EKSKLUZIVNO

Rusija

Politička eksplozija u ekonomiji

 

Neodgovorni odgovorni za katastrofe

 

     Nesreća u rudniku uglja Raspadskaja izrasla je u rudarski protest koji su rasturili pripadnici specijalnog odeljenja policije (OMON). Katastrofe i nesreće u Rusiji dešavaju se, sa tužnom progresijom, jedna za drugom. Još nisu sahranjena tela 75 radnika poginulih u nesreći na Sajano-šušenskoj hidroelektrani, a u Permu je izgoreo noćni klub Hromi konj. Požar je odneo 156 života. Zatim je usledila nesreća u rudniku Raspadskaja u Kemerovskoj pokrajini, u kojoj je poginulo oko 90 rudara. Šta Rusi misle o ovim nesrećama? O tome piše naš specijalni dopisnik

 

Viktor Hlistun

dopisnik iz Moskve

 

 

 

Sahrane poginulih u katastrofama ruski državni službenici dobro su osmislili. Pa su uveli i minut ćutanja, kobajagi u znak žalosti, i hitno slanje izraza saučešća porodicama nastradalih, i malu pomoć rođacima. I sahrane su osmišljene. Obično se tela poginulih ne sahranjuju na jednom mestu i u isto vreme. I to zato da ljudi ne bi svoje nezadovoljstvo izražavali masovno. U regionima u kojima su se desile nesreće sa velikim brojem žrtava, jasno, uvode se dani žalosti, državne zastave se spuštaju na pola koplja, a programi na televiziji i radiju se menjaju i izbacuju zabavni sadržaji iz njih. Ali, kada prođe malo vremena, svi se ućute. Novine prestaju da pišu o tragediji, državni službenici se bave svakodnevnim poslovima, kao da se ništa strašno i nije dogodilo.

Ali, poenta je u nečem drugom. Posle sledeće katastrofe ništa se ne menja nabolje, a Rusi žive u strahu i "proriču" gde će se dogoditi sledeća nesreća. U istoj toj Kemerovskoj oblasti bukvalno pre tri godine, u rudniku uglja Uljanovskaja poginulo je 110 rudara! Evo koliko se nesreća dogodilo samo u Kuzbasu (Kemerovska oblast).

Statistika nesreća u rudnicima

10. januar 2004, rudnik Sibirskaja, eksplozija metana, 6 poginulih, 20 ranjenih.

10. april 2004, rudnik Tajžina, eksplozija, poginulo 47 ljudi.

28. oktobar 2004, rudnik Listvjažnaja, nesreća, 13 poginulih, 23 ranjenih.

9. februar 2005, rudnik Esauljskaja, eksplozija, poginulo 25 rudara i spasilaca.

18. maj 2005, rudnik br. 12 u Kiseljevsku, nesreća, 10 osoba je ranjeno, 1 poginuo.

8. septembar 2005, rudnik Anžerskaja, nesreća, poginula 4 rudara.

8. februar 2006, rudnik Tomskaja, eksplozija, 1 poginuo, nekoliko ranjenih.

4. mart 2006, rudnik Krasnokamenskaja, eksplozija, poginulo dvoje ljudi.

20. jul 2006, rudnik Kušejakovskaja, nesreća, nije bilo žrtava, 41 čovek ranjen.

14. avgust 2006, rudnik Prvomajski, nesreća, 2 rudara poginula od udarne sile posle eksplozije.

19. mart 2007, rudnik Uljanovskaja, nekoliko eksplozija, poginulo 110 ljudi. Ova nesreća je najveća u poslednjih 75 godina.

24. maj 2007, rudnik Jubilejnaja, nesreća, poginulo 39 rudara.

25. jun 2007, rudnik Komsomolskaja, eksplozija, poginulo 11 rudara.

30. maj 2008, rudnik Lenjin, obrušila se konstrukcija krova, poginulo 5 rudara.

