Pljaèka
Politièki testament Ðinðiæevog
potpredsednika: Tajni izveštaj Obradoviæevog kabineta o Mlaðanu Dinkiæu skrivan
deset godina (2)
Èuvar
najprljavijih tajni
Novinar i
publicista Domagoj Margetiæ, došao je do tajnog izveštaja raðenog za potrebe
kabineta pokojnog DOS-ovog ministra,Vuka Obradoviæa. Izveštaj se tièe svih
afera u kojima je glavna figura bio Mlaðan Dinkiæ, dugogodišnji ministar i
personifikacija takozvane finansijske vlasti u Srbiji. Zahvaljujuæi ovom
istraživanju, još jednom je baèeno novo svetlo na aferu takozvanih kiparskih
raèuna
Piše: Domagoj Margetiæ
Tajni izvještaj „Ko je i kako pljaèkao Srbiju?", duže od desetljeæa èuvan je u privatnoj arhivi nekadašnjeg potpredsjednika Ðinðiæeve Vlade zaduženog za borbu protiv korupcije Vuka Obradoviæa, èovjeka koji je o Mlaðanu Dinkiæu i njegovim postpetooktobarskim
aktivnostima oèito (sa)znao previše. Izvještaj, koji je oèito nastao kao rezultat prikupljanja informacija u Obradoviæevom kabinetu, pruža presjek informacija o koruptivnom
i kriminalnom djelovanju Mlaðana Dinkiæa nakon petooktobarskih promjena, te o nizu nezakonitih
radnji koje je bivši guverner središnje banke i bivši ministar financija poèinio na štetu financijskog i monetarnog
sistema Srbije, kada je u vrlo kratkom razdoblju pogasio praktièki sve tada vodeæe poslovne banke u
zemlji.
Pozadinske
informacije o Aferi Dinkiæ, koje otkriva ovaj
dokument Obradoviæevog kabineta, razotkrivaju model
kriminalizacije institucija kojim se poslužio Dinkiæ, kako bi gašenjem mreže srpskih banaka, zapravo, onemoguæio istragu o tokovima novca ne samo iz vremena režima Slobodana Miloševiæa, nego i tokove novca nakon petog oktobra, kada su mnogi
nasrnuli na taj pozamašan tranzicijski financijski
plijen u Srbiji. Je li Mlaðan Dinkiæ bio èistaè, koji je uklanjao prljave tragove financijske oligarhije
koja je opljaèkala Srbiju? Je li postavljen u
tadašnju Narodnu banku Jugoslavije
kako bi onemoguæio istrage o tokovima novca
sistemski pljaèkanog iz državnog budžeta?
Je li
bio èistaè tragova o zajednièkim prljavim, financijskim,
ratnoprofiterskim, tranzicijskim poslovima Zagreba i Beograda od devedesetih
godina na ovamo? Tajni dokument saèuvan u kabinetu Vuka
Obradoviæa, daje dio odgovora na ova
pitanja, i upotpunjava mozaik informacija o zakulisnim tranzicijskim igrama i
kombinacijama.
Guverner,
taoc mladog jurišnika: Mlaðino petooktobarsko osvajanje NBJ
„...Sa
grupom naoružanih ljudi, u pratnji eksperata
koji su znali da upotrebe mehanizme nacionalne banke, Mlaðan Dinkiæ u zgradu Dušana Vlatkoviæa, tadašnjeg guvernera, a da se ovaj nije makar javno
pobunio. Istina, to se dogaðalo u vreme dok se izlivao
narodni bes na trgu ispred Skupštine i RTS-a, u Takovskoj ulici, ali je vrednost jednog guvernera ne u
stavljanju potpisa na novèanice, veæ u odbrani onoga što mu je narod poverio.
Još mnogo dana iza toga Vlatkoviæ je ostao talac Dinkiæa. U revoluciji zapaljene Skupštine i televizije, nasilno otete NBJ, ali ne i
ispaljenog metka osim suzavca, bilo je i onih koji su insistirali na legitimitetu
i legalnosti, pa je samim tim valjalo saèekati da se konstituiše Skupština i ona izabere Dinkiæa za guvernera. Vlatkoviæ je dotle ponizno pružao uslužni servis potpisivanja onog što je Dinkiæ odluèivao.
