Na nišanu

Gde god je Vođa branio Srbe, njih više nema

Poslednji Vučićev rat

Normalnim ljudima rat je rat. Aleksandru Vučiću je rat brat. Sve što ima, stekao je ratujući protiv srpskog i svih komšijskih naroda. Gde god je branio Srbe, njih više nema. Sad, kad opet zvecka oružjem, došao je red na preostale Srbe sa Kosova i Metohije da pakuju pinkle i kreću na put bez povratka.Samo na krvi on i njegov kartel profitiraju. Ali, svaki rat ima i svoj kraj, makar bio i surovi poraz. Šta će od nas ostati posle Vučićevih izugubljenih ratova

Predrag Popović

Tragikomična predstava s ponižavanjem Marka Đurića vrlo realno ilustruje Vučićev odnos prema svim Srbima. Kao danas Đurića, tako će sutra da pred albanske cevi poturi svakog drugog. Kad do toga dođe, biće kasno. Igrokaz od 26. marta bio je dobro organizovan, pod strogom kontrolom Vučićevih marioneta iz „Srpske liste", lokalnih kriminalaca i ubačenih pripadnika srpske Žandarmerije, prerušenih u civile. Ipak, u uzavreloj atmosferi malo je nedostajalo da padne krv. Na sreću, Tačijevi i Vučićevi profesionalci držali su se dogovorenog scenarija, niko nije iskoračio iz dodeljene uloge i prepustio se strastima.

Režija je uspela - Srbi će dobiti tzv. Zajednicu srpskih opština, Albanci potpunu vlast na severu Kosmeta i potpis koji će im omogućiti učlanjenje u Ujedinjene nacije, a Amerika i Evropska unija će smiriti žarište, koje im trenutno nije u fokusu. Gubitnici su samo Srbi koji su ostali na Kosovu i Metohiji, ali oni nikome nisu bitni. Dobro će proći i partnerski trojac, braća po tuđoj krvi Tači-Haradinaj-Vučić. Tači je demonstrirao snagu i spremnost da oružjem ponizi Srbe, a usput je ugrozio Haradinajevu vladu. Haradinaj je privremeno izgubio podršku „Srpske liste", ali kod stranih gospodara se pokazao kao „faktor mira i stabilnosti", što će mu značajno popraviti pozicije pred sledeće izbore. Vučić se pred svojim glasačima opet predstavio kao patriota, koji je spreman na sve načine da štiti srpske interese, pa će mu svi lakše oprostiti kad overi „sporazum o dobrosusedskim odnosima" i definitivno reši kosovsko pitanje.

Tako to izgleda svima koji zanemaruju iskustva iz prošlosti koja traje, a čiji fatalni faktor se zove Aleksandar Vučić.

Neoprezno je i pogrešno pretpostaviti da Vučić ne sme ili, čak, ne želi da zaoštrava situaciju, već da samo glumi strogoću kako bi dobio neki politički poen. Ta optimistična teorija pada u vodu pred činjenicom da Vučiću ističe upotrebna vrednost onog časa kad obavi prljavi posao na učvršćivanju kosovske državnosti. On to zna, toga se i plaši. Pad s vlasti neminovno ga vodi na optuženičku klupu, a onda u odgovarajuću vaspitno-popravnu ustanovu zatvorenog tipa. Zato će svoj tron braniti po svaku cenu, pa i izazivanjem novog rata.

Zašto ne bi? Tokom krvavog raspada SFRJ ubijeno je oko 100.000 ljudi, obogaljeno pet puta više, oko dva miliona je proterano iz svojih domova, opljačkana je i uništena nesaglediva imovina, a Vučić je stekao sve što je želeo - vlast, stanove, kuće, automobile, pare, žene... Njegovi saborci su osetili svu gorčinu poraza. Slobodan Milošević je umro u haškoj ćeliji, Vojislav Šešelj je odrobijao 12 godina i još strepi od mogućeg povratka u ćeliju. Stradali su mnogi oficiri i državnici, čija politička odgovornost je bila neuporedivo manja od Vučićeve. O običnim, anonimnim, žrtvama da se ne govori.

