Propast

Vučićev kartel zadužio Srbiju za još 5,5 milijardi evra

Posle njega, potop

Srpski parlament je, u prošlom sazivu, samo za godinu dana izglasao 38 zakona o kreditima, kojima je država zadužena za dodatne 5,5 milijardu evra. Za popunu budžeta, Srbija je 10. novembra 2022. uzela milijardu dolara od Fonda za razvoj Abu Dabija. MIGA ugovorom se zadužila za 700 miliona evra za izgradnju "Moravskog koridora", za koji je ranije već uzela 500 miliona evra. Nepotrebne i preskupe kredite, koje će razgrabiti Vučić i njegovi kriminogeni saradnici, građani će otplaćivati sledećih dvadesetak godina. Najmanje.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić je naneo trajnu štetu Srbiji. I ako sutra padne s vlasti (svejedno na koji način: da li na izborima ili pobunom građana, da li će se šlogirati ili obesiti) iza njega ostaće opustošena država i opljačkani narod, gurnut u dužničko ropstvo.

Naprednjački kartel je očerupao javne resurse i privatnu imovinu. Tragovi zločina uneti su u zakone, koje je u Narodnoj skupštini izglasala vladajuća većina alavih poltrona, prevaranata, bednika i propalica. Samo u poslednjem skupštinskom sazivu doneto je 38 zakona, kojima su potvrđeni ugovori o kreditima čija ukupna vrednost iznosi 4.731.816.883,43 evra.

Kad se tome dodaju i državne garancije za zajmove, koje su uzela javna preduzeća poput EPS-a i Srbijagasa, zaduženje Srbije je poraslo za više od 4,5 milijarde evra.

Od oktobra 2022. do oktobra 2023. godine narodni poslanici iz Vučićevog zločinačkog udruženja ratifikovali su ugovore o kreditima za, uglavnom, nepotrebne i preskupe projekte. Novac, pozajmljen od domaćih i stranih banaka, podeliće Vučićevi kumovi i ostali saučesnici, a građanima će ostati obaveza da dugove otplaćuju sledećih dvadesetak godina.

Sa kakvim posledicama ozakonjene pljačke se suočava Srbija najbolje se vidi iz načina na koji vlast gradi "Moravski koridor". Vlada, u kojoj je Vučić bio tzv. prvi potpredsednik, pre 11 godina je potpisala ugovor sa kineskom kompanijom "China Road and Bridge" za izgradnju autoputa Pojate-Preljina po ceni od 480 miliona evra. Pet godina kasnije, Vlada na čijem čelu je bila Ana Brnabić umesto Kineza, za isti projekat, angažovala je američko-turski konzorcijum "Bechtel-Enka UK Limited", po ceni koja je narasla na 800 miliona evra. Promene, koje su usledile, digle su rashode na više od dve milijarde evra.

U decembru 2021. godine, Vlada Republike Srbije sklopila je tzv. MIGA ugovor sa aranžerom J.P. Morgan Chase Bank i agentom J.P. Morgan AG za obezbeđivanje kredita vrednog 400 miliona evra, nemenjenog za izgradnju "Moravskog koridora".

U aranžmanu J.P. Morgan Chase Bank, kredit je obezbeđen u bankama Credit Agricole, Raiffeisen Bank International AG i Santander Bank, kao i Caixabank i UBS Switzerlandu. Na zahtev Vlade Srbije, ugovor o tom kreditu je promenjen, pa je zaduženje poraslo sa 400 na 500 miliona evra. Narodna skupština Srbije je 26. jula 2023. ratifikovala tu izmenu, a tri meseca kasnije i novi zajam u organizaciji istog aranžera. (Ceo ugovor pročitajte na linku www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/748-23%20-%20Lat..pdf )

Novim MIGA ugovorom, Srbija se zadužila za još 700 miliona evra za isti projekat. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1921-23%20LAT.pdf ) U ugovoru se navodi da je, u skladu sa zahtevima MIGA (Multilateralna agencija za garantovanje investicija) Vlada Srbije pristala da ispunjenje obaveza garantuje, kako se navodi u ugovoru: "hipotekom, teretom, zalogom, plenidbom ili drugom vrstom obezbeđenja, kojim se obezbeđuju bilo koje obaveze bilo kog lica ili drugi ugovori ili aranžmani".

