Kako je Vlada Srbije veoma uspešno pokazala da se i nakon padanja na dno može pasti još 3 metra niže.

HEROSTRATI NAŠEG VREMENA

Kako je Vlada Srbije prekršila Zakon o kulturnim dobrima i nacrt novog zakona koji je sama predložila. Kako je i zbog čega akademski keramičar doveden za najnovijeg v d direktora Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Da li premijerka i ministar kulture uopšte znaju čime se zapravo bave muzeji. Kako je „Čistačica" Abramovićka šarmirala Vladu Srbije i progurala postavljenje anonimusa na mesto direktora MSU. Kakve su profesionalne reference novog v d direktora. Ko su članovi Velike Lože Ane Brnabić i kakva je njihova uloga. Da li su se pojavili Herostrati našeg vremena? Izvinite,ali ko je Viktor Kiš?

Stanislav Živkov

U prošlom broju smo pisali o tome kako se kao završilo defitivno urušavanje beogradskog Muzeja savremene umetnosti i Ministarstva kulture, misleći pri tome da se muzej i ministarstvo ne mogu više srozati.

Međutim, u vreme štampe prošlog broja Magazina Tabloid, pokazalo se da se i muzej i ministarstv,o a ovog puta i Vlada Srbije itekako mogu surduknuti. I to kapitalno.

Jedna rođaka ovog novinara je davno rekla za tamo neku gospođu da je dno, samo dno i tri metra niže. A upravo takve dubine propasti dosegnuli su i ministarsvo kulture i ministar kulture i Vlada Srbije, a zahvaljujući svima njima podjednako se surduknuo i urušio ostatak Muzeja savreme umetnosti, pošto je za najnovijeg v.d. direktora dovučen totalni anonimus i muzeološki diletant, po imenu Viktor Kiš, koji sa muzeologijom ima veze koliko i dupe sa milihbrotom!

Pre svega, jer pojma nema ni šta su muzeji, niti šta je njihov osnovni zadatak. Drugo, ne može primenjaš, pardon akademski keramičar, da bude na čelu umetničkog muzeja, koji se bavi likovnom umetnošću! Jeste li svesni toga?

MSU nema ništa sa primenjenim umetnostima, postoji Muzej primenjene umetnosti, pa neka bude tamo direktor. To su dve sasvim različite profesije, gospodo ministri!

Doduše, po ko zna koji put se potvrđuje staro pravilo da su zakoni napravljeni da bi bili kršeni, a zakone najbolje krše upravo oni koji ih predlažu, u ovom slučaju konkretno Vlada Srbije!

Doduše to nije prvi put, jer ako je VD direktora mogao da bude Slobodan Nakarada, koji je po struci pravnik, onda može i primenjeni keramičar. Međutim, najstrašnija je činjenica da je višekratno prekršen važeći Zakon o kulturnim dobrima, objavljen u Sl. glasniku RS, br. 71/94, 52/2011 - dr. zakoni i 99/2011. Elem, u šestoj glavi istog zakona, članu 65 doslovce se kaže sledeće;

Delatnost zaštite kulturnih dobara čine: 1) istraživanje i evidentiranje dobara koja uživaju prethodnu zaštitu; 2) predlaganje i utvrđivanje kulturnih dobara; 3) vođenje registra i dokumentacije o kulturnim dobrima; 4) pružanje stručne pomoći na čuvanju i održavanju kulturnih dobara sopstvenicima i korisnicima tih dobara; 5) staranje o korišćenju kulturnih dobara u svrhe određene ovim zakonom; 6) predlaganje i praćenje sprovođenja mera zaštite kulturnih dobara; 7) prikupljanje, sređivanje, čuvanje, održavanje i korišćenje pokretnih kulturnih dobara;

8) sprovođenje mera tehničke i fizičke zaštite kulturnih dobara; 9) izdavanje publikacija o kulturnim dobrima i o rezultatima rada na njihovoj zaštiti; 10) izlaganje kulturnih dobara, organizovanje predavanja i drugih prigodnih oblika kulturno-obrazovne delatnosti i

11) drugi poslovi u oblasti zaštite kulturnih dobara utvrđeni ovim zakonom i na osnovu njega.Međutim za nezakonito postavljenje Kiš Viktora daleko je važnije ukazati na član 66 zakona u kome piše da poslove u okviru delatnosti zaštite kulturnih dobara mogu obavljati lica s odgovarajućom stručnom spremom i položenim stručnim ispitom.

