Tragom vesti
Kragujevac: Lekari Klinièkog centra operišu na normu i zaraðuju
meseèno pola miliona dinara
Beli mantili u džep-setu
Dvojica kardiohirurga kragujevaèkog Klinièkog centra pišu, brišu, operišu. Radeæi na srcu na normu, na
brzaka, ubrzali su rad srca do te mere da sada zaraðuju oko petsto hiljada dinara meseèno. Neko bi rekao - visoke plate! Meðutim, doktori su napisali pismo i umirili radoznalu javnost. Reè je o noænom radu, o danonoænom radu. Doktorima, pišu
doktori, treba dati visoke zarade zbog vrednovanja odreðenih evropskih vrednosti. Da lokalna omladina ne sedi po kafiæima nego da uèi. Da se
identifikuje sa doktorima, da ne gleda u džipove i lokalne tajkune
Miodrag Milojeviæ
Dvojica lekara Klinièkog centra, ili je to tim
mladih struènjaka, meseèno zaraðuju
oko petsto hiljada dinara. U timu mladih struènjaka
nema slabog mesta, tu su i medicinske sestre. Medicinske sestre, kako koja,
zarade sto pedeset do dvesta hiljada dinara.
Da se razumemo, reè je kovertu, nije reè o platama. Reè je o zaradama, nije reè o platama.
Meðutim, pošto se radi o životu, ljudski životi
nemaju cenu, zarade nisu visoke. Zar hoæete
da uspešni mladi struènjaci napuste Kragujevac i odu u
inostranstvo, gde bi radili manje za veæe
zarade?
Ostavkom do rastereæenja
Posle polugodišnjih natezanja izabran je novi direktor
Kilinièkog centra. Profesor Radomir Pavloviæ,
do juèe direktor Klinièkog centra, potvrdio je da dvojica
kragujevaèkih specijalista koji rade interventnu kardiohirurgiju, meseèno zarade 480.000, da saradnièki tim mladih struènjaka, medicinske sestre, tehnièari, meseèno ulove platu u proseku 15.000 dinara.
Direktor Klinièkog centra u Kragujevcu dao je ostavku
kao moralni èin. Bacio je pogled u krštenicu, prebrojao godine,
sabirao, oduzimao, zakljuèio je da ima ravno šezdeset godina. Èovek koji zakoraèi u sedmu deceniju nije dorastao odgovornoj funkciji. Pavloviæ je izabrao sebi naslednika. To je Zoran Todoroviæ, šef Infektivne klinike. Todoroviæ je nešto malo mlaði, na pragu je šezdesete.
Istina, Pavloviæ nije pomenuo
Todoroviæa imenom i prezimenom, nego je, kako je to obièaj
u Kragujevcu, nabacio da za novog direktora treba da doðe
neko ''ko je makar gimnaziju završio u Kragujevcu.'' Pošto je Todoroviæ završio
gimnaziju u Kragujevcu, novi direktor trebalo bi da bude èovek iz te sredine, odnosno on. Meðutim, kako Todoroviæ nije imenovan, potezalo se pitanje ko je jaèi u
stranaèkim i rodbinskim vezama. Danas je sve poznato - Todoroviæ je izgubio.
Ne treba biti previše naèitan pa zakljuèiti da je direktor Pavloviæ smenjen. Njegove godine su, oèigledno, nekome smetale pre nego što su i njemu samom
zasmetale. Što se krštenice tièe, u krštenicu taj nikad nije ni gledao. Kad je konaèno
pogledao - zaprepastio se koliko ima godina. Klinièki
centar u Kragujevcu punio je u protekle dve godine novinske stupce aferama.
Naroèito porodilište. Kad na poroðaju
ne umre majka, onda umre beba.
Da direktor Pavloviæ nije pred razrešenjem, da nije rastereæen, slobodan k'o ptica na
grani, ko zna da li bi potvrdio vest o enormnim zaradama mladih i uspešnih struènjaka.
