Feljton
Sluèaj Pukaniæ: Ubistvo sa potpisom države (12)
Ko je i zašto uveo drugog insajdera?
Koje su najmraènije tajne u poslednjih 20 godina na Zapadnom Balkanu? Ko je likvidirao Ivu Pukaniæa, vlasnika hrvatskog lista Nacional, i kakve veze njegova likvidacija ima sa ubistvom Zorana Ðinðiæa? Kako je kriminalni klan Osmani preuzeo balkansko podzemlje? Ovo su neka od pitanja èiji se odgovori nalaze u knjizi "Sluèaj Pukaniæa - Ubojstvo sa potpisom države", autora Domagoja Margetiæa, novinara iz Zagreba, a u nekoliko nastavaka prenosi ih Tabloid
Domagoj Margetiæ
Jednako
tako, iz Državnog tužalaštva potvrðeno mi je tada kako DORH-u nikada nisu dostavljena
operativni, poverljivi izveštaji Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA), o informacijama prikupljenim tokom
višegodišnjih operativnih obrada o postojanju plana za ubistvo
Ive Pukaniæa.
Drugim
reèima, iz navedenog je
oèigledno kako su MUP, policija, Tomislav Karamarko i Sigurnosno-obaveštajna agencija falsifikovali, prikrivali i uništavali dokaze u istrazi Pukaniæevog ubistva, sa oèitim ciljem prikrivanja odreðenih tragova koji se konaèno ne bi slagali sa službenom, Karamarkovom, policijskom verzijom ubistva Ive
Pukaniæa.
Iskaz
kojeg je policiji dala svedok Ružica Balen-Milojeviæ o svojem poslednjem razgovoru s novinarom Ivom Pukaniæem, desetak dana pre nego što je Pukaniæ ubijen
eksplozivnom napravom u središtu Zagreba, dala mi je
lièno Balen-Milojeviæ, kada smo se posredstvom
jednog operativca SOA sastali u zagrebaèkoj "Gradskoj kavani", u januaru 2009. godine.
Iako
sam pokušao doznati nalazi li se ovaj
iskaz u spisima istrage ubistva Ivane Hodak i Ive Pukaniæa, policija mi nije odgovorila na to pitanje, meðutim, moj sagovornik u Sigurnosno-obaveštajnoj agenciji rekao mi je kako je iskaz jednostavno
nestao i kako nije prosleðen nadležnima u Državno tužilaštvo.
Skrovište
Naime,
dana 10. novembra 2008. godine, Ružica
Balen-Milojeviæ posetila je Policijsku
postaju Trnje u Zagrebu i izvesnoj gospoði Mašiæ ostavila je svoju, rukom pisanu, izjavu o sadržaju njenog poslednjeg razgovora sa Ivom Pukaniæem desetak dana pre nego što je ubijen.
Pukaniæa je, kako to navodi u svojoj izjavi Ružica Balen-Milojeviæ, upoznala tražeæi pomoæ nadležnih institucija i novinara, te nevladinih udruženja,
zbog višegodišnjeg zlostavljanja njenog supruga, što je kulminiralo nakon
pokretanja razvoda.
Tražeæi pomoæ na svim stranama, kako kaže, sluèajno je krajem januara
2007. godine susrela Ivu Pukaniæa.
"Objasnila
sam mu da mi niko neæe pomoæi, da sam siromašna jer sam u invalidskoj mirovini i da imam jedan tekst
koji sve to govori.
S
nepoverenjem je uzeo papir i nakon nekoliko dana me nazvao da ga zanima moj sluèaj, ali da ga nigde ne spominjem veæ da i dalje tražim javne
novinare i TV kuæe da tražim pomoæ.
Objasnio
mi je naèin kako želi da saraðuje sa mnom i ja sam pristala", piše u svojoj izjavi od 10. novembra 2008. godine Ružica Balen-Milojeviæ, opisujuæi kako je zapoèela njenu komunikacija sa Pukaniæem.
U
nastavku svoje izjave, Ružica Balen-Milojeviæ naznaèila je kako je pokojni Ivo
Pukaniæ, kao novinar, istraživao mutne poslove njenog supruga Borisa Milojeviæa, te je nakon što je u
skrovištu u kojem Ružica Balen-Milojeviæ èuva dokumentaciju kojom
raspolaže, Pukaniæ pregledao dokumenta zainteresovao se za njen sluèaj i za, da tako kažem, sluèaj njenog supruga.
"...Jednom je bio u mom tzv.
skloništu - malom prostoru gde
skrivam sve papire, dokumenta i liène stvari od životnog znaèenja.