Na
protest poslanika da se èovek bez dana radnog staža postavi na mesto guvernera, preko medija je
odgovorio sam Dinkiæ. Ako neæete mene, bile su njegove reèi, neæete dobiti niti Labusa za potpredsednika savezne Vlade. Za manje obaveštene, to je znaèilo: neæete dobiti ni podršku Zapada!
Kada je
Skupština progutala prvu ucenu
i obeæala mandat Dinkiæu, javnost je ponovno bila šokirana: mladi delija se oglasio i rekao da ne
prihvata za zamenika nekadašnjeg guvernera, koga je
kandidovala Crna Gora, o èemu su se koalicioni
partneri usaglasili. Tražio je da on sam imenuje
svoga zamenika. Pobedio je opet Dinkiæ. Uz minimalne ustupke: zamenik je istina iz Crne
Gore, ali niko od monetaraca ili bankara, veæ bivši ministar poljoprivrede u Vladi Mila Ðukanoviæa.
Istina,
obojici je oèigledno bilo dovoljno da
meðu najbližim saradnicima imaju Jelašiæa iz Dojèe banke, koja je i inaèe kreirala utemeljenje nove monetarne politike
demokratske Jugoslavije. Zbog sporosti, nerazumevanja ili loše nauèene lekcije, Dinkiæ je prošlog leta i dobio jedinicu za ono što je dotle uradio. Dinkiæ je istog trenutka svoj kabinet proglasio za 'ratni
štab' i krenuo u razaranje srpskog bankarstva. Iako su
sve društvene banke veæ bile transformisane i pretvorene u akcionarska
društva, pa samim tim imali i
vlasnike u vidu akcionara koji su osnivaèi, iz privrede i drugih institucija, ili su
jednostavno kupovinom akcija na tržištu stekli i pravo
upravljanja bankama, Dinkiæ je puèem sebe proglasio za jedinog vlasnika...", navodi se u ovom dokumentu saèuvanom u privatnoj arhivi Vuka Obradoviæa.
Dinkiæ je oèito znao da u vrijeme promjena
koje su se odvijale tijekom petog oktobra strateški
treba kontrolirati upravo onu instituciju koja je krila tajnu o svim financijskim,
bankarskim i tokovima novca - tadašnju Narodnu banku
Jugoslavije. Dok su ljudi rušili režim, Dinkiæ je preuzeo kontrolu nad NBJ
i tadašnjim guvernerom, pa niti ne èudi daljnji razvoj dogaðaja
oko velikih antikorupcijskih istraga koje su propale zahvaljujuæi Dinkiæevom uništavanju tragova, kao što je to sluèaj sa istragom o tzv. ciparskim parama. S druge strane,
nakon imenovanja na mjesto guvernera, Dinkiæ je pokrenuo projekt gašenja nekadašnjih državnih banaka u Srbiji, èije
su arhive i raèuni skrivali tajnu o navedenim
tokovima novca. Gašenjem tih banaka, Dinkiæ nije samo praktièki ugasio srpski
bankarski sistem, nego je uništio tragove tokova novca
od 1990.-ih pa sve do nakon petog oktobra, èime je financijskoj eliti
na Balkanu omoguæio da u miru nastave svoje
poslovne operacije, novcem kojeg su opljaèkali iz država nastalih raspadom bivše SFRJ.
Sudovi presudili:
Dinkiæ nezakonito zatvarao
banke
„...Dinkiæeva destrukcija bankarstva brzo je dala rezultate
- sa više ili manje otpora, održani su Upravni odbori i smenjena su postojeæa rukovodstva, a na mesto njih su došli ljudi koji su unapred znali da im je jedini
zadatak da umesto 'grobara u štrajku' , oni 'spuste kovèege u raku', dotle u svetu poznate i priznate banke, koje su
Srbiju održale tokom sankcija. I
koje su uspevale da posluju sa svetom usprkos blokadama i èiji su akreditivi, na oèiglednu zapanjenost kreatora sankcija prihvatani u
svetskom bankarskom svetu.
Iza
toga je došao period pojedinaènog
obraèuna izmeðu guvernera (Dinkiæa, op.a.) i manjih banaka, uglavnom privatnih koje
nisu imale nikakvu šansu. Epilog je, guverner
je izgubio svih devetnaest sudskih sporova sa devetnaest likvidiranih srpskih,
najèešæe privatnih banaka, ali sve su one prestale da
rade?! Sa nekima je Dinkiæ gubio i po nekoliko
sporova.
