Na licu mesta

Kruševac: kako i za čiji račun je opljačkana privreda Rasinskog okruga

Tarifa stranačke zaštite

Radnici Hemijske industrije Župa iz Kruševca, preduzeća u takozvanom restruktuiranju, koje je imalo preko 1.200 radnika i koje je godinama i decenijama bilo brend ne samo grada Kruševca nego i celog rasinskog okruga, uputili su pismo redakciji magazina Tabloid sa ciljem da upoznaju najširu javnost o tome, kako su srpske vlasti sistematski pljačkale i rasturale ovu i još desetak drugih firmi, kao i Fabriku maziva, preko koje je nekoliko nedodirljivih ljudi u "gradu pod Bagdalom" ostvarilo multimilionske profite.

........

Pre više od pola godine, ovim pismom smo se obraćali mnogim medijima u lokalu i u Beogradu. Pismo niko nije objavio. Velika je to cenzura a nas smatraju za obične bednike. Rekli smo otvoreno: Republička Agencija za privatizaciju odgovorna je za kriminalnu privatizaciju i za propast HIP Župa. Država ne želi da ova firma ikada više oživi. Zašto? Možda su mnogi bacili oko na našu fantastičnu lokaciju, ali i to će se razotkriti.

Nekada je bilo dovoljno spomenuti proizvode plavi kamen, hlor, pesticidi itd. i odmah se znalo: pa to je HI Župa, Kruševac. Preduzeće koje je ovom pljačkaškom privatizacijom uništeno, ogoljeno je, bez perspektive i nade, što potvrđuje i činjenica da se ogromna većina radnika opredelila za socijalni program. Na prste se mogu prebrojati radnici koji to nisu učinili.

Kada je obavljena prva kriminalna privatizacija, predsednik srpske vlade u svom prvom mandatu bio je Vojislav Koštunica. Na čelu fabrike, kao direktor, bio je Dragan Tomić iz Demokratske stranke. Iza te privatizacije stajao je i tadašnji ministar za privredu Dragan Maršićanin, kao i predsednik opštine Kruševac, Dragan Azdejković, koji je danas direktor toplane u Kruševcu.

Preduzeće je prodato firmi "Vektra" (vlasnica državljanka Makedonije, Violeta Josifova) koja je imala nekoliko radnika i minimalni kapital. Potpis ispred lokalne samouprave na taj kupoprodajni ugovor stavio je Zoran Krasić iz Demokratske stranke, po zanimanju profesor matematike, a kasnije takođe direktor toplane u Kruševcu, kao što je to sada Azdejković. Sav tadašnji profit od proizvednje i prodaje, Josifova je prebacivala na svoje račune i račune svojih mentora, a radnicima nije ostalo ništa.

Kada smo mi radnici videli da tonemo, da nas ta vulgarna i bahata žena vodi u propast, organizovali smo se i neprekidnim višemesečnim štrajkovima i protestima po gradu, pritiscima na lokalnu samoupravu i Vladu Srbije, primorali Agenciju za privatizaciju da raskine kupoprodajni ugovor. "Vektra" je otišla, a za njom je ostala pustoš. Para nema, sirovina nema, plata godinama nema, ogromni dugovi jad i beda sve do današnjeg dana. Kako je moguće da do danas za to niko nije odgovarao?

Mnoge firme u Kruševcu su uništene, skoro na isti način kao i naša: Fabrika jestivog ulja, Savremeni dom, Elektrouniverzal, Cepak, Dečija konfekcija Jastra, konfekcija Zvezda, Trgovinske robne kuće, hoteli Rubin, Evropa, Bagdala (čiji je restoran opustošen, pokradena stolarija i sve što se moglo odneti odneto je)...

Nekada slavna kruševačka fabrike guma Trajal, skoro je uništena od strane bugarske kompanije "Brikel". Ugovor je raskinut, a sada se pojavila nemačka kompanija Holding Hammerling koja hoće da uloži samo u teretne pneumatike. Dobro upućeni tvrde da su Bugari planski osiromašili Trajal za potrene Nemaca. I da ovaj primer nije usamljen.

