Francuska

Kako je trula liberalna hipokrizija uspavala pleme Gala i stavila mu vrat ispod islamskog noža

Pomračenje Jupitera

Atentati, taoci i herojsko žrtvovanje francuskog Obilića, žandarma i pre svega ubeđenog hrišćanina Arnoa Baltrama, primarna su tema svih medija u Francuskoj ali ne i jedine. Sve su žešće hajke i češća negodovanja na politički nepodobne novinare kao i na fake news odnosno neproverene vesti koje kruže internetom i koje nemaju pečat zvaničnih vlasti! Uz bolne reforme i učestale štrajkove atmosfera u podnožju Ajfelove kule podseća na diktatorsku cenzuru ukradenu iz Orvelove knjige. Sve su češća pisanija i sve brojnije knjige koje obelodanjuju pokušaje Jupitera Makrona da ozakoni nove zabrane i odredi tarife za nepodobne i originalne. Osim ovih udarnih vesti koje ispunjavaju 90% TV programa i naslovnih stranica čuju se i odjeci drugih afera, od korupcije velikana na vlasti i sukoba interesa velikih sila, pa do raznih porodičnih razmirica oko nasledstva bogatstva kao i sijaset ostalih sitnih pakosti i velikih mržnji koje proždiru ne samo Francusku već i celu civilizaciju! O svemu tome i još nečemu, izveštava Mile Urošević, naš dopisnik iz Pariza.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

Glavoseče i seko-jezici na delu

Evo jedne popularne pitalice iz satiričnih krugova Francuske: Koja je zajednička tačka francuskih Predsednika, Širaka i Sarkozija, sa Izraelskim premijerom Netanjahuom, bivšom predsednicom Južne Koreje Park Geun-Hye, predsednikom Gvatemale Alvarom Kolomnom, predsednikom Južne Afrike, Jacobom Zumom, Brazilskom trojkom bivših drmatora i drmatorki od Lule i Dilme Rousef do Mičela Temera, kao i peruanskog lidera Alberta Fujimore, Idriss Débya i njegovog predhodnika Hissčna Habréa iz Čada ili Ugandskog diktatora Yoweri Musevenia i da ne nabrajamo dalja, ima ih ko govana i mnogi su još na vlasti? I kakvu sada pouku izvući iz ovih činjenica?

Ako narod prebiju za šverc u tramvaju ili ćorkiraju za neplaćen račun za struju a de ne pominjemo manjak u banci i slične finansijske zločine. Danas je najzad svima jasno pa i trulom Zapadu da su korupcija i lopovluk na najvišem nivou i da je ta navika genetskog porekla vlasti dostigla svetske razmere. Da se čovek zapita: ima li, bre, koji guzonja da ne krade ili su pošteni još uvek samo oni koji nisu uhvaćeni ili sama pravda nema tri čiste da ih pretrkeljiše i proveri šta su doneli a šta odneli ili samo kako i pošto je bilo njihovo ustoličenje u fotelju?

Da se ispita kako to da neki gologuzan uzme vlast lažnim obećanjima i stvarnim finansiranjem iz mraka, pa onda odjednom izbije na videlo dana da je dotična vucibatina uzakala svoju raju i milijardu u švajcarskoj banci ili na Bermudima? Kako se i od kojih para isplaćuju potplaćeni uljezi i poslušnici sekcija, potkazivači ili odakle mu stižu finansije za organizaciju izbornih farsi u kojima obično najgori ućare najbolja mesta? U Francuskoj je trenutno na tapetu bivši predsednik Sarkozi koji je počinio mnoga nedela za kratko vreme svoga mangupskog mandata ali mu se za najteže greške neće suditi jer nisu finansijske prirode, kao što je na primer njegova kobna uloga u ovom novostvorenom svetskom haosu ispunjenim ratnim pogibenijama po Bliskom istoku, selidbama naroda i pravoj humanitarnoj katastrofi u Africi. Udarna igla ove kapisle koja je zapalila bure baruta bio je upravo nelegalni napad na Libiju i ubistvo Gadafija.

Atentati, rat u Siriji i ostala razaranja su dovela do neprijateljstva sa Rusijom koje vodi svet ka provaliji apokalipse i sve bliže nuklearnom ratu protiv istog onog NATOa koji je bio izbačen iz Francuske sve dok Sarkozi nije ponovo upisao svoj narod u ovu kobnu vojnu organizaciju Amerime na Evropskom tlu i koji je pre ravno 19 godina pokazao šta zna i može kad mu se dozvoli da bez dozvole da u ime anđela deli svoje milosrđe !

Niko više ne sumnja da atentati, kamikaze i sečenja glava nisu direktno u vezi sa ratovima koje zapadne sili iniciraju, vode ili potpomažu. Niko više ne sumnja da su islamisti delo zapadnih prekrojavanja granica i ratova za resurse. Niko kod nas verovatno ali ono što je novo, čak i raja na zapadu polako otvara oči i uviđa u kakvo je kolo vode isti oni koje su izabrali kao svoje predstavnike i koji se sada oglušuju o volju većine i slepo prate velikog brata. U Francuskoj je najbolji dokaz automatsko osuđivanje Putina za trovanje u Engleskoj i izbacivanje diplomata bez ikakvih dokaza koliko god se podobni mediji trudili da dokažu da protiv Rusije dokazi nisu potrebni jer je već hiljadu godina svima jasno da su Pravoslavci sami po sebi veliko zlo i da Rusija kao predvodnik teži da porobi čovečanstvo a Ukrajina je najbolji primer melju privatni mediji milijardera bliskih vlasti i to od jutra do mraka. I čim neka glava malo progviri, odma' pada i novinar pametnjaković dobija šut kartu. Nakon što je smislio de demokratski on sam bira novinare koji imaju akreditaciju ga prate na zvaničnim putovanjima, potom zabranio prisustvo kamera u avliji njegove palate kuda ulaze ministri, i nakon što je počupao jezike svojim deputatima i kao poslednji podvig izbacio izbacio iz dvora sedište novinarske agencije koja je tu bila 40 godina kao spona između kulisa i zakulisa predsednika i javnog mnjenja. Naravno njegovi uvlakači imaju ulaz kad god zažele pogotovo novinari i fotografi Pari Mača čije korice često krasi Jupiter i njegova gospođa. Sve ovo iznosi Okovani Patak uz mnogo drugih kompromitujućih detalja ali je Jupiter jak ko zemlja i satira mu dođe neka vrsta smešnog pišanja uz vetar. Nastradaju cipele i nogavice novih pantalona.

