Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (245)

Hapse, optužuju, osuđuju, reketiraju, ubijaju...

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? Ko je nova ministarka pravde Maja Popović, službenica Bezbednosno informativne agencije. O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid. U ovom broju zamenjuje ga Milica Grabež, jer je Glamočanin na dužem lečenju, mada smo očekivali da će se (po)vratiti.

Milica Grabež

Sezona je umiranja i ubijanja u srpskim zatvorima. Groblja su ponela i ovog leta.

Samo je u junu u KPZ Zabela umrlo pet osuđenih lica, čija starosna dob nije za ''prirodno umiranje''.

Redakcija magazina Tabloid šalje 120 primeraka osuđenicima iz srpskih kazamata. Često nam se vrate novine, sa naznakom uprave zatvora - umro je!

Libijca, osuđenog na doživotni zatvor, koji je izdržavao u Velikoj Britaniji, zbog podmetanja bombe u avion, koji je eksplodirao i usmrtio sve putnike, kada se smrtno razboleo, ministar pravde je amnestirao i pustio ga da ode u Tripli da umre. Pravdao je to milosrđem.

U srpskim zatvorima ne postoji akt milosti. Milosrđe košta, kupuje se za novce. Samo u ovoj godini uhapšen je upravnik KPZ Niša i troje službenika, kao i visoki funkcioner KPZ Pančevo. Ostale nisu još pohvatali. I oni plaćaju zaštitu drugima.

Serija umiranja u KPZ Požarevac nastavljena je 8. jula. Umro je osuđenik na doživotni zatvor Ninoslav Jovanović.

Poznat kao „Malčanski berberin" ovaj ''kriminalac i zločinac'', kako ga opisuje novinar Politike Toma Todorović, preminuo je od ''srca'' u bolnici u Požarevcu, gde je prebačen iz Zabele

Uprava za izvršenje krivičnih i zavodskih sankcija Ministarstva pravde Republike Srbije zvanično je saopštila da je u Opštoj bolnici u Požarevcu, u jedinici za intenzivnu negu, preminuo Ninoslav Jovanović, osuđenik na doživotnu zatvorsku kaznu. Jovanoviću je pozlilo u četvrtak uveče oko 22 sata. Odmah je prebačen najpre u zatvorski stacionar, a posle pregleda u pratnji dežurnih zatvorskih zdravstvenih radnika i u Opštu bolnicu u Požarevcu.

Kako je „Politika" saznala, nekoliko sati kasnije zbog teških srčanih poremećaja i problema, preminuo je i pored svih preduzetih mera požarevačkih lekara da mu spase život. Ova informacija potvrđena je i u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, gde je istaknuto da su po zakonskoj proceduri o ovom događaju odmah obavešteni Više javno tužilaštvo u Požarevcu i lokalna Policijska uprava MUP-a Srbije.

Osim uvreda na račun pokojnog Jovanovića, polupismeni novinar Politike, dopisnik iz Timočke krajine, iznosi i netačne i klevetničke optužbe.

Posebno je naglašeno da je, takođe u skladu sa zakonom, naložena obdukcija posmrtnih ostataka preminulog osuđenika kako bi bio utvrđen tačan uzrok smrti „Malčanskog berberina".

U Upravi za izvršenje zavodskih sankcija takođe je rečeno da nije dozvoljeno iznositi detalje iz zdravstvenog kartona osuđenika, ali je istaknuto da je Ninoslav Jovanović i u Zabeli, kao i pre prebacivanja iz niškog Kazneno-popravnog doma, u kojem je bio u Pritvorskoj jedinici do pravosnažnosti presude na doživotni zatvor u Požarevac, imao potpunu zdravstvenu zaštitu.

Život i smrt pokojnog Ninoslava Jovanovića je tragičan.

On je bio aktivista Srpske napredne stranke. U očigledno montiranoj akciji, u kojoj je učestvovala još jedna romska porodica iz Niša, a organizovana sa ciljem da se kompromituje tadašnji ministar policije Nebojša Stefanović i srpska policija, Ninoslav je odveo jednu Romkinju iz škole. Njena majka je, po dogovoru sa naprednjacima, digla dževu, pa je desetak dana najveći deo srpske policije, žandarmerije, posebnih jedinica, tražio Ninoslava i mladu Romkinju.

