O tome se govori

Aleksandar Vučić mora da odgovara za sve zločine, koje je izvršio njegov kartel

Neka visi Pedro

Tek kad Srpska napredna stranka padne s vlasti videće se prave razmere štete koju su Aleksandar Vučić i njegovi saučesnici iz zajedničkog zločinačkog poduhvata naneli Srbiji. Vučić je napravio sistem koji mu je omogućio apsolutnu vlast, pa će morati da snosi i apsolutnu odgovornost. On će biti okrivljen za kršenje Ustava i zakona, za zloupotrebu položaja, izdaju i prodaju Kosova i Metohije, osnivanje i upravljanje kriminalnim klanovima, proizvodnju i prodaju narkotika i ostala najteža krivična dela. Vučić mora da odgovara, mora da bude uhapšen, optužen i procesuiran. Ali, da bi Srbija prošla katarzu i osvojila šansu za normalnu budućnost, neophodno je da za svoj deo krivice budu kažnjeni svi njegovi politički i poslovni partneri. U oslobođenoj Srbiji ne sme da ostane nijedan pelcer naprednjačke pošasti, da se zlo ne ponovi.

Predrag Popović

Teško je pretpostaviti vreme i način na koji će doći do smene vlasti u Srbiji. Aleksandar Vučić je ličnom patologijom zarazio celu državu i narod. To je otvorilo prostor za sve opcije, od njegovog samoubistva ili bekstva, do puča ili revolucije. Kad i kako god do toga došlo, sigurno je samo jedno - Vučić će sa vlasti pasti pravo u zatvorsku ćeliju.

- Bez obzira šta klošari i ološ pričaju o meni, ostaću zapamćen po najviše izgrađenih puteva u istoriji Srbije - rekao je nedavno Vučić, kao da sluti blizinu političkog kraja.

Nehotice, citirao je svog mentalnog dvojnika, Adolfa Hitlera. I Hitler je izgradio najviše puteva u istoriji Nemačke, pa je, opet, zapamćen po Aušvicu i Dahauu, masovnim zločinima nad civilima, kultu ličnosti i zahtevu da se ubije sto Srba za jednog Nemca, koji je Vučić pola veka kasnije prepakovao u ideju o ubistvu sto muslimana za jednog Srbina.

S obzirom na objektivna ograničenja, Vučić nije uspeo da zlo proširi na globalni nivo, morao je da se zadovolji uništenjem Srbije. Zato neće ostati upamćen po "Moravskom koridoru", nego po najvećoj evropskoj mašini za pranje novca stečenog kriminalom - projektom "Beograd na vodi" i najvećoj evropskoj plantaži marihuane "Jovanjici". Spomenik Vučićevoj vlasti postavljen je na beogradskom groblju Lešće, gde je u mermer uklesano samo ime "Vladimir", kako niko ne bi saznao da se u urni nalazi pepeo Vladimira Cvijana, prvog naprednjačkog disidenta. Na drugom spomeniku, na Novom groblju, nalazi se ime Olivera Ivanovića. Širom Srbije su razbacane rake ostalih opozicionara, koji su likvidirani u prisustvu vlasti, kao i grobnice 48.000 penzionera, koji su žrtvovani tokom Vučićevog "rata protiv pandemije korona virusa".

Vučića će upamtiti i 700.000 mladih i obrazovanih, koji su pobegli u inostranstvo, kao i 400.000 radnika, koji su predati u roblje tzv. stranim investitorima. Vučićevo "zlatno doba" protegnuće se do 2052. godine, do kada će građani otplaćivati kredite, koje je naprednjačka vlast uzimala za korupcionaške projekte u koje su se ugrađivali i zahvaljujući kojima su stvorili svoje privatne imperije. Naposletku, ali najbitnije, Vučić će ostati zabeležen kao prvi srpski vladar koji se dobrovoljno, isključivo zarad vlastitog interesa, odrekao Kosova i Metohije.