- Taèno je da dva vrhunska struènjaka, koji rade
katerizaciju srca i ugradnju stentova, i njihov tim, imaju za naše prilike enormne zarade. Ali je takoðe
taèno da su svaki dinar zaradili legalno. Reè je
o odluci Vlade i Republièkog zavoda za zdravstveno
osiguranje da se intervencije preko broja koji su propisale referentne
institucije dodatno plaæaju. Pošto su ovi lekari radili mnogo više - više su i zaradili. Koliki je njihov rad, može
se videti iz podatka da je standardima predviðeno
da se uradi petsto katerizacija, a oni su prošlog
meseca uradili hiljadu i sedamsto.
Moram da naglasim da naši struènjaci nisu nikakav izuzetak, jer i njihove kolege iz drugih klinièkih centara koji rade ovaj osetljiv posao, toliko zaraðuju. Svojim izuzetnim zalaganjem oni su znaèajno
doprineli da se smanje liste èekanja, pa su adekvatnim
vrednovanjem svog rada zaradili tri puta više
od mene.
Ko
i kako plaæa
Vršilac dužnosti direktora kragujevaèke
Filijale Republièkog zavoda je Predrag Petakoviæ, kadar Demokratske stranke. Petakoviæ
kao zamenik direktora lokalne televizije "imao je aferu sa donacijama,
postupak je u toku. Èekalo se strpljivo da fotografije i
natpisi o Petakoviæu nestanu sa novinskih strana, da se
isto ime i prezime pojavi u zdravstvu."
Petakoviæ je objasnio: - Republièki zavod svake godine
sklapa ugovor sa zdravstvenim ustanovama, dogovara se o strukturi i obimu
usluga koje æe biti plaæene iz naših sredstava. Broj se odreðuje na osnovu procene
referentnih institucija, to zdravstveni radnici rade u okviru svog radnog
vremena, za platu koja im sleduje. Meðutim, imamo jedan
broj usluga za koje je predviðena lista èekanja, za koje je RZZO predvideo naknadno plaæanje.
Tako, pošto naša komisija prethodno proveri svaki sluèaj,
mi na raèun zdravstvene ustanove prebacimo sredstva za intervencije koje nisu ušle u dogovoreni broj. Na taj naèin smanjili smo
liste èekanja, jer smo procenili da æe RZZO za te usluge kad-tad
morati da plati. Pošto postoji opasnost da neki pacijenti
ne doèekaju da stignu na red, odluèili smo da stimulišemo zdravstvene ustanove da rade efikasnije.
Sredstva koja su uplaæuju nisu namenjena iskljuèivo za zarade, zdravstvenoj ustanovi ostavljeno je da odluèi kako æe raspodeliti sredstva. Moguænost da na ovaj naèin uveæaju zarade imaju svi struènjaci èiji su pacijenti na listi èekanja, ali ostali to retko
koriste. Tu se, pre svega, ubrajaju ortopedi, koji uprkos ogromnim redovima za
ugradnju proteza retko rade prekovremeno.
Kako se na èelu Filijale RZZO-a našao Predrag Petakoviæ, veliko je èudo. Petakoviæ je èovek
sumnjive prošlosti, ulovljen u muvanju para iz donacija, zbog èega
mu se sudi. Predrag Petakoviæ je uz to èovek koji nema nikakve veze sa zdravstvenom strukom.
Iako je oèigledno da je u konkretnom sluèaju kriv onaj koji
propisuje normu, pojava Petakoviæa podgreva dodatne sumnje.
Pogled mu je zamuæen, ispod zatamnjenih stakala naoèara nevidljiv, ali to je èovek za kojim se vuku
kriminalni repovi.
Da li je reè o tome da su ortopedi, na primer,
slabi radnici. Reè je o tome što
je neko ortopedima dodelio visoku normu. U uslovima kada se norma teško postiže - nema prekovremenog rada.