Uprkos utisku koji stvara besmislenim izjavama, Vučić nije glup, samo je amoralan. Zarad partijskog i ličnog interesa učinio je sve što je mogao kako bi sabotirao plan Z-4, kojim je Srbima ponuđena mogućnost da dobiju autonomiju u Hrvatskoj s prerogativima koji se graniče s ovlašćenjima kakve ima Republika Srpska. Da je to prihvaćeno, ne bi bilo „Bljeska" i „Oluje" i više od 250.000 Srba ostalo bi u Krajini. Bez imalo odgovornosti prema tuđem životu, radikali su, predvođeni Šešeljem, Nikolićem i Vučićem organizovali prolećnu mitingašku turneju 1995. po Krajini, kako bi uverili Srbe da nastave sa samoubilačkom borbom. U avgustu te godine, kad je stigao račun njihovog avanturizma, nekoliko hiljada Krajišnika je ubijeno, a preživeli srećnici su traktorima stigli u Srbiji. Radikali su ih dočekali ćutanjem. Nijedan vrli radikal nije prihvatio nijednog izbeglicu, nijedno siroče. „Šta da radim, neću da se spalim jer je Krajina propala", rekao je Šešelj. Vučić je kukao nad sudbinom svog brata Andreja, koji se potukao u tramvaju, „isprovocirale ga beogradske ustaše". Tomislav Nikolić se sakrio u Kragujevac, ljut na Šešelja, koji mu je namestio dva meseca robijanja u Gnjilanu. Na isti način dočekali su dejtonski mir u Bosni i Hercegovini.

Vučić je dobro znao kakav će biti ishod ratova. Znao je da gorljivi prostački nacionalizam neće doneti ništa dobro. Bez moralnih dilema zagovornike mira nazivao je fukarama, pozivao je Srbe da ginu i ubijaju, a neprijateljima je pretio eliptonom, nevidiljivim oružjem koje će im pokloniti Rusi. Radikali su priredili svečani doček svom ruskom bratu Vladimiru Volfoviču Žirinovskom, organizovali su miting u Beogradu, odveli ga kod patrijarha Pavla i priredili koktel u Interkontinentalu u njegovu čast. Vučić je javno recitovao radikalske parole o sasvim izvesnoj ratnoj pobedi, a tajno se sprdao, pričajući kako je Žirinovski famozni elipton doneo pod jezikom i, da niko ne vidi, predao ga Šešelju dok su se ljubili.

Ratnohuškački poljupci još skuplje su plaćeni na Kosovu. Radikali su predvodili Miloševićevu ratnu mašineriju u vreme NATO bombardovanja. Vučić se nije dvoumio oko upotrebe oružja. „Ako je Velika Britanija poslala celu vojnu armadu na Foklandska ostrva, na kojima nema nijednog Engleza, Srbija mora da postupi na isti način kako bi odbranila Kosovo", tvrdio je šef crno-crvene ratne propagande. Usput, kletvom cara Lazara pretio je svakom Srbinu koji je upozoravao na posledice koje će zadesiti državu i narod.

Pored eliptona, Šešelj je američkim marincima pretio i bejzbol palicama, Nikolić je govorio da će dve četničke divizije same proterati sve Albance preko Prokletija, a Vučić se zaklinjao da će NATO avioni popadati s neba ako prelete iznad Mileševe, oboriće ih Beli anđeo. Na njihovu inicijativu parlament SR Jugoslavije je izglasao odluku o učlanjenju u državni savez Rusije i Belorusije. Čim se to realizuje, Rusija će imati obavezu da i vojno, ne samo diplomatski, stane u zaštitu Srbije, poslaće minimum tri eskadrile „migova", rakete zemlja-vazduh i, naravno, Kozake, koji će se obračunati s NATO pešadijom. Rezultat je poznat.