Zatim u članu 67 stoji da se; utvrđivanje stručne osposobljenosti radnika iz člana 66. ovog zakona vrši polaganjem stručnog ispita.

Programe za polaganje stručnih ispita po strukama i način polaganja propisuje ministar kulture koji je u konkretnom slučaju smatrao da je Kiš iznad zakona i da njemu ne treba ni dan staža u muzeologiji niti položen stručni ispit koji bi prema članu 68 Zakona trebao da položi u Narodnom Muzeju u Beogradu, a dobro se zna da nikada to nije uradio.

Štaviše veliko je pitanje da li Kiš uopšte ima položen stručni ispit u bilo kojoj drugoj struci osim zaštite kulturnih dobara pa se stoga na njega ne može primeniti ni olakšica predviđena u članu 69 Zakona gde stoji da radnik koji je položio stručni ispit za vršenje drugih poslova i zadataka, može da zasnuje radni odnos u ustanovi zaštite i obavlja poslove zaštite kulturnih dobara najduže godinu dana od dana zasnivanja radnog odnosa, s tim da u tom roku položi deo stručnog ispita za odgovarajući stepen, odnosno vrstu obrazovanja.

Elem, to sve stoji u sadašnjem zakonu a u nacrtu zakona o kulturnim dobrima koji je u proceduri stoji još nešto podjednako važno i to konkretno ovo: Član 28:

Poslove u okviru delatnosti ustanova zaštite kulturnih dobara mogu obavljati lica s odgovarajućom stručnom spremom, položenim stručnim ispitom u skladu sa zakonom.

Za obavljanje poslova u okviru delatnosti iz člana 25. stav 2. ovog zakona poslove delatnosti ustanove zaštite mogu obavljati lica sa odgovarajućom licencom u skladu sa posebnim zakonom.Ispunjenost uslova za obavljanje poslova u okviru delatnosti zaštite kulturnih dobara utvrđuje Inspektor. Dalje u članu 29 Nacrta zakona stoji da se ''utvrđivanje stručne osposobljenosti radnika iz člana 28. ovog zakona vrši polaganjem stručnog ispita.''

Programe za polaganje stručnih ispita po strukama i način polaganja propisuje ministar.

Ostala prava i obaveze ustanova i zaposlenih u vezi sa polaganjem sručnih ispita, nadležne ustanove koje organizuju polaganje, prava i obaveze ustanova i zaposlenih u vezi sa polaganjem stručnih ispita i sticanjem viših stručnih zvanja i sticanja licence uređuju se zakonom. Prema tome i ministar nekulture i vlada Srbije na čelu sa premijerkom su svesno prekršili i važeći i budući zakon koji su pustili u proceduru, samo je veliko pitanje zbog zašto?

Elem, postoje dva odgovora na ovako delikatno i složeno pitanje. Prvi i najvažniji odgovor na ovo pitanje je prosta činjenica da ni ministar kulture ni ostali ministri a ni sama premijerka pojma nemaju šta su zapravo muzeji, jer očito nikada nisu pročitali Zakon o kulturnim dobrima u kome se u glavi 4, član 49 koja se odnosi na utvrđivanje kulturnih dobara jasno određuje da pokretna kulturna dobra utvrđuje muzej, arhiv, kinoteka i biblioteka, čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina, grad ili opština, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Treći odeljak istog zakona: Ustanove zaštite po vrstama kulturnih dobara članom 77 bliže određuje da Muzej, pored poslova iz člana 65. ovog zakona: 1) čuva i održava umetničko-istorijska dela koja se kod njega nalaze; 2) obezbeđuje korišćenje umetničko-istorijskih dela u kulturne i druge svrhe putem njihovog izlaganja u okviru stalnih ili povremenih izložbi i na drugi način i 3) stara se o čuvanju i održavanju zaštićenih umetničko-istorijskih dela koja se nalaze van muzeja na teritoriji na kojoj vrši delatnost zaštite ovih dela što u prevodu znači da su muzeji ustanove koje rade prema Zakonu o kulturnim dobrima te da im je poverena zaštita pokretnih kulturnih dobara, odnosno prikupljanje, obrada, konzervacija, publikovanje i izlaganje muzejskog materijala a u svakom slučaju nije posao bilo kog muzeja da organizuje programe tipa Muzika miliona, večernja revija želja, za svakoga po nešto, slatka voćkica ukusna tortica, Plastične devedesete, folder Starčevo, I bog stvori ženu, međunarodni kongres čavki, dakle prvenstveno zaštita pokretnih kulturnih dobara a ne nepostojećih poput nematerijalne baštine a tek kao krajnji rezultat slede izložbe.