Vučićeva velika propaganda laži celodnevno je pratila poteru. Onda se devojčica pojavila. Odmah je izolovana od očiju javnosti. Upućeni u istragu su potvrdili da je Jovanović nije mučio, silovao, niti vršio bludne radnje. Oteta je potvrdila da je Jovanović bio uplašen količinom besa koji se sprovodio u medijima.

Posle je i on uhapšen.

Lično je Vučić naredio. Doživotna. Za otmicu, bez posledica, ne izriče se najteža kazna.

Višestruke ubice dobijaju po 15 godina, a on je osuđen na doživotnu.

Posle suđenja majka je isplaćena za odigranu rolu. Pošteno.

''Srećna s am što je mrtav'' - vristala je mala Romkinja, nakon što su Jovanovića umrli!

Plašeći se da nakon uvođenja pravde i u Srbiju i ovaj predmet ne bude obnovljen, odlučeno je da i Ninoslav umre. Njega su umrli!

Ovih dana doživotni zatvor očekuje i Zoran Marjanović, koji je 2016. godine ostao bez supruge Jelene, koja je nađena mrtva u kanalu u Borči.

Javnost je bila uznemirena. Da bi se izbeglo da se njena smrt istražuje preko medija, MUP Srbije je zloupotrebio ubistvo devojčice Tijane Jurić, koju je ubio mesar iz Zemuna. Njen ubica otkriven je iste noći, ali je deset dana ministar policije Stefanović zamlaćivao javnost nebuloznim pričama da je viđena u Mađarskoj, da se za njom traga.

A Aleksandar Vučić je 26. aprila te 2016. godine saopštio da će, čim se za tri dana održe izbori, biti objavljeno ime Jeleninog ubice. Ali...

Tek nekoliko meseci kasnije, uhapšen je njen suprug Zoran Marjanović i bačen psima Velike propagande laži da ga čereče.

Deset meseci je proveo u pritvoru, a veće Apelacionog suda ukinulo mu je pritvor, uz obrazloženje da u spisima predmeta nema nijedan matrerijalni dokaz koji ga povezuje sa ubistvom, čak ni indicije.

Istraga je nastavljena, a pokopana je nalazom sudskog veštaka patologa profesora Zorana Stankovića, general majora, bivšeg načelnika VMA, koji je u nalazu isključio svaku mogućnost da je Marjanović ubica!

I on je platio glavom. Umrli su ga u bolnici, uz obrazloženje da je bolestan od korone, generala su pinudno doveli na lečenje i umrli su ga.

Ali... Tu je predsednik Višeg suda u Beogradu, na njega mafija uvek može da se osloni.

Tako je predmet Zorana Marjanovića dodeljen specijalcu. Sudiji Višeg suda u Beogradu Jeleni Škulić!

Ona je karijeru počela kao sudijski pomoćnik u Višem sudu u Beogradu. Potom je 2014. izabrana za sudiju Prvog osnovnog suda, a u oktobru 2018. vratila se kao sudija u Viši sud.

Jelena Škulić je supruga profesora Pravnog fakučlteta u Beogradu, dr Milana Škulića, danas i zamenika predsednika Ustavnog suda Srbije i velikog prijatelja predsednika suda Aleksandra Stepanovića. Zato je Jelena posle tri godine iz osnovnog izabrana za sudiju Višeg suda u Beogradu, što do sada nikom nije pošlo za rukom!

Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan Škulić (iz Pančeva) grobar je srpskog pravosuđa. On je tvorac doktrine da se u Srbiji zakoni ne primenjuju, već da se tumače! Njegova supruga Jelena će, nakon što osudi Yorana marjanovića, posle tri godine staža u Višem sudu u Beogradu, biti izabrana ya sudiju Apelacionog suda u Beogradu.

Iako Zoran Marjanović nije kriv za smrt svoje supruge, Jelena će ga osuditi na doživotni zatvor. I tu će biti njegov kraj.

Srpskim zatvorima gospodari načelnica u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija - gospođa Aleksandra Stepanović. Njen muž hapsi, osuđuje, reketira, a onda ih ona -umre.

U ovom broju opisujemo kako ona vlada, iz pera Dragutina Vidosavljevića, operativnog saradnika Odbora za ljudska prava iz Leskovca.