Zbog svega toga ne treba potcenjivati Vučićeve aktuelne pretnje ratom. Albanci su oslobodili Đurića čim je Vučić, kako se sam hvali, zapretio Tačiju. Sutradan je poslao vojne avione da u brišućem letu plaše Albance u Preševu. Dva dana kasnije priredio je vojnu vežbu na poligonu na Pasuljanskim livadama. Avioni, helikopteri i tenkovi, hiljadu vojnika i oficira, pod budnim okom vladara prezentovalo je borbene mogućnosti. Ratni profiter Vučić, dezerter Vulin, penzioner Diković i Gašić zadovoljni su pokaznom vežbom, kojom su uznemirili gazde iz Vašingtona i Brisela. Istovremeno, centralnim beogradskim ulicama kružili su vojni transporteri, niko ne zna zašto.

Koliko su istrenirani, dokazale su i medijske buzundžije. Režimski bilteni danima „ohrabruju" Srbe naslovima poput „Putinovi avioni za dva sata na Kosovu", „Lukašenko: Srbiji hitno šaljem S-300", „Vojska će odbraniti Srbiju"... Učesnike Pinkovog rijaliti programa „Zadruga" Željko Mitrović je obukao u uniforme, a zvezda te televizije, mladi Lav Pajkić, pozirao je s puškom u ruci, s osmehom kao da na streljanje vodi Marka Vidojkovića.

- Predsedniče Aleksandre Vučiću, proglasi ratno stanje i pozovi sve Srbe u odlučni boj na Kosovu. Dobrovoljci iz „Srbske časti" čekaju kao zapete puške da s Vama, svojim vrhovnim komandantom, Vojskom Srbije i policijom krenemo na Kosovo - poručio je Bojan Stojković, predsednik humanitarne organizacije „Srbska čast".

U odbranu komandanta Vučića stao je i vojvoda Šešelj. Hapšenje Đurića predstavio je kao „pokušaj Amerikanaca da podriju autoritet predsednika Vučića". Dirljivo je kad Šešelj govori o autoritetu svog učenika, koga je doskora, pre nego što je podvio rep, nazivao pudlicom, stranim plaćenikom i pohlepnom budalom.

Iza medijske psihoze, koju je proširio preko raznih nesrećnika, Vučić povlači i mnogo ozbiljnije poteze. I pre incidenta u Kosovskoj Mitrovici, svi pripadnici Vojske Srbije dobili su naredbu da potpišu saglasnost da se izvrši privremeno oduzimanje njihovih privatnih mobilnih telefona na neodređeno vreme i ostvari uvid u njihov sadržaj. Akcija je, navodno, pokrenuta kako bi se zaštitili tajni vojni podaci, iako Krivični zakonik jasno određuje način na koji se to radi. Na stranu što je ministar Vulin opet zloupotrebio službeni položaj i iskoračio preko granica svojih ovlašćenja, ovim postupkom vlast je pokazala da ne veruje oficirima i vojnicima, koje sutra namerava da pošalje u borbu.

Utopistima, koji se nadaju da će se Vučić prizvati pameti i odustati od igre vatrom, upravo on razbija te iluzije. Pod njegovom kontrolom, Aleksandar Vulin je priveo kraju pregovore sa Sergejom Čemezovom, šefom ruske kompanije „Rostek" o kupovini još četiri „miga 29", šest vojnih helikoptera i raketnog sistema S-300. Posao je dogovoren, a kad „igračke" stignu, Vučića ni NATO neće moći da zaustavi.

- Dovoljno je da Rusima damo tri vojne baze u Srbiji, pa da zauvek otklonimo opasnost od novog bombardovanja, više niko neće smeti da napadne Srbe - rekao je Vučić nedavno, prepuštajući se starim strastima.

Da to nisu prazne priče upozorava i njegova spremnost da u propagandnoj ratnohuškačkoj kampanji upotrebi i Vladimira Vladimiroviča Putina. Krajnje uvredljivo, nezabeleženo u diplomatskoj praksi, Vučić je telefonski razgovor s Putinom prikazao kao rusku rešenost da oružjem brane njega i Srbiju.

