Dežurna
Građevinska akcija:
šta se sve može kad se u porodici slože
Kad se Homenu digne nekretnina
Kako su tata, mama, sin
Homen i ostala banditska
družina krenuli sa rušenjem Vračara, i to tik uz Hram svetog Save
Igor Milanović
Dok je bio mlađani navodni borac za bolje sutra svih nas, Slobodan Homen (danas
državni sekretar u Ministarstvu pravde) sa Srđanom Popovićem, Konstantinovićem, Milivojevićem i
bulumentom drugih otporaša rado je svraćao u jednu kafanicu iza
Hrama svetog Save na Vračaru. Jelo se i pilo, ponekad i na crtu, a kada pristignu strane donacije
vukle su se i neke crte kroz nos. Pare za iće i piće
davala je i ondašnja predsednica opštine Vračar Milena
Milošević.
Kada se društvo dovoljno zagreje znalo je da se ode i u jedan stan u
obližnjoj Mileševskoj ulici, koji je plaćao Soroš.
Tamo vesela družina pogasi svetla, pa ko koga stigne. Bar tako govore komšije
iz tog vremena.
Onda je to bolje sutra svima njima osvanulo, a za narod - malo sutra. Tako
je prošao i pomenuti restoran u umetničko-zanatskom centru Vračarac, koji treba da podeli sudbinu svih ostalih lokala i da
nestane sa ove prestižne lokacije. Jer, na to zemljište je oko bacio tata malog
Homena, Borivoje, građevinski preduzimač i
jedan od prikrivenih prestoničkih tajkuna.
Katastarska parcela 1954 uz zanatski centar detaljnim je urbanističkim
planom predviđena za poslovnu gradnju, dok je na placu 1953 površine
2.080 kvm predviđena "spratnost - prizemlje plus tri sprata". Kada je u priču ušao
klan Homenovih sve se promenilo pa se odjednom povećala
spratnost. Kako je budući objekat tik pored Hrama, a objektima iza ostaje niža
spratnost, jasno je da tata Homen time želi da poveća
vrednost svog imanja, jednog od nizu u našem glavnom gradu.
Glavni beogradski arhitekta Đorđe Bobić, od milošte prozvan Mister 50.000, jer za tu svotu u evrima ume da napravi
čuda u planiranju, dozvolio je i advokatu Laziću iz Dalmatinske ulice da na svom placu u Mutapovoj poveća
spratnost objekta, ali to je već druga priča,
za neku buduću priliku.
Da vidimo malo kako je to tata Homen došao do pomenutog zemljišta. Direkcija
za gradsko građevinsko zemljište 5. septembra 2002. godine objavljuje tender za pola
parcele 1954. Dobro ste pročitali, tender je objavljen samo za
jedan deo u međuvremenu rasparcelisane parcele. Sve se može kad se hoće.
Na taj tender se javlja samo tata-Homenova firma, koja zemljište
dobija besplatno. Bez ijednog dinara, samo s obavezom da reguliše
imovinsko-pravne odnose sa trenutnim korisnicima. Na srpskom bi to trebalo da
znači da tata Homen pomenute o svom trošku treba da preseli na neku
drugu lokaciju. Na homenovskom jeziku to znači da grad o svom trošku
sve treba da poruši.
Zanimljivo je da je pregovore o ovoj parceli sa tata-Homenom vodila njegova
rođena supruga Dušanka Homen, kao pravni zastupnik Direkcije.
Verovatno bračni par Homen noću legne u krevet, pa umesto da radi ono što svi normalni bračni
parovi rade, na jastuku cvrkuću ko kome šta
dođe u poslu sa nekretninama. Vrlo romantično.
Pošto je tako preko bračne postelje došao u posed građevinskog zemljišta u najstrožem centru Beograda, tata Homen gradskoj građevinskoj inspekciji
podnosi zahtev za uklanjanje objekata koji su tu postojali na osnovu davno
izdatih privremenih dozvola. Gradski inspektor, međutim,
to odbija, jer je tata Homen po slovu ugovora na sebe i svoju firmu Dikem
izolacija preuzeo da reguliše pitanje zatečenih
korisnika.
Tada na scenu stupa sin Homen i građevinska mafija opštine
Vračar. U pomoć im priskače i načelnik opštinske građevinske inspekcije Lazar Daničić, koji se ne tako davno u Beograd dovukao kao izbeglica, a danas poseduje
pet stanova, kao i portparol opštine Belamarković, pa očas posla svi vlasnici lokala dobijaju rešenje za rušenje.
U međuvremenu se tata Homen nagodio i sa vlasnikom susedne parcele, pa raspisuje
konkurs za idejno rešenje objekta od 6.513 kvm. Pobednik konkursa je arhitekta Mitrović, Bobićev intimus, pa ovaj potonji sa svoje strane dozvoljava promenu namene
planiranog objekta. U međuvremenu je veliki tata još većeg sina našao
i suinvestitora, koji ga sada tuži za prevaru. Čovek je kao svoj
udeo u Dikem izolaciji dao svoja prava, a onda je tata Homen mami
Homen predao celu firmu odnosno samog sebe, ali bez pominjanja suinvestitora.
Na njegova prava prema trećim licima nisu, međutim,
zaboravili.
Firme tate i mame Homen, Dikem izolacija i Inova, koje
su u nerazmrsivom kolopletu, sve ono što im je grad poklonio,
plus ono što su u međuvremenu prevarama stekli i pokušali da otmu na Vračaru
kod Hrama, sada bi da prodaju. Tražili su u početku
2.700.000 evra, ali su pristali na 2,5 miliona. Kriza je, šta se može. Kupac se
još premišlja, isto kao i tužilaštvo koje shvata da je ovde na delu
organizovana banda, ali se plaši sina Homena, desne i ruke i noge Snežane
Malović.
Deo lokala u ovom nekada veselom zanatskom centru, jednom od simbola Vračara,
već je porušen. Drugi vlasnici se još sude s opštinom,
a treći prete da će kada dođu izvršioci sebe, njih i svoje lokale da poliju benzinom.