Otplata kredita će se vršiti u 24 jednake šestomesečne rate, u iznosu od 29.166.666,67 evra. Kamatna stopa će se obračunavati na godišnjem nivou sabiranjem marže i EURIBOR-a, pod pretnjom naplate zatezne kamate od dva odsto ukoliko bude kašnjenja s otplatom bilo koje rate. Vlada Srbije, odnorno resorni ministar finansija, Siniša Mali, potpisom ovog ugovora garantovao je da "nijedan parnični, arbitražni ili istražni postupak pred bilo kojim sudom, arbitražnim telom ili agencijom" u slučaju negativne presude neće imati negativne efekte na "zajmodavca", kao i da "nije pokrenut niti postoji pretnja od pokretanja postupka protiv njega".

Takođe, država Srbija se odrekla prava da "zahteva imunitet za sebe ili svoju imovinu od tužbe ili drugog javnog procesa" osim za prostorije diplomatskog predstavništva, zdravstvenih institucija, vojnih sredstava - objekata, opreme i oružja - prirodnih resursa i nepokretnosti u javnom vlasništvu. Dalje, Srbija je pristala na zabranu da imovinu, koja čini deo projekta "Moravski koridor" daje pod hipoteku bilo kome, da je proda ili otuđi na bilo koji drugi način.

Svi sporovi rešavaće se pred Londonskim sudom međunarodne arbitraže (LCIA), a Srbija se "neopozivo odrekla svakog imuniteta koje ona ili njena imovina ili prihodi inače mogu uživati u bilo kojoj nadležnosti bilo kog suda ili tribunala", kao i pružanja zaštite putem sudskog naloga za refundiranje sredstava ili prihoda. Vlada Republike Srbije, u statusu "Zajmoprimca" ovim ugovorom "neopozivo pristaje na izvršenje bilo koje presude u bilo kom postupku u Engleskoj".

Poslanici vladajuće većine 27. februara 2023. godine glasali su za Zakon o potvrđivanju ugovora o zajmu između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Vlada Srbije je pokrenula pregovore sa WBIF-om (Western Balkans Investment Framework - Investicioni okvir za Zapadni Balkan) za donaciju, koja bi pomogla u realizaciji projekta izgradnje Železničkog koridora 10, od Beograda do Niša. Za tu investiciju, koja će koštati ukupno 1,1 milijardu evra, Srbija je od WBIF-a zatražila 598 miliona evra, a od Evropske banke za obnovu i razvoj 500 miliona evra. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/227-23%20lat..pdf )

Ugovorom, koji je potpisan 15. decembra 2022, EBRD je pristao da isplati taj zajam u šest tranši. Kredit u celini mora da bude otplaćen najkasnije do 20. oktobra 2037. godine.

Srbija je od EBRD-a uzela još nekoliko kredita, kao što je onaj od 18 miliona evra, iz koga će se finansirati "Program za otpornost na klimatske promene i navodnjavanje". (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1937-23%20LAT.pdf ) Odredbama ovog "Projektnog sporazuma" određeno je da Srbija kredit otplati u 24 jednake rate, najkasnije do 25. aprila 2038. godine.

Evropska investiciona banka (EIB), sa sedištem u Luksemburgu, dala je kredit od 40 miliona evra za "infrastrukturu u obrazovanju". (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/324-23%20-%20lat..pdf ) Projektom, vrednim 80 miliona evra, obuhvaćena izgradnja, renoviranje i opremanje obrazovnih objekata u Srbiji. Rok za otplatu kredita je 25 godina.

Vlada Srbije je od Evropske investicione banke tražila i kredit od 85 miliona evra, kako bi finansirala projekat rehabilitacije i poboljšanja bezbednosti na putevima, čija ukupna vrednost iznosi 390 miliona evra. Ugovor o tom kreditu je potpisan u Beogradu 5. oktobra 2023. godine. EIB je još 2013. godine odobrio sto miliona evra za taj projekat

EIB je, 16. juna 2023, odobrio i zajam od 80 miliona evra za Projekat "Nauka". (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1238-23%20-%20Lat..pdf ) Mnogo ambiciozniji i skuplji projekat za izgradnju BIO4 Kampusa finansiran je i kreditom Banke za razvoj Saveta Evrope (BRSE) sa sedištem u Parizu.