...Kada
su mu sudije najvišeg suda u Jugoslaviji poništile kod nekih banaka i treæe rešenje i naložili da se banke otvore, a
da NBJ ne može da ih spreèi u tome, Dinkiæ je podneo kriviène prijave protiv tih sudija. Bio je to neèuveni skandal u praksi bilo koje zemlje u svetu...
Krunski
dokaz Dinkiæa bio je omiljena premisa
guvernera - svi su oni 'Miloševiæevi simpatizeri'. Ni traga o zakonu, o
pravnim normama, o ustavnim zaštitama koje graðani i institucije imaju od razbarušenih svojevoljnika èiji je jedini argument 'debela leða' G 17 i Kalašnjikov u rukama! Javno, Dinkiæ je tražio smenu tih sudija. I dobio je. Ako predsednik Koštunica ikada bude istraživao poèetak ruiniranja svog autoriteta i gubljenja vlasti
u Srbiji, onda se on okliznuo upravo na Dinkiæevom monetarnom udaru.
Devetnaest
banaka imaju u trezorima presude najviših sudskih instanci da im je guverner nezakonito
uskratio dozvolu za rad. I ne rade. Nema ih više. Kako je meðu tim bankama najveæim delom bio uložen privatni kapital, a Srbija ide putem
kapitalizma, onda æe se tadašnja vlast naæi pred istom dilemom kao i ova sada: kako i na
koji naèin nadoknaditi štetu koju je voljom svoje osionosti, a ne važeæih zakona, naneo guverner
Dinkiæ...", stoji u dokumentu.
Samo po sebi,
ovakvo nezakonito ponašanje visokog državnog dužnosnika predstavlja
korupciju i organizirani kriminal, jer se radi o grubom kršenju zakona, kako bi se nekome pribavila znatna imovinsko
financijska korist, a zbog èega je drugoj strani,
vlasnicima i državi nastala znatna financijska i
imovinska šteta, koju æe prije ili kasnije netko morati isplatiti ošteæenima, na ovaj ili onaj
naèin. Primjer nezakonitog gašenja Astra banke, možda najbolje oslikava ovaj
Dinkiæev bankarski kriminal, kojim je
omoguæio da bankarsko tržište u Srbiji preuzmu banke
sa stranim franšizama, iza kojih su skrivane
zapravo multimilijunske operacije pranja novca, sa tajnih inozemnih raèuna koji je zadnjih dvadesetak i više godina izvlaèen u inozemstvo iz država bivše Jugoslavije.
Primjer
nezakonitog gašenja Astra banke
„...Astra banka je dan uoèi konferencije za štampu guvernera NBJ, oktobra 2001. godine dobila inspekcijski
nalaz o kontroli poslovanja poslovnice Astra banke na Kipru sa sumnjom da je
plasman 36 miliona USD, star oko pet godina i uz redovni revolving i naplatu
kamate, prema mišljenju inspektora NBJ 'rizièan'. Tražilo se mišljenje banke. Nalaz je u Astra banku stigao oko 13
èasova. Istog dana oko
15.30 èasova guverneru je
poslato pismo u kojem ga banka obaveštava da æe postupiti po njegovom nalogu i u roku od pet
dana, koliki je rok i dat od strane NBJ, izneti svoje argumente, iako smatra da
plasman nije rizièan. Uz to, moli guvernera
da za tih pet dana ne iznosi ništa u javnost...
...Guverner,
meðutim, Astra banku smatra 'svojom glavnom senzacijom' na konferenciji za štampu i dopunjava je tvrdnjama, koje mogu da budu osporene
u svakom svom detalju. On sumnja da je tih 36 miliona USD 'riziènog plasmana', zapravo novac koji su Kariæi uzeli i time sazidali svoje vile na Dedinju. Èak i da je tako - plasman nije rizièan. Banka ima vile na Dedinju koje u svako doba može da proda i naplati svoj plasman.
