Moj slučaj
      Boban Miletić Bapsi iz Bora piše za Tabloid o svom progonu
      Nepodobnost bez zaštite
     
      Pesnika Jovana Miletića Bapsija Miloševićev režim osudio je na pet meseci zatvora zbog zbirke pesama Srbijo, majko plači. Potom je predsednik SRJ Vojislav Koštunica doneo ukaz kojim ga je oslobodio od izdržavanja kazne, a Okružni sud u Beogradu naložio je da se Bapsiju isplati odšteta od 600 hiljada dinara. Onda je za predsednika Srbije izabran Boris Tadić, a potom je Vrhovni sud Srbije, (predsednik suda je bila Vida Petrović Škero) pod njegovim uticajem, ukinuo presudu o naknadi štete, i naložio da Bapsi sada vrati državi 700 hiljada dinara, jer se, kako je utvrdio sud, neosnovano obogatio! Boris Tadić je odbio Bapsijevu molbu da ga zaštiti, jer Bapsi nije njegov tip! Bapsi nikom ne daje dupe.
     
      Ja sam Boban Miletić Bapsi, jedini osuđeni pisac u SRJ.
      Dana 9. juna 2000. godine u Okružnom sudu u Zaječaru osuđen sam na pet meseci zatvora zbog stihova objavljenim u knjizi - "Srbijo , majko, plači".
      Pre toga, 1999. godine, bio sam 20 dana u pritvoru. Sudija koji me je osudio, Veroljub Cvetković, od 2005. godine sudi u Vrhovnom sudu Srbije. Lustracija -ha-ha-ha!!! Lustracija po DOS-manlijama: Kaznite žrtve - nagradite dželate! Vrhovni sud Srbije 28. decembra 2000. godine ukinuo je presudu od 9. juna 2000. i vratio na ponovljeno suđenje Okružnom sudu u Zaječaru, do koga nikada nije došlo, jer mi je amnestiju totalno protivpravno potpisao Koštunica dr Vojislav, tadašnji predsednik SRJ.
      U toku 2001. i 2002. državnim organima nudio sam vansudsko poravnanje na šta su oni ostali i gluvi i nemi. Onda sam krenuo da pravdu ostvarim na sudu, a bolje da nisam. Nakon bezbroj ročišta 2006. godine presudom Opštinskog suda u Knjaževcu P.br.979/05 od 02.03.2006. za nezakonit pritvor dobio sam milion dinara, a za smrt majke, koja je umrla od infarkta za vreme ročišta 28.12.1999. godine nula dinara, jer pobogu umrla je, po nalazu veštaka, zbog zapušenja konorarne arterije. Ovo je cinizam otprilike kao kada bi komandir nekog nacističkog logora izjavio da su logoraši poumirali usled anoreksije i izvesnih problema sa plućima.
      Ovu presudu Opštinskog suda u Knjaževcu potvrdio je Okružni sud u Zaječaru G.ž.1200/06 20.06.2006 i presuda je postala pravosnažna. U izvršnom postupku pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu, a čije rešenje je potvrdio Okružni sud u Beogradu, stekao sam uslove da novac podignem. To sam i uradio u oktobru 2006. Sada, tri godine kasnije, država od mene traži da vratim 700.000 dinara sa sve kamatom, a to je više nego što sam dobio. Ovo me podseća na onu kultnu rečenicu Ilije Čvorovića iz filma Balkanski špijun:"Ajde ti sada lepo sve priznaj, a Đura će ti oprostiti što te je tukao!"
      Novac treba da vratim radi neosnovanog bogaćenja?! U međuvremenu sam pare potrošio, jer nigde u zakonu ne stoji da bilo ko u ovoj zemlji ne sme da potroši svoje pare i u kom vremenskom roku. Meni je savest čista pred Bogom i narodom. Ni na jednog sudiju, a bilo ih je poprilično, počev od Opštinskog suda u Knjaževcu, zaključno sa Okružnim u Beogradu, nisam vršio pritisak, podmićivao ih ili ucenjivao. Novac mi nisu dosudile neke moje privatne sudije, niti sam u državni trezor ušao sa heklerom i čarapom na glavi kao neki... Ove sudije što su mi dosudile novac, sudije su Republike Srbije i valjda su išle u istu školu gde i Vida Petrović Škero, bivši predsednik VSS i njeni potčinjeni u tom sudu, a koji su mi sudili reviziju - nezabeleženu u istoriji VSS dugoj 163 godine.
      Reviziju (Rev. br. 2783/06 ) u Vrhovnom sudu Srbije presudile su sledeće sudije: Stojan Jokić, predsednik veća i članovi: Nikola Stanojević, Zvezdana Lutovac, Ljiljana Ivković - Jovanović i Mirjana Grubić. Revizija je prilog za istoriju beščašća i klasičan primer državnog terorizma. Ova revizija je "sve po zakonu" i nažalost je nepromenljiva. Podsetio bih i Vidu Petrović Škero i njene potčinjene u VSS na neke slične - "sve po zakonu" - presude iz mračnog srednjeg veka. Tada su mnoge žene, nakon presuda najboljih sudija toga vremena, spaljivane na lomači pod presudom da su veštice. U februaru1600. godine spaljen je i Đordano Bruno zbog uverenja i tvrdnji da se zemlja okreće oko Sunca. Danas, svako iole normalan i minimalno obrazovan se nad tim presudama zgražava. Daće Bog, zgražavaće se i nad ovom njihovom revizijom mog predmeta. Presuda nije dovoljno da je pravna da bi bila pravedna. Mi, obični mali ljudi u Srbiji danas željni smo svega, ali ponajviše pravde. Pravde, pravde gospodaru! - govorahu robovi u davna vremena, za koja pomislismo da su zauvek prošla. Zbog ove revizije mene sada zamenik republičkog javnog pravobranioca tuži radi neosnovanog obogaćenja.
      Imam 44 godine. Ceo svoj život sam se borio protiv kriminala i kriminalaca, a za dobrobit svih nas, a sada sam doživeo da budem progonjen i maltretiran više nego bilo koji kriminalac ove zemlje. Nemam nešto naročito materijalnih dobara, ali i ono što imam izvolite DOS-manlijsko-SPS-ovske bitange, otimajte. Ali, znajte samo jedno: Oteto prokleto!!! Pogledajte samo kako su završili Brozovi dželati koji su ubijali časne srpske domaćine i otimali im imovinu. Pogledajte kako su prošle, ili kako prolaze njihove porodice, a prošlo je tek dva, ili tri kolena. Božja pravda tera do devetog kolena.
      Za ovaj moj slučaj znaju i Boris Tadić, predsednik Srbije, ministarstvo pravde, zaštitnik građana i mnogi drugi. "Mudro" ćute i saučestvuju u zločinu prema meni i članovima moje porodice.
      Odgovorno tvrdim da u ovoj nesrećnoj zemlji i psi lutalice i divlje svinje imaju veća prava nego ja i članovi moje porodice. Neka je proklet svako u ovoj zemlji do devetog kolena, počev od Borisa Tadića, pa do najsitnijeg činovnika u sudu koji se drzne da meni i članovima moje porodice otme makar hemijsku olovku. Daj Bože!!!
      Ja sam u Srbiji simbol najnezakonitijeg hapšenja i najsramnijeg suđenja u poslednjih 20 godina. Posle 5. oktobra, i navodnih demokratskih promena, nijedan ministar policije mi se nije izvinio za nezakonito hapšenje, niti pak ministar pravde za nezakonito suđenje, niti je bilo ko iz vlasti došao da poseti moju porodicu i mene da vidi kako živimo i ponudi neku pomoć. Da su bar doneli sto grama kafe i deci po krem bananu.
     
