Razaranja

Kako je temeljno uništena kultura u Pančevu

Kakav užitak, kakav provod, ala beše divan sprovod

Kako su jedna smrt i jedna sahrana postali društveni događaj sezone u Pančevu? Kako je fantomski art klub pokušao da preuzme kulturni život u Pančevu? Kakva je međusobna veza pokojnika sa Narodnim muzejom Pančevo? Kakva je interesna manufaktura tamo još uvek aktivna? Ko su sve njeni članovi i kako se sve pere novac? Kako se prao novac za konzervaciju i restauraciju slika

Stanislav Živkov

Pre desetak dana, u Pančevu se odigrao jedan važan događaj otprilike u rangu društvenog događaja sezone na koji su neki došli iz poštovanja a drugi da budu viđeni i da vide ko je još prisutan. Naravno radilo se o sahrani, a neki su smatrali svojom obavezom da budu prisutni na njoj, nisu čak morali ni da se presvuku, a morali su da dođu da ne bi propustili tradicionalnu prateću manifestaciju poznatu kao veliko ždranje. Naravno nešto tako kapitalno, poput muva na lepak, privuklo je pravi pančevački cvet građanstva, odnosno sve one koji ne dolaze da bi nešto videli već dolaze da bi bili viđeni i usput još nešto čalabrcnuli ili cugnuli!

I tako su redom dolazili: jedan doživotni kulturni radnik, inače puvander naduven poput luftbalona, jedna malo mlađa babadevojka (samo deceniju) koja je poznata po nogama broj 45 i koja se pali na slike Save Stojkova, njena prijateljica inače čuvena olinjala profuknjača, jedan advokat, ženskaroš i njegova nadmena žena, jedna laka žena sa mužem pederom, mladi slikar poznat po ljubavi prema kokainu i situiranim babama, robijaš poznat po vezi sa 50 godina starijom ljubavnicom, mlada umetnica koja voli samo mlade lepe umetnice, doktor alkoholnih nauka...

Takođe je tu bio i jedan postariji bračni par koji javno glumi idilu, a tokom vikenda tajno u vikendici u Peščari pravi orgije sa pederima i lezbejkama. Naravno bili su tu i popovi, na žalost ne svi, jerbo su neki izostali. Tako se nije pojavio čuveni pančevački pop sa tri žene i petoro dece čija je prva žena kišobranom tukla drugu oko crkve, a toj drugoj je omiljeni seksualni položaj bio bilo koji, bilo gde, bilo kad i bilo s kim. Čitav spektakl je počeo 9. jula kada se ostacima grada pročula vest da je umro izvesni Aleksandar Alimpić, po struci elektrotehničar, pod stare dane naprasno postao student crkvene likovne akademije, najviše poznat kao propali netalentovani slikar, pijandura i podjednako loš birtijski muzikant.

Među brojnim narikačama istakla se izvesna Gordana Đurađević sada Prvanov koja je svojom kuknjavom očito pokazala da joj je pokojni švaler neke stvari radio bolje nego muževi! Svejedno, još avgusta 2008. izvesni Živanko Velisavljević sa matičnim brojem 1501958.....7 pod izgovorom udruženja građana osnovao nešto što se zvalo Art klub "Dukat", a na adresi Miloša Obrenovića 41 u Pančevu a to nešto i dalje postoji iako su ostali poslovni poduhvati Živanka Velisavljevića na istoj adresi birtije "Dukat" i "Zlatni Dukat" odavno propale, a da je u samom prostoru sada kockarnica i kladionica.