Bilo
je to krajem februara 2007. godine. Za moje sklonište znale su samo tri osobe", navodi Ružica Balen-Milojeviæ u svojoj izjavi policiji.
Iz
završnog dela izjave Ružice Balen-Milojeviæ jasno je kako je Pukaniæ istraživao njen sluèaj kao i mutne poslove njenog supruga, te joj je pomogao
da doðe do podataka koje je njen
suprug skrivao na kompjuteru u stanu.
Meðutim, kako navodi, nikada nije saznala šta je sve Ivo Pukaniæ otkrio u pozadini njenog sluèaja kojeg je istraživao, prema datumima koje Balen-Milojeviæ navodi u izjavi policiji, od poèetka 2007. godine.
"Ja ne znam, niti me Ivo
Pukaniæ ikada upoznao sa svojim
istraživanjem, meni je pomogao da
doðem u posed dokumentacije koja
se skrivala u mojem stanu i kompjuteru koji je bio u mojem stanu, a što je on u pozadini mojeg sluèaja otkrio nikada mi nije rekao", navela je u
izjavi zagrebaèkoj policiji, 10. novembra
2008. godine, Balen-Milojeviæ.
Osim
toga, ukoliko je policija stvarno, prema navodima Direktorata policije, o svemu
obavestila Državno tužilaštvo, zašto Državno tužilaštvo nije istražilo navode iz izjave Ružice Balen-Milojeviæ.
U
svojoj izjavi, Balen-Milojeviæ navodi kako je o svemu
obavestila i HDZ-ovu saborsku zastupnicu Ljubicu Lukaèiæ, koja usprkos èinjenici da je primila ove informacije, o tome nije
nikoga obavestila niti je preduzela išta nakon
informacija koje je dobila od Balen-Milojeviæ.
"Jedva sam preživela tu noæ (nakon
ubistva Ive Pukaniæa, op.a.).
U
strahu i šokirana, sutra sam nazvala
jednu od dve još žive osobe koje su znale za moje sklonište i priznala da sam dugo vremena u kontaktu sa Ivom
Pukaniæem i onim što mi je rekao.
Ta
osoba me odmah uputila da prijavim policiji.
Nisam
želela niti se usudila nazvati
zbog Ivinih zadnjih reèi.
Opsedala
sam od petka telefon saborske zastupnice Ljubice Lukaèiæ da me primi na razgovor
jer sam njoj želela preneti poruku
upozorenja.
Ljubica
Lukaèiæ me primila u zgradi Sabora u ponedeljak, 27. oktobra (èetiri dana nakon ubistva Ive Pukaniæa, op.a.,) ali sam joj tek 30. oktobra u zgradi URIHO-a
imala priliku reæi što sam imala", navodi u svojoj izjavi policiji od
10. novembra 2008. godine Ružica Balen-Milojeviæ.
Iskaz
Ružice Balen-Milojeviæ otvara pitanja na koja za sada niko od odgovornih niti
ne pokušava odgovoriti.
Izgubljeni
iskaz?
Buduæi
da je iskaz dala Policijskoj postaji Trnje, veæ 10. novembra 2008. godine, a imajuæi u vidu sadržaj iskaza, iz kojih razloga Policijska postaja Trnje
nije tu izjavu prosledila nadležnima u MUP-u, a ovi pak
premijeru i predsedniku Republike, obzirom da se radi i o liènoj sigurnosti
najviših državnih službenika i njihovih porodica?
Zašto policija nije istražila tragove sledeæi, izmeðu ostaloga, i ovaj iskaz?
Nalazi li se ovaj iskaz u spisima istrage sluèajeva Hodak i Pukaniæ? Je li policija sa svim
dokumentima koje je prosledila "nadležnom Državnom tužilaštvu",
prosledila i iskaz Ružice Balen-Milojeviæ?
Èemu je bio na tragu Ivo
Pukaniæ istražujuæi mutne poslove Borisa
Milojeviæa, kako to stoji u iskazu Ružice Balen-Milojeviæ?
Je
li Pukaniæ bio na tragu šablona naruèenih
ubistava u Hrvatskoj, kako je to rekao Ružici Balen-Milojeviæ, tokom njihovog poslednjeg razgovora u Zagrebu 14.
oktobra 2008. godine?
Koga
je još, možda, Pukaniæ upozorio na informacije,
saznanja i "šablon" do kojih je došao istražujuæi Sluèajeve Hodak i Milojeviæ?
Ko
je Boris Milojeviæ?
Zašto je Pukaniæa
zanimala prièa o Borisu Milojeviæu?
