Istraživanje
Industrija genetički
modifikovane hrane (GMO) protiv ljudske civilizacije (1.)
Davljenje u
lancima ishrane
Zbog odsustva
ozbiljnijih javnih rasprava o genetički modifikovanoj hrani (GMO) Tabloid
objavljuje delove iz knjige "Hrana budućnosti ili bioterorizam-primena
genetičkog inženjeringa u poljoprivredi" u izdanju "Službenog
glasnika", autora dr Tatjane
Papić Brankov, naučnog saradnika Instituta za ekonomiku poljoprivrede iz
Beograda, kako bi javnost u Srbiji i u celom regionu bolje razumela kakvu joj
hranu prodaju multinacionalne kompanije, zainteresovane samo za profit ali ne i
za ljudski život
dr Tatjana
Papić Brankov
Genetički
modifikovane (GM) biljne kulture proizvodile su se, prošle godine, na 148
miliona hektara. Uzimajući u obzir jedan od sistema definisanja kontinenata
(Afrika, Azija, Evropa, Severna Amerika, Okeanija, Južna Amerika), njihova
proizvodnja odvijala se na svim kontinentima, u 29 država. Burkina Faso, Egipat
i Južnoafrička Republika (Južna Afrika) proizvode GM kulture na afričkom
kontinentu, a bivša Burma (sada Savezna Republika Mjanmar), Kina, Indija,
Pakistan i Filipini na azijskom kontinentu. Proizvođači sa evropskog kontinenta
su: Republika Češka, Nemačka, Poljska, Portugalija, Rumunija, Slovačka, Španija
i Švedska.
Na severnoameričkom
kontinentu GM biljne kulture proizvode se u pet država: Kanadi, Kostariki, Hondurasu,
Meksiku i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), dok je Australija jedini
predstavnik kontinenta Okeanije. Značajan broj zemalja južnoameričkog
kontinenta proizvodi ove kulture, a to su: Argentina, Bolivija, Brazil, Čile,
Kolumbija, Paragvaj i Urugvaj.
Zagovornici transgene
tehnologije: naučnici, političari i predstavnici multinacionalnih kompanija tvrde
da je transgena hrana jednako sigurna za upotrebu kao i tradicionalna, da ne
ugrožava zdravlje i životnu sredinu, da je njena proizvodnja jeftinija i
najvažnije, da se rešenje problema gladi nalazi upravo u primeni ove
tehnologije.
Ako je to tako,
zašto ostatak međunarodno priznatih država sveta članica Ujedinjenih nacija
(UN), njih 164, ne proizvodi GM kulture? Kada se uzme u obzir da danas obradive
površine pokrivaju oko 1,5 milijardi hektara, onda su GM biljne kulture zauzele
10 odsto raspoloživih obradivih površina. Zašto ne 20 ili 30 odsto?
GM hrana, odnosno
hrana stvorena od genetički modifikovanih organizama (GMO) ili hrana sa
primesama GMO je uključena u lanac ishrane, uprkos velikim neslaganjima o
ekološkim, zdravstvenim i društvenoekonomskim posledicama njene upotrebe.
Nema
naučnih saznanja da je genetički inženjering (GI) i u celini transgena
tehnologija bez rizika. Stoga, mora se postaviti pitanje kako je i zašto
nesigurna, nedovršena, tzv. prljava tehnologija, ušla u naše živote, kako su GM
biljke dobile dozvolu za uvođenje u životnu sredinu i kako su plasirane na
tržište?
Džordž Buš
ponudio gladnima GMO hranu
Od prve primene GI (genetičkog
inženjeringa) na prehrambenim usevima američki državni aparat je, želeći da
zadrži poziciju svetskog lidera u poljoprivredi, podržao biotehnološku
industriju.