Elem oko rečenog udruženja građana manje više su se sakupili svi mogući pseudo kulturni propaliteti, a takozvano udruženje Art klub Dukat se zapravo svelo na trećerazrednu birtijsku jazbinu sa čestom živom svirkom i potocima alkohola da bi se odatle poput metastatskog karcinoma širilo dalje gradom da bi po alkoholnoj liniji pre pet godina smenjene direktorke ostataka pančevačkog muzeja maltene progutalo i sam muzej, pa je tako budžetske pare počela da arči pseudokulturna banda lažnjaka svih vrsta i kategorija, pa je tako recimo odjednom izronio izvesni Vladimir Kvrgić rodom iz Perleza, navodni filmski reditelj koji nikada nikome nije bio u stanju da pokaže bilo kakvu diplomu o završenim studijama, jednom navodno u Češkoj, drugi put još navodnije u Poljskoj, treći put u Mađarskoj, ali svejedno Kvrgić je u Pančevu naprasno postao poznat kao izvesni Vladimir Kajlovic, navodno „proslavljeni" pozorišni i filmski pregalac, sa navodnom stranom diplomom, inače uzurpator nevladine organizacije Panart, a po vokaciji muzejski liferant za sve moguće i nemoguće usluge, uključujući tu i izradu i web hosting diletantske web strane muzeja na koju je nedavno nakačio i nekakav virtuelni muzej za koji muzej Kvrgiću plaća honorar za izradu fotografija jer muzejski fotograf nema stranu diplomu pa je nestručan!

Za posao dizajna ovih zavesa na kojima su odštampane reprodukcije starih razglednica angažovana je samostalna preduzetnička radnja ARHE iz Pančeva, koja je inače angažovana za sve ostale muzejske grafičke posliće. Ovde je posebno zanimljiva činjenica da je preduzetnička radnja ARHE najpre brisana iz registra APR 25.05.2013. godine, da je bivša direktorka Muzeja imenovana 14.10.2013. godine a da je preduzetnička radnja ARHE (Željko Rajačić pr studio za umetničko stvaralaštvo ARHE Pančevo) sa matičnim brojem 63281484, ponovno osnovana 15.08.2013!

Pri tome je vlasnik radnje, Željko Rajačić, kućni prijatelj bivše direktorke, kako bi sve ostalo u krugu porodice. Za rad na šanku muzejske birtije angažovana je Rajačićeva žena Milica, a u porodičnu manufakturu uključena je i Rajačićeva svastika Željka Grebić, inače vlasnica preduzetničke trgovinske radnje Frosty 2013. Radnja se nalazi na adresi Veljka Petrovića 5 u Pančevu, koja je delatnost proširila osnivanjem izdvojenog mesta trgovinske radnje Frosty 2013. i to na adresi Trg Kralja Petra 7, 26.000 Pančevo, i to sa novom delatnošću 5630 - usluge pripremanja i posluživanja pića!

Naravno ovde nepotizmu i familijarnosti nije kraj jer je u čitav poslić uključen i Rajačićev kum, izvesni vrlo umišljeni uobraženi i nadobudni reditelj Vladimir Kvrgić zajedno sa njegovom podjednako umišljenom ženicom Anom, a sve to preko bizarnog udruženja građana Panart iz Pančeva koje je Kvrgić svojedobno uzurpirao kako bi neometano mogao da radi sve posliće koje mu već devet godina nameštaju u Muzeju! Inače ovo bizarno udruženje građana Centar za kulturu i ekologiju PANART iz Pančeva predstavlja najidealniji primerak svaštara sa megalomanskim ciljevima: kulturom, ekologijom, naukom i umetnošću, scenskom, TV i kinematografskom produkcijom, kulturnom, naučnom, umetničkom i ekološkom edukacijom, regionalnom kulturom, naučnom i ekološkom saradnjom, zapravo je elegantan način za pranje para za nepostojeće usluge.

Osim toga, Kvrgić je angažovan i plaćen za druge poslove: priređivanje izložbe omota ploča i večeri slušanja muzike u okviru Noći Muzeja za šta je dobio honorar. Tako recimo, pored muzejskog fotografa za snimanje muzejskih predmeta honorarno je angažovan direktorkin prijatelj, navodni filmski reditelj Vladimir Kvrgić odnosno udruženje građana PAN ART što je samo vrh ledenog brega jer su preko ovog udruženja išle sve moguće isplate honorara za raznorazne direktorkine kućne ljubimce i prijatelje, te njihova povezana lica. Naime reč je o slučaju takozvanog Virtuelnog muzeja, gde je opet u pitanju omogućavanje neosnovane dobiti Vladimiru Kvrgiću pošto su navodno Muzej i Panart konkurisali kod Ministarstva trgovine i turizma, nakon čega je od novca navodno dobivenog konkursom Kvrgić kupio nekakvu kameru vrednu 3.500 eura o čemu se javno hvalisao po muzeju s kojom je kasnije muzeju naplaćivao snimanje muzejskih predmeta radi postavljanja na web stranica virtuelnog muzeja čije hostovanje Kvrgić također naplaćuje muzeju.