Vučić je svestan da će morati da odgovara. Naprosto, naneo je suviše zla da bi prošao nekažnjeno. Čak i ako uspe da preživi pad s vlasti, što bi bilo najbolje i za njega i za Srbiju, nikada više neće osetiti dah slobode. Na trajnu traumu i strah osudio je celu svoju porodicu. Anđelko, Andrej i Danilo nikada neće moći da, bez zaštite čopora gorila, promole nos na ulicu, a kamoli da, kao normalni ljudi, prošetaju gradom, odu do radnje ili kafića. Oni i danas žive u strahu od susreta sa žrtvama svojih političkih, poslovnih i privatnih zlodela.

Kad je odlučio da preuzme apsolutnu vlast, Vučić je pristao i na to da snosi apsolutnu odgovornost za sve zločine kartela kojim komanduje. Na to će ga, čim dođe vreme za svođenje računa, podsetiti i njegovi najbliži saradnici. Hrvatski pop-bend 4M još 1960. godine je opevao tužnu sudbinu diktatora.

"Na Pedra svali krivnje sve, neka visi Pedro, po Pedru udri kritike, neka visi Pedro, sva zla prebaci na njega, neka visi Pedro, za sve guste krive Drine i za sve što po zlu krene, za debakle i probleme, uvek ima jedan Pedro", navodi se u stihovima punim predikcije sudbine koja čeka Pedra Vučića.

Ima mnogo parazita na svim nivoima vlasti, koji su Srpsku naprednu stranku, kao što je priznala bivša ministarka Zorana Mihajlović, koristili kao džuboks za bogaćenje i bahaćenje. U skladu sa svojim mogućnostima, svaki naprednjak je zgrtao javnu i tuđu privatnu imovinu. Dok su čerupali Srbiju kao svoj ratni plen, svima je bilo lepo. Sad, kad su se zabrinuli da se idili bliži kraj, ne žele da podele odgovornost sa svojim mentalno poremećenim šefom, koji im je omogućio ispunjenje svih snova.

I Vučić zna da će svi pokušati da spasu svoju glavu nudeći njegovu. Način na koji će to uraditi već je prezentovala Dijana Hrkalović. "Mislila sam da on radi u interesu države, naše Srbije, nisam mogla ni da pretpostavim da je on sve radio samo u ličnom interesu", govorila je Hrkalovićka o svom bivšem šefu i ljubavniku Nebojši Stefanoviću.

Taj izgovor će iskoristiti i kad bude pravila otklon prema "Velikom šefu", kako su Vučića nazivali njegovi drugari iz klana Veljka Belivuka u komunikacijama preko "skaj" aplikacije. "Mislili smo da radi za Srbiju, kad ono međutim..." Svi će se praviti naivni, zavedeni i izigrani. U zamenu za svoje gladne i alave zadnjice, ponudiće Vučićevu ludu glavu.

Vučić je olakšao posao budućim svedocima pokajnicima. Kad je doveden na vlast, njegova inteligencija je ustuknula pred njegovim karakterom. Uslovljen kompleksom niže vrednosti, koji je formiran u porodici, a formatiran pod Šešeljevom suknjom, uživeo se u ulogu opakog svemoćnog diktatora.

Da bi dokazao moć, samovoljno je odlučivao o svemu: gde će proći koja trasa puta, koja firma će dobiti koji tender, kakav će biti kurs dinara, ko može da bude ministar, a ko će ići u "Zadrugu" ili na "Euroviziju", ko će biti trener u Crvenoj zvezdi, a ko član uprave Partizana.

Vučić je postavljao i smenjivao tužioce i sudije, urednike i novinare, hapsio je nepodobne poštene policajce i štitio podobne ubice, razbojnike i lopove.

Saradnicima je uporavljao pomoću štapa i šargarepe. Dao im je državne i direktorske funkcije, status i novac, ali pod pretnjom kažnjavanjem ukoliko se suprotstave predaji Kosova i Metohije, prodaji javnih resursa Arapima, Amerikancima, Kinezima i ostalim lažnim stranim investitorima. Plan mu je uspeo. Političari, tajkuni i ostali srpski kriminalci sa Kosova pristali su da sarađuju s njim na učvršćivanju albanske države.