Kredit od 200 miliona evra Srbija namenjen je krajnjem korisniku, preduzeću "BIO4", koje je u vlasništvu Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1842-23%20LAT.pdf)

Banka za razvoj Saveta Evrope odobrila je kredite, koji su uloženi u projekte od velikog značaja za Vučića i njegovo okruženje. Zajam od 200 miliona evra je uložen u zdravstveni sistem, (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/749-23%20-%20Lat..pdf ), a 30 miliona evra za renoviranje zatvorskih objekata u Sremskoj Mitrovici i Kruševcu. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1073-23%20-%20Lat..pdf ) Kad padnu s vlasti, vodeći članovi naprednjačkog klana, uključujući i poslanike, koji su glasali za ove i ovakve zakone, završiće u bolnicama i zatvorima.

Pravnici iz evropskih finansijskih institucija znaju s kim imaju posla, zato u ugovore koje potpisuju s Vladom Srbije unose više pretećih upozorenja, nego odredbi o načinu i tempu vraćanja duga. U ugovorima, koje nude EBRD, EIB ili BRSE, taksativno su nabrojane okolnosti koje su strogo zabranjene. Uz svaku odrednicu navedena je tačna definicija: "Podmićivanje" predstavlja nuđenje, davanje, primanje ili traženje, bilo direktno ili indirektno, neke vrednosti radi neodgovarajućeg uticaja na postupanje neke druge strane; "Obmanjivanje" predstavlja svako činjenje ili nečinjenje, uključujući pogrešne tvrdnje, kojima se svesno ili nesvesno vrši obmana, ili se čini pokušaj obmanjivanja jedne strane da bi se stekla neka finansijska ili druga korist ili izbegla neka obaveza; "Prinuda" je ugrožavanje ili nanošenje štete ili pretnja ugrožavanjem ili nanošenjem štete, direktno ili indirektno, nekoj strani ili imovini te strane u cilju neprikladnog uticaja na njeno postupanje; „Tajno dogovaranje" je dogovor između dve ili više strana sa ciljem da se ostvari neki neprikladan cilj, uključujući neprikladno uticanje na postupanje druge strane... Zabranjen je i sukob interesa, pa Vlada Srbije mora da "pre dodele bilo kog ugovora koji je finansiran u okviru određenog projekta identifikuje i blagovremeno obavesti Banku o stvarnim vlasnicima ponuđača, koji su bliski saradnici ili članovi porodica predstavnika upravljačkih tela Zajmoprimca".

Osim uobičajenih odrednica o obavezi "Zajmoprimca" da, prilikom realizacije određenih projekata, poštuje sve domaće i međunarodne zakone, ekološke standarde i ljudska prava, evropske banke insistiraju na svom pravu da sprovode kontrolu u Srbiji.

- "Zajmoprimac" (Srbija) će dozvoliti posete, pravo pristupa i istrage Banci i, po potrebi, Evropskom sudu revizora, Evropskoj komisiji, Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara i Evropskom javnom tužilaštvu, kao i licima koja odrede gore navedeni. "Relevantna strana" ima pravo da sprovodi istrage, inspekcije, revizije i provere na licu mesta po želji i da pregleda knjige i evidencije "Zajmoprica". Nije dozvoljena opstrukcija istrage podmićivanja, obmanjivanja, uznemiravanja ili zastrašivanja bilo koje strane kako bi se sprečilo da obelodani svoje znanje o pitanjima relevantnim za istragu - navodi se u ugovorima evropskih finansijskih institucija.

U tim dokumentima ističe se potreba za sprečavanjem pranja novca i poreskih prevara. Evropske banke zahtevaju da srpska Vlada garantuje da "nijedan od njenih službenika, direktora, agenata ili zaposlenih nije predmet pravosnažne sudske presude vezane za delo počinjeno u vršenju profesionalnih dužnosti". Za vlast u Srbiji najveći problem predstavlja i uslov da "niko od službenika Vlade nije stupio u poslovne odnose sa sankcionisanim licima".