Glavoseče i jezikoseče

Potpuno je jasno da iza raznolikosti muslimanskih zemalja i tradicija, širom sveta ipak postoji ideološko jedinstvo osvajanja, "zajednički cilj: razdvajanje muslimana od svojih domaćina. Na starom proverenom principu da se vlasi ne dosete džihadisti kritikuju i osuđuju džihadizam, da biste koristili naivnost ljudi dobre volje koji gledaju kroz prste za mnoge stvari i tako organizovali još žešći islamizam. Između islama i islamizma, postoji nijansa a ne sušta razlika, tvrdi Del Val u svojoj najnovijoj knjizi.

Mnogi žele da poverujemo ne samo kako Islam nema nikakve veze sa islamizmom, već i da sam džihadizam nema dodirne tačke sa islamom i islamistima. Ova ideja da je džihadizam potpuno autonomna i delikventna stvarnost je lažna i to Aleksandar del Val pokazuje u svojoj najnovijoj knjizi. The Strategy of Bullying - od džihadističkog terorizma do islamističko korektnog; "Ne nazivati stvari svojim imenom je prilog svetskom zlu" , napisao je u svoje doba francuski pisac Lekami. Danas je više nego ikada ova rečenica definicija pravog stanja stvari i glavnog razloga za situaciju u kojoj je država. Strah od atentata, osvete i smrti s jedne strane i kazni i zatvora sa druge čine da niko ne iznosi prave činjenice i sve je u nekoj magli zakukuljeno i zamumuljeno u islamističko korektnom stilu ne bi li se sačuvao civilni mir kao i fotelje vlasti uz svestranu pomoć biznismena koji uz amanet valjaju avione, bombe i topove po petrorodnim pašalucima, sultanatima i ostalim kraljevinama bivših kamilojahača.

Za to vreme oči zapada se zatvaraju pred evidentnom opasnosti od islamizma i njegove najopasnije verzije, dšijadisma vehabija. I to nije slučajno po mnogim svedočenjima. Princ Mohamed bin Salman je sredinom proteklog meseca izjavio za Washington Post, da je Saudi Arabija počela da širi i finansira vehabijsku ideologiju po svetu na zahtev svojih zapadnih saveznika u vreme hladnog rata kako bi se suprotstavili uticaju Sovjetskog Saveza u muslimanskim zemljama.

Sa svoje strane sajt i sam Wikiliks je pustio u etar 60. 000 dokumenata iz kojih se vidi kako je američki trojanski konj, ubrizgavao milijarde petrodolara u po islamskim organizacijama širom svijeta da bi danas situacija postala nerazrešiva.

Aleksandar Delval veoma hrabro istupa na medijima i na promocijama svoje knjige " strategija zaplašivanja " u kojoj objašnjava ono što mahom svi znaju al ne smeju da kažu. Islam i islamizam su dve veoma srodne stvari koje se razlikuju za nijansu a ne po prirodi filosofije. Cilj islama je produbljivanje razlika i mržnje sa Evropom s jedne strane i osuđivanje tog istog terorizma s druge strane kako bi ruka koja miluje opravdala ruku koja kolje tvrdi autor.

Atentati i sečenje glava za ulivanje straha i psihološki prilaz da se radi o pojedincima koje islam osuđuje treba da naprave od muslimana glavne žrtve i tako malo po malo osvajali prostor. Da se žale na islamofobiju radi efikasnijeg razoružavanja nevernika, odnosno u ovoj priči samih Francuza a pogotovo katolika. Islamisti napreduju maskirani kao neka vrsta trojanskog konja koji iznutra treba da slomi demokratiju i uspostavi vehabizam sa svojim zakonima i tuti kvanti nabraja Del Val na 300 stranica gustog teksta od i naziva ovaj rat kao koga se diže kosa na glavi.

Dokaz da su na dobrom putu da ostvare svoje planove, bar delimično nalaze neki novinari i u komentarima oko ubistva hrabrog žandara i danas nacionalnog heroja Arnoa Baltrama. Dok njegova familija i prijatelji tvrde da je on kao hrišćanin ponudio svoj život da spasi svog bližnjeg dotle medije bombarduju njegovo žrtvovanje državu i zavet koji je dao kao žandar. I što je donekle i opravdano, retko ko pominje da je Arno preklan kao ritualni žrtvenjak u verovatnom pokušaju njegovog ubice da mu odseče glavu. "Zvanično je podlegao ranama", kaže se na drvenom jeziku zvaničnih medija. I na kraju dopisa, ne mogu a da ne poželim mučeniku laku zemlju i da ga bog primi kako dolikuje hrišćaninu. Amen!