Zaječar

Budućnost u koju verujemo" u Zaječaru se pretvorila u (srednji) PRS (9)

Skupi obračuni umesto budućnost

Nezakonito smenjeni direktori dobijaju sudske sporove, ali PRS - ovska vlast i dalje organizuje obračune, u koje uvlači policiju i pravosuđe. Ceh neznanja i bahatosti vlastodržaca, predvođenih estradnim menadžerom Sašom Mirkovićem plaćaju građani.

Vuksan Cerović

Naš narod kaže: „Nije siromah onaj koji nema, nego onaj koji ne zna", a lokalna vlast u Zaječaru, u kojoj je jedini i neprikosnoveni gazda estradni menadžer Saša Mirković, gotovo svakim potezom nastoji da to dokaže. Za godinu i po koliko su PRS - ovci (Pokret radnika i seljaka) pod maskama SNS na vlasti, Zaječar je umesto obećane bolje budućnosti srozan na najniže moguće grane: komunikacija sa građanima svedena je isključivo na susrete sa ljudima koji traže socijalnu pomoć, a o svemu ostalom gospodar Mirković preko svojih poslušnika, čauša i doušnika, odlučuje onako kako je isključivo njemu volja.

Zahvaljujući takvom funkcionisanju lokalne vlasti Zaječar je dospeo u ozbiljne finansijske probleme, komunalna izgradnja ne zavisi od potreba građana nego od ambicija estradnog menadžera (zbog samo njemu jasnih razloga ušlo se u skupe građevinske projekte od kojih Zaječar neće imati nikakvu značajniju praktičnu korist) a Gradska uprava Zaječar je u haosu kakav odavno nije viđen. Zaječar je šampion Srbije po broju likvidiranih privrednih društava i javnih ustanova čiji je bio osnivač i finansijer grad, sedamdesetak radnika je zbog organizacionog muljanja ostalo bez posla, a oni koji još imaju posao plate primaju sa višemesečnim zakašnjenjem (SPC „Timok" aprilsku platu je primio u oktobru, a radnici nemaju overene knjižice). Ali to je samo deo računa koji zbog diletantskog neznanja vlasti stižu svakodnevno.

Smenjeni direktori dobijaju sporove

Privremeno veće, koje je u Zaječaru konstituisano 7. maja (prestalo da funkcioniše 21. avgusta 2013. godine), posle podužeg mrcvarenja u režiji PRS - a, odmah je počelo da radi tako što je zakone zamenilo političkom moći, pa je u startu demontirano i svedeno na neformalnu koaliciju PRS - SPS (Saša Mirković i Gordana Ognjanović sa socijalistom Jovicom Trajkovićem), dok članovi iz URS-a Dušan Mladenović, predsednik Privremenog organa i Boško Ničić, tada već bivši gradonačelnik, posle nekoliko početnih sednica u radu nisu faktički ni učestvovali.

Taj organ je, nakon konstituisanja, sa velikim entuzijazmom krenuo u smenjivanje direktora javnih preduzeća. Najpre su, 14. maja 2013. godine smenjeni Miloš Jotović, direktor JKP „Kraljevica" i Radomir Tešanović, direktor JKSP „Zaječar", potom je 24. maja 2013. godine smenjen Ljubomir Đuričić, direktor JP „Direkcija za izgradnju Zaječar". Posle toga bilo je dosta smenjivanja v. d.direktora, njihovog ponovnog imenovanja i opet smenjivanja, pa je to već postala lakrdija. Ali, navedena tri slučaja su posebno interesantna, a evo i zbog čega.

U obrazloženjima rešenja kojima su smenjeni Jotović, Tešanović i Đuričić stoji potpuno istovetna fraza „...Obzirom da je direktor postupao suprotno članu 38. stav 2. Zakona o javnim preduzećima, tj. nesavesno i nestručno obavljao svoju dužnost i postupao suprotno pažnji dobrog privrednika i zbog ozbiljnih propusta u donošenju i izvršavanju odluka i organizovanju poslova u javnom preduzeću, došlo je do znatnog odstupanja od ostvarivanja osnovnog cilja poslovanja javnog preduzeća, odnosno od plana poslovanja javnog preduzeća".

Konkretnih razloga za smenjivanje uopšte nema. Sva trojica su, zbog nesumnjivih pravnih propusta u rešenju krnjeg Privremenog organa, u kome su sedela dva pravnika (Mirković i Ognjanovićka), pokrenuli spor za poništavanje rešenja. Tešanović je dobio pravosnažnu presudu Apelacionog suda kojim je poništeno rešenje o njegovom smenjivanju, rešenje za Đuričića je poništeno u prvostepenom sudu i čeka se presuda Apelacionog suda, jer se grad žalio, a za Jotovića postupak je još u toku. Iz presude Apelacionog suda koje je dobio Radomir Tešanović, nedvosmisleno proizilazi da su prilikom donošenje tog rešenja prekršene sve moguće zakonske norme kojima je regulisana ta oblast pa se ishod preostala dva spora može pretpostaviti.

Svakako treba pomenuti da je podršku takvom radu Privremenog organa, koji se na zakonske propise, Statut grada Zaječara i Poslovnik o svom radu nije obazirao koliko na lanjski sneg, dala Zorana Mihailović, tadašnja ministarka energetike u Vladi Srbije, koja je gostujući u programu Mirkovićeve Best TV bez ikakve ograde rekla da su sve odluke koje donese većina članova Privremenog organa - legitimne. Naravno, ceh nezakonitih smena platiće Zaječarci, a ne vajni pravnici koji su sedeli u Privremenom organu.

