Prosveta
Pismo iz Brčko
Distrikta: profesor bez obrazovanja, studenti bez perspektive
Padajte braćo, ja
i dalje držim čas
Obrazovanje je na
prostorima nekadašnje Jugoslavije u mnogim aspektima dotaklo evropsko dno,
uprkos činjenici da se pod ovim nebom rađaju vrhunski stručnjaci, koji zbog
lošeg tretmana u domovini, još goreg nastavnog kadra, ili zbog institucionalnog
i svakog drugog haosa, odlaze u inostranstvo. Osim u Srbiji, slično je u celom
regionu, pa i u Bosni i Hercegovini. O slučaju Momčila Poljića, šefa
Odeljenja za obrazovanje u Vladi Brčko distrikta i njegovom pogubnom uticaju na
generacije studenata, Tabloid objavljuje pismo koje su napisale njegove kolege,
kako bi "spasile dušu" ali i njegove eventualne buduće žrtve.
.....
Za Momčila Poljića malo
je ko čuo do imenovanja za šefa Odeljenja za obrazovanje u Vladi Brčko
distrikta, iako je vanredni profesor na državnom Ekonomskom fakultetu u Brčkom,
koji je u sastavu Univerziteta u Istočnom Sarajevu. Ono što se znalo jeste da
je „težak" čovek koji predaje marginalne predmete, a koji se teško polažu.
Student na tom fakultetu je polagao sve uključujući matematiku, ali nije mogao Mendžment
i Marketing koji predaje Poljić. Polagali su studenti i po 50 puta, jer kako
žrtve Poljićevog (ne)znanja kažu „padali smo jer sam profesor Poljić nije
znao šta mi treba da naučimo, a naučilo smo sve što nam je od literature
preporučio". Druga studentkinja koja želi da ostane anonimna nam
je rekla: „...Kada sam polagala kod profesora Poljića, a padala sam 17
puta, imala sam osećaj da on ne obara mene već sebe. Kao da je podsvesno znao
koliko je njegovo neznanje! Zato je s njim bilo teško izaći na kraj, jer nikada
niste bili načisto šta na njega utiče - vremenske prilike, košmarni snovi ili nešto
treće!"
Druga odlika Poljića
je nikakav naučni rad. Naime, u bibliotekama se može pronaći da je autor i dva „naučna"
rada od po jedne strane. Naime, Momčilo Poljić je potpisao rad „Ciljevi i
modeli privatizacije" (časopis „Ekonomika" br. 9-10, 1998,
str. 238-239) i „Istraživanje tržišta primjenom Markovljevog
procesa" („Ekonomika", br. 6-8, 1998, str. 195-196.),
što prema važećim naučnim noramama ne mogu biti ni prikazi knjiga, a kamoli
naučni radovi.
Ostala dela Poljića
navedena su da su „u štampi", a do dana današnjeg njih nema ni
jedna biblioteka u Srbiji i BiH. Ipak, njegovi studenti tvrde da je objavio
jednu knjigu tako što je davao dobrim poznavaocima engleskog da prevode radove
američkih autora i bukvalno takve, bez ikakve dorade objavio, pa je verovatno
to i razlog što svoje knjige krije kao zmija noge! Svako ko se bavi naukom zna da u oblasti
ekonomskih nauka nije moguće napisati naučni rad na jednoj jedinoj strani, a ni
plagirati tuđe naučne radove i udžbenike i tako sticati naučno-nastavna zvanja.
No, iako je bio nekvalitetetan i bahat predavač i još gori naučnik, Srpska
demokratska stranka je smatrala da ispunjava kvalifikacije za političke
funkcije i on je postao ni manje ni više nego šef Odeljenja obrazovanja vlade
Brčko Distrikta.
Ovde se tek pokazao
da je majstor za proizvodnju haosa, pošto je na svim nivoima obrazovanja počeo
da unosi dezorganizaciju (od predškolskog gde jedna vaspitačica vaspitava tri
grupe dece), pa do neprimanja u radni odnos nastavnika za osnovne i srednje
škole, neorganizvoanje prevoza učenika itd. No, „slavu" je stekao
pokušajima da ugasi dva privatna univerziteta u Brčko Distirktu izdajući Rešnja
o zabrani rada koja su pravnici okvalifikovali kao političke pamflete a ne pravne
akte.