Banke zabranjuju "sankcionisanim licima" da na bilo koji način učestvuju u realizaciji projekata, koji su finansirani iz zajmova koje one daju. U ugovorima se jasno ističe da se zabrana odnosi na pojedince ili preduzeća koja se nalaze pod sankcijama Ujedinjenih nacija, Evropske unije i svih njenih institucija, Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije.

U tom opisu nedostaju još samo fotografije Zvonka Veselinovića i Milana Radojičića, koji se nalaze na "crnoj listi" Amerike, EU i Velike Britanije. Ipak, njihova građevinska preduzeća uključena su u sve projekte, koji su finansirani stranim kreditima. Veselinovićeve firme rade i na "Moravskom koridoru", kao podizvođači konzorcijuma "Bechtel-Enka", iako se nalaze pod sankcijama SAD-a. Isti uslov o zabrani saradnje sa "sankcionisanim licima" navode se u ugovorima o zajmovima kineskih banaka, ali to ne sprečava kineske kompanije, koje dobijaju poslove da angažuju "Inkop" ili neku drugu Veselinovićevu firmu.

Pod istim ili vrlo sličnim uslovima, Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) dala je Srbiji pet kredita od oktobra 2022. do danas. Kredit od 149.900.000 evra namenjen je za "Razvojnu politiku zelenog rasta". (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1240-23%20-%20Lat..pdf )

Za razvoj lokalne infrastrukture i institucionalno jačanje lokalnih samouprava Srbija je uzela zajam od 88.400.000 evra. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/357-23%20-%20lat..pdf ) Kao osnovni cilj projekta navodi se unapređenje kapaciteta lokalnih samouprava da upravljaju održivom infrastrukturom i povećaju dostupnost ekonomskim i društvenim mogućnostima na klimatski svestan način. Uz poboljšanje transporta i rekonstrukciju lokalnih saobraćajnica, novac je namenjen za reviziju bezbednosti na putevima. Realizacija projekta je oročena na 30. novembar 2028, a otplata glavnice kredita na 15. decembar 2036. godine.

Za projekat čiste energije i energetske efikasnosti za građane Srbija je od IBRD-a uzela zajam od 44.900.000 evra, koji mora da otplati do 15. decembra 2033. godine. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2599-22%20LAT..pdf ) Projekat unapređenja upravljanja javnim financijama za zelenu tranziciju finansiran je IBRD-ovom pozajmicom od 69.300.000 evra, takođe sa desetogodišnjim rokom otplate. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1239-23%20-%20Lat..pdf )

U okviru Strategije za razvoj tržišta kapitala, Vlada Republike Srbije je od IBRD-a uzela kredit od 27.700.000 evra, koje će potrošiti na kupovinu hardvera i softvera za beogradsku berzu BELEKS. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/791-23%20-%20Lat..pdf ) Iz takvih zajmova plaćeni su paketi informaciono-komunikacioni tehnološki sistemi za EPS, Geodetski zavod, Pošta Srbije, sva ministarstva i mnoge lokalne samouprave. Firme Igora Brnabića, brata Ane Brnabić, i Bojana Kisića, brata eks-ministarke Darije Kisić Tepavčević, prodajom hardvera i softvera ostvarile su zarade od po nekoliko desetina miliona evra. Može se očekivati da i novac iz ovog kredita završi na računima firmi čiji su vlasnici ova ili neka druga braća.

Aleksandar Vučić se hvalio da ga je francuski predsednik Emanuel Makron vodio u "svoje tajne odaje". Tamo su se, uz vino i tihe Šopenove sonate, dogovarali o raznim političkim i poslovnim kombinacijama. Francuske firme su dobile unosne poslove, a banke priliku da zarade kroz zajmove Srbiji. Prošli saziv srpskog parlamenta ratifikovao je "Okvirni sporazum" o kreditnoj liniji i tri kredita dobijena od Francuske agencije za razvoj (AFD). (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1783-23%20LAT.pdf )

Kreditna linija CRS1025-01-D namenjena je za finansiranje "programske operacije za razvojnu politiku zelenog rasta u Srbiji". Rok za povlačenje sredstava iz tzv. Prvog kredita, vrednog 135 miliona evra, bio je 15. februar ove godine. Početna kamatna stopa oznosi 2,95 odsto. Otplata počinje 15. oktobra 2026, a poslednji datum za plaćanje glavnice je 15. april 2033. godine. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1783-23%20LAT.pdf )