Međutim pošto je kod nas gotovo sve izvrnuto na tumbe ispada da je najvažnije muzeje pretvoriti u cirkus, eventualno staviti crvene fenjere na fasadu, ubaciti krevete po kancelarijama i onda prirediti sado mazo šou i svinjarije poput pseudoizložbe poput Čistača, prvenstveno sa ciljem da se dovuče lakoverna rulja po sistemu „ja u muuuuzej ideeeeeem" a to što se muzeji sistematski urnišu i onemogućav im se normalni rad to nikom ništa, glavno da je ispunjen osnovni uslov" hleba i igara".

Elem ipak drugi odgovor na pitanje zbog zašto izlanuo je sam nezakonito imenovani v d direktora ostataka MSU Viktor Kiš u nedavnom intervjuu za Politiku gde je pored ostalog blebnuo sledeće: da ga politika ne interesuje i da je nezavisna ličnost, a ne marioneta.

Kiš je rekao da ga je predložio ministar kulture, a da je, na izvestan način, ideja za njegovo imenovanje potekla od Marine Abramović, čija je velike izložba "Čistač" nedavno završena u MSUB-u, a koja je, kako je istakao, "nametnula nove standarde muzejima". "Super je što su ljudi počeli da se obračunavaju sa mnom, a da me pre toga niko nije pitao šta je moja ideja, moj plan, moja vizija za ovu instituciju".

On je poručio da će dati sve od sebe da domaća savremena umetnost bude vidljiva i podržana u društvu. Kiš, koji je keramičar i jedan od pokretača umetničkog festivala "Devet", ranije je izjavio da mu je namera da popularizuje umetnost, umetnika i njegov rad, kao i da motiviše "gerilsku" publiku da dolazi u muzej.

Nakon ovako kapitalne izjave nameće se naredno pitanje: kakve je to nove standarde, na koji način i kome ih je nametnula međunarodna prevarantkinja Marina Abramović a jedini mogući odgovor se svodi na sledeće: poput Krležine Barunice Kasteli, Abramovićka je zajedno sa Brnabićkom organizovala tajnu večeru na kojoj je šarmirala sve članove vlade i to tako što je na kojoj su posluženi specijaliteti poput čorbice skuvane od istih onih koščurina koje je pre 20 godina deljala u okviru Balkan Baroka, a koje je specijalno za neku ovakvu priliku čuvala u nekoj hladnjači, a nakon čorbice je služen Kiš Loren sa filom od bunika, tj datula i buđavog sira Mirjane Menković, tako da su nakon ove večere sa ovim specijalitetima, svi članovi vlade potpuno pobrljavili zablesnuti šarmom čistačice budžeta Marine Abramović.

I nezakonito imenovali Kiša za vd direktora MSU-a,kako sada stoje stvari, vrlo skoro će gospon primenjeni keramičar Kiš postati stečajni upravnik muzeja, koji se sada iz dana u dan surduknjava i urušava geometrijskom progresijom.

tome šta sledi najbolje se opet nalupetao sam Kiš pa se tako „proslavio" izjavaama da "kada pričamo o "gerili" ne govorimo o metodi nečijeg rada, već o sirovoj i nebrušenoj, pokretačkoj snazi nekih novih mladih umetnika i njihove publike", kojima su, na žalost, vrata institucija neretko zatvorena", rekao je Kiš, istakavši da umetnost mora biti dostupna svima, posebno mladima.

A o kakvom se kapitalnom radniku u kulturi zapravo radi najbolje govori jedan komentar čitaoca nakon vesti o nezakonitom imenovanju Kiša: „izvinite, a ko je Viktor Kiš"?