Predsednik SAD,
Džordž W. Buš (G. Bush) je predložio, 23. maja 2003, Inicijativu za suzbijanje gladi u Africi
korišćenjem GM hrane. Istovremeno je optužio Evropu zbog „neosnovanog i
naučno neutemeljenog straha" od nove hrane koji ometa napore za suzbijanje
gladi. Izrazio je snažno uverenje da će GM stvorene biljke ostvariti veći
prinos, da će se izvoz SAD povećati i da će se stvoriti bolji svet.
Njegova retorika
nije novost. Naprotiv, ona je prelazila sa predsednika na predsednika, a
američkom narodu je prenošena putem redovnih vesti i reklama. Iako je bilo diskretnih
nagoveštaja u predizbornoj kampanji Baraka Obame (B. Obama) da
treba izmeniti zakone o bezbednosti hrane, nastavljena je ista politika podrške
transgene tehnologije. Paradoksalno, prva dama SAD Mišel Obama, takođe
slično prethodnicama, sa TV ekrana, nam pokazuje svoju baštu sa organski uzgojenim
biljkama!
Poruke američkih
predsednika sastavni su deo opšteg plana multinacionalnih kompanija da preuzmu
kontrolu nad svetskim rezervama hrane. To je jasno izneseno na Konferenciji biotehnološke
industrije u januaru 1999. godine. Tada je predstavnik Anderson konsaltinga (Anderson
Consulting) objasnio kako je njegova kompanija pomogla kompaniji Monsanto
(Monsanto) u stvaranju tog plana.
Najpre su od Monsanta
zatražili da im otkrije viziju idealne budućnosti za petnaest do dvadeset
godina. Direktori Monsanta su opisali svet u kome je 100 odsto komercijalnog
semena GM i patentirano. Kompanija Anderson konsalting je, krenuvši od
te vizije, razvila strategiju za njeno ostvarenje i predočila Monsantu
korake i procedure koje je neophodno preduzeti da bi zauzeli industrijsku
dominaciju.
Kako bi sprovele
svoju strategiju i preuzele kontrolu nad semenom, biotehnološke kompanije su
preuzele 23 odsto semenskih kompanija. Monsanto je ostvario dominantan
položaj zauzevši 91 odsto tržišta GM hrane. Iako je GM hrana ušla u naše živote
i u lanac ishrane, ipak, industrija nije ostvarila cilj preuzimanja svih zaliha
prirodnog semena, zahvaljujući otporu javnosti širom sveta.
Američki izvoz GM
soje i kukuruza je opao, a gladni afrički narodi nisu prihvatili američku pomoć
u hrani. Verujući da je otpor Evropske unije (EU) osnovna prepreka otvaranju
novih tržišta, SAD su 13. maja 2003. podnele tužbu protiv EU, Svetskoj
trgovinskoj organizaciji, optužujući je da restriktivnom politikom o GM hrani
narušava međunarodne ugovore. Na dan slanja tužbe, ministar za trgovinu SAD, R.
Zelik (R. Zoellick) je izjavio: „Sveobuhvatna naučna istraživanja
dokazala su da je biotehnološki proizvedena hrana zdrava i bezbedna".
Predstavnici
industrije od početka ponavljaju ovu rečenicu, i to je njihova ključna
pretpostavka. Međutim, ta pretpostavka nije istinita. Mogući razorni efekti
novih GM organizama na životnu sredinu i zdravlje ostaju, petnaest godina nakon
komercijalizacije prve transgene biljke i dalje otvorena pitanja, predmet
debate vlada, naučnika i šire javnosti. Vodećih jedanaest molekularnih biologa
je objavilo 1974. godine otvoreno pismo u kojem mole svoje kolege da uvedu
dobrovoljni moratorijum na sprovođenje visokorizičnih eksperimenata sa rekombinantnom
dezoksiribonukleinskom kiselinom (DNK).
Sledeće godine, sto
četrdeset biologa iz sedamnaest zemalja sveta sastalo se u Asilomaru
(Kalifornija) kako bi razmotrili opasnosti ovih eksperimenata na okolinu i
zdravlje. Pobedio je finansijski interes...
