažnijih kompanija u realnoj ekonomiji koje donose odluke o poslovima, radu, životu, hrani i uslovima životne sredine, proizvodima, raspodeli dobiti, siromaštvu, bogatstvu, javnom dugu. A globalne korporacije platformske ekonomije prodiru u najfinije pore svakodnevnog života milijardi ljudi, oglašavaju ih, okreću ih naopačke - i sarađuju sa tajnim službama.

Ovi investitori i njihovi delegirani direktori i menadžeri mogu nekažnjeno da krše milione zakona, ljudskih prava, ponižavaju i osiromašuju zavisne radnike, zagađuju živote ljudi i životnu sredinu, uništavaju osećaj za pravdu i hipnotišu stvarnost - uz punu toleranciju vlada u zapadnim prestonicama i u Evropskoj uniji.

Na taj način nevidljive sile mogu da ubrzaju svoje neproduktivno samobogaćenje na račun većine i na račun demokratije kao nikada do sada. Državni menadžeri pribegavaju mekom, insinuirajućem, kao i demokratskom jeziku „ulice", brbljaju o transparentnosti, odgovornosti i različitostima, i dovode do smrti potencijal negodovanja zbog „rastućeg jaza između bogatih i siromašnih". U skladu sa poštovanim obrascem Silicijumske doline, digitalni populisti obećavaju srećan život za standardizovane digitalne egoiste i prosperitet za celo čovečanstvo.

Ovo, odnosno naš kapitalizam, ili smrt za sve

Bogatstvo poput BlackRock-a raste, ali nacionalna ekonomija i infrastruktura važna za većinu stanovništva (škole, stanovi, bolnice, vodovodne cevi, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda) propadaju ili se privatizuju i poskupljuju kapitalom organizatori. Zagrevanje klime se ubrzava. Profit od oružja raste sa pojavom sve više "neprijatelja". Dok su novi vlasnici kapitala za sebe stvarali različite kolektivne forme, oni uništavaju ostatke nekadašnjih kolektivnih formi za zavisne zaposlene i manevrišu ih u profesionalno insceniranu, na kraju sumornu, bolnu usamljenost.

Sa unutrašnjim ratom koji su novi kapitalisti predvođeni SAD vodili protiv demokratije, protiv vladavine prava i države blagostanja, oni su takođe postali spolja još agresivniji. Oni vode objavljene i neobjavljene ratove preko svojih vlada, vojnih i obaveštajnih službi, proširuju svoje globalno vojno prisustvo, tajno i otvoreno naoružavaju svoje predstavnike. Čak i nuklearni rat na evropskom tlu postaje proračunata, vrlo realna mogućnost. Njihov moto je: ovo, odnosno naš kapitalizam, ili smrt za sve.

Novi kapitalistički igrači Zapada

Najveći organizatori: BlackRock&Co

Ne samo posle „finansijske krize" privreda u „zapadnoj zajednici vrednosti" sistematski i stalno stagnira. Ne samo zemlje, već i kompanije sve manje ulažu, a istovremeno tonu sve dublje u dugove, čak i više nego pre finansijske krize. A ova prezaduženost se više ne otplaćuje kod ovakvog tipa privrede. Slično tome, dug privatnih domaćinstava je rastao i nastavlja da raste.

Ekonomska recesija, beznadežna prekomerna zaduženost

Zvanično, veći privredni rast u SAD je posledica sofisticiranijih statističkih trikova i naduvan je i do dva odsto, ili u svakom slučaju na osnovu besmislenih vojnih i ekološki štetnih produkcija. Nezaposlenost i nedovoljna zaposlenost su konstantno visoke i takođe statistički „doterane". U transatlantskom kapitalizmu, udeo prihoda od zavisnog rada stalno opada od otprilike 1990. godine, a još brže od 2007. godine. Zavisni radnici su između prezaposlenosti i podzaposlenosti, kao i da su „siromašni koji rade", odnosno siromašni su uprkos tome što imaju posao ili su namamljeni dobrim platama.

Prema bivšem ministru finansija Sjedinjenih Američkih Država Lorensu Samersu, koji je promovisao ovaj razvoj događaja za vreme predsednika Vilijama Klintona, postoji „sekularna stagnacija" u zapadnom kapitalizmu. U praksi, zapadni kapitalizam se uopšte ne oslanja na „trajni rast", kao što prezirno ističu kritičari globalizacije i rasta. U zapadnom kapitalizmu privatni profiti rastu, ali kvalitet rada i života zavisnih zaposlenih opada.

Infrastruktura neophodna za većinu stanovništva (priuštivo stanovanje, škole, vrtići, bolnice, starački domovi, lokalne samouprave, vodovodni i kanalizacioni sistemi, međugradski i lokalni prevoz) je napuštena, amortizovana ili privatizovana i poskupljena i smanjena cena .