Na sveopštu sreću više detalja može se saznati na web sajtu Kiševog Frankenštajn umetničkog remek nedela na kome se mogu pročitati sledeće nebuloze: Sigurno ti je prva pomisao da moraš rešiti formulu i pretvoriti metal u zlato, ali zadatak ipak nije toliko jednostavan.

Moraš zaviriti u svoju unutrašnju laboratoriju snova i poslati nam tajna saznanja. Istražiti potencijale blistavog uma i nepregledna prostranstva duše. Tek kada dosegneš krajnje koordinate svoje ličnosti, pokrenuće se Alhemijski proces transformacije.I tvoja priča počinje.

Konačan rezultat jednačine postojanja otkrivamo zajedno na Devet 2019. A tek kada se pogledaju detalji budalaština koje su održane prošle godine čovek se sa pravom zapita o čemu se ovde zapravo radi: o isturenom odeljenju klinike Laza Lazarević, reciklažnom dvorištu umetničkog škarta, nečijem lečenju noćnih mora i pubertetskih snova sa noćnim polucijama ili se radi o najobičnijem prodavanju muda za bubrege, pod izgovorom vrhunske umetnosti i pitaj boga čega sve još.

U svakom slučaju prošle godine na ovoj „kapitalnoj" pseudoumetničkoj manifestaciji dešavalo se recimo i ovo: Radionica „Pokaži nam, šta je za tebe Alhemija danas" koja se zapravo svela na pravljenje figura i privezaka od epoksi smole koja se koristi u razne svrhe: od građevine pa do umetnosti nalazi svoj put kao jedinstveno, višenamensko sredstvo koje se koristi na razne načine - za izradu figurica i privezaka od epoksi smole korišćenjem postojećih kalupa i dodatnih materijala (biljaka, insekata,šljokica..itd) pri čemu su zaboravili da navedu da se epoksi smole takođe koriste i za izradu vibratora i dilda toliko značajnih za primenjenu etnologiju Marka Stojanovića i Miloša Matića.

Zatim su tu bile još neke kapitalnosti (za neupućene, jedan pokojni beogradski bibliofil je raznorazne gluposti nazivao, zavisno od inspiracije kapitalnostima ili češće: kakvo ti je to mudo od knjige): Crtanje mandala - Find your equilibrium sa obrazloženjem da na ovom svetu ne postoje kreativni i nekreativni ljudi - postoje samo ljudi koji svoju kreativnost koriste i ljudi koji je ne koriste.

Ukoliko želiš da istražiš svoj kreativni proces, dođi da zajedno stvaramo. Kombinacija fiksnih šablona i proizvoljnih oblika dovodi do odličnog balansa između logike i kreativnosti i uliva nam hrabrost da dozvolimo sebi da kroz niz malih koraka intuitivno gradimo kompleksnije forme.

Ne postoji ispravan, ni pogresan način stvaranja umetnosti, poenta stvaranja su radost i zabava što se u potpunosti slaže sa tvrdnjom o stvaranju velike umetnosti u poljskom klozetu koju je jedan znalac izneo u prethodnom tekstu. Nakon toga organizovana je i specijalna radionica pod naslovom „Kreiraj svoju unikatnu šolju" na kojoj su učesnici radionice bili u mogućnosti da uz pomoć mentora izrade svoju unikatnu šolju, koristeći različite keramičke tehnike (građenje forme iz kobasica, ploča ili uz pomoć kalupa). I na kraju ih dekorisali različitim pigmentima i glazurama za keramiku, kao i tehnikom "zgrafito".

Na žalost nije poznato o kakvim se šoljama ovde radilo ali bi bilo jako poželjno sledeći put izraditi džinovsku klozetsku šolju koja bi mogla da primi sve količine pseudoumetnosti izrađene na ovako kapitalnoj umetničkoj manifestaciji! Kako ne bi sve ostalo na izradi materijalnim stvari bilo je veoma neophodno i obezbediti stvaranje nematerijalne baštine što je postignuto organizovanjem radionice 'Remedy 3'' - partnerska yoga.