"...Nas
ne zanima hranljiva vrednost"
Nekoliko biologa i
ekologa su, godinama, izražavali svoju zabrinutost u vezi sa novom
tehnologijom. Takvo stanovište, neretko ih je koštalo karijere. Priča o Arpad
Puctaiu (A. Pusztai) mesecima je punila naslovne strane evropskih
novina.
Otkrivši
nestabilnost GM hrane i mogućnost oštećenja imunog sistema, mozga, jetre,
testisa, želuca i creva i potencijalnu kancerogenost preporučio je temeljnije
ispitivanje GM hrane pre tržišnog plasmana. Nakon 35 godina rada u Institutu
Rovet (Rowett) (Aberdin, Škotska), iznenada je suspendovan uz višemesečnu
zabranu javnog govora! Prema nekim navodima Bil Klinton (B.Clinton) je u
telefonskom razgovoru sa Tonijem Blerom (T. Bleir) zatražio suspenziju
ovog naučnika i zatvaranje daljih istraživanja.
Za razliku od
Amerike, u kojoj je vladala potpuna medijska blokada po svim kontroverznim
pitanjima u vezi sa GMO i čiji su građani tek 1999. godine, kada je slučaj Star
Link kukuruza izazvao prekid izvoza i masovni povraćaj izvezene hrane,
saznali da svakodnevno jedu GM hranu, priča o A. Puctaiu pala je na
plodno tle u Velikoj Britaniji. Britanska javnost je već bila uzdrmana zbog
bolesti ludih krava koja je prouzrokovala smrt nekoliko ljudi, uprkos ranijim
uveravanjima vlade da opasnost ne postoji.
Mediji su
podivljali. U trećoj sedmici februara 1999. godine napisano je više od 19.000
novinskih članaka o GMO. U aprilu iste godine britanska prehrambena industrija
je popustila pod pritiskom potrošača. Unilever, najveći proizvođač hrane
u Engleskoj je najavio kako će ukloniti GM sastojke iz svojih proizvoda koji se
prodaju širom Evrope, Nestle je istu stvar objavio sledeće sedmice, kao
i veliki lanci supermarketa Tesko (Tesco), Sejnsberi (Sainsbury),
Sejfvej (Safeway), Asda i Samerfild (Somerfield).
I Mekdonald (McDonald's)
i Burgerking (Burger King) su najavili povlačenje GM soje i kukuruza iz
svojih namirnica u evropskim trgovinama. Na kraju u GMO taboru nije ostala
nijedna velika maloprodajna kompanija i sve one koje su prešle u drugi tabor su
potrošile milione dolara na popunjavanje zaliha sa genetički nemodifikovanim
kukuruzom, sojom i njihovim derivatima. EU usvojila je zakon kojim se zahteva
da se sva hrana koja sadrži više od 1 odsto GM sastojaka obeležava. Većina
evropskih proizvođača eliminisala je GM sastojke kako bi izbegla označavanje
proizvoda. Od 2003. dozvoljeni procenat GM sastojaka, odobrenih za upotrebu u EU
smanjen je na 0.9 odsto.
Ni miševi neće GMO
kukuruz
Kakva bi trebalo da
budu istraživanja procene sigurnosti transgene hrane? Sveobuhvatna. Istraživači
bi trebalo da identifikuju tip i količinu svih belančevina pre i nakon
modifikacije; trebalo bi da analiziraju prisustvo dodatih molekula na novoj belančevini
na svim delovima biljke i u svim fazama rasta; da uporede oblik dodate
belančevine u GM biljci sa prirodnim oblikom; trebalo bi da provere celu
strukturu DNK kako bi utvrdili da li je proces umetanja gena promenio neki niz;
trebalo bi da ustanove eventualno prisustvo novih virusa, analiziraju alergenost,
toksičnost, otpornost na antibiotike, sprovedu nutricionistička istraživanja
itd. Identifikacija mogućih opasnosti od namerno dodatog stranog gena, a
posebno ne od fragmenata gena ili preraspoređene DNK, nije temeljno sprovedena
ni u jednom istraživanju. S obzirom na to da analize opasnosti nisu
valjano sprovedene, možda se u donošenju zaključaka treba osloniti na mudrost
krava, veverica, jelena i miševa.