8. jun 2008, rudnik Vorošilov, nastradalo 8 rudara.

29. jul 2008, rudnik Lenjin, nastradalo 17 ljudi.

14. februar 2009, rudnik Vorošilov, eksplozija, poginula 2 spasioca.

15. februar 2009, rudnik Ziminka, obrušila se konstrukcija krova, 2 rudara poginula.

22. februar 2009, rudnik Đeržinskog, nesreća

23. decembar 2009, rudnik Estjuninskaja, prilikom prevoza eksplozivnih supstanci poginulo 9 ljudi.

18. februar 2010, rudnik BKPRU-2, izbijanje metana, poginuo vozač kombajna.

U rudniku Raspadskaja tragedija se dogodila u noći između 9. i 10. maja 2010, kada je država slavila 65. godišnjicu pobede nad Nemačkom. Poginulo je 90 ljudi.

 

Šta menjati

 

Državni činovnici imaju jedan, ali glavni razlog kojim objašnjavaju gotovo sve nesreće i katastrofe. A to je da se ne poštuju pravila zaštite i bezbednosti na radu. Grubo govoreći, krivi su ljudi koji rade na objektima. Tako u noćnom klubu Hromi konj u Permu nisu bili jasno označeni izlazi u slučaju požara. U Sajano-šušenskoj hidroelektrani nije sprovođen preventivni pregled opreme, za šta su opet krivi radnici hidroelektrane.

Ipak, nije sve tako jednostavno. Jer, u državi postoje nadzorni organi u kojima sede državni službenici koji se guše u salu, a koji su dužni da prate da li se i kako sprovode sva pravila tehničkog obezbeđenja. A oni neće da rade svoj posao, i dozvole za otvaranje klubova, rudnika, letova aviona daju ne posle ozbiljnih provera, već posle dobijanja mita. Već sam pisao o tome, a sada ću o uzrocima globalnih katastrofa o kojima malo ili uopšte ne govore službenici državnih struktura. A bez rešavanja tih problema, katastrofe će i dalje da se događaju u Rusiji, jedna za drugom.

Prvo - nizak nivo tehničkog stanja inženjerskih sistema i instalacija. Značajna količina velikih tehničkih objekata u Rusiji, koji su, nažalost, izgrađeni još u sovjetsko vreme, odslužila je ili odslužuje svoj radni vek. Oni već odavno predstavljaju potencijalnu pretnju. Odsustvo dovoljnih resursa za remont izraubovane tehnike i instalacija već izbacuje iz stroja sistem snabdevanja gasom, vodom i daljinskim grejanjem u gradovima i naseljima. Manje nesreće se događaju svakog dana, ali su česte i one veće. Problem je u tome što izgradnja novih objekata takođe ne obećava oslobađanje od opasnosti. Nova gradnja je nekvalitetna, od lošeg materijala, novac za izgradnju uzimaju pomenuti državni službenici.

Drugo - smanjenje opšteg nivoa obrazovanja i kvalifikovanosti inženjera i radnika. Danas u većini objekata pre svega rade nepismeni ljudi ili gastarbajteri iz Tadžikistana, Uzbekistana itd. S druge strane, mladi specijalisti ne žele da rade za male plate koje im daju novi vlasnici. Razmislite samo: u Rusiji je danas većina specijalista sa višim i visokim obrazovanjem prešla pedesetu godinu života. Odnosno, zemlja gubi celu generaciju mlađih ljudi koji umeju dobro i kvalitetno da rade. A nekad su sovjetski stručnjaci bili poznati po svojoj stručnosti.

 

Ko će da odgovara

 

Za vinovnike nesreće u Raspadskom rudniku čuju se najgore reči najviših rukovodilaca. To je takođe prešlo u naviku onima koji upravljaju zemljom. Tako su, povodom nesreće na Sajano-šušenskoj hidroelektrani, i premijer Putin i predsednik Medvedev izrazili isto mišljenje: da treba pronaći vinovnike i primerno ih kazniti. Ali, koga treba kazniti, niko konkretno ne govori.