Šta je Pukaniæ doznao istražujuæi Borisa Milojeviæa, a šta nikada nije rekao Ružici Balen-Milojeviæ?
Zašto je Pukaniæ rekao
Ružici Balen-Milojeviæ da ne može verovati Tomislavu
Karamarku?
Ova
otvorena pitanja, pitanja koja za sada ostaju bez odgovora, svakako upuæuju na trag koji je istražujuæi prièu o Borisu Milojeviæu i istražujuæi ubistvo Ivane Hodak, sledio Ivo Pukaniæ.
"Da ne poverujem. Idem pomoæi teško hendikepiranoj ženi, a otkrijem šablon; prvo Hodakova kæi, pa Sanaderova kæi, a onda Mesiæ. Uh,
previše znam, možda sam i ja na redu", zadnje su reèi koje je Pukaniæ rekao Ružici Balen-Milojeviæ.
Oèito je bio na tragu velike prièe.
Oèito je bio na tragu nekome, ili nekoj grupi iza šablone o kojoj je govorio Ružici Balen-Milojeviæ.
Taj
trag, iz nekog misterioznog razloga, policija je jednostavno odluèila da ignoriše, prikriva i ne sledi.
Zato
je iskaz Ružice Balen-Milojeviæ trebalo prigodno da "nestane" iz policijskih spisa.
Zato
se policija pravi gluva, slepa i nema na pitanja o ovom nezgodnom, neželjenom, nepoželjnom i
"nepostojeæem" iskazu.
U
svetlu svih tih Pukaniæevih saznanja koja su ga
verovatno pokrenula da upravo dan pre nego li je ubijen poseti svog prijatelja
Stjepana Mesiæa, postavlja se pitanje o èemu su toga dana Pukaniæ i Mesiæ razgovarali i šta je sve Mesiæ od
njega saznao.
Stjepan
Mesiæ nije o tome javno govorio
niti nakon Pukaniæevog ubistva, ali je po svemu
sudeæi o sadržaju tog Pukaniæevog
razgovora s Mesiæem bio upoznat Tomislav
Karamarko. Pukaniæevo spominjanje Sanaderove æerke u kontekstu ubistva æerke Zvonimira Hodaka, pa i njegova bojazan da bi i on "mogao doæi na red" zacelo je
bilo i temom razgovora sa Mesiæem koji je nakon Pukaniæevog ubistva javno kazao da mu je Pukaniæ rekao da se boji za svoj život.
Nakon
što sam poèetkom 2009. godine objavio, navodno zagubljeni, rukom
pisani iskaz Ružice Balen-Milojeviæ policijskoj službenici Policijske postaje Trnje PU zagrebaèke Lidiji Mašiæ, Mašiæ je 9. marta 2009. godine, tokom informativnog razgovora
sa Ružicom Balen-Milojeviæ u službenim prostorijama pretila
policijskim hapšenjem Balen-Milojeviæ i
novinara Domagoja Margetiæa.
U
meðuvremenu, gospoða Balen-Milojeviæ ponovno je, 9. marta 2009. godine, bila na
informativnom razgovoru u Policijskoj postaji Trnje, kod Lidije Mašiæ, koja joj je otvoreno zapretila
hapšenjem ukoliko nastavi davati informacije Margetiæu.
To
potvrðuje i rukom pisana izjava Ružice Balen-Milojeviæ.
"Devetog
marta nakon rasprave - roèišta na sudu došla sam u
pola 14 sati k njoj (Lidiji Mašiæ, op.a.) u Kruge na razgovor, a ona mi se pretila da æe saznati kako je Margetiæ došao do njenog imena, i ako
komuniciram sa njim da æe nas strpati u
zatvor", navodi Ružica Balen-Milojeviæ detalje svog razgovora sa Lidijom Mašiæ u Policijskoj postaji
Trnje.
Pretnje
policijske službenice Lidije Mašiæ kako Ružici Balen-Milojeviæ tako i novinaru Domagoju Margetiæu svakako su u tom trenutku predstavljale daljnji pokušaj policijskog prikrivanja svih okolnosti oko navodnog
nestanka iskaza Ružice Balen-Milojeviæ iz Policijske postaje Trnje, te predstavljaju direktnu
pretnju novinaru koji je izveštavao o toj temi.
USKOK i
DORH u "sluèaju Pukaniæ"
Nakon
što je u sredu, 3. februara
2010. godine, pred Županijskim sudom u Zagrebu
zapoèelo suðenje optuženima za ubistvo Ive
Pukaniæa, Robertu Mataniæu, Slobodanu Ðuroviæu, Luki Mataniæu, Amiru
Mafalaniju, te odsutnom Bojanu Guduriæu,
postalo je jasno kako Tomislav Karamarko i Mladen Bajiæ nemaju "èist sluèaj".