H. Vlidžer (H. Vlieger), farmer iz Ajove (Iowa),
je nakon žetve kukuruza jednu stranu jasli dugu devet metara napunio GM-om, a
drugu konvencionalnim kukuruzom. Kada je dvadeset pet krava pustio u obor, sve
su se skupile na stranu jasli u kojoj se nalazio prirodni kukuruz. Kada ga više
nije bilo, malo su gricnule GM kukuruz, ali su se brzo predomislile i otišle.
Sličan eksperiment, sa sličnim rezultatima sproveden je i na vevericama. Pisac S.
Sprinkel je opisao krdo od četrdesetak jelena koji su se hranili na polju
ekološke soje, ali nisu ni okusili GM soju koja im je, takođe, bila dostupna.
Poznata je njegova izjava: " Čak će i miševi krenuti dalje ako nađu
alternativu ovim usevima". Neki norveški farmer je potvrdio
istinitost ove izjave, jer je u ambaru prepunom miševa ostavio dve hrpe
kukuruza, jednu sa prirodnim, drugu sa GM kukuruzom. Kao i u prethodnim
pričama, GM hrana ostala je netaknuta.
Na sastanku Biotehnološkog
udruženja Minesota, čovek podiže jarkocrveni paradajz prečnika oko 6
centimetara, pokazuje ga publici i kaže: „Ovaj paradajz je ubran pre sedam dana".
Pažnju pet stotina učesnika privukao je pokazujući identičan paradajz uz reči: „Ovaj
paradajz je ubran pre 30 dana". Čovek je nastavio. „Ovaj
paradajz je ubran pre 90 dana"; „Ovaj paradajz je ubran pre 150
dana".
Položio je na
sto plodove paradajza. Svi su bili sveži, crveni i zreli. Svi su imali
nove gene u svojoj DNK kako bi izgledali sveže. Govornik je zastao dopustivši
prisutnima da se dive besmrtnom paradajzu. Nakon određenog vremena ustao je
čovek šezdesetih godina koji je prekinuo dugi muk: „Kao biohemičar, imam
problem. Ako paradajz nije istruleo, niti propao za 150 dana, šta ste učinili
sa hranljivom vrednošću?" Bio je to B. Lašmet (B. Lashmett),
koji se bavio izučavanjem unapređenja produktivnosti poljoprivredne
proizvodnje, nutricionizmom i ekologijom zemljišta. Paradajz od 150 dana nije
odgovarao njegovoj definiciji unapređivanja. Govornik nije odgovorio. Dvojica
mladića iz prvog reda su ustala, prišla mu i tihim glasom ga zamolila da im se
pridruži van sale...
Njih trojica
su izašla van, zatvorila vrata za sobom i onda je jedan od mladića rekao: „Nas
ne zanima hranljiva vrednost. Zanima nas samo hoće li domaćica kupiti paradajz
180 dana nakon berbe".
B. Lašmet se
naljutio, i to im je rekao. Objasnio im je da su, ukoliko
paradajz ne trune, morali učiniti nešto sa šećerom i enzimima. Mladići su bili
ljubazni i dopustili su mu da govori neko vreme, verovatno zadovoljni što bes iskaljuje
na njima, a ne u konferencijskoj sali. Na večeri B. Lašmet i njegova supruga
večerali su potpuno sami. „Pomislili biste da sam gubav", rekao je, „ljudi
bi nam prišli, pogledali nas i udaljili se". Svestan da je u manjini,
napustio je Biotehnološko udruženje i s tugom i besom posmatrao kako se GM
usevi šire.