Za taj program Srbija je od Francuske agencije za razvoj uzela i zajam od dodatnih 69.300.000 evra. Prva rata za naplatu dospeva 15. oktobra 2029, a poslednja mora da bude plaćena do 15. aprila 2033. godine. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1779-23%20LAT.pdf )

Ni tu nije kraj zaduživanju za potrebe "Operacije za razvojnu politiku zelenog rasta". Isti "Zajmoprimac" je od istog "Zajmodavca" uzeo kredit od 176.800.000 evra kako bi "poboljšao kvalitet života sedam miliona stanovnika, posebno ciljajući na najsiromašnije lokalne zajednice osetljive na klimatske promene". Sa ciljem da se unaprede "kapaciteti lokalnih samouprava i poveća dostupnost ekonomskim i društvenim mogućnostima na klimatski svestan način", "specifične akcije za poboljšanje situacije mobilnosti žena" i "modifikovanje deljenja javnog prostora u korist aktivnih načina", uzeti su krediti u ukupnom iznosu od 281.100.000 evra.

Ne postoji nijedan član Vlade Srbije i poslanik vladajuće većine, koja je izglasala to zaduživanje, koji može da objasni značenje tih floskula, ali to ih nije sprečilo da građanima nametnu obavezu da taj dug otplaćuju sledećih desetak godina. Uz sve to, pored zajma od AFD-a, Vlada Srbija je za isti program već ranije uzela dodatnih 88,4 miliona evra. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/356-23%20-%20lat..pdf )

Gde su Francuzi, tu su i Nemci. Srbija je uzela dva kredita id Nemačke razvojne banke KfW Frankfurt na Majni. Prvi, u iznosu od 70 miliona evra, namenjen je za finansiranje programa "Vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji". (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2336-22%20lat..pdf ) Ugovor je potpisan 22. novembra 2021, a u Narodnoj skupštini potvrđen tek 9. decembra 2022. godine. Drugi zajam, od 105 miliona evra, KwF je dala za program "reforme sektora energetike i životne sredine u Srbiji". (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1354-23%20-%20lat..pdf )

Krediti stižu i iz američkih i iz kineskih finansijskih institucija. Američka banka Merill Lynch International, kao aranžer, kod povezanih finansijskih institucija obezbedila je Republici Srbiji kredit u iznosu od 300 miliona evra. Taj novac je namenjen za proširenje kapaciteta u lukama u Sremskoj Mitrovici, Bogojevu i Prahovu, kao i za ostale infrastrukturne projekte za javne namene iz oblasti sporta, prosvete, nauke i lokalne komunikacije. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1085-23%20-%20Lat..pdf )

Za popunu opljačkanog budžeta, Srbija je uzela kredit od Fonda za razvoj Abu Dabija u iznosu od milijardu američkih dolara, uz godišnju kamatu od tri odsto, plus naknada za pokriće administrativnih troškova za obradu kredita od 0,5 odsto. Srbija se obavezala da zajam vrati u jednoj rati, u roku od dve godine. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2340-22%20lat..pdf )

Na osnovu sporazuma, koji su još 20. avgusta 2009. godine potpisali predstavnici kineske i srpske vlade, Narodna skupština Srbije je 26. oktobra 2023. ratifikovala "Komercijalni ugovor" o zajmu u iznosu od 175.500.000 evra. Zajam je obezbedila kineska The Export-Import Bank of China kako bi kineska kompanija China Road and Bridge Corporation dobila posao na izgradnji mosta preko Dunava u Novom Sadu, kao i pristupnih saobraćajnica. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1985-23%20LAT.pdf ) Da bi dobila taj kredit, Srbija je morala da unapred uplati "premiju osiguranja" od 6.970.403,77 evra, dok je obrada kredita plaćena 745.875 evra.

Otplata kredita je oročena na 15 godina. Ugovorom, napisanim na 73 strane, određeno je da u realizaciju posla bude uključeno minimum 15 odsto kineskih efektiva, odnosno menadžemnta, radnika, tehnologije, mehanizacije i materijala, ali i revizije.