- Predsednik Putin je istakao da Rusija jedino prihvata provođenje u delo Rezolucije SB UN 1244 i da samo ono što se odigrava u okvirima Rezolucije 1244 može imati međunarodno pravno dejstvo i međunarodno pravni efekat. Predsednik Putin je naglasio da je Srbija ključni partner Rusije na Balkanu, ali i u Evropi, i da će Ruska Federacija podržavati Republiku Srbiju i njenu borbu za očuvanje nezavisnosti i teritorijalnog integriteta. Predsednik Putin je naglasio da je svestan pritisaka koji se vrše na predsednika Vučića i Srbiju, i da će, u skladu s tim, preduzimati dalje mere i reagovati na vreme, i istakao da će dvojica predsednika ostati u kontaktu - navodi se u saopštenju Aleksandra Vučića, a njegovi bilteni dodali su gas i na naslovne strane plasirali neistinite tvrdnje da je Putin poručio kako je „napad na Srbiju - napad na Rusiju".

Ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Čepurin, da bi zaustavio lavinu laži, podelio je saopštenje u kome nema ni traga Vučićevim politikantskim halucinacijama.

- Na inicijativu srpske strane, Vladimir Putin je imao telefonski razgovor sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem. Aleksandar Vučić je izrazio iskreno saučešće u vezi sa tragedijom u Kemerovu. Problem kosovskog rešenja je razmatran u kontekstu pokušaja vlasti Prištine da u Kosovskoj Mitrovici pokrenu provokativnu akciju protiv šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije Marka Đurića. Ruska strana je istakla da su takvi postupci u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN-a. Naglašeno je da se kosovsko rešenje strogo primenjuje kroz tu Rezoluciju. Dotaknuti su aktuelni problemi višestrukog rusko-srpskog strateškog partnerstva. Aleksandar Vučić je uputio čestitke Vladimiru Putinu povodom pobede na predsedničkim izborima - navodi se u saopštenju koje je objavljeno na ruskom i engleskom, ne i na srpskom jeziku.

Patetičnim besmislicama o Putinovoj zabrinutosti zbog „pritisaka na Vučića" i uveravanja da je za Rusiju „Srbija ključni partner na Balkanu i u Evropi", Vučić je poslao poruku dvema ciljnim grupama. Prvo, svojim glasačima, lakovernim mučenicima s izraženijim nacionalnim nervom i, drugo, mnogo bitnije, svojim gazdama iz Vašingtona i Brisela. Srbe je ohrabrio, neka ne brinu, ako prigusti stići će pomoć iz Moskve, obećao je Putin. Amerikancima i Evropljanima je pokazao spremnost da iz izneveri i napravi zaokret prema Rusiji, Putin to jedva čeka.

Kako bi pojačao utisak, pohvalio se podrškom koju su mu, takođe u telefonskom razgovoru, dali Lukašenko i Erdogan. Verovatno će uskoro, čim nađe njegov broj, pozvati i Kim Džong Una, samo mu još on nedostaje da bi kompletirao kolekciju antizapadnih lidera.

Kao nekad Žirinovskog, Vučić sada koristi Putina. To ne govori ništa o njima, naročito o Putinu, ali razotkriva njegov bahati diletantizam. Ma koliko pretio silom i zaklanjao se iza tuđih leđa, neće uspeti da se izmigolji i izvrda obaveze koje je preuzeo i zbog kojih mu Zapad šest godina dozvoljava da sprovodi tiraniju nad građanima Srbije.

Upozorenja s takvim sadržajem obasula su ga sa svih strana. Na to ga je podsetila evropska komesarka Federika Mogerini. Bez uvijanja, Mogerini mu je dala do znanja da ne izaziva nemire, loše će proći.

Američki izaslanik Ves Mičel, koji je dobio zadatak da spreči Vučića da se otrgne s lanca, nije hteo ni da razgovara s njim. Umesto da sluša kukumavčenje, Mičel je telefonski razgovor prekratio tvrdnjom da „dogovor postoji i on mora da se realizuje". Za svaki slučaj, američka ambasada u Prištini upozorila je svoje građane na povećani rizik od terorističkih napada, posebno za vreme uskršnjih praznika.