Američki genetičari
i eksperimenti Trećeg Rajha
Manipulacija
globalnim posedima počela je u XVI veku u Engleskoj, u vreme dinastije Tjudora
(Tudor) donošenjem zakona kojim opštinsko zemljište postaje privatno
vlasništvo (u istoriji poznato kao „ovce su pojele ljude"). Danas je
skoro svaka stopa naše planete, osim Antarktika, koji je delimično sačuvan kao neiskoristiva
zajednička svojina, u privatnom komercijalnom vlasništvu, ili pod kontrolom
vlada.
Privatizacija i patentiranje
genetičkih resursa, odnosno javnih dobara predstavlja završetak poluvekovne istorije
komercijalizacije i nestajanje poslednje granice prirodnog sveta. Velike sile i
međunarodne organizacije odobrile su patentiranje veštački konstruisanih gena,
organizama i procesa. U suštini patentiranja leži pitanje da li su stvoreni
geni, ćelije, tkiva i organi zaista ljudski izumi ili samo otkrića prirode koja
su ljudi modifikovali? Da bi se kvalifikovao patentirani izum, pronalazač mora
dokazati da je otkriće novo, do tada neviđeno i da je korisno, odnosno da služi
određenoj svrsi. Čak iako je nešto novo, neviđeno i korisno, ne može se proglasiti izumom i zaštiti patentom ako
je otkriće prirode. Zbog toga ni hemijski elementi, kada su otkriveni, nisu
mogli biti patentirani.
Nijedan
molekularni biolog nikada nije stvorio gen, ćeliju, tkivo, organ ili organizam de
novo. Ipak, patentni zavodi
priznali su veliki broj patenata dobijenih novom tehnologijom, a prvi priznati
patent odnosio se na sisara, GM miša, koji u sebi sadrži ljudske gene sa predispozicijom
za rak, te se taj „onkomiš" prodaje kao istraživački model za proučavanje
raka. Patenti su obično širokog spektra, te daju kompanijama vlast i kontrolu
nad svim što se uzgaja na farmama i u baštama. Patentiranje je stvorilo
atmosferu snažne konkurencije između hemijskih, farmaceutskih, poljoprivrednih
i biotehnoloških kompanija.
Kazne za povrede patenata
i krađa poslovnih tajni najčešći su razlozi međusobnih sukoba kompanija, a
razrešenje sukoba se obično odigrava na sudu.
Najvažnija
poljoprivredna biotehnološka kompanija, Monsanto, godišnje izdvaja 10
miliona USD iz svog budžeta za nadzor farmera i suđenja sa njima. Najpoznatija
parnica Monsanto protiv Šmajsera (Monsanto vs. Schmeiser)
okončana je 2008. godine nakon osmogodišnjeg suđenja. Prema Monsantu P.
Šmajser proizvođač uljane repice iz Bruna, Sasketčevan (Bruno,
Saskatchewan) (Kanada) je 1997. godine na svojim parcelama otkrio GM uljanu
repicu, namerno sačuvao seme i zasejao naredne godine na površini od oko 400
hektara, te je time povredio patentno pravo. Kasnije je kompanija priznala da
je nenamerno kretanje gena mogući izvor inicijalne pojave GM semena na njegovim
parcelama, a sud je je u finalnoj presudi, donetoj 19. marta 2008, presudio u
korist farmera, naloživši Monsantu da plati troškove čišćenja parcela kontaminiranih
GM semenom.
Nemali broj vojnih
analitičara veruje u to da se genetička revolucija ne može zadržati van dohvata
vojnih planera. Kao oružje masovnog razaranja, genetičko oružje je poput
nuklearnog, a može se proizvesti uz znatno niže troškove, što ga čini idealnim
oružjem budućnosti. Novom tehnologijom mogu se programirati geni zaraznih mikroorganizama
tako da se poveća njihova rezistentnost na antibiotike, virulentnost ili
stabilnost u okolini; mogu se umetnuti geni ubice u bezopasne mikroorganizme,
čime bi se dobili biološki agensi koje telo prepoznaje kao bezopasne te im ne
pruža otpor; moguće je umetnuti gene koji utiču na raspoloženje, ponašanje,
telesnu temperaturu itd.