Ali,
banka više ne može da zaustavi lavinu sumnje koju je guverner
pokrenuo. Guverner ne staje na tvrdnjama, ma koliko one bile neosnovane, veæ postavlja rok od šest meseci da se uredi stanje na Kipru, pa kada mu
se uèinilo da je time
propustio šansu da zatvori Astra
banku, ispravlja svoju grešku i posle mesec dana,
opet bez razloga, uvodi administratora NBJ u Astra banku, što ima pogubni psihološki znaèaj. Za samo mesec dana rada administratora u Astra banci je od 17 000
deponenata, broj opao za 20 odsto. Postaje jasno da nije reè o zaštiti depozita i štednje klijenata banke,
veæ o patološkoj potrebi da se guverneru iskopaju nove
pikanterije za sledeæu konferenciju.
Veæ na sajmu u Novom Sadu guverner optužuje Bogoljuba Kariæa da je svojim odlaskom iz zemlje uznemirio
klijente banke i izazvao blokadu. I naèinio korak dalje: posumnjao je da neko
stoji iza Kariæevog kapitala. To na sve
lièi, osim na dostojanstveno
i odgovorno ponašanje guverner nacionalne
banke. Dakle, guverner i dalje izlazi sa tvrdnjama koje ne smiruju, veæ unose paniku na finansijskom tržištu", navodi se dalje
u izvještaju saèuvanom u arhivi Ðinðiæevog potpredsjednika.
Bilans Dinkiæevog bankarskog kriminala
„...Bilans
takvog ponašanja Dinkiæa je bio: zatvorio je 22 banke, izgubio je spor sa
19 banaka, a sa Astra bankom je u dva maha i Vrhovni sud donosio izvršno rešenje da se poništava rešenje guvernera, uz èinjenicu da je èak menjan i sastav Suda, a Astra banka i danas
iako ima dovoljno kapitala za likvidno poslovanje, nema licencu.
Ima li
kog ko želi da istinski razumno
razmotri ove èinjenice i sagleda
svetske, a ne domaæe posledice ovakve
destrukcije bankarskog sistema od strane guvernera Dinkiæa!
Ako je
išta dobar razlog da se
hladne glave razmisli o sugestiji da je najbolje rešenje, najbolja pomoæ u borbi protiv korupcije i kriminala, provera èinjenica i izlazak u javnost tek kada se raspolaže sa èvrstim dokazima, jer je to jedini i temeljni nacionalni interes, onda je to
naèin na koji se Dinkiæ obraèunavao sa srpskim bankama, a za raèun stranih banaka, koje su dolazile u ovu zemlju
sa po pet miliona nemaèkih maraka, a kasnije pet
miliona evra. Svi æute da su to banke æerke, osnovane po našem zakonu i odgovaraju pred našim zakonom ne snagom kapitala svojih domicilnih
banaka, veæ sa tih pet miliona evra.
Svaka od njih je tu sumu samo na štednji povratila u prvim mesecima rada.
Dinkiæ je rasprodao naše bankarsko tržište za neku siæu i njegov viceguverner, možda i sluèajno, u jednoj TV emisiji je i rekao da je Astra
banka ukinuta upravo uoèi konverzije marke u
evro, jer su se konkurenti oèito poplašili da Astra banka ne uzme lavovski deo tog kolaèa. Istini za volju, valja reæi da je i ta akcija guvernera prošla katastrofalno: od 8,6 milijardi nemaèkih maraka, koje su zamenjene bez provizije i beleženja porekla novca, u bankama je ostalo samo 1,7
milijardi maraka, a sve ostalo je samo prošlo kroz Dinkiæevu „mašinu za pranje novca" i vratilo se tamo gde je i bilo:
u slamarice ili van zemlje!", zakljuèuju autori izvještaja pohranjenog u
kabinetu Vuka Obradoviæa.
Procesi koje
naèelno opisuje ovaj izvještaj iz Obradoviæeve arhive samo daju
naslutiti pozadinu svega onoga što je Dinkiæ radio kasnije u sluèajevima istrage tzv. ciparskih
para, ili pak u Sluèaju Mobtel. Dakle, iza svega se
krila oèito puno veæa tranzicijska prièa, puno ozbiljnija i prljavija
tranzicijska tajna. Mlaðan Dinkiæ je tako postao èuvar jedne od najprljavijih
i najkrvavijih petooktobarskih tajni - tajne tokova novca. Tko je, kako, kada,
gdje, preko koga, prebacivao novac sakriven na tajnim raèunima, koji su jedno vrijeme kontrolirani preko bivše Narodne banke Jugoslavije i poslovnih banaka koje je
ugasio Dinkiæ?!
(Nastaviæe
se)