„Investicioni štrajk u Evropi" naslov je Handelsblatta (HB) koji je naklonjen investitorima. Ali autori, koji su tako dobro upućeni u „ekonomiju", padaju u nejasnu psihologiju: „Očigledno, samo poverenje u budućnost jednostavno nije dovoljno".

Bos BlackRock-a: "glavni od vodećih kapitalista"

Neki mogu samo da se smeju ovome, prvo u tajnosti, a sada javno. Neki investitori zaista duboko veruju u budućnost sve manjeg, prezaduženog kapitalizma. Posle finansijske krize, uložili su još više, mirno i odlučno.

U višim ešalonima zapadnog sveta, bos BlackRock-a Lorens Fink je idolizovan više od bilo koga drugog. Mejnstrim mediji ga prijateljski nazivaju "Lari". Kada odleti na godišnji Svetski ekonomski forum u Davos, u Švajcarskoj, neizabrana i izabrana elita klikće petama. Zato što su „svi oni, menadžeri, preduzetnici, bankari, veliki investitori, političari, ekonomisti, shvatili da je ovaj Amerikanac nešto kao neproglašeni predsednik svetske finansijske zajednice, vrhovni vodeći kapitalista, koji više određuje zakone i sudbinu kapitalizma nego mnogi drugi", kaže autor Handelsblata, kome je bilo dozvoljeno da bude tamo, razrogačenih očiju od oduševljenja.

Špekulacije akcijama - moguća je i prevara

Pogledajmo redom neke od tipičnih postupaka lidera vrhunskih kapitalista. Uzmite „investiciju" 2016. BlackRock i drugi finansijski investitori pozajmili su milijardu evra od drugih takvih investitora i banaka i za kratko vreme kupili petinu svih Lufthanzinih akcija („udela u zajmu") od drugih akcionara Dojče Lufthanze. BlackRock & Co sugeriše da će strah od terorističkih napada i Bregzita dovesti do smanjenja rezervacija letova, uzrokujući pad cene akcija. Po zakonima Zapadnog tržišta, upravo se to dogodilo, cena akcija je pala za 14%. Nekoliko nedelja kasnije, investitori su vratili akcije zajma njihovim pravim vlasnicima kako je dogovoreno i otkupili depresirane akcije Lufthanze uz profit pošto su akcije kasnije ponovo porasle.

Međutim, u ovom slučaju BlackRock nije spoljni špekulant, već jedan od glavnih akcionara Lufthanze. Ako ne znate ništa o sadašnjem kapitalizmu, onda se možete pitati: zašto suvlasnik spekuliše o padu vrednosti akcija sopstvene kompanije?

U novijem kapitalizmu, kompanije su osnova za spekulacije vlasnika poput BlackRock-a. Ako generišu više od deonica i godišnjih očekivanja dividendi, onda vlasnici ulažu u špekulacije - pomalo perverzno nazvati tako nešto "investicijom", zar ne?

BlackRock & Co konstantno koristi deo svojih akcija u Lufthanzi, Dajmleru, Simensu, Coca-Coli, Goldman Saksu itd. za špekulacije. Uzmimo slučajni datum 18.08.2016: BlackRock izveštava Nemačku agenciju za finansijski nadzor (Bundesamt furFi nanzdienstleistungsaufsicht, Bafin) o kratkoj prodaji akcija u Kali & SalzAG, Zooplus AG i ElringKlinger AG; investitor Marshall Vace obaveštava Bafina o kratkim prodajama u Deutsche Bank, Lufthansa i Grammer AG; investitor AKR obaveštava Bafina o kratkim prodajama u građevinskoj grupi Bilfinger; investitor Lansdaun radi isto u VW-u; Millenium radi isto u Vacker Chemie AG9 i tako dalje i tako dalje.

Panika i prevara

Ove kratkoročne prodaje ovog dana su samo mali deo i odnose se samo na Nemačku. Tako kratke prodaje

BlackRock & Co se dešava u isto vreme u mnogim kompanijama u Nemačkoj i drugim zemljama. BlackRock može „pogoršati fluktuacije cena i time izazvati paniku", primećuje čak i FAZ, koji je inače obožavatelj ovog skalpera.

Druge špekulacije akcijama dozvoljavaju prevaru. BlackRock pozajmljuje akcije drugim učesnicima na tržištu uz naknadu. U okviru Cit-Ek poslovanja, BlackRock je pozajmio svoje akcije na određeno vreme bogatim ljudima i bankama. BlackRock dobija nagradu za ovo. Zajmoprimci akcija mogu da se izjasne kao vlasnici poreskoj upravi i dobiju povraćaj neplaćenog poreza na kapitalnu dobit. BlackRock & Co može da se pretvara da je nevin: ne znamo šta zajmoprimci rade sa njima. U međuvremenu, nemačko tužilaštvo se nedavno probudilo i izvršilo racije u nemačkom ogranku BlackRockua.

(Nastavak u sledećem broju)