Osim toga preko Pan Arta je realizovan posao dizajna i štampe zavese kojom je zabarikadirano prizemlje dvorišta muzeja a posao štampe i nabavke ove zavese koštao je oko 700.000 dinara, da je dizajn je plaćen preduzetničkoj radnji Arhe iz Pančeva u vlasništvu direktorkinom školskog druga Željka Rajačića! Ovo je rađeno bez saglasnosti Upravnog odbora i bez raspisanih javnih nabavki, kao i kupovina velikog broja stolova i stolica u trgovini YISK u pančevačkom AVIV centru, ukupne vrednosti oko 600.000 dinara a radi pod hitnog otvaranja birtije u muzejskom dvorištu što je sve skupa koštalo oko 1.200.000 dinara da bi birtija nakon jedva dva meseca neslavno bila zatvorena.

Zahvaljujući izvorima na najvišim mestima koji su nam benevolentno ustupili važne dokumente, napokon je moguće sagledati šemu pranja para preko takozvanih projekata finansiranih od strane Ministarstva kulture. Podsećanja radi, Ministarstvo kulture i informisanja je na konkursu pančevačkom Muzeju dodelilo 1,6 miliona dinara. Na taj način obezbeđena su sredstva za nastavak projekta Konzervacija i restauracija nameštaja iz kolekcije Olge i dr Stevana Smederevca. Na očuvanju Legata već tri godine unazad u kontinuitetu navodno rade istoričar umetnosti Dimitrije Jovanov i slikar konzervator - restaurator Gordana Đurađević Prvanov.

Tako je navodni projekat „Konzervacija i restauracija slika i nameštaja iz Legata i kolekcije Olge i Stevana Smederevca iz Narodnog muzeja Pančevo" u 2016. godini podržan sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u vrednosti od 1.000.000,00 dinara, na osnovu Konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti zaštite, očuvanja i prezentacije muzejskog nasleđa u 2016. godini. žž

Projekat je obuhvatao konzervaciju i restauraciju devet kulturnih dobara iz Legata i porodične kolekcije izabranih prema prioritetu u tretmanu - šest slika i tri predmeta primenjenih umetnosti (nameštaj), što bi sve bilo lepo i krasno da nije u pitanju dobro isplanirana prevara u režiji smenjene drugarice direktorke, kustosa Dimitrija Jovanova i već spomenute Gordane Đurađević Prvanov, što se defitinivno potvrdilo navedenim dokumentima iz kojih se jasno vidi da Đurađevićka nije imala nikakve veze sa konzervacijom slika iz zbirke Smederevac što je sama potvrdila izlanuvši se u televizijskom prilogu emitovanom na RTS-u kada je lupila kako su bili oštećeni ramovi i boja na slikama, drvenarija i metalni i delovi nameštaja, a u dvadesetoj sekundi priloga počinje ono glavno kada je Đurađevićka mrtva-hladna izjavila da su sanirana sva oštećenja u vidu razderotina, što je samo po sebi pokazalo da pojma nema o čemu govori pošto mehaničkih oštećenja na slikama nije bilo što se vidi iz dokumenta u pančevačkom muzeju od 14. decembra 2016. pod delovodnim brojem 199/8, a pod naslovom Izveštaj o završenim konzervatorskim i restauratorskim radovima na delima iz Narodnog Muzeja u Pančevu a, kao podnosilac izveštaja, potpisan je mr Jovan Pantić, inače penzioner koji je izveo pomenute radove!

Ovo, po svemu sudeći, nije prvi put da je Đurađevićka prodala muda za bubrege, odnosno tuđ rad predstavila kao svoj pošto je i 2015. godine Ministarstvo kulture iskeširalo 840.000 dinara za još jedan takozvani projekat, odnosno prvu fazu istog projekta kada su uspešno izvedeni konzervatorsko restauratorski radovi na 12 slika i ukrasnih ramova. Naravno, i ovde je u medijima talambašeno kako je izvedena obimna konzervatorska dokumentacija sa fotografijama stanja pre, za vreme i posle izvođenja konzervatorskih i restauratorskih radova.