Vladike i sveštenici su bez reči pristali na Vučićevu podelu Srpske pravoslavne crkve i predaju 1.800 nemanjićkih i ostalih hramova tzv. Makedonskoj pravoslavnoj crkvi. Policajci, tužioci i sudije montirali su postupke u kojima su štitili naprednjačke zločince sa doljevačke rampe, surčinskog aerodroma i ritopečke klanice, kao i organizatore šverca oružja i droge.

Naprednjaci horski ponavljaju refren: "O svemu odlučuje predsednik Aleksandar Vučić". Pametniji to rade namerno, kako bi na vreme odgovornost prebacili sa sebe na njega. Gluplji tako, bestidnim ulizištvom, pokušavaju da dokažu lojalnost. Svaki član tog duvačkog orkestra otpevao je svoju verziju hita "Neka visi Pedro".

Iako je Vučićeva inteligencija samo neproverena glasina, ona mu i nije bila potrebna da bi shvatio koliko je opasna uloga gromobrana, koju je prisvojio kad je pokušavao da stvori imidž kojim bi prikrio nedostatak testosterona. Umesto intelekt, na dolazeću opasnost upozorio ga je instinkt, karakterističan za sve vrste kriminalaca, od pravih mafijaša do hulja iz novobeogradskih blokova i Centralne otadžbinske uprave. Uplašen, Vučić je već počeo da se odriče "zaluga" za sve zločine koje je izvršio njegov klan.

- Briselski sporazum je potpisao Ivica Dačić. On je potpisao, a sad svi to prebacuju na mene. Meni prete, mene hoće da ubiju zbog onoga što je uradio Dačić. Njegov savetnik Vlade Divac je omogućio Kosovu da postane član Međunarodnog olimpijskog komiteta, a svi opet kažu da sam ja kriv - kukao je nedavno Vučić.

Nesposoban da shvati kako stvari funkcionišu u politikantskoj igri, koju vode globalni centri moći, Vučić se nada da će odgovornost sa sebe zbaciti na marionete koje su izvršavale njegove naloge i potpisivale ugovore koje je on sklapao. Na to ga upozorava i Zorana Mihajlović. Dok je bila ministarka energetike i građevinarstva, ona je potpisala stotine spornih ugovora, čiji će kriminalni i koruptivni karakter kad-tad dospeti do tužilaštva i suda.

Kad je Vučić počeo da je javno podseća na to, Mihajlović ga je upozorila da će proći kao bivši hrvatski premijer Ivo Sanader. Zagrebački Županijski sud je, pre mesec i po dana, odredio ukupno 18 godina i osam meseci zatvora Sanaderu. U objedinjenu kaznu uračunate su presude u tri korupcionaške afere, a čeka se konačno rešenje za ratno profiterstvo, u kojoj je bivši šef HDZ-a okrivljen za finansijske malverzacije sa Hipo bankom.

Sanader je u tom slučaju već tri puta osuđivan na zatvor u trajanju od 2,5 do 10 godina, ali te presude su poništavane. Kad poredi Vučića sa Sanaderom, Zorana Mihajlović misli upravo na tu aferu. Sporni ugovor sa Hipo bankom potpisao je Mate Granić, koji nije ni obuhvaćen optužnicom, dok je kao glavni krivac targetovan Sanader, iako je bio sam podstrekivač.

Posle smrti Franje Tuđmana, vašingtonski mešetari su na čelo HDZ-a i hrvatske vlade postavili Ivu Sanadera, anonimnog intendanta teatra u Splitu. Sanader je ispunio sve zahteve svojih mentora. Pacifikovao je HDZ i uveo Hrvatsku u Evropsku uniju. Kad je potrošen, odbačen je pravo na robiju.

Uhapšen je u Sloveniji, dok je pokušavao da pobegne s mesta zločina. Američke gazde nemaju milosti prema slugama, kojima istekne rok. Nije im dosta što je osuđen na više od 18 godina robije, nego još insistiraju da mu se pripiše nekoliko godina, i to za podstrekivanje. Još kao radikal, Vučić je u intervjuu zagrebačkom nedeljniku Globus najavio da će "sanaderizirati Srbiju". To je jedino obećanje koje je ispunio. Kriminalizovao je sebe, celu svoju porodicu, svoje kumove i stranačke saradnike.