      Pozdrav, Boban Miletić Bapsi, Knjaževac
     
      Bapsijevi aforizmi
      - Demokratija - dobra fora !!!
      - Ko kaže da ne postoji čarobni štapić za izlazak iz krize?! Postoji, samo se drugačije zove: Govnjiva motka !!!
      - Predsednik treba da služi narodu, a u stvari narod služi predsedniku - za zajebanciju!
      - Sloboda medija, to je ono kad mediji slobodno mogu da ne objave sve ono što se ne sviđa vlastima!
      - Kaligula je uveo konja u parlament, ali nije to ništa. Mi smo uveli magarce!!!
      - Zakoni su nam katastrofalni. Na svu sreću sudije ih se uopšte ne pridržavaju!
      - Hteli smo zapad, ali ne divlji !
      - Već dugo u narodu ključa - klin čorba!
     
     
      Što je pravo i Bogu je drago
     
      Moj predmet se od decembra 2006. nalazi u Strazburu. Ali, koliko sam upoznat, umesto da rešavaju moj slučaj, slučaj otporaša iz Požarevca i slučajeve ljudi čija se oteta imovina ubrzano prodaje, umesto da im bude vraćena, kao što je to bio slučaj u svim bivšim komunističkim zemljama, oni u Strazburu se bave minornim slučajevima. Preko 4.000 predmeta iz Srbije, u kojima pravda ne da se traži, već se za pravdom vrišti, čeka, a oni rešavaju Kebine švaleracije. Sramota!!! Uskoro će, izgleda, najteža kletva u Srbiji biti: „Dabogda po pravdu išao u Strazbur!