Rubin, koji se bavi proizvodnjom čuvenih vinjaka i drugih pića, radio je savršeno, imao odlične plate i bilo je u njemu zaposleno preko hiljadu ljudi. Kupio ga je Predrag Ranković-Peconi, i sada tamo nema ni nekoliko stotina radnika. Isti je slučaj i sa fabrikom deterdženata Merima, i dalje da ne nabrajamo.

Ali, ima jedan izuzetak, a to je Fabrika maziva Kruševac. Ovu firmu je 2007. godine kupio Milo Đurašković koji je sada uhapšen. Kada je ta firma prodata u gradu i na televizijama u gradu posebno Radio televizija Kruševac, objavili su da je Fabriku maziva za 26 miliona evra kupio neki konzorcijum. Tada niko nije pominjao Mila Đuraškovića. Mnogo, mnogo kasnije u gradu se pročulo za pravog vlasnika Mila Đuraškovića. Nema nikakve logike da Đurašković, koji se bavi putevima, kupuje firmu koja se bavi proizvodnjom ulja i masti za podmazivanje u industriji! Ali, izgleda da kod nas sve se može.

Podmazivanje Fabrike maziva

Te godine je carovala Koštuničina vlada. Direktor Fabrike maziva bio je Koštuničin pulen Branislav Jovanović koji se neprekidno po ceo dan pojavljivao na svim televizijama i ponavljao kako je samo za njihovu novu lokaciju uloženo preko 50 miliona dolara i da zainteresovanih kupaca za Fabriku maziva ima mnogo. Branislav se debelo obogatio, kasnije otišao za Beograd ali je uhapšen kada i Milo Đurašković pa pušten iz pritvora.

Potpis na taj kupoprodajni ugovor između Fabrike maziva i novog kupca ispred lokalne samouprave je stavio tadašnji gradonačelnik Dragan Azdejković (DSS) kako smo već naveli sadašnji direktor toplane. Dragan Azdejković je brat od tetke Mileta-Mede Radulovića. Mile Radulović je u to vreme bio direktor Koštuničine stranke DSS, sa završenom srednjom mašinskom školom.

Kada je fabrika maziva bila pred bankrotom, dugovala je sedam miliona evra Univerzal banci, a AIK banci, preko 15 miliona evra. Kome je još dugovala, mi ne možemo da dođemo do podataka, ali, usledilo je hapšenje čitave jedne grupe na čelu sa Milom Đuraškovićem i Branislavom Jovanovićem.

Posle tih hapšenja, za Fabriku maziva od strane vlade Srbije čiji je premijer bio Mirko Cvetković postavljen je zastupnik kapitala Ljubomir Šubara iz Beograda. On postavlja na direktorsku funkciju fabrike Vladu Petrovića koji je do tada bio predsednik sindikata i dugogodišnji član demokratske stranke. Tako je i Vlada Petrović nagrađen kao i Dragan Azdejković jer je i on stavio potpis na prodaju firme Milu Đuraškoviću kao predsednik sindikata i tada se i on debelo ovajdio od Mila. To zna ceo grad. Kruševac nije velegrad sve se zna.

Iako je Fabrika maziva dugovala bankama i drugim poveriocima na desetine miliona evra, to nije bilo smetnja da Ljubomir Šubara pre tri godine, preko Dinkićevog čoveka Nebojše Ćirića obezbedi veliki novac za nabavku sirovine i nesmetanu proizvodnju bez obzira na dugovanja.

Tom posetom Nebojše Ćirića Kruševcu, a posebno prilikom njegovog obilaska Fabrike maziva, na naslovnoj strani lista Pobeda objavljene su njegove slike u društvu sa direktorom Vladom Petrovićem i tadašnjim gradonačelnikom Kruševca Draganom Jovanovićem. Podrška je bila više nego naglašena.