Sad se uzalud nada da će se od odgovornosti izvući time što nije lično potpisivao Briselski sporazum, ugovore o izgradnji auto-puteva i bolnica, nabavkama medicinske opreme i vakcina, prodaji oružja, pa i sporazum o končanom priznanju nezavisnosti lažne albanske države Kosovo, koji će poturiti Ani Brnabić da ga parafira. Kao što se vidi iz Sanaderovog primera, to je slab alibi.

Pedro Vučić je stvorio sve uslove da visi. To je njegov problem. Međutim, državni i nacionalni problem ne može da se reši kažnjavanjem samo šefa naprednjačkog kartela. Neopohdno je da osim Vučića odgovornost snose i ostali učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu. Samo potpuna katarza, kompleksna i kompletna deratizacija političke i javne scene može da pruži nadu u stvaranje pravne države i šanse za normalan život.

Na odgovornost moraju da budu pozvani svi funkcioneri vlasti, svi poslanici i ministri koji su glasali za zakon kojim je penzionerima oteta imovina ili za leks specijalis koji je omogućio izgradnju "Beograda na vodi". Sa kaznom moraju da se suoče svi političari, policajci, sudije i tužioci koji su omogućili stvaranje klana Veljka Belivuka, kao i organizovanih kriminalnih grupa Zvonka Veselinovića, Predraga Koluvije i ostalih naprednjačkih gangova.

Sa posledicama svojih zločina moraju da se suoče i vlasnici i urednici medija, koji su Vučićevom propagandom kao stroncijumom trovali javnost i doprineli učvršćivanju diktature. I to ne samo Željko Mitrović i Pink, ili Dragan J. Vučićević i Informer, nego svi učesnici u Velikoj propagandi laži.

Naprednjačka vlast je Mitrovića štitila od odgovornosti i za najteže zločine, za ubistva u kojima su učestvovali on i njegov sin Aleksandar. I Vučićević je zaštićen od krivičnih dela, pa je još 2015. godine izbegao suočavanje s pravdom. Vučić štiti i Dragana Bujoševića, penzionera na funkciji direktora Radio-televizije Srbije.

Zbog istog nepostojećeg dela - verbalnog delikta - u pritvoru se nalazi Dejan Petar Zlatanović, urednik You Tube kanala Srbin Info, a Marko Vidojković, književnik i kolumnista dnevnog lista Danas, pobegao je iz Srbije pred pretnjama Vučića, Aleksandra Šapića i brojnih naprednjačkih botova. Iako imaju suprotstavljene političke stavove, Zlatanović i Vidojković su izloženi torturi iz istog centra moći i to samo zbog nepodobnih izjava. S druge strane, Bujošević je na slobodi, opušteno upravlja RTS-om, koji potresa korupcionaška afera.

Olvera Kovačević je za tri godine dobila 14 miliona dinara za kolažnu emisiju "Jedan dobar dan". RTS joj je tri godine plaćao scenografiju, tehniku i voditelje programa koji nije emitovan nijedan minut, a trebalo je da ide svaki dan. U produkciji RTS-a je zaposleno 688 radnika, ali javni servis je plaćao, između ostalog, privatnu produkcijsku kuću "Filming", koja ima jednog zaposlenog. "Filming" prodaje RTS-u kviz "Stigni me ako znaš", koji ima malu gledanost, a veliku cenu, oko 20.000 evra po emisiji. Pritom, taj kviz vodi Kristina Radenković, zaposlena na RTS-u, a snima se u studiju RTS-a tehnikom RTS-a.

Tako i Jovan Memedović, stalno zaposlen na RTS-u,pravi emisiju "Potera", koju prodaje RTS-u. Tanja Peternek RTS-u, na kome je zaposlena, prodaje emisiju "TV lica - kao sav normalan svet", koji pravi za Cepterovu produkciju. Produkcijska kuća "Atena", čiji vlasnik je Aneta Mihajlović Ivanović, naplaćuje RTS-u 150.000 evra po epizodi serije "Pupin". Produkcija "Atena" je posao vredan 1,5 milion evra dobila iako nema nijednog zaposlenog. Koliki je nivo bahaćenja i razbacivanja novca građana, osim navedenih primera, ilustruje i račun za kupovinu filmova. RTS je filmove "Bilo jednom na zapadu", "Posao u Italiji", "Kum 2" i "Bekstvo iz Alkatraza" 2010. godine paćao od 3.750 do 4.000 evra, a 2021. godine čak 9.000 evra. No, Bujošević, Olja Kovačević i ostali prevaranti iz RTS-a su na slobodi, u pritvoru je Dejan Zlatanović, koji nije krao pare građana, ali jeste kritikovao gospodara Pedra Vučića.