Međutim, sada stvari postaju jako zanimljive jer je prema izveštaju o radu Jovana Pantića, kao i po standardima konzervacije neophodno fotografski snimiti zatečeno stanje slike sa prednje i zadnje strane, takođe stanje nakon skidanja ukrasnog okvira sa slike, stanje celine i detalja tokom radova i kompletno stanje nakon završetka radova na konzervaciji i restauraciji. Da je konzervacija i restauracija rađena u Narodnom Muzeju Pančevo taj posao bi trebao da radi muzejski fotograf Radovan Đerić za platu, a pokazalo se da nije jer je preko potrebno bilo da se neko kao tezgaroš ugradi u takozvani projekat kako bi se oprale pare.

Posebna je zanimljivost i samo zapošljavanje Gordane Stojanov Đurađević koja je navodno zaposlena kao slikar konzervator. Naime, istog dana kada je otkaz dobila prethodna konzervatorka za koju navodno nije bilo novca za platu, a naprasno je za Đurađevićku novac pronađen i to u obilatim količinama, čime je samo potvrđena izreka da su pare da se spičkaju, posebno ako su tuđe. Iz plana rada Narodnog muzeja Pančevo za 2015. godinu, delovodni broj 72 od 27. januara 2015. godine tačnije iz popisa zaposlenih na strani 7 i 8 vidi se da je pod rednim brojem 19 naveden kustos Dimitrije Jovanov kao radnik na određeno vreme sa koeficijentom 17,44, te pod rednim brojem 23 konzervator restaurator Gordana Stojanov Đurađević kao lice angažovano po osnovu stručnih usluga sa koeficijentom 17,30 a sve slikarsko konzervatorske poslove rade Pantić i ekipa.

Na ovaj način omogućeno je neosnovano bogaćenje Đurađevićki i arčenje državnog novca u višemilionskom iznosu čime je plaćeno Đurađevićkino plandovanje dok je za stvarnu konzervaciju Ministarstvo u periodu od 2015-2017 iskeširalo preko 2.500.000 čime je plaćen čitav niz tezgaroša.

Međutim, to nije sve, jer je u međuvremenu već pomenuti Jovanov, uprkos zabrani novog zapošljavanja, naprasno zaposlen za stalno, iako na pitanje članova Upravnog odbora nikada nije prikazana i dostavljena tražena saglasnost Ministarstva za njegovo trajno zapošljavanje.

Ima tu još puno jakih stvari za koje tek treba pronaći odgovor poput, recimo, ovog: da li su i kada su uopšte raspisane i oglašene javne nabavke za izvođenje slikarsko konzervatorskih radova u 2015., 2016. i 2017. godini i po kom osnovu je recimo posao obavljen u 2016. godini delom poveren Jovanu Pantiću, a delom izvesnoj Ivani Stevanović iz Centralnog Instituta za konzervaciju te Željku Simiću, tapacireru nameštaja čiji izveštaj je primljen 30.12.2016. i u Narodnom Muzeju Pančevo zaveden pod brojem 194/09 od 30.12.2016.

Takođe se postavlja pitanje i krivične odgovornosti nezakonito zaposlenog Dimitrija Jovanova, navodnog rukovodioca još navodnijeg projekta restauracije slika i nameštaja zbirke Smederevac-Riči a to iz vrlo prostog razloga jer je kao rukovodilac projekta aminovao sve ovakve muljaže i arčenje para a to verovatno iz nekog od sledećih razloga: možda mu je drugarica direktorka nečim pretila, recimo neprodužavanjem ugovora ako se ne složi, možda se utalio u nekom procentu, a možda ga je toliko šarmirala pa su poslovi na restauraciji prepušteni tezgarošu sa strane koji je slike doveo u stanje u kakvom nikada nisu bile, što ni najmanje ne čudi jer se prema izveštaju Jovana Pantića jasno vidi da su sve slike doslovce oprane 12% rastvorom deterdženta Vulpex koji ne pravi sapunicu i idealan je za pranje i ribanje apsolutno svega od papira do kamena, perja, tekstila kože, tepiha, nameštaja, slika, oružja, nakita, školjki, mermera kamena itd. Inače, Vulpex u pakovanju od 1. litra košta 33 evra što je dovoljno za 10 litara rastvora pa bi bilo jako zanimljivo videti koliko je Pantić nabio cenu za svoje usluge!