Đura Margetić je ''sporazumno'' potpisao priznanje pred Osnovnim sudom u Pančevu. Sudija je odredio da kaznu izudržava u kućnom pritvoru, bez nanogice. Ali, kakva presuda. Mora da ide u zatvor, jer ga je sudija prevario!

Samo streljački prepadni vod može da spasi građane od zločinaca iz pravosudnih institucija.

Sva vlast je u njihovim rukama

PORODICA STEPANOVIĆ

Gospodine Brkiću,

U Magazinu Tabloid br. 217 od 7. jula 2022. godine, pišete o Višem sudu u Beogradu i njegovom predsedniku Aleksandru Stepanoviću kao gospodaru beogradskih sudova, kao i njegovoj ulozi i ulozi Višeg suda u degradaciji srpskog pravosuđa.

Ono što ja primećujem da Vi u Tabloidu vrlo retko pominjete njegovu životnu saputnicu Aleksandru Stepanović, kao, po mom mišljenju, nekrunisanu „kraljicu srpskih zatvora", i njenu ulogu u zatvorskom sistemu Republike Srbije, dok drugi mediji to uopšte ne smeju da čine.

Ovo Vam pišem iz razloga kako biste Vi i javnost u Srbiji bili upoznati da porodica Stepanović u Beogradu i šire u Srbiji de facto ima veću vlast nego što je to imala porodica Obrenović, a iz sledećih razloga.

-Po odredbi čl. 27 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija (Službeni glasnik Republike Srbije br.55/2014), Upravom za izvršenje krivičnih sankcija koja ima sedište u Beogradu u ul. Nemanjina br. 22 do 26, rukovodi direktor Uprave, koga na predlog Ministra pravde postavlja Vlada Republike Srbije, koji predstavlja Upravu i odgovoran je za zakonito i pravilno izvršenje krivičnih sankcija u Republici Srbiji, sa statusom državnog službenika po postavljenju.

-Po ovom zakonu Direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija NEMA I NE MOŽE DA IMA ZAMENIKA.

-Po odredbi čl. 140 Zakona o državnim službenicima (Službeni glasnik Republike Srbije br. 99/2014), o pravima i obavezama DRŽAVNOG SLUŽBENIKA odlučuje rukovodilac rešenjem, ako ovim ili drugim zakonom ili drugim propisom nije drugačije određeno, s tim što rukovodilac može da ovlasti drugog službenika da odlučuje o pravima i obavezama državnog službenika.

-Rešenjem broj: 112-01-43/2016-03/70 od dana 8.12.2017. godine, tadašnji direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija dr Milan Stevović je državnu službenicu Aleksandru Stepanović, inače životnu saputnicu predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanovića, rasporedio na radno mesto načelnika Odeljenja za zaštitu i ostvarivanje prava lica lišenih slobode u sedištu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u zvanju savetnika.

Sa tog i na tom mestu nikad konkretno nijednom osuđenom licu nije pomogla da ostvari i zaštiti svoja prava. (Dokument br. 1)

-To je bilo malo pa je vršilac dužnosti Direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu Dejan Carević kršenjem odredbi čl. 27 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija a posebno odredbi čl. 140 Zakona o državnim službenicima dana 31.01.2018. godine doneo akt broj: 021-02-5/18-02 (dokument br. 2 u prilogu) kojim životnu saputnicu predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandru Stepanović ovlašćuje da može u njegovom odsustvu potpisivati sve akte neophodne za funkcionisanje Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, na koji način je zloupotrebom službenog položaja i prekoračenjem ovlašćenja, na suprugu predsednika Višeg suda u Beogradu nezakonito preneo de facto sva ovlašćenja koja pripadaju njemu po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, koje mu je kao državnom službeniku po postavljenju dala Vlada Republike Srbije, gospođu Stepanović nezakonito de facto unapredio u rang državnog službenika po postavljenju, ovlašćenog da vrši sve poslove na koje je on ovlašćen po Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, Zakona o državnim službenicima i zakonu o opštem upravnom postupku, jel je izgleda stalno odsutan iz uprave.