Ono što je tada omogućeno Fabrici maziva to našoj Župi i drugim firmama u gradu nije omogućeno. I mi smo bankrotirali zbog Violete Josifove i njene "Vektre", kao i Fabrika maziva zbog Mila. A svi zajedno, zbog profita i (samo)volje onih na vrhu države.

Ubrzo, funkciju Nebojše Ćirića preuzima Aleksandar Ljubić (DS). Dolazi u posetu Kruševcu da umiri radnike IMK 14 oktobra. Ali, nije ih umirio kao što je Nebojša Ćirić "umirio" Fabriku maziva, već im je rekao, ako nemaju para i posla-neka prave ograde!

Druge firme ga nisu ni interesovale. Kasnije, kada je gradonačelnik postao Bratislav Gašić i omogućio vojnu paradu u Kruševcu, ceo centar grada je bio ograđen metalnim ogradama pa je po gradu nastala šala da je IMK 14 oktobar pravio ograde, a naši radnici HI Župa ih ofarbali! Naravno, nama nije bilo do te šale...

Sadašnji direktor Fabrike maziva i potpisnik prodaje firme Milu Đuraškoviću, Vlada Petrović, za Novu 2014. godinu, pojavljuje se na televizijama i hvali se kako njegova firma dobro posluje i da je prosečna plata 600 evra. Ljudi da li je to moguće? Pa mi bi bili zadovoljni i prezadovoljni i sa manje od polovine tog proseka kao i većina upropašćenih firmi u našem gradu ovom pljačkaškom privatizacijom.

Vlada Petrović ima ogroman stan, vozi veliki skupoceni džip...Njegovi direktori voze velika crna auta, radnicima plaća i letovanja i zimovanja, tobože kao oporavak, ali, zapošljava koga hoće i kada hoće.

Da li on to može sam bez nečije pomoći ? Pa naravno da ne. On to radi uz svesrdnu pomoć bivšeg gradonačelnika Bratislava Gašića sadašnjeg ministra vojnog. Vlada Petrović je bio dugogodišnji član Demokratske stranke, pa kad je Tadić izgubio vlast, Bratislav Gašić, gradonačelnik Kruševca, učlanio ga je u SNS.

U gradu je javna tajna da je za taj prijem u stranku Vlada Petrović platio preko sto hiljada evra. To za njega i nije neka cifra. Vlada Petrović je neprekidno gost televizijskih emisija. Iako njegova firma duguje Univerzal i AIK banci milione evra, on neprekidno plaća oglase na Televiziji Plus a daje pare i za RTV Kruševac gde reklamira proizvode Fabrike maziva i sponzor je tamo gde Bratislav Gašić uperi prst. I ne samo on. I mnoge privatne firme koje se ranije nisu se reklamirale na toj televiziji, sada moraju da se tamo oglašavaju, jer, kažu, "boje se učestalih inspekcija"!

Prosto je neverovatno da se i sva javna preduzeća kao toplana, vodovod, gradska čistoća, reklamiraju na televiziji PLUS. A to sve plaćamo mi Kruševljani od naših para. Svojevremeno kada je osnovana SNS stranka otcepljenjem od radikala, za drugo mesto u stranci u Kruševcu Mile Mihajlović je dao keš u vrednosti od trideset hiljada evra.

Kruševac, grad u nestajanju

Mladi odlaze iz grada. Kruševac će uskoro da postane grad staraca. Prošle, 2013. gopdine, u Kruševcu je bilo čak 13 ubistava i samoubistava. Vidovdansku nagradu 28. juna prošle godine je dobio Aleksandar Vučić! Ove godine, Vidovdansku nagradu je dobio Bratislav Gašić. Dan pre dodele Vidovdanske nagrade, radnica fabrike "14 Oktobar", samohrana majka troje dece, izvršila je samoubistvo jer nije imala od čega da izdržava decu. Drugoga jula 2014. godine, jedan momak je u centru grada u vešernici stana izvršio samoubistvo, ostavivši oproštajno pismo da nema posla i da nema perspektive. U avgustu mesecu ponovo je jedan momak izvršio samoubistvo sa sličnim motivom. Ove godine broj samoubistava i ubistava kako sada stvari stoje premašiće broj prošlogodišnjih.