Ista je stvar sa Lukasovim mat - lakom u spreju kojim je kao matirao sve slike. Elem, jedna sprej boca tog laka košta 16,5 evra, odnosno, nešto manje od 2.000 dinara, a sigurno je da Pantić nije utrošio pedeset boca niti pet litara Vulpexa. Inače sam Pantić je pre dvanaest godina posredovao u nabavci najsavremenije opreme za konzervaciju slika koju je kupio Narodni Muzej Pančevo, a na kojoj danas nema ko da radi, a to iz prostog razloga jer se Gordana Đurađević Prvanov prvenstveno bavila pozlaćivanjem ramova za ikone za potrebe SPC u Pančevu, a najmanje od svega restauracijom slikarstva, a na bizarnoj Visokoj školi - Akademiji srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju joj je Pantić svojevremeno bio i profesor.

Svojedobno je na jednom sastanku u Beogradu, bilo veoma zanimljivo pošto je nekoliko doktora nauka, muzejskih savetnika i slikara - konzervatora takođe muzejskih savetnika raspravljalo o pojedinim "eminentnim" slikarima konzervatorima pošto su ti doktori nauka imali priliku da vide štetočinske zahvate brojnih pseudo konzervatorskih epigona pa je tako na red došla i Gordana Đurađević - Prvanov, nepostojeći slikar konzervator Narodnog muzeja Pančevo za koju su na pomenutom sastanku svi jednoglasno rekli da ni o čemu nema pojma što zapravo ni najmanje ne iznenađuje i to iz prostog razloga jer je konzervaciju završila ne na zvaničnoj akademiji već na paradržavnoj Crkvenoj akademiji za konzervaciju umetnina srpskih, a i to nakon ko zna koliko godina studiranja, pošto se tokom čitave profesionalne karijere bavila svime osim konzervacijom i restauracijom slika, recimo lepljenjem pozlate na ramove ikona i ikonostase, a daleko profitabilnije je svakako bilo organizovanje manifestacija u skaradnoj pančevačkoj birtiji Dukat kod Peconijeve Pekare, gde je Đurađevićka godinama izigravala hostesu i animatorku!

Udruženi zločinački poduhvat koji je trenutno u toku je takozvani projekat Umetnička zbirka Olge Smederevac i Fedore Imrej Riči koji već dve godine služi isključivo kao izvor za neverovatnu mužu para i njihovo arčenje na svašta i koješta. Naime na sajtu Ministarstva kulture objavljena je informacija da je u 2015. i 2106. godini Ministarstvo dodelilo gotovo dva miliona dinara za realizaciju ovog takozvanog projekta, ali je daleko manje poznato na šta je novac do sada spičkan. Stoga bi bilo jako zanimljivo kada bi se našao neko da objasni zbog čega je od novca ovog projekta muzejskoj čistačici Jolan Varga dugo od tog novca isplaćivana bruto plata.

Međutimč mućkama tu nije kraj pošto je pod izgovorom projekta vršena nepotrebna nabavka opreme i kupljen je ko zna koji po redu fotoaparat! Tokom svoje čitave „eminentne" karijere vrla konzervatorka Gordana Đurađević Prvanov najviše se bavila organizovanjem muzičkog programa u skarednoj pančevačkoj birtiji Dukat i u samom Muzeju gde je organizovala muzičke večeri svom švaleru Aleksandru Alimpiću, mnogo manje, odnosno tek da ima za život, pozlaćivanjem svega i svačega, a najmanje konzervacijom i restauracijom umentičkih slika.