Naime, treba biti
tolika neznalica i izdati Rešenje o Zabrani rada Univerzitetu i oduzimanju
licenci, a da on, odnosno njegovo Odeljenje nije ni izdalo licencu već Agencija
za akreditaciju. Ni jednog trena Poljić se nije zapitao kako on može oduzeti
nešto što nije ni dao, niti je nadležan za to!
Zamislite čoveka
koji ne poznaje elementarne odredbe Zakona o visokom obrazovanju, a vrši tako
odgovornu funkciju šefa Odeljenja obrazovanja u Vladi Brčko Distirkta! To
zaista potvrđuje činjenicu da njega zakoni i zakonitost ne interesuju.
Ipak regionalnu „slavu"
stekao je tvrdnjom da na Evropskom univerzitetu jedan profesor predaje 70
predmeta, a na tom fakultetu zajedno sa opštim predmetima gde predaje navedeni
profesor drži nastavu ima ukupno 32 predmeta. No, njegov iskaz je „oberučke"
prihvaćen od nekih medija i distribuiran u javnosti. Time je Poljić pokazao ne
samo da ne zna da broji, da ne zna ni elementarni račun, nego ekstremnu zlonamernost
i želju da unosi haos gde god može.
Da je Poljić
sumnjivih stručnih kvaliteta pokazuju činjenice da je od samog imenovanja iz usklik
„Ja sam vlast!" poveo rat protiv privatnih univerziteta. Tako je u
jula 2013. godine izdao Rešenja kojima zabranjuje rad oba privatna Univerziteta
u Brčkom, a koje je posle nekoliko dana Apelaciona komisija („sud")
poništio. Ova bruka šefa Odeljenja obrazovanja Poljića nije ga se dotakla i
umesto momentalne ostavke on je odmah posle toga sazvao konferenciju za štampu
u kojoj je (iako nije doneo nikavo rešenje) saopštio da je opet zabranio rad
privatnih Univerziteta. Mediji su, naravno, to preneli. Protiv majstora haosa Poljića
su zato podnete krivične prijave kao i zahtevi za nadoknadu štete, ali Poljić i
dalje ne daje ostavku niti se kaje zbog svog zlog dela.
Posle toga Poljić je
inicirao sastanak sa vlasnicima Univerziteta gde je predlagao „primirje"
u zamenu za povlačenje krivičnih prijava, što su vlasnici, kao javni reket bez
presedana jednog zvaničnika Vlade Brčko Distrikta odbili, jer se radi o štetnom
i krajnje nemoralnom zahtevu.
Naravno, Poljić ne
miruje u želji da potre krivične prijave nalaže dostavu celokupne dokumentacije
oba privatna Univerziteta (uključujući personalna dosijea zaposlenih i
studenata), iako Agencija za zaštitu ličnih podataka izdaje Rešenje da to nije
po zakonu i da mora da vrati nasilno uzetu dokumentaciju. Poljić, naravno, nije
uvažio Rešenje Agencije za zaštitu ličnih podataka iz obrazloženje „da je on
Vlast i da ga ne interesuje mišljenje Agencije!".
Na ovakve izjave Poljića
niko u BiH ne reaguje ni zaštitnici ljudskih prava ni zaštitinici pravne
države, ostavljajući privatnim univerzitetima u Brčko Distriktu da se sami bore
za pravdu i zakonitost. Koliko je Poljić, zahvaljući vlasti, postao osion i
koliko ne zna za stid, svedoči i sledeći podatak. Naime, Poljić je 22. januara
2014. godine upravljao, prema nalazima policije Brčko Distrikta, neregistrovanim
vozilom. Portal Otisak.ba tom prilikom je prokomentarisao: „...Brčanski
'plavci' su i ovaj put pokazali da zakoni, bar u BH Distriktu isto važe za sve
građane, a Poljić je pokazao kako se ne treba ponašati jedan funkcioner Vlade
Brčko Distrikta".
Jasno je da je
celokupno ponašanje Poljića takvo da on panično skreće pažnju javnosti na sebe.
Postavlja se pitanje zašto Poljić skreće pažnju na sebe, šta ga „muči",
odnosno šta Poljić svojim činjenjem pokušava da kaže javnosti?
I dok to stručnjaci
za „marketing" i druge specijalnosti to ne odgonetnu, građani i
studenti moraju trpeti bahatost šefa Odeljenja obrazovanja u Vladi Brčko Distrikta
i čekati njegove nove „genijalne" poteze, svakako uz onu otrcanu floskulu
koja sve skriva „u interesu građana"?