Naime,
veæ prvog dana suðenja Robert Mataniæ odluèio se, potpuno neoèekivano, za iznošenje vlastite obrane, tokom koje je optužio USKOK i Državno
tužilaštvo, kako su ponudama za status "svedoka pokajnika" iznudili njegov, kako navodi, lažni iskaz u sluèaju
Pukaniæevog ubistva.
Mataniæev iskaz samo otvara vrlo ozbiljno pitanje slabih taèaka ovog sluèaja i ozbiljno
dovodi u pitanje službenu, Karamarkovu verziju rešenja ovog sluèaja.
Jedno je, doduše, istina: samo Tomislav
Karamarko zna ko su pravi naruèioci, organizatori i izvršitelji ubistva Ive Pukaniæa.
Karamarko
je to znao i prije nego što je Pukaniæ ubijen. Iskaz Roberta Mataniæa, prvog dana suðenja, zapravo predstavlja jedan od kljuènih dokaza kako je rezultat Karamarkove istrage obièan falsifikat, èiji je
osnovni cilj prikrivanje i zaštita pravih naruèioca, organizatora i izvršitelja ubistva.
Naime,
u sluèaju istrage ubistva Ive
Pukaniæa, i USKOK i Državno tužilaštvo poslužili su i delovali praktièni samo kao svojevrsna transmisija, ili narodski reèeno produžena ruka Tomislava
Karamarka, koji je od samog poèetka istrage, neposredno
nakon Pukijevog ubistva, kontrolisao celi tok potrage za naruèiocima, organizatorima i izvršiteljima Pukaniæevog
ubistva.
Meðutim, okolnosti i dogaðaji koji su prethodili prvom danu suðenja, jasno dokazuju kako i Tomislav Karamarko, ali i
Mladen Bajiæ i Dinko Cvitan, meðutim i mnogi drugi umešani u sluèaj Pukaniæ na bilo koji naèin, imaju opravdanih razloga za zabrinutost.
Otprilike
mesec dana prije suðenja, kako sam doznao od
sagovornika iz MUP-a, Tomislav Karamarko doznao je za plan Roberta Mataniæa da na sudu, tokom iznošenja svoje obrane na samom poèetku suðenja, iznese detalje
svojih dogovora sa Državnim tužilaštvom i
USKOK-om, te da u svojem iskazu navede kako je ucenama i lažnim obeæanjima USKOK-a o statusu
svedoka pokajnika, iznuðen njegov lažni iskaz koji je Tomislavu Karamarku predstavljao jedan
od kljuènih dokaza u Sluèaju Pukaniæ, te je upravo na Mataniæevom lažnom iskazu Karamarko
nadograðivao iskaze drugih svedoka i
tzv. "krunskih svedoka" u
istrazi Pukaniæevog ubistva.
Nakon
što je postalo jasno kako se
ne može raèunati na Roberta Mataniæa, a on je uz Ratka Kneževiæa bio svojevrsna "kralježnica" Karamarkove
verzije Sluèaja Pukaniæ, Karamarko je morao pronaæi drugog svedoka insajdera koji bi potvrdio njegovu prièu. Bez svedoka insajdera, dakle bez svedoka koji je bio
pripadnik navodne kriminalne organizacije koja je po Karamarkovoj prièi ubila Pukaniæa,
USKOK-ova optužnica u ovom sluèaju jednostavno postaje neodrživa.
Osim
toga, Mataniæ je bio kljuèan svedok, jer je na njemu graðena konstrukcija o Sretenu Jociæu zvanom Joca Amsterdam kao tobožnjem glavnom organizatoru Pukaniæevog ubistva, te konstrukcija o Slobodanu Ðuroviæu kao tobožnjem "mozgu" cele
operacije, kako to navodi Karamarkova verzija.
Upravo
je Robert Mataniæ u svojem, a sada veæ znamo lažnom iskazu tvrdio kako je
on, navodno, bio u kontaktu sa Ðuroviæem, preko kojeg je, po prvoj verziji sluèaja tobože organizirano ubistvo i
preko kojeg je tobože dogovaran i iznos za koji
bi izvršitelji obavili Pukaniæevo ubistvo.
Povlaèenjem Mataniæevog
iskaza, ruši se svaka Karamarkova
fabrikacija o nekakvoj zloèinaèkoj organizaciji, koju je organizovao Slobodan Ðuroviæ, po narudžbi Sretena Jociæa, a
kojoj je glavni zadatak, tobože, bila planiranje,
organizacija i izvršenje ubistva Ive Pukaniæa.