Elem Kiš i bulumenta su to objasnili na sledeći način: Partnerska yoga je pokretač onoga praiskonskog u nama. Postojeće, prirodno. Radionica yoge sa primenom masaže osmišljena je tako da svako oseti rasterećenost i nastavlja put sa osmehom. Deleći sa partnerom tišinu, emocije, pogled, osetimo koliko smo zapravo deo prirode. Uz fiziologiju istezanja, jačanja, masaže, izdržljivosti, učimo kako da pomeramo svoje granice, poštujući tuđe. Upravo zbog toga ne postoje granice između nas.

Svi zainteresovani se mogu pridružiti, jer yoga i masaža imaju moć improvizacije a šta se sve može improvizovati pre pedeset godina nagovestio je Dušan Makavejev u kultnom filmu WR Misterije organizma u kome je jedna vajarka patentirala specijalnu vrstu yoge sa završnicom u vidu izrade voštanih penisa u erekciji na koji je način nematerijalna baština prerasla u materijalnu!

A sve ove kapitalnosti se već godinama održavaju na razbojištu na Slanačkom drumu 26 gde posetioca dočekuju prave krasote i divote pošto se verovatno radi o stvaranju arhitektonske instalacije kao proizvoda diskusije na temu mreže i njene refleksije.

Tako, recimo, moćna figura bika i zarđali "porše" čuvaju pozicije pred ulazom u Galeriju. Miriše na gvožđe i beton. Ogroman slepi miš ljulja se nad igralištem, jedno krilo mu se opustilo. Miriše na proleće. Insektoliki plesači čekaju na "doterivanje", a pred radionicom se crni i spaljena "devetka" od prošle godine.

A kada se spomene gosn Kiš, neki će prvo pomisliti na džinovske mrave koje je radio za grupu Prodigy; drugi će se setiti kako je njegov gvozdeni čovek zaronio u pesak čuvenog Burning man festivala; treći - pa, samo će se osmehnuti pri pomisli na fantastičan svet koji je stvorio na ruševinama nekadašnje fabrike „Trudbenik".

Za neupućene, Burning man festival je bizarna manifestacija koja se decenijama održava usred pustinje u SAD a sve se pod izgovorom umetničkog stvaranja zapravo svodi na višednevno pijančenje, orgijanje, drogiranje I sex na eks.

Elem pošto je nezakonito imenovani vd direktora na pitanje da li je dovoljno da umetnost bude lepa uspeo da izjavi da umetnost mora da pošalje poruku te da je umetnost nastala da bi čovek iskazao svoju misao, pristup nekoj situaciji, ideju, viziju. Samo smo u proteklom periodu bili svedoci nekih "umetničkih izražaja" koje niko nije razumeo.

Pored svakog dela je trebalo da stoji veliko objašnjenje - zašto se crvena tačka našla na talasu žutog groma na beloj pozadini i tako neke jednostavne, a neshvatljive forme. Meni lično, umetnost treba da pruži brzu i jasnu informaciju, poruku, osećaj. Nemam vremena da nekog pitam šta je hteo da kaže svojim delom.

Kad ne mogu da pročitam skulpturu, to mi nije prirodno, sa pravom se postavlja pitanje šta je za njega prirodno: možda performans kada manijak baci kiselinu lepoj devojci u lice tvrdeći da će nakon toga biti još lepša? Ili ritualno šišanje žrtava Malčanskog berberina koje je opet performans i samo je pitanje dana kada će se pojaviti klub obožavatelja i praviti nove performanse ove vrste! Očito je da Kiš zamišlja da je napametniji od svih pa je tako mrtav hladan izjavio:

Kritike su mi u drugom planu, na sve to sam odavno navikao.Odrastao sam kao buntovnik po pitanju mnogo stvari i smučilo mi se politizovanje svega sa obe strane. Gde god se okreneš samo kritika utemeljena ili ne, svejedno, jer to je na kraju uzaludno trošenje energije ako se ne postižu nikakvi ciljevi. Ako se ne radi. Ako se ne stvara.

Ne pada mi na pamet da trošim svoju dragocenu energiju i da glumim dedice sa balkona Muppet show-a jer na kraju krajeva i taj balkon postoji zbog bine ispred sebe. Politika me ne interesuje i to se nikada neće promeniti.

Prepoznat sam kao nezavisna ličnost, a ne kao marioneta, kako to neki sad misle. Radim i dalje svoju umetnost. Uvek ću verovati u mlade umetnike i da oni treba da dobiju šansu. Ljudi, kolege, umetnici, daću sve od sebe da naša savremena umetnost bude vidljiva i podržana u društvu.