Istinu o velikoj pljački Srbije ne sakrivaju samo mediji iz Vučićeve Velike propagande laži, nego i republički organi kao što je Državna revizorska institucija. U poslednjem izveštaju, koji je nedavno predstavljen u Narodnoj skupštini, navodi se da je DRI sprovela reviziju 272 javna preduzeća i ustanove. Kod pripremnih radnji za sastavljanje finansijskih izveštaja utvrđene su nepravilnosti i "greške" teške 13,12 milijardi dinara.

Kod nepravilnosti u poslovanju iskazana je šteta od 69,19 milijardi dinara, a greške u finansijskim izveštajima iznosile su 523,17 milijardi dinara. Kod javnih nabavki utvrđen je najveći broj nepravilnosti. U čak 44,5 odsto analiziranih slučajeva otkrivene su greške usled nesprovođenja tendera ili nepravilno primenjenih akata, što je izazvalo štetu od 17,71 plus 68,58 milijardi dinara. Samo na tim primerima, Državna revizorska institucija je utvrdila da su javna preduzeća i ustanove, kršeći zakone i propise, samo u 2021. godini spiskale 760,96 milijardi dinara.

U izveštajima, kojima su konstatovane nepravilnosti od skoro 6,5 milijardi evra, DRI je podnela 101. prijavu, i to prekršajne. Na taj način, DRI je pomogla zataškavanju kriminalnih i korupcionaških afera u državnim institucijama i javnim preduzećima, odnosno klanu na čijem čelu se nalazi Aleksandar Vučić. Zašto je to tako, na istoj sednici Narodne skupštine objasnio je Miroslav Aleksić, šef poslaničkog kluba Narodne stranke.

- Glavna organizacija za prikrivanje korupcije u Srbiji jeste Državna revizorska institucija na čelu sa Duškom Pejovićem. Ta institucija služi za prikrivanje korupcije u državnim preduzećima i sistemima koje troše novac iz budžeta. DRI to radi po zadatku. Na primer, izveštaj o "Krušiku" je kasnio 360 dana sa objavljivanje.

Državni revizor nije radio reviziju poslovanja RTS-a. Da nije razlog to što je Pejovićev sin zaposlen kao interni revizor u RTS-u. Treba da se zna da je Pejovićeva ćerka zaposlena kao interni revizor u beogradskom Vodovodu, a njegova supruga je predsednik Nadzornog odbora u Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu.

U izveštaju DRI postoji podatak da je "Srbijagas" potrošio 16 milijardi dinara mimo procedure. Potrošili su 16 milijardi dinara, a DRI nije podnela krivičnu prijavu, niti je obavestila tužilaštvo, već je samo podnela prekršajnu prijavu. U izveštaju se navodi preporuka DRI da se isknjiže sva potraživanja Elektroprivrede Srbije na Kosovu i Metohiji, umesto da se proceni njihova vrednost. I na taj način DRI doprinosi potpunom razvlašćivanju Srbije na Kosovu i Metohiji. Vi ne smete da jurite funkcionere koji upravljaju državnim novcem zato što imate svoje beneficije, pa morate da ćutite. Vas, Pejoviću, država plaća 400.000 dinara mesečno da kontrolišete kako se troši državni novac, ali to vam teško ide. Sram da vas bude - rekao je Aleksić.

Umesto stida, Duško Pejović ima odlikovanje Nemanjića, koje mu je dao Aleksandar Vučić. Ima i razloge za brigu zbog onoga što će ga snaći kad dođe do smene vlasti i suočavanja sa pravdom.