Dakle,
ruši se cela konstrukcija sluèaja kakav je složio Tomislav Karamarko.
Bez
Mataniæa nema veze navodnih izvršioca ubistva sa navodnim "mozgom" operacije, tako da proistièe da nema veze
izvršioca i "mozga" sa
navodnim organizatorom ubistva, i tako kockicu po kockicu Karamarkova verzija
"pada u vodu".
Zato
je bilo kljuèno "izmisliti" drugog insajdera.
Britanski
èovek
Nakon
Mataniæa, bilo je nemoguæe bilo kojeg drugog optuženika koji se nalaze u hrvatskom pritvoru nagovoriti na
takav oblik saradnje, te se Karamarko okrenuo moguæim novim svedocima izvan Hrvatske, i planu pronalaženja Bojana Guduriæa.
Drugim
reèima, Guduriæ se nije sluèajno
predao u Banja Luci, u utorak, 2. februara 2010. godine, policiji Republike
Srpske, a što su mi tada potvrdili i moji izvori u Banja Luci.
Naime,
nakon što je Karamarko saznao za
Mataniæev plan da prizna kako je lažno svedoèio tokom istrage, preko
svojih dugogodišnjih veza u srbijanskom obaveštajnim podzemlju zatražio je pomoæ u pronalaženju, odnosno lociranju odbeglog Bojana Guduriæa.
Prema
navodima mojeg izvora, Karamarko je pomoæ u lociranju Guduriæa zatražio od dugogodišnjeg prvog èoveka
srbijanskog, pa èak i po mišljenju mnogih, dela balkanskog obaveštajnog podzemlja, Milana Damjanoviæa, danas nominalno penzionera sa prebivalištem u mestu Slatina pokraj Banje Luke.
Moji
sagovornici u vrhu srbijanskih i hrvatskih obaveštajnih službi smatraju kako je za
razumevanje trenutnih odnosa u balkanskom kriminalnom podzemlju kljuèno poznavanje dobro organizovane paraobaveštajne organizacije, kojom u više zemalja u regiji danas rukovodi Milan Damjanoviæ, iz mesta Slatina pokraj Banja Luke.
Taj
samozvani obaveštajac danas kontroliše jednu
od najmoænijih paraobaveštajnih
organizacija na Balkanu, kako to tvrde moji sagovornici u Beogradu i Zagrebu.
Milan
Damjanoviæ krajem 1980-ih godina, bio
je jedan od najbližih saradnika tadašnjeg saveznog sekretara narodne obrane bivše SFRJ Branka Mamule. Upravo po Mamulinoj zamisli,
Damjanoviæ je formirao uticajnu
paraobaveštajnu mrežu sa preko hiljadu operativaca u Hrvatskoj, Bosni i
Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, koja je kao paralelna obaveštajna služba intenzivno aktivirana
poèetkom 1990-ih godina, u toku
procesa dezintegracije bivše SFRJ, odnosno poèetkom ratnih sukoba u Hrvatskoj i BiH.
Haotiène uslove s poèetka
1990-ih, kada zapadne obaveštajne službe više nisu mogle da raèunaju na službene
kanale u bivšoj SFRJ, najbolje je
iskoristio upravo Milan Damjanoviæ, koji tada nakon
aktiviranja svoje balkanske obaveštajne mreže, koristeæi svoje operativne obaveštajne kontakte sa zapadnim obaveštajnim službama, još iz vremena kada je u ime Branka Mamule kontaktirao sa
tim službama, uspostavlja operativnu
saradnièku mrežu britanske obaveštajne službe MI6 na Balkanu, èiji je jedan od koordinatora, prema vlastitom priznanju
našim sagovornicima, ostao do
danas.
"Na
brojnim operativnim sastancima Damjanoviæ nam je i sam potvrdio kako je koordinator saradnièke mreže britanskog MI6 na
Balkanu, pre svega na podruèju Hrvatske, Srbije, Bosne
i Hercegovine", navodi moj izvor u Sigurnosno-obaveštajnoj agenciji.
I
visoki obaveštajni izvor u Beogradu potvrðuje kako su srbijanske vlasti upravo preko Milana
Damjanoviæa ostvarivale operativne
kontakte sa britanskim obaveštajnim službama, te kako i Beograd Damjanoviæa ima "registrovanog" kao
britanskog èoveka zaduženog za njihovu saradnièku mrežu na Balkanu.
Nastaviæe se