Pored toga, istaknute su još rigoroznije odredbe o zabrani angažovanja "lica pod sankcijama zakonodavnih institucija, državnih organizacija, transnacionalnih institucija, uključujući bilo koju državnu instituciju ili agenciju koja sprovodi ekonomske ili finansijske sankcije, uključujući ali ne ograničavajući se na Savet bezbednosti UN-a, Ministarstvo trgovine SAD i bilo koju drugu vladinu agenciju SAD, Evropske unije i Vlade Velike Britanije". Srbija se "neopozivo i bezuslovno" odrekla imuniteta na imovinu, koja iz "iz bilo koje tužbe i bilo koje arbitražne institucije" može biti izložena zapleni radi izvršenja.

Nisu ništa blaži uslovi iz ugovora o kreditu, koji je Srbija sklopira u aražmanu BNP PARIBAS Fortis-a. Taj ugovor, vredan 79.916.833,43 evra, osiguran je kod China Export & Credit Insurance Corporation za finansiranje uklanjanja starog mosta na Savi i izgradnju novog čeličnog lučnog mosta. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2341-22%20lat..pdf )

Republika Srbija se zadužuje i kod domaćih banaka. Od Nove ljubljanske banke - Komercijalne banke AD Beograd uzela je kredit od 8,4 milijardi dinara za potrebe projekta izgradnje obilaznice oko Kragujevca. Posle grejs perioda od tri godine, Srbija će otplatu glavnice izvršiti u 28 jednakih rata, s krajnjim rokom otplate od deset godina. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1852-23%20lat..pdf)

Srbija je od NLB Komercijalne banke uzela kredit od 16 milijardi dinara za izgradnju deonice brze saobraćajnice Beograd - Niš, obilaznice oko Požarevca i za Dunavsku magistralu od Velikog Gradišta do Golupca. Posle trogodišnjeg grejs perioda, kredit će biti otplaćen u 28 jednakih rata u roku od deset godine. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2530-22%20LAT..pdf )

Za izgradnju iste brze saobraćajnice, deonice Požarevac - Golubac, Srbija je od OTP banke AD Novi Sad uzela kredit od 16 milijardi dinara, sa rokom otplate od 120 meseci. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/714-23%20-%20Lat..pdf )

Saobraćajnica Ruma-Šabac-Loznica finansira se iz kredita koji je Srbija uzela od Banca Intesa AD Beograd. Rok za otplatu glavnice zajma od 15 milijardi dinara je 1. april 2033. godine. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1174-23%20-%20Lat..pdf )

Poštanska štedionica i UniCredit banka dale su kredite za izgradnju tzv. Nacionalnog fudbalskog stadiona u Surčinu. Poštanska štedionica je odobrila kredit od 11.200.000.000 dinara za izgradnju linijske infrastrukture, sa pratećim sadržajima u opštini Surčin. Rok za vraćanje kredita je 108 meseci, u šta je uračunat i grejs period od dve godine.

Otplata će se vršiti u 14 jednakih rata. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1751-23%20lat..pdf ) UniCredit Bank Srbija AD odobrila je Republici Srbiji kredit u istom iznosu, od 11,2 milijarde dinara. Prva rata na naplatu dospeva 30 meseci od datuma stupanja na snagu ugovora o zajmu, a poslednja mora da bude isplaćena u roku od devet godina. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1749-23%20lat..pdf )

Narodna skupština Republike Srbije je u prošlom sazivu, u roku od godinu dana, izglasala seriju zakona o garancijama za kredite koja su od domaćih i stranih banaka uzimala javna preduzeća.