Da li drugi kardioohirurzi u Srbiji zaraðuju
kao Kragujevèani, vrlo je diskutabilno. Petakoviæ nije èovek kome se može verovati. On ima prošlost kakvu ima, bolju ne zaslužuje, a zarade su
enormno visoke. Ili je reè o vrhunskim struènjacima èija su imena nepoznata zdravstvenoj javnosti, èiji
se pacijenti ekspresno oporavljaju, idu kuæama.
Posle žive svoj život.
Mladi
struènjaci u pismima èitalaca
Pismo nedeljniku Kragujevaèke napisao je Nenad Popoviæ,
dil. ekonomista, Kragujevac. Ko zna postoji li èovek
sa tim imenom i prezimenom u Kragujevcu. Najverovatnije postoji u telefonskom
imeniku. Ili je Nenad Popoviæ, naglašeno je njegovo zanimanje dipl. ekonomista, znaèi
intelektualac, èovek širokih
vidika i modernih shvatanja. Privatni advokat, privatni ombudsman "mladih
struènjaka". Ili su oni sami autori pisma, pa se kriju iza izmišljenog
imena.
Ništa nije èudno ako su "mladi struènjaci" sa visokom
platom angažovali advokata i platili pismo u cilju umirivanja javnosti.
Da se razumemo, u timu kardiohirurga nema mesta diplomiranom ekonomisti ako
nije portparol.
Plaæaju ga, naravno, pacijenti iz svog skromnog džeparca.
Novinarka Javorka Stanojeviæ korektno je odradila
posao. Èak izvrsno. Sada je meta napada. - Obraæam
vam se u nameri da ukažem na vrlo diskutabilne
teze, vrednosne stavove koji se promovišu i
jako prozaièan populizam kojim je prožet tekst u vašem nedeljniku.
Klinièki centar u Kragujevcu jedini obavlja poslove interventne klardiologije na
podruèju sa oko dva miliona stanovnika. U pitanju su složene
intervencije kojima se spasava život, zdravlje i radna
sposobnost pacijenta, a u isto vreme štedi novac, jer je
pacijent nakon zahvata veoma brzo spreman na otpust iz bolnice. Ovaj posao
zahteva vrhunsko znanje, veštinu i posveæenost.
Da li dipl. ekonomista nije zahvalni pacijent grupe lekara? U svakom sluèaju, dipl. ekonomista pokazuje visoko znanje iz medicine. Sluèajno, "ekonomista" je upoznat sa tokom operacije, on sluèajno zna za koliko dana pacijenti odlaze kuæama.
Ekonomista nije razmišljao o tome kako se ovaj
ubrzani rad odražava na zdravlje pacijenata, jer je broj
kreveta limitiran a prolaznost velika.
- Napred navedene informacije bile su relevantne za autora èlanka, ali oèigledno postoji ubeðenje da je mnogo atraktivniji stil pisanja koji se bavi glasinama,
insinuacijama, poluinformacijama. Naime, èlanak
je zasnovan na tezi: oni se bogate, a narod umire od gladi.
O poluinformacijama nema ni govora. Mladi struènjaci
zaraðuju oko pesto hiljada dinara. Taènost informacije
potvrdio je lièno direktor Klinièkog centra Radomir Pavloviæ.
O podmetanjima nema ni govora. Koverat sa pola miliona dinara niko nije
podmetnuo izvanrednim, mladim struènjacima. Te pare oni dižu sa bolnièke blagajne.
Naprotiv, piše dipl. ekonomista, mladi struènjaci treba da budu uzor. Da se ponosimo mladim struènjacima.