Srpski predsednik je dobio i posredno upozorenje na neprijatnosti koje će ga zadeseti ako se ne drži dogovora. Radio Slobodna Evropa emitovao je intervju sa Iljirom Bitićijem, koji tvrdi da mu je Vučić lično priznao da je za ubistvo njegova tri brata odgovoran policijski general Goran Radosavljević Guri. Prema tim navodima, Bitići je s Vučićem razgovarao 2015. godine u ambasadi Srbije u Vašingtonu, u prisustvu bivšeg američkog ambasadora u Beogradu Majkla Kirbija.

- Vučić je obećao američkom Kongresu, obećao je Stejt departmentu da će rešiti slučaj ubistva moje braće Mehmeta, Ilija i Agrona. Čak je i na Univerzitetu Hopkins rekao da će taj slučaj biti rešen uskoro. To obećanje je dao i mom savetniku, nekadašnjem američkom ambasadoru Bobu Beriju i ništa se nije dogodilo. Zašto nije, to samo on zna. On zna šta se i gde dogodilo i ko je odgovoran. Sto odsto sam siguran da zna. Vučić odlazi na sastanke u Brisel, ne znam kako odlazi tamo znajući da su mu ratni zločinci deo vlasti, a pogotovo članovi njegove stranke. Zašto je tu Goran Radosavljević Guri? Vučić zna da je on ubio moju braću. On zna. On je taj koji nam je rekao koji ljudi su to učinili - rekao je Iljir Bitići.

Upravo dok se Vučić hvalio podrškom Putina i žalio na pritisak Zapada, Bitići je došao u Beograd i sastao se s ministarkom pravde Nelom Kuburović i tužiteljkom za ratne zločine Snežanom Stanojković. Tužiteljka ga je uverila da će pažljivo proučiti ceo predmet i razmotriti kako da ohrabri nekoliko potencijalnih svedoka, čiji iskazi bi pomogli da slučaj konačno dobije sudski epilog.

Vučića nije briga za Gurija, ne štiti ga zato što je član Srpske napredne stranke, već nema hrabrosti da naredi hapšenje bivšeg komandanta Žandarmerije. Amerikanci su vršili pritisak na Zorana Đinđića da uhapsi Milorada Ulemeka Legiju. Sad guraju Vučića protiv Legijinog saborca Gurija. Samo ta zastrašujuća paralela koči Vučića u nameri da uhapsi Gurija, montira suđenje i okonča slučaj braće Bitići.

Zaokretu prema Rusiji protive se i mnogi Vučićevi bliski saradnici, predvođeni Anom Brnabić. Iako se trenutno nalazi na funkciji predsednice Vlade Srbije, njeni politički i poslovni interesi odavno su definisani kroz pripadnost Trilateralnoj komisiji, rad u američkoj agenciji USAID i naročito direktorskim stažom u kompaniji Kontinental Vind Srbija.

- Srbija ima emocionalne veze s Rusijom, zbog tradicije, vere i kulture, ali ako bude morala da bira između bližih odnosa s Rusijom i ulaska u Evropsku uniju, izabraće ovo drugo - tvrdi Brnabićka, koja bez kolebanja ističe da će Srbija, kad postane članica EU ili kad EU to od nje zatraži, da u potpunosti uskladi spoljnu politiku s interesima Brisela čak i oko uvođenja sankcija Rusiji.

Razapet svojim strahovima, Vučić se potpuno pogubio, pa tumara na sve strane. Zamerio se i Zapadu i Istoku, svima je sve obećavao, ništa nije do kraja ispunio. Trenutno najiskrenije saveznike ima u Tačiju i Haradinaju. To je i logično, iz istog su ratnog i kriminalnog miljea potekli, a čeka ih i ista robijaška budućnost. Samo njima trojici odgovara zveckanje oružjem i dizanje tenzija. Bar dok se nesreća ne otme kontroli i ne dođe do novog sukoba.

Ako proceni da opstanak na vlasti može da produži samo izazivanjem rata, Vučić neće propustiti priliku da krene u svoj poslednji ratni pohod i da opet ceo region zavije u crno. Opasnost od te varijante raspleta postaće sasvim realna ako zaista kupi S-300. Naravno, i taj ruski rulet završiće se njegovim porazom. Međutim, to će podići cenu kojom će Srbija morati da plati oslobođenje od Vučićeve diktature.