Nismo mi od juče

Epizoda 140

Zoran Milojević

Na dva dana pred Malu Gospojinu, Kancelarija za Kosovo i Metohiju organizuje u Kosovskoj Mitrovici "Božur fest" (čuj, fest?!). Napravili binu na terenu pokraj tehničke škole, a sa bine Nada Topčagić igra kao striptizeta oko šipke. Još jedna pevaljka, Radmila Manojlović distonira i ispada iz ritma. Sparušena Cakana i nije imala snage da peva nego je skoro šaputala! I sve tako redom...Na mestu gde je potrebno obnoviti svesrpsku nauku, prosvetu i kulturu, a napose i svesrpski moral i pravoslavnu veru, gospodin Marko Đurić, kao da je razapeo vašarsku šatru. I sve je to uredno prenosio RTS 2. Marko Đurić "đuska" sa prisutnima pred kamerama. A, na samo dvesta metara odatle, mrtvim snom je spavala ona prava, izvorna Kosovska Mitrovica, bez ijednog živog Srbina. Tamo Srba ima samo na groblju. Porušenom!

Bolani Vučić sigurnim i nezaustavljivim korakom vuče Srbiju napred, prema Evropskoj uniji, a njegov Mali (Siniša), napreduje na čelu parade "ponosa". "Prajd" je ključni test za put ka Evropskoj uniji i sklapanju međudržavnog ugovora između Srbije i albanskog Kosova! Poraz Srbije je jasno vidljiv. Poraz nije gorak, ako ga ne progutaš, a mi ga već varimo. Podrigivanje zabranjeno!

TRoje romske dece izgorelo! Užas. Zasuzio sam. Ali, posle par dana oglasila se Sonja Liht da pametuje kako to "naprosto ne sme da se dogodi". Pa, ne sme, nikako, gospođo Liht, Srbiju toliko osiromašili oni na čijem ste vi platnom spisku, pa nije u stanju da zbrinjava ni svoje najsiromašnije građane! Dignite vi svoje plaćeničke ruke od Srbije, gospođo Liht, i pustite nas Srbe da se borimo za Srbiju i njen prosperitet. Jer, od vaše pomći, ostadosmo i goli i bosi, a prestadosmo i ljudi da budemo!

Sinovi i unuci partizana mobilisanih 1944. godine, u jesen, podeljeni su između Evropske unije i Putinove Rusije. Sinovi i unuci onih kojima je pao očev spomenik na nogu, pa su dobili boračku penziju, danas su podeljeni: za Moskvu i Peking ili Vašington.

RTV B92 označava krivce za "patriotsku pljačku". U tu istinu ne ulazim, ali, "Insajder" je trebao da ode u Prištinu i da iznači one koji su okupirali i prisvojili onoliku imovinu države Srbije za koju Albanci nisu ni cvonjka dali. A, možda je "Insajder" trebao da pođe od "patriota" iz svoje redakcije? Nisam siguran da Veran Matić i Brankica Stanković mogu svoje ruke da operu samo vodom i sapunom! Isto tako, ne verujem ni da "brigom" za Kosovo i metohiju mogu da umire i "operu" svoju dušu.

Olja Bećković je zaboravila da sam sedeo u kancelariji gimnazijskog i školskog druga Dragana Kojadinovića. tada direktora na NTV Studio B, kada joj je predložio i osmislio "Utisak nedelje". Ni kad je dobila moja prva tri romana nije htela da reaguje. Htela je da za nas monarhiste bude Matijina kći, a za "evropljane" demokrata.

Prošlo je devedeset godina od kako se oglasio Radio-Beograd. Od prvih dana bio je škola srpskog jezika. Sa njegovih talasa se učilo patriotizmu, rodoljublju, časti i česti, čojstvu i junaštvu. Nije bilo nijednog čuvenijeg Srbina čiji glas se pre Radio-Beograda nije čuo, bdijući nad srpskom sudbinom. Danas se radio sve manje sluša. Srbije sve lošije govore srpski jezik. Jedan lingvista je nedavno tužno konstatovao kako nam omladina govori nekakav "anglosrpski jezik"!