-Dokle je na taj način direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija sam sebe razvlastio vidi se i iz akta Uprave za izvršenje krivičnih sankcija broj: 7-00-14/2021-03 od 21.01.2021. godine, iz koga se jasno utvrđuje da on ne sme da koristi ni svoj potpis na upravnim aktima koje navodno on donosi već nezakonito stavlja faksimil, dok supruga predsednika Višeg suda u Beogradu uredno potpisuje akte koje nezakonito donosi umesto direktora Uprave zloupotrebom službenog položaja. (Dokument br. 3)

-Na osnovu nezakonito datog ovlašćenja a kršenjem odredbe čl. 27 st. 2 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija gospođa Stepanović, supruga predsednika Višeg suda u Beogradu, kao načelnik Odeljenja za zaštitu i unapređenje prava lica lišenih slobode, uhapšenih i pritvorenih po čl. 2 st. 1 t. 23 Zakonika o krivičnom postupku, zloupotrebom službenog položaja i prekoračenjem ovlašćenja, nezakonito predstavlja Upravu za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu pa donosi i potpisuje akte donete u Upravi u upravnom postupku umesto direktora Dejana Carevića. (Dokument br. 4)

- Na osnovu nezakonito datog ovlašćenja supruga Predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanović kao načelnik odeljenja za zaštitu i ostvarivanje prava lica lišenih slobode, uhapšenih i pritvorenih, kršenjem odredbi čl. 140 Zakona o državnim službenicima, čl. 126 st. 11 i st. 12 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i čl. 39, čl. 141 i čl. 171 Zakona o opštem upravnom postupku, umesto direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zloupotrebom službenog položaja i prekoračenjem ovlašćenja postupa kao drugostepeni organ u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija pa u tom svojstvu donosi rešenja kojim odlučuje o pravima i obavezama osuđenih lica u postuku po njihovim žalbama. (Dokument br. 5)

- Na osnovu nezakonito datog punomoćja kojim je direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu sam sebe razvlastio, supruga predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanović kao načelnica Odeljenja za zaštitu i ostvarivanje prava uhapšenih i pritvorenih lica, postupa KAO ZAMENIK Direktora uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu, pa se UMESTO direktora uprave kao njegov zamenik potpisuje na dokumentima koje DONOSI Uprava za izvršenje krivičnih sankcija sa sedištem u Beogradu u upravnom postupku, a ne Odeljenje za zaštitu i ostvarivanje prava uhapšenih i pritvorenih lica. (Dokument br. 6)

-Na osnovu nezakonito datog ovlašćenja supruga predsednika Višeg suda u Beogradu Aleksandra Stepanović uz pomoć Dušice Trifunović magistra nečega i Jelene Srnić Nerac, figurativno kao guja prisojkinja iz tame kao nekrunisana „kraljica srpskih zatvora", pored razvlašćenog i nevidljivog direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu upravlja Upravom za izvršenje krivičnih sankcija u Beogradu i zatvorima u Republici Srbiji koji se nalaze u stanju propadanja, sa 72% povratnika, 80% zavisnika od opijata, pretvoreni u čekaonice za smrt osuđenih lica.

-Njen suprug Aleksandar Stepanović je po Vašem pisanju gospodar beogradskih sudova i sudija, tako da je jedna porodica u Srbiji gospodar pravosuđa i zatvorskog sistema što je moć koju dosada nijedna porodica u Srbiji nije imala. Zajedno su uništili i pravosuđe u Beogradu i zatvorski sistem za desetku.

- To je moguće jer u Republici Srbiji ne postoji Nezavisna državna kontrola rada pravosuđa i zatvora, a niko i ne sme da vrši kontrolu rada zatvorskog sistema od vremena Josipa Broza Tita pa do današnjih dana, što se jasno utvrđuje iz činjenice da Ministarstvo pravde Republike Srbije NIJE SMELO da realizuje Zaključak br. 9 Narodne skupštine Republike Srbije sa Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja u 2014. godini održanoj 23.10.1014. godine kojim je Ministarstvu pravde naloženo da pokrene postupak da se kontrola nad radom Uprave za izvršenje krivičnih sankcija i zatvora u Srbiji izmesti iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija koja sama sebe kontroliše.

Dragutin Vidosavljević

(operativni savetnik Odbora za ljudska prava Leskovac)

2

Sudija me namesti

Imam 26 godina Živim u Crepaji, nadomak Pančeva. Student sam Visoke poslovne škole. Radio sam u pratnji novca 3G, 6 meseci.