U slučaju nesreće u oknu rudnika Raspadskaja, takođe je doneto rešenje istražnog komiteta pri državnom tužilaštvu Rusije, u kome je jasno napisano da je reč o kriminalnom delu iz člana "narušavanja pravila bezbednosti pri obavljanju rudarskih poslova koje je zbog nepažnje dovelo do smrti dva ili više lica". Kazna za ovo delo je do sedam godina zatvora. Ipak, teško je poverovati da će pravi vinovnici biti kažnjeni.

Do sada, na primer, nije kažnjen Antolij Čubajs, koji se nalazio na čelu Sajano-šušenske hidrocentrale. U njegovu odbranu neočekivano je stala vladajuća partija zemlje Jedinstvena Rusija, iako je komisija državnog tehničkog nadzora jasno ukazala na Čubajsa kao na jednog od krivaca za nesreću u ovoj hidrocentrali u kojoj je život izgubilo 75 osoba. Paradoksalno je da su u početku uzroke nesreće tačno ustanovili stručnjaci, koji se razumeju u probleme hidroelektrane, i da su doneli presudu. Ali, zatim je oformljena komisija koju su činili predstavnici partije Jedinstvena Rusija u čijem rukovodstvu se nalazi i Vladimir Putin. Ta komisija je donela odluku da Anatolij Čubajs nije kriv. Ubio me Bog ako neko poveruje da ta odluka nije politička! Tu nema ni "o" od objektivnosti.

Ne mogu da ovde ne pomenem i drugi politički momenat. Mnogi postavljaju pitanje: zašto je dan žalosti (koji smo već pominjali) proglašen samo u Kuzbasu, gde je u rudniku Raspadskaja poginulo 90 osoba? Zašto nije proglašen u celoj zemlji? Zašto povodom smrti 75 ljudi na pomenutoj hidroelektrani takođe nije bio proglašen dan žalosti u celoj zemlji? Čini se da je u Kremlju ustanovljen tzv. kontrolni broj 100. Pa ako ima više od 100 žrtava, onda se dan žalosti proglašava za celu zemlju, ako je broj manji, ne proglašava se.

Tužno je što posle nesreće na hidrocentrali niko nije završio na sudu. Čak niko nije bio smenjen sa dužnosti - svi šefovi su ostali na svojim mestima. A deci poginulih su namenili malu penziju od 2.832 rublje, što je manje od 100 dolara.

Posle požara u noćnom klubu Hromi konj, u kome je poginulo 156 osoba, prošlo je pet meseci, ali niko nije kažnjen. Tako da su Rusi uvereni da i posle tragedije u rudniku Raspadskaja, niko neće biti proglašen krivim i niko neće biti kažnjen. Pomenimo i to da je u sovjetsko vreme za smrt jednog radnika na poslu obavezno neko od rukovodilaca odlazio u zatvor.

 

Lakše je kupiti nego odgovarati

 

Mišljenje Rusa, koje oni saopštavaju u razgovoru sa prijateljima, odmah posle nesreće je izložila deputat Državne dume iz Kuzbasa Nina Ostanina:

- Treba shvatiti - rekla je Nina Aleksandrovna - da je od 1998. godine država prestala da izdvaja sredstva za obezbeđivanje uslova za bezbednost na radu rudara. Danas su svi rudnici privatizovani, pa bi valjda njihovi vlasnici trebalo da se bave time. Ali, privatniku je lakše da potkupi regionalne službe za kontrolu bezbednosti na radu, nego da odvoji novac za modernizaciju opreme i tehnike za bezbednost. Eksplozije u oknima Kemerovske oblasti odzvanjaju iz godine u godinu, glasno i postojano. Eto u čemu je stvar.