Vučićeva predizborna parola "zajedno možemo sve" treba da bude primenjena kad kartel padne s vlasti. Tada bi trebalo da svi zajedno odgovaraju za uništavanje države i naroda. Svi, a ne samo mentalno poremećeni Pedro iz Čipuljića.

- Neko mora da bude streljan, neko mora da bude osuđen na dugogodišnju robiju, nekome se mora uzeti sve što je stekao otimanjem od svakoga od nas. Niko nije napravio bogatstvo iz vazduha ili vode. Oteto je od svakoga od nas, od nečije dece, od nečijih porodica i od nečije budućnost. Ne mogu da uživaju u onome što su oteli od Srba. Moraju da vrate Srbiji sve što su oteli. Moraju i da budu kažnjeni za to - govorio je Aleksandar Tijanić 2004. godine, otpužujući post-petooktobarske lopove iz DOS-ove vlasti.

Iako je i Tijanić kasnije, kad se udomio u RTS-u, otimao svom snagom i prikrivao ortake iz svih režima kojima je služio, ovu njegovu analizu treba shvatiti kao osnovni uslov za spas Srbije. Nažalost, nijedna vlast nije sprovela Tijanićeve reči u delo. Niko nije streljan, uhapšen i osuđen na robiju, nijednom lopovu nije oduzeta imovina.

Upravo to je stvorilo uslove za dolazak Aleksandra Vučića na vlast. Vučić nije uzrok zla koje uništava Srbiju, on je posledica svega što su radili vladari pre njega, od Tita, preko Slobodana Miloševića, Zorana Đinđića, Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, zajedno sa konvertitima koji i danas parazitiraju na naprednjačkoj kadrovskoj deponiji. Svaka vlast je doprinela sadašnjoj tragediji Srbije. Velika većina političara, državnih funkcionera, sudija, policajaca, intelektualaca, vladika, novinara, tajkuna i ostalih kriminalaca radila je isključivo u svoju korist, na štetu države i naroda. Na kraju, kontinuirani užas je proizveo Vučića i kartel oko Srpske napredne stranke.

"Ti viči da te čuju svi - neka visi Pedro, sva zla prebaci na njega ti, neka visi Pedro, jer Pedro - to je on, glavno da to nismo mi", navodi se u pesmi grupe 4M, koja završava pitanjem: "Da nismo Pedro možda ipak mi".

Svaki taj stih opisuje ono što čeka Pedra Vučića, ali i sve ostale građane Srbije. Pedro je najveći krivac, ali nije samo on odgovoran za zlo kojim je zarazio celo društvo. Krivi su i njegovi ortaci iz kartela, ali i svi oni koji su na pogrešan i preslab način pokušavali da mu se suprotstave. Cela Srbija je kriva što je dozvolila da na vlast dođu opskurni tipovi poput Tomislava Nikolića i Vučića. Pored sveg zla, Vučić je uradio i jednu korisnu stvar. Iz mulja, sa dna društva podigao je na najviše državne funkcije sebi slične moralne kreature, iskompleksirane bednike, secikese, klošare i ološ najgore vrste. Nelečenim mentalnim bolesnicima, pijandurama i narkomanima, profesionalnim prostitutkama i rekreativnim droljama dao je šansu da ispune sve svoje snove, da budu ministri, poslanici, direktori, vlasnici firmi, agencija, stanova u "Beogradu na vodi", medijski moguli, tajkuni. Naravno, svi će se, čim dođe do promene vlasti, ponuditi da svedoče protiv aktuelnog vođe. Svi će vikati - neka visi Pedro.

Neka visi, neka dobije što je zaslužio. Međutim, Srbija više nema vremena, ne može opet da propusti priliku za resetovanje, pa da se zadovolji kažnjavanjem vođe, a da oprosti njegovim sledbenicima. Milošević je umro u ćeliji, Đinđić je streljan, a Koštunica i Tadić su završili utopljeni u vlastitu beznačajnost.

Najgori saradnici bivših vladara, simboli prošlosti koja traje, i danas su na vlasti. Kao što su izdali propale gospodare, izdaće i Vučića, pokušavajući da pretrče na stranu sledećih pobednika.

Ako Srbija to dozvoli, odreći će se prava na budućnost, biće obešena zajedno sa Pedrom.