- Meðutim, nigde se ne navodi da "oni" predstavljaju tim vrhunskih
mladih struènjaka koji treba da reprezentuju uzor za pristup profesiji, baziran na
kontinuiranom usavršavanju, jer, ako se ne varam, jedno od
strateških opredeljenja naše nacije je da pokušamo da se izdignemo iznad jeftine radne snage u globalnoj podeli rada. Ili
je možda bolje da se mladi naraštaji ugledaju na plejadu
lokalnih tajkuna, da veštine i zvanja stièu u povezanosti kurupcije, kriminala, politikanstva i kritizerstva.
Lekari Klinièkog centra sa platom od petsto hiljada
mogli bi jednog dana da budu tajkuni, da postanu uzor tajkunima koji pare zgræu "u povezanosti korupcije, kriminala i politikanstva."
Ono što rade lekari u Kragujevcu podseæa na rad na traci,
gde pacijenti jure operacionom salom kao putnici železnièkom stanicom. Pacijent je ispušten do dimenzije
broja, umesto bolnièkog ide na kuæno
leèenje, pravo u fabrièku prašinu. Ali fabrike u Kragujevcu ne rade, što
olakšava kuæno leèenje. Oèigledno, cilj je veæi promet i bolja zarada.
Kardiohirugija radi kao ambulanta.
Znaèi odrinacijom putuju, bolesnici putuju, putuju.
Žuti žutuju, Predrag Petakoviæ je kadar DS-a, crveni
putuju.
- Potpuno se besmisleno povezuje rad na traci i intervencije iz
kardiologije, uz tobožnju zabrinutos za zdravlje
pacijenta, a s druge strane nigde se ne navodi nijedan statistièki podatak o uspešnosti ili neuspešnosti zahvata.
Podatke o uspešnosti i neuspešnosti lekarskih intervencija nije naveo ni
"tim mladih struènjaka". Sa èarapom "dipl.
ekonomiste" na glavi. Taj podatak struènjaci
drže kao keca u rukavu. Ali ko æe se, pored visokih zarada,
baviti statistikom? Za statistiku nema
vremena, dok se pare zgræu i obræu.
Opet, odakle jedan obièan èitalac,
dipl. ekonomista, zna podatke o uspešnosti ili neuspešnosti ako i sam nije lekar ili pacijent iz bolesnièke
sobe?
Novinar se igra temom zadravlja i pacijenata, "što je, složiæete se, jedna od najosetljivijih tema za èitaoce
i samim tim i crv sumnje ima veliku težinu."
Za svaku je osudu pisanje o debelim kovertima Klinièkog
centra - zbog debljine.
Mladi struènjaci prete. Napustiæe Kragujevac, otiæi æe u inostranstvo gde se srèani rad ceni i poštuje.
Ruku na srce, u pravu su.
Dipl. ekonomista piše: - Možda bi bolje bilo da je navedena ekipa mladih struènjaka
otišla negde u inostranstvo, kao i stotine hiljada drugih, pa iz tih dalekih
krajeva dolazila na sedam-osam dana u otadžbinu.
Tada, verovatno, ne bi bili smetnja opštoj bedi i neznanju,
jer treba da budu sreæni da je svima isto, pa
makar bili i gladni. Oni treba da rade intervencije na srcu i krvnim sudovima
po ceni proseènog liènog dohotka - ili neka idu, šta æe
nam. Ionako æemo, pre ili kasnije, svi Bogu na istinu.
Zarade od petsto hiljada meseèno prepreka su korupciju u
zdravstvu. Mladi struènjaci prete da ih ostavimo
da na miru rade na srcu ili æe uzeti mito: - S druge
strane, možda je "stimulisanje" lekara neformalnim kanalima prirodniji put
od novca na raèunu i plaæenom porezu?
Lekari Klinièkog centra sa platom
od petsto hiljada mogli bi jednog dana da budu tajkuni, da postanu uzor
tajkunima koji pare zgræu "u
povezanosti korupcije, kriminala i politikanstva."
Koverat sa pola miliona dinara niko nije podmetnuo izvanrednim, mladim struènjacima. Te pare oni dižu
sa bolnièke blagajne.