 

Na čije dobro

 

U celom svetu važi pravilo da za nesreću odgovara vlasnik objekta. Ko je vlasnik najvećeg rudnika u zemlji Raspadskaja? Po podacima koji su objavljeni na internetu, vlasnik je kiparska kompanija Corber Enterprises Limited (80 odsto akcija). Dividende za 2007. godinu otišle su na Kipar - 3,9 milijardi rubalja. Nisu dostupni podaci o porezu uplaćenom u budžet Ruske Federacije. Kiparskom kompanijom Corber Enterprises Limited vlada Evraz Group S.A. čije se sedište nalazi u Luksemburgu. Vlasnik Evraz Group S.A je Lanebrook Ltd. (72,39 odsto) sa Kipra i BNY (Nominees) Limited (27,61 odsto) sa Kipra.

Baštinici Lanebrooka su: predsednik saveta direktora kompanije Aleksandar Abramov i generalni direktor Aleksandar Frolov (zajedno imaju 50 odsto) i Millhouse (50 odsto kompanije pripada Romanu Abramoviču koji je pobegao iz Rusije i živi u Engleskoj). Sredinom maja 2008. najveći akcionari Evraz Groupa bili su: preko kiparskog Lanebrooka, Roman Abramovič (36,44 odsto akcija Evraza), Aleksandar Abramov (24,29 odsto), Aleksandar Frolov (12,15 odsto) i Igor Kolomojskij (9,72 odsto).

Zaključak je jednostavan: Rusima rudnik i ne pripada, a porezi koje dobija država su - mizerni. Sve odlazi u inostranstvo i u džepove bogataša. Jasno je da njih niko neće osuditi. Najverovatnije je da ne samo što se neće istraživati odgovornost kiparskih biznismena Abramoviča, Abramova, Frolova i Kolomojskog za nesreću, nego oni neće ni biti pozvani na odgovornost. Tako da kiparski of-šor biznismeni mogu da budu mirni, do njih ruka ruskog zakona još dugo neće stići. Roman Arkadjevič Abramovič može da nastavi da troši 50.000 dolara za večeru i da se vozi najskupljom jahtom na svetu koja košta pola milijarde evra.

Bojažljivi pokušaji opozicionih partija i sredstava masovnih komunikacija da progovore o tome da bi trebalo nacionalizovati velike tehničke objekte (kao što je urađeno npr. u Velikoj Britaniji), utapaju se u glasnije izjave zaštitnika bogatih vlasnika, u stvari, narodnih dobara.

Najtužnije u celom tom sistemu jeste to što rudnik Raspadskaja neće obnavljati vlasnici, nego država. To su već pomenuli visoki državni službenici. A šta će biti sa rudarima?

Ljudi su izašli na ulicu 14. maja 2010. Tokom protesta su tražili da se kazne krivci i da se promene uslovi rada u rudniku i plate rudara. Protest su rasturile specijalne jedinice policije, pozivajući se time na to da skup nije prijavljen i da ga vlasti nisu odobrile, te da su na njemu bili pristuni i provokatori i ekstremisti. Bilo je privedeno 28 osoba, koje su potom puštene. Sada se rudari spremaju da u celom Kuzbasu organizuju štrajk. Ali, da li će oni svojim protestom dobiti ono što žele? A oni ne žele mnogo: da dobiju pristojnu platu (sada ona iznosi, u proseku, oko 500-600 evra mesečno) i da rade, ne bojeći se za sopstveni život.

 

 

 

U slučaju nesreće u oknu rudnika Raspadskaja, takođe je doneto rešenje istražnog komiteta pri državnom tužilaštvu Rusije, u kome je jasno napisano da je reč o kriminalnom delu iz člana "narušavanja pravila bezbednosti pri obavljanju rudarskih poslova koje je zbog nepažnje dovelo do smrti dva ili više lica".

 

 

Najtužnije u celom tom sistemu jeste to što rudnik Raspadskaja neće obnavljati vlasnici, nego država. To su već pomenuli visoki državni službenici. A šta će biti sa rudarima?