Dana 22.12.2021. u jutrarnjim časovima uhapšen sam od strane kriminalističke policije Pančevo.

Takođe hoću napomenuti da je tog jutra izvršen pretres moje kuće i pomoćnih prostorija od strane istih.

Razlog tome je bila sumnja da sam ja na teritoriji Pančeva izvršio 11 krađa (traktora). Nakon što je pretres izvršen i utvrđeno da u mojoj kući nema nikakvih tragova nit dokaza o izvršenju tih dela ja bivam sproveden u prostorije, UKP Pančevo gde mi se od strane inspektora koji su bili veoma grubi i nepristojni samnom, od strane istih saopštava da ću biti zadržan 48 sati i sproveden kod tužioca, kako bi me on ispitao, te nakon što sam sproveden na policijsko zadržavanje, pred sam istek 48 sati ja bivam sproveden kod javnog tužioca Gorana Medakovića koji mi je saopštio samo da se ja teretim za krivično delo teška krađa (traktora) i dali mogu da mu ispričam kako sam ja to uradio ,pošto sam video da nisu čista posla, a unapred kosultovao s advokaticom, rešio sam da se branim ćutanjem, jer nisam zaista znao šta da kažem.

Nakon iznošenja odbrane tužilac Goran Medaković podneo je sudiji Predlog o pritvoru do 30 dana. Isti je bio usvojen te sam sproveden u pritvor u kojem sam boravio do 18. februara 2022. godine. A 15. februara bio sam sproveden od strane pritvorskog obezbeđenja u prostorije OJT Pančevo, gde sam tada saznao da je Goran Medaković otišao u Beograd da radi, a da je njegove predmete uzela tužilac Jelena Samuilov kod koje sam i bio 15. februara sproveden, gde mi je ista reka da ako želim da izađem na slobodu treba da potpišem sporazum o priznanju krivičnog dela i da ću nakon izlaska na slobodu izdržavati neku kaznu zatvora u kućnim uslovima, bez elektronskog nadzora, a u suprotnom ako ne želim da pristanem na to moraću da boravim još dugo u pritvoru, te ja nisam zaista video drugo rešenje, već sam pristao da potpišem nešto što u tom trenutku nisam ni bio u mogućnosti da pročitam, jer sam imao lisice na rukama, od kojih mi je samo pri potpisivanju odkopčana jedna ruka kako bih potpisao. Nakon toga sam vraćen u ćeliju, gde sam čekao 3 dana da me sudija pozove, kako bi mi izrekao presudu i ukinuo pritvor, što se i desilo. A 18. februara sam ponovo bio sproveden, ali ovoga puta u sud Pančevo, gde mi je sudija Aleksandar Jovanov, inače sudija koji mi je i odredio i produžavao pritvor. Isti mi je na brzinu izrekao kaznu i rekao da sam slobodan čovek i da se više ne vidimo. Ja sam pročitao presudu u kojoj piše da se kazna ima izdržavati u kućnim uslovima bez elektronskog nadzora.

Nakon toga nisam više ništa pitao, otišao sam u pritvor, pokupio svoje stvari i otišao svojoj kući i svojoj majci, koja je bolesna, nije me ništa zanimalo više. Shvatio sam da je bio taj neko koga su odredili da na njega reše slučaj i zatvor, e koji verovatno nisu mogli. Isto tako shvatio sam tog trenutka i pomirio se s činjenicom da u ovoj državi može sve i da vlada bezakonje i da, ako ne igraš kako ti se svira, bićeš u velikom problemu.

Ne bih se ni sada obraćao javnosti da mi nije u maju mesecu stigao poziv za izdržavanje kazne zatvora i to u Zabeli u Požarevcu. Nakon toga sam počeo da se obraćam svima kao i javnom tužiocu Ivani Stoiljković Pomoriški, kao i sudiji i Sektoru unutrašnje kontrole MUP-a, raznim advokatima gde niko nema odgovor na moje pitanje već mi svi kažu da su me lepo prevarili...

Ovo je zaista istinita i ozbiljna priča što vam mogu potvrditi dokumentacijom.

Đura Margetić, Crepaja