Drugim rečima, može
se dobiti oružje za različite vojne svrhe, od terorizma i protivodbrambenih
operacija do širokih ratnih dejstava usmerenih na čitave narode. Istraživanja
ljudskih gena i genske terapije oživljavaju vrlo realnu mogućnost da se, po
prvi put u istoriji, nanovo stvore genetičke šifre ljudske vrste i da se počne preusmeravati
tok buduće biološke evolucije na Zemlji. Mogućnost stvaranja novog eugeničkog
čoveka više nije san ludih političkih demagoga nego potrošačka opcija u bliskoj
budućnosti i veoma unosno komercijalno tržište.
Eugeničari veruju da
su krvne veze i nasleđe daleko važniji u oblikovanju ljudskog ponašanja i u
određivanju statusa različitih etničkih i rasnih grupacija od ekonomskih,
društvenih ili kulturnih odrednica. Nacistički nastrojeni Nemci su korene
ideologije pronašli u eugenički nastrojenoj Americi. Još je Teodor
Ruzvelt (T. Roosevelt), 26. predsednik SAD, govorio o sterilizaciji
kriminalaca i mentalno oštećenih ljudi i o njegovoj želji da onemogući
odrastanja krivih ljudi itd. Od početka prošlog veka do velike depresije, eugeniku
je prihvatila većina američke intelektualne elite, kao lek za sve privredne
nejednakosti i društvena zla.
Iako je, formalno, eugenički
pokret u SAD doživeo krah, do kraja tridesetih godina prošlog veka Genetičko
društvo Amerike je na svojim sastancima raspravljalo o tome da li formalno
osuditi eugeničku politiku Trećeg Rajha. Za takvu odluku nikada nije bilo
dovoljno glasova.
(Nastaviće se)
A 1.
"Dostignuća
današnjice"
Maštanja o
izolovanim, mračnim laboratorijama u kojima sede razbarušeni naučnici dok
stvaraju polučoveka-polumajmuna, zamenjena su stvarnošću svetlih kabineta
moćnih vlada, firmiranim odelima brokera i službenika industrije odnosa
sa javnošću, naučnicima koji nam nude nove organizme i hranu i obećavaju
da ćemo biti zdravi, siti i bogati. Iznajmljivanje ili pozajmljivanje jajnih
ćelija ili materice žene ili ženke i umetanje u srodni ili nesrodni organizam, kontracepcijski
kukuruz, prebacivanje gena iz životinje u biljku, čoveka ili mikroorganizama i
obrnuto, proizvodnja ljudskih organa, kloniranje embriona mrtvih ljudi, samoubilačko
seme i hirurgija gena, samo su neka od dostignuća današnjice.
A 2.
Hrane ima, ali
kakve...
Opravdavajući
milijarde utrošenih dolara, veliku količinu energije i vremena na borbu sa
protivnicima, multinacionalne kompanije nam licemerno serviraju mit prema kojem
problem gladi u svetu može rešiti samo njihova nova, transgena hrana. Time
svesno uvode u zabludu hiljade i hiljade građana sveta, koji možda ne znaju da
se u svetu proizvodi suvišak hrane, ali ne postoji politička volja da se reše
problemi njene distribucije i dostupnosti!
Iz biografije autora
Dr Tatjana Papić
Brankov je rođena u Trebinju, prirodno-matematičku gimnaziju je završila u
Nikšiću, diplomirala je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, smer Zaštita
bilja, a doktorirala je na Ekonomskom fakultetu u Subotici sa temom
"Ekonomske i etičke implikacije difuzije genetski modifikovane
hrane". Naučni je saradnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede u
Beogradu.
GLOSA
Kako je i
zašto, nesigurna, nedovršena, tzv. prljava tehnologija, ušla u naše
živote, kako su GM biljke dobile dozvolu za uvođenje u životnu sredinu i kako
su plasirane na tržište?