Vezano za tzv. konzervatorski rad Gordane Đurađević Stojanov opravdano se postavlja pitanje kada je ona to uopšte mogla da radi ako se zna da je najveći deo radnog vremena danima nedeljama i mesecima provodila aktivno tamaneći sve vrste alkohola o čemu je najbolje svedočio njen gromoglasan smeh, a osim toga kroz tzv. slikarsko konzervatorski atelje sa posebnim ulazom iz dvorišta, gde samo nedostaje mokri čvor pa da bude apartman, prodefilovao je najgori pančevački šljam, a kako bi se zamaskiralo stalno pijanstvo Đurađevićke, izmišljena je navodna provala u atelje, jer se prema rečima očevidaca, Đurađevićka tako napila da nije mogla da potrefi ključ u bravu, a ista stvar se u više navrata dešavala i sa kolima pa se tako dogodilo da se Đurađevićka tako napila da je jedva dobauljala u muzejsko dvorište.

Gordana Đurađević direktno je odgovorna za urnisanje Seobe Srba Paje Jovanovića kao i za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu pranju para preko projekata Ministarstva kulture koje je podnosio kustos Dimitrije Jovanov.

Naime, iako Muzej formalno ima slikara konzervatora, tj Đurađevićku, Jovanov je tražio i dobio pare da se konzervacija plaća penzioneru Jovanu Pantiću, a da Đurađevićka u medijima sve predstavlja kao svojih ruku delo pri čemu je čak uhvaćena u laži! I sama Đurađevićka ima nekoliko zajedničkih imenitelja sa drugaricom direktorkom, a to su birtija i piće pošto je dotična daleko više poznatija po organizovanju birtijskih kulturno zabavnih programa u birtiji "Dukat" nego po bilo kom slikarsko konzervatorskom radu, a to iz prostog razloga jer je jedino pozlaćivala ramove za pančevački Srboprc, a najveće konzervatorko pregnuće joj je tovarenje slika u kombi radi nošenja na konzervaciju kod Jovana Pantića.

Inače i Đurađevićka je u Muzej dospela sa već postojećim pedigreom i pozamašnim cugom pošto u Pančevu još uvek živi sećanje na čuvene tri sestre Đurađević (od kojih je jednu u međuvremenu ubio dečko drogoš), a inače u pitanju su dostojne naslednice pančevačkog legendarnog "ludog Milojka" izvesnog Slavka Đurađevića koji je bio stalni inventar kafana Slavina i Stari Ribar, koji je inače imao pozamašan cug, lep staž u zatvoru, a proslavio se po tučama i pokušaju parkiranjaVartburga na dno pančevačkog bazena za plivanje, zatim po lepom običaju da živoj ribi otkine glavu i konačno prosipanju kazana pasulja na glavu policajcu!

A upravo u birtiji Dukat godinama je dežurni muzikant bio Đurađevićkin ljubavnik, doživotni propali student Crkvene akademije, Aleksandar Alimpić, koji je, po Đurađevićkinoj liniji, postao i eminentni saradnik Muzeja jer mu je Svetlana BMW Mesicki organizovala i izložbe ikonopisa, radionicu ikonopisa kao i lumperajke pod izgovorom etno muziciranja.

U međuvremenu, Alimpića je najpre strefio harcšlus da bi sada i odapeo, a Đurađevićka se preudala ali sve to ni najmanje nije zasmetalo da neometano pravi turneje po pančevačkim birtijama pri čemu se pokazalo da a naravno, pošto je reč o državnim parama red je bio da se svi dobro ugrade, pa bi bilo jako interesantno videti kome su sve davane pare.

Međutim bilo bi jako interesantno videti da li je i šta preduzeo trenutni višestruki vd direktora Muzeja Miroslav Birclin koji već 5 godina, osim što se zaključava u klozet da telefonira, ne radi apsolutno ništa povodom hitnog pokretanja najmanje 35 paralelnih istraga po raznim stavkama: oštećenje kulturnog dobra izuzetnog značaja (Slučaj slavnog dela Seoba Srba), uništenje i pljačka nepokretnog kulturnog dobra (slučaj nestanka nameštaja Gajićeve apoteke), lažna konzervacija i restauracija kulturnog dobra (slučaj umetničkog krečenja zidova svečane sale Magistrata), uništenje pokretnih kulturnih dobara (slučaj muzejske zbirke kožuha uništene decenijskim čuvanjem u zamrzivaču) oštečenje kulturnih dobara (slučaj ribanja muzejske zbirke ćilima četkom i vodom) oštećenje kulturnih dobara (oblačenje balavurdije u muzejske predmete belog veza i đuskanje u njima te pranje istih u vešeraju).