Državne garancije, vredne 15 miliona evra, dobila je Poštanska štedionica po osnovu zaduženja Akcionarskog društva za železnički prevoz "Srbija Kargo" Beograd. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1748-23%20lat..pdf ) "Srbija Kargo" se zadužila i kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Kredit u iznosu od 43 miliona evra namenjen je za obnovu teretnog voznog parka, a i njega garantuje Republika Srbija. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2809-22%20lat..pdf ) Evropska banka za obnovu i razvoj dala je, uz državne garancije, kredit Akcionarskom društvu "Srbija Voz" u iznosu od 25 miliona evra. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1934-23%20LAT.pdf )

U korist OTP banke Srbija AD Novi Sad i Banca Intesa, država garantuje i za dugove Elektrodistribucije Srbije. OTP banka je dobila garancije za dug od 40 miliona evra, a Banca Intesa za 10 miliona evra. Uz glavnicu, banke su odredile kamatnu stopu od 4,95 odsto. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1027-23%20-%20Lat..pdf )

Srbija je dala garancije i na zajam od 300 miliona evra, koji je Elektroprivreda Srbije uzela od Evropske banke za obnovu i razvoj. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/629-23%20-%20lat..pdf )

U martu prošle godine, dok su se Vučić i ministri iz Vlade Srbije hvalili poslovnim rezultatima EPS-a, to javno preduzeće je moralo da se zaduži kako bi obezbedilo likvidnost. EPS je 30. juna 2023. godine uzeo kredit u iznosu od 100 miliona evra kod KfW Frankfurt na Majni. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/1854-23%20lat..pdf ) Taj zajam je namenjen za "ubrzanje razvoja obnovljivih izvora energije", a Republika Srbija garantuje da će biti otplaćen.

Kod nemačke banke KfW zadužilo se i AD Elektromreža Srbije. Za izgradnju transbalkanskog koridora, EMS je uzeo kredit od 30 miliona evra i dao državne garancije. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/635-23%20lat..pdf )

Javno preduzeće "Srbijagas" Novi Sad, koje takođe važi za poslovnog giganta, bilo je prinuđeno da uzima kredite. "Srbijagas" je napravilo kreditni aranžman sa OTP bank NYRT, OTP bankom Srbija i DSK Bank AD u iznosu od 225 miliona evra, uvećanog za pripadajuće kamate i ostale troškove. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/418-23%20lat..pdf )

Osim toga, "Srbijagas" se zadužila i kod domaćih banaka: UniCredit banke, NLB Komercijalne banke i AIK banke. Kod UniCredit banke 75 miliona evra, kod NLB-a 30 miliona evra i kod AIK banke 2,35 milijardi dinara. (www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/13_saziv/2963-22%20lat..pdf )

Prošli saziv Narodne skupštine potvrdio je zajmove u ukupnom iznosu od preko 3,7 milijardi evra i garancije od 868 miliona evra. Zakonima su overeni ugovori o nepotrebnim i preskupim kreditima s vrlo nepovoljnim uslovima. U nekim ugovorima su određene kamate od 2,95 odsto do 6,9 odsto, a u većini je utvrđena promenjiva kamatna stopa, kao zbir EURIBOR-a uvećanog za maržu.

Republika Srbija se odrekla imuniteta i pristala da, u slučaju spora, budu nadležne institucije država u kojima su registrovane banke i institucije koje daju zajam. Za potencijalni spor sa kineskim zajmodavcima nadležna je Kineska komisija za međunarodnu privrednu i trgovinsku arbitražu CIETAC. Za sporove s Francuskom razvojnom bankom nadležna je Međunarodna privredna komora u Parizu. Eventualne sporove sa EBRD-om i ostalim evropskim finansijskim institucijama rešavaće Sud pravde Evropske unije, a nesporazumi iz MIGA ugovora, vrednog 700 miliona evra, nalaze se u nadležnosti Londonskog suda međunarodne arbitraže.

Većinu ugovora o kreditima potpisao je ministar finansija Siniša Mali, ali odgovornost su, svojim glasovima u Skupštini, preuzeli i narodni poslanici vladajuće većine. Teško je pretpostaviti da su osobe poput Staše Stojanović, Uglješe Mrdića ili Nataše Jovanović uopšte čitali predloge zakona o potvrđivanju kredita, ali oni su prošle godine zadužili sve građane Srbije za još 4,7 milijardi evra.

Kad Aleksandar Vučić i njegov kartel padnu s vlasti, iza sebe će ostaviti rasturenu državu, odnosno teritoriju bez jasnih granica, sa otetim i opljačkanim javnim i prirodnim resursima, a i sa osiromašenim građanima u dužničkom ropstvu. Vučić nije Luj XV, ali posle njega će zaista nastupiti potop.