Pre devedesetih godina, u nekadašnjoj Jugoslaviji, Kruševac je bio na trećem mestu po broju zaposlenih i po ličnom dohotku. Bio je poznat po tome. Danas je poznat kao grad koji se vodi kao nerazvijena opština i poznat je samo po broju samoubistava i ubistava.

Drugog septembra prošle godine, na privatnoj televiziji Plus, vlasnika Bratislava Gašića, gostovao je Ljubomir Šubara, zastupnik kapitala Fabrike maziva i tom prilikom je objavio informaciju da će oporavljena Fabrika maziva, koja sada ima proizvodnju, biti prodata najkasnije juna meseca 2014. godine.

Naravno da od toga nije bilo ništa. Nedavno, drugoga septembra 2014. godine, dakle, na godišnjicu od prethodne izjave na državnoj televiziji RTS, Ljubomir Šubara i direktor Fabrike maziva Vlada Petrović objavljuju da će fabriku maziva da otkupe radnici fabrike! Bio je to šok za sve građane. Kako je moguće da Fabriku maziva otkupe radnici kojih ima nešto više od 200, i da daju 26 miliona evra? Kako je moguće da se Agencija za privatizaciju odlučila za tako nešto i da se država odrekla čiste zarade? Jer, sa tim gotovim novcem može da se oporavi druga firma, pa se ona proda, pa se oporavi još jedna i tako mnoge firme mogu da ožive sopstvenu proizvodnju.

U gradu se odmah saznalo da se sprema prevara: najpre će radnici Fabrike maziva da otkupe fabriku, ali tako da neće da im se odbija od plate, već od dobiti na kraju godine. Kasnije će te akcije od radnika neko da otkupi po znatno jeftinijim cenama! Ukratko, zašto bi neki tajkun ili političar-tajkun, dao 26 miliona evra, kad može od prostih i glupih radnika, na prevaru, da dobije ovakvu firmu za trostruko manje para?

To nije moglo da se desi, verujemo, bez znanja Bratislava Gašića. Javna je tajna da je upravo Gašić omogućio plasman proizvoda Fabrike maziva za Vojsku Srbije i plasman njihovih proizvoda u Kolubaru, a da se ćerka direktora Kolubare nalazi na platnom spisku Fabrike maziva (i ko zna ko još!)?

Kako je moguće da se Fabrici maziva zaborave milioni evra dugova u navedenim bankama, koje će država da otpiše, a to sve mi poreski obveznici plaćamo? Zašto se to ne radi sa svim drugim firmama u restruktuiranju pa da se i njima otpišu dugovi?

A 1.

Tiho umiranje

U Kruševcu su sud i MUP leglo kriminala i korupcije. Svaki sudija ima svog advokata, pa profesori Pravnog fakulteta svršenim studentima prava iz Kruševca savetuju da praksu potraže u nekom drugom gradu. Za direktora bolničkog centra postavljena je direktorka, kadar SPS-a Slobodanka Jotić, koja je devedesetih godina bila kadar Mire Marković, poznata po tome što je većinu svojih noćnih dežurstava prespavala! I ranije je bilo katastrofa u zdravstvu ali od njenoga dolaska je katastrofa na kvadrat. Povezana je sa privatnim lekarima, nema reagenasa za analize, a ti reagensi kod privatnika ima, kod doktora u državnoj službi čeka se na pregled mesecima, sve da bi pacijenti išli kod privatnika. A para nemamo, knjižice neoverene.

Glosa

Pre devedesetih godina, u nekadašnjoj Jugoslaviji, Kruševac je bio na trećem mestu po broju zaposlenih i po visini ličnih dohodaka. Bio je poznat po pretstižnoj industriji i ekonomskoj snazi. Danas je poznat kao grad koji se vodi kao nerazvijena opština i po broju ubistava i samoubistava...