Progon kao opravdanje

Svakome, ko makar nešto zna o funkcionisanju lokalne samouprave, potpuno je jasno da PRS - ova vlast na čelu sa estradnim menadžerom, o tome nema blage veze. Da bi se to prikrilo u početku su likvidirane i formirane nove ustanove, privredna društva i izvođene razne druge egzibicije, uz neverovatno brzu kadrovsku vrtešku koja je preko noći u orbitu izbacivala potpune anonimuse i ljude bez ikakvog iskustva, onda ih naprečac vraćala u anonimnost, pa opet izvlačila i vraćala u fotelje. Ta priča bi tražila prilično vremena i prostora, a po svom značaju u gradu kojim vlada samo jedan čovek ne zaslužuje ni prostor ni vreme, već samo treba reći da je sve to skupo koštalo i košta Zaječarce.

Pošto se ta muljavina u međuvremenu izlizala, krenulo se sa proizvodnjom slučajeva u koje se uvlače policija i pravosudni organi. Tako su, gotovo tri godine nakon potpisivanja ugovora sa "Veoliom LITAS" (sada se preduzeće zove "Ariva") o poveravanju prevoza putnika u javnom gradskom i prigradskom prevozi, osumnjičeni i privođeni Veselinka Živanović, tadašnja načelnica Odeljenja za građevinarstvo, urbanizam i komunalno - stambene poslove i Ivan Joković, tadašnji predsednik Skupštine grada. U drugom slučaju, Dragomir Mančić, bivši direktor JKP "Toplana", posle sedam godina osumnjičen je i takođe privođen zbog mutljavina oko formiranja AD "Moravia Zaječar" i unosa imovine JKP Toplana u to preduzeće. Ta dva slučaja, naoko nevezana, ipak imaju zajednički imenitelj.

"Veolija" je angažovana nakon ekspresnog konkursa bukvalno poslednjeg dana školskog raspusta, 31. 8. 2011. godine. Potpise na ugovor su stavili Boško Ničić, tadašnji gradonačelnik Zaječara, Zoran Janković, generalni direktor i Claes Gotthold, predsednik Upravnog odbora "Veolije". Taj ugovor je od početka ocenjivan kao štetan za grad Zaječar, jer se grad obavezao da gradski i prigradski prevoz plaća po 84 dinara po kilometru. Pošto su prihodi od karata bili veoma mali, jer se u velikim autobusima koji su vozili do zaječarskih sela neretko nalazio jedan ili dva putnika, ispalo je da praktično sav teret prevoza snosi gradski budžet.

Za divno čudo, niko nije osumnjičen za sklapanje štetnog ugovora, nego je Živanovićka osumnjičena što je priznavala kilometražu po tahografu, a Joković jer je navodno podstrekivao Živanovićku da predloži da gradski i prigradski prevoz funkcionišu i nedeljom. Naravno, ovaj krivični postupak, zdušno podupiran od BEST TV, dobro će doći u pravdanju sadašnje vlasti kada se budu plaćali sudski troškovi i zatezne kamate zbog dva izgubljena spora sa prevoznikom, zbog neplaćanja usluga prevoza, u iznosu od 46.475.300,77 dinara, a vlast bi volela i da ućutka Jokovića koji je njen najveći kritičar u Skupštini grada.

Drugi slučaj još više miriše na politiku i Dragomir Mančić, bivši direktor JKP "Toplana" u njemu je kolateralna šteta u pokušaju da se diskredituje pomenuti Joković, (čije je saslušanje kao svedoka BEST TV najavila dan ranije) ali i da se opravda moguće neispunjavanje obećanja da će "Toplana biti vraćena Zaječarcima".

Da podsetimo, u Zaječaru je 2007. godine osnovano AD "Toplifikacija Zaječar", u kome je 51 odsto akcija imala češka firma "Moravia energo", a 49 odsto JKP "Toplana". To je učinjeno na inicijativu i uz apsolutnu saglasnost osnivača - grada Zaječara. Pošto "Toplana" nije imala novca, već samo dugove koji su zarad osnivanja AD "Toplifikacija" prevaljeni na JKP "Kraljevica", u novu firmu uneta je njena imovina kao nenovčani ulog. O tome je suštinski odlučivao osnivač, a formalno Upravni odbor JKP "Toplana", a sve je to rađeno zbog toga što je češka firma obećala da će nadomak Zaječara izgraditi termoelektranu kapaciteta 35 Mw i 105 tona pare na sat. Firma "Moravia energo" je bankrotirala, njene deonice je uz saglasnost grada kupila firma "Atol Development", koja je krajem 2012. godine bukvalno oterana iz Zaječara, posle čega je i "Toplifikacija" otišla u stečaj.

Prema pouzdanim saznanjima nova vlast za godinu i po nije prstom mrdnula da u pregovorima sa češkom firmom uz određenu nadoknadu i raščišćavanje šta je čije, zaista vrati sistem za grejanje Zaječarcima. Tek kada je "Toplifikacija" otišla u stečaj zatraženo je da se mreža izuzme iz stečajne mase. Stečajni upravnik i Stečajno veće Privrednog suda u Zaječaru su taj zahtev odbili, pa se ušlo u parnicu. Pošto to može da ima neprijatan epilog, krivac je nađen u Dragomiru Mančiću, koji je samo izvršavao naloge osnivača.

Na nesreću Zaječara, u oba navedena slučaja radi se o učešću stranih investitora.