Pa neka onda publika bira, a svakako je najbolje veliko finale lupetanja u kome je istakao kako je A o tome kakav je zapravo „ugled" gosn Kiša najbolje govore komentari objavljeni nakon nekih članaka: Na koji je to način Marina inicirala njegovo imenovanje? Godinama je pratila njegov rad, napisala mejl preporuke? Kako da ne...Da je regularno konkurisao kao i ostali, svi bi bili upoznati sa njegovim idejama i planom za MSU, ovako pojma nemaju šta da očekuju.

Uleteo je kao padobranac, bahato, kao tkz. avangardni večiti buntovnik, umetnik poznat po plagiranju tuđih ideja. Verujem da će nas i sada prosvetliti, kako sam kaže, "konzumiranjem dobrih ideja", tudjih. Talentovan limar ili bravar kako god :))))).

Međutim, očito je da je Kiševo imenovanje direktan rezultat kuhinje Ane Brnabić koja je svojevremeno osnovala Veliku ložu pod imenom SAVET ZA KREATIVNE INDUSTRIJE što je navodno jedan od prioriteta premijerke Ane Brnabić koja je dovukla navodno najuglednije pojedince i organizacije iz ovog sektora koji je savetuju i pomažu joj da donosi informisane odluke kojima se podstiče razvoj sektora.

E kada se pogleda sastav ovako eminentnog tela stvari postaju sasvim jasne. Tako su tamo redom sve sami štihovi: Nikola Božović slikar i vizuelni umetnik, Ivan Brkljač, poznat po prodaji arbo narukvica radi sadnje drveća, Vuk Vidor slikar inače sin pokojnog slikara Vlade Veličkovića, reditelj Andrej Nosov i naravno mirođije u svakoj čorbi Tijana Palkovljević Bugarski direktorka ostataka temeljno urnisane Galerije Matice Srpske i piskaralo Biljana Srbljanović, kao i biserne organizacije u službi urnisanja kulture poput Egzit Fondacije, Srpske filmske asocijacije i Beogradske kulturne mreže!

Stoga ni najmanje ne čudi da je novi v. d. direktora MUSB-a najavio veliku izložbu nekadašnjeg talentovanog slikara Vladimira Veličkovića, koji se „proslavio" po tome što je decenijama serijski štancovao škrabotine sa pacovima, leševima i drugim gadostima koje su skorojevići jurili kao svinja masnu krpu o čemu najbolje govori slučaj jedne večere na kojoj je domaćica, inače lekarka i „stručnjakinja" za umetnost sva egzaltirana najpre jedno 25 puta uskliknula kako je presrećna što je kupila Veličkovića na šest rata, da bi nakon toga poslužila večeru koja se sastojala od pečenog kestenja i leblebija, pošto za drugo nije imala para!!!

Očito je da je dara prevršila meru, da se alternativno telo kao lično telo premijerke tj Savet za kreativne industrije, upliće u institucije kulture pri čemu se meša u ingerencije Ministarstva kulture koje bi trebalo da se bavi institucijama kulture, a na čelo MSU je postavljen čovek koji je ambasador tog tela i pitanje je zašto se premijerka petlja u stvari o kojima pojma nema kad za to postoje resorna ministarstva?

Postoji još jedno ključno pitanje kako se ta ideja kreativnih industrija može primeniti na ulogu muzeja u društvu, što su - suprotne stvari što samo po sebi pokazuje da su mnogi pomešali babe i žabe pa su zato ispale čavke oličene u postavljenju Kiša! Kakve stručne komptenecije ima takav čovek da vodi jednu od krovnih muzejskih kuća u Srbiji? Nikakve.

Podsećanja radi 356. godine stare ere, manijak Herostrat je zapalio svetsko čudo Artemidin hram u Efesu samo da bi se proslavio. Kako je krenulo i kod nas su nikli raznorazni Herostrati i Herostratkinje koji će za sobom ostaviti pustoš.

Umesto zaključka citiraćemo poslednju rečenicu knjige Berlin Aleksandarplac Alfreda Deblina: znamo što znamo, skupo smo to morali platiti! Historia magistra vitae est! Izvinite, ali ko je Viktor Kiš?