Miroslav Bogićević, tajkun koga je pomilovao Aleksandar Vučić

 

Trovač iz Mačve

 

Smatra se da nuklearni Armagedon mogu da prežive samo pacovi i bubašvabe, a šabački tajkun Miroslav Bogićević je jedan od retkih koji preživljava svaku smenu vlasti. Ranije je pare donosio Demokratskoj stranci, a danas se prilagodio naprednjačkim vlastodršcima. Halapljivo za sebe i svoje zaštitnike sakuplja novac koji dobija ne samo iz međunarodnih kredita za koje garantuje država Srbija, već i otimanjem od usta ionako gladnih rudara i ostalih radnika svog koncerna.

 

M. Hadžić

 

Srbijom ne vladaju niti legitimno postavljena vlast, a još manje zakoni, već od države i vlastodržaca zaštićeni tajkuni. Jedan od njih je Miroslav Bogićević iz Šapca. Ranije je bio jedan od najvažnijih finansijera Demokratske stranke, sa kojom je bio povezan posredstvom zemljaka Dušana Petrovića, a sada je, kako izgleda, bar delimično promenio stranačke boje, jer je posle posete prvom potpredsedniku vlade Aleksandru Vučiću odjednom amnestiran za sve grehe  i pljačke teške  nekoliko stotina miliona evra, i dato mu je da nastavi sa svojim pljačkaškim pohodom.

Zastrašujući su podaci o tome kako firme Miroslava Bogićevića doslovno ubijaju ljude. Tako je Topionica „Zajača" u kojoj je on vlasnik, potrovala narod! Lekarski pregledi kome su se građani o svom trošku podvrgli, pokazuju da je prisustvo olova u krvi  povećano i do 50 odsto. Nikome od nadležnih nije palo na pamet da Topionici "Zajača" zabrani rad zbog toga, nego su ugroženi ljudi sami morali da se obrate Institutu za medicinu rada kako bi platili dodatne analize krvi i dokazali nešto što je očigledno: Bogićević truje i ubija! Više od polovine ispitane dece, među kojima je i jednogodišnja beba, postali su žrtve obesne pohlepe ovog finansijera Demokratske stranke. Bogićević je zbg ovog slučaja podmetnuo svoju direktorku Jasminu Milutinović (izvršnu direktorku „Farmakoma", u čijem vlasništvu je Topionica „Zajača"), da se suprotstavi narodu.

Ljudi u okolini Zajače više ni voće ne beru zbog ovoga, a Boguićeviću ne pada na pamet da  izdvoji pet miliona evra za opremu koja bi spasila ovaj kraj od masovnog umiranja.

Više od pedeset rudara rudnika Zavorje i Šira, koji pripadaju Rudnicima i topionici Zajača u vlasništvu Bogićevićevog Farmakom MB koncerna, zabarakadirali su se u oknu tražeći da im se konačno isplate  zaostale zarade još od decembra prošle godine. Svakom radniku se duguje u proseku 250.000 dinara, budući da im nisu uplaćivani ni doprinosi za penziono, zdravstveno i socijalno osiguranje. I njihove kolege u rudniku Lece kod Medveđe, takođe u vlasništvu Bogićevića, neredovno primaju plate koje u proseku iznose jedva 20.000 dinara. Tako malo Bogićević plaća težak i opasan rudarski rad!

  Istovremeno, Bogićević samo od zlata, koje je nusproizvod u njegovim rudnicima, zarađuje milione evra i to bez plaćanja poreza ovoj državi, jer se ruda kao otpad izvozi u Bugarsku gde se zatim prerađuje. "Hemijske analize su pokazale da u rudniku Lece u toni olovnog koncentrata ima 160 grama zlata", tvrdio je Bogićević. On je objasnio da je tona tog koncentrata skuplja nego ista količina katodnog bakra. Na taj način zarađeni milioni evra, međutim, nisu predviđeni za gladne i obolele rudare koji rade i bez osnovnih sredstava zaštite na radu, već za samog Bogićevića i njegove isto tako nezajažljive zaštitnike na vlasti.

Pre dva meseca štrajkovali su seljaci iz Mačve, jer im Bogićević nije platio za otkupljeno mleko, za koje je od države već uzeo premije, a radnici Mlekare su izašli na ulice jer nisu primali platu pet meseci!

Farmakom je 2011. na čudan način dobio 120 miliona evra kredita od Međunarodne finansijske korporacije, ćerke Svetske banke. Ukupan dug koncerna i njegovih zavisnih preduzeća trenutno iznosi preko 300 miliona evra, a samo za kamate je 2011. moralo da bude plaćeno 50 miliiona evra! Upućeni tvrde da je najmanje petina napravljenog duga kao "provzija" (ispravnije: mito) otišla posrednicima i zaštitnicima koji su sedeli na vrhu srpske vlasti, budući da je delimično kao garant plaćanja nastupala Srbija.

Da bi Farmakom spasla od nesolventnosti, država mu je izdašno pritekla u pomoć nenamenski trošeći sredstva iz budžeta. Jedno novinarsko istraživanje od leta 2010. godine pokazalo je da je republički Fond za razvoj od ukupno 17 milijardi dinara, koliko je imao na raspolaganju za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, Bogićevićevim firmama dao ukupno 380 miliona dinara, uz kamatne stope od 0,5 do 2,5 odsto godišnje. Korisnici su bili: Farmakom MB (svrstan u velika preduzeća) 270.000.000 dinara, Mlekara Šabac (razvrstana u velika preduzeća) 100.000.000 dinara i Livnica Požega (nedostupni podaci APR-a) 10.000.000 dinara.

Bogićević je od tadašnje žute vlasti dobio nalog da postane jedan od novinarskih magnata Srbije. Uz dominantno učešće u Novostima AD, Bogićević preko jedne od svojih kompanija u inostranstvu otkupljuje od nemačkog koncerna VAC i vlasništvo nad Politika Newspapers and Magazins AD (PNM), izdavačem između ostalog i dnevnog lista Politika, a takođe je kupio i novosadski list Dnevnik. I dok nekoliko hiljada zaposlenih u njegovoim preduzećima ne primaju plate, g. Bogićević svu njihovu zaradu troši na finansiranje dnevnih listova Politika, Vecerenje novosti i Dnevnik, jer oni su  sada u službi iteresa nove vlasti

Sadašnji prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić, tada još samo opozicionar, zahtevao je hitnu istragu kako je jedno prezaduženo preduzeće, uz to zaobilazeći pravo preče kupovine koje su imali ostali akcionari (na prvom mestu sama država) uspelo da kupi pomenute medije. Kada je došao na vlast, Vučić se u četiri oka sreo sa Bogićevićem koji je uspeo da ga ubedi kako može da bude dobar finansijer svake stranke i osobe koja vlada Srbijom. Posle tog razgovora i uplata miliona evra sa Bogićevićevih tajnih računa, Vučić i nadležni su se odjednom ućutali.

Očigledno je da na nova vlast nije spremna da se obračuna sa ovim kriminalcem, moguće je  da će Bogićeviću glave da dođu krampovi i lopate u rukama izgladnelih